Грб Новог Сада на „поправци”
Кључно је да комисија утврди изворник грба, према ономе што је било у употреби 1748. године, када је од Марије Терезије добијен статус слободног краљевског града
Извор: Политика.рс
Нови Сад – Градска власт намерава да уподоби изглед грба Новог Сада оном какав је град добио у време угарске краљице Марије Терезије, сазнаје „Политика”. Иако и садашњи грб има елементе некадашњег, који датира из 1748. године, а којим и данас доминирају три куле и голуб са маслиновом гранчицом у кљуну, у кругу новосадске власти сматра се да треба „поправити” неке детаље. Опозициони радикали су у шоку и сматрају да је ово авантура градске власти.
Званична процедура је покренута, а први корак је образовање и именовање комисије која ће израдити нацрт одлуке о изгледу и употреби грба, заставе и назива града. Тај предлог решења наћи ће се пред Скупштином Новог Сада већ на следећој седници, 30. новембра. Упутио га је савет за статутарна питања и локалну самоуправу.
Председник новосадског парламента Здравко Јелушић очекује да око овога не буде политизације и поручује да треба саслушати реч стручњака.
„Одступања од грба који се сада користи неће бити превелика. Кључно је да комисија у којој ће бити историчари, хералдичари, графички и ликовни стручњаци утврди еталон или изворник грба, према ономе што је било у употреби 1748. године, када је од Марије Терезије добијен статус слободног краљевског града”, каже за Јелушић за наш лист.
Предложено је да у петочланој комисији која ће се тиме бавити председник буде историчар и директор Историјског архива Новог Сада Петар Ђурђев. Он за „Политику” каже да се планира да застава остане иста (светлоплава са белим грбом) а да ће измене бити на грбу.
„То неће бити нови грб. Комисија ће се потрудити да грб што аутентичније уподоби изворнику из 1748. године, а тражићемо га у Повељи слободног и краљевског града из те године, под тачком 19”, наводи Ђурђев.
Према преводу те повеље, који је у Историјском архиву урадила Томислава Јелић, тачка 19 говори о томе да се граду допушта да се служи новим грбом, који се ту и описује: „На плавом штиту стоје три сребрне куле са настрешницом на врху и средини, свака кула за себе од тесана камена, горња страна настрeшнице зупчаста, капије затворене а прозори за пуцање удешени и отворени. Стоје на обали Дунава, који тече таласајући се преко зелене ливаде, поређане у реду једна поред друге, средња је нешто шира и виша а над њом се лепрша такозвани Нојев голуб...„. У наставку пише да се све то види на овој повељи и да је „насликано вештом руком сликара и уметника”.
Ђурђев наводи да је тај грб коришћен све до 1944. године, истичући да је у међувремену остао исти и у време краљевине Србије и војне монархије.
„Доласком социјалиста или комуниста на власт укинута је хералдичка традиција и шездесетих година почели су експерименти са грбом”, додаје.
Актуелни грб потиче, по речима председника Скупштине града Јелушића, из времена када се у граду 1981. одржало стонотениско првенство Европе на Спенсу. Он подсећа да је Нови Сад сада понео титуле европске престонице културе за 2021. годину и омладинске престонице за 2019. годину и да је потребно уредити и све што се тиче симбола града.
„Председник скупштине не престаје да нас шокира бесмислицама”, реагује шеф одборничке групе радикала Ђурађ Јакшић, подсећајући на Јелушићеве наводе о реновирању скупштинске сале и измени пословника, „а сад нас шокира овом причом о промени грба, као да нема чиме другим да се бави”.
Ако је власт решена, како каже Јакшић, да се упусти у ову авантуру, то ће значити огромне трошкове за израду грбова, застава, печата.
Нови Сад иначе обележава 1. фебруар као Дан града – када је 1748. проглашен слободним краљевским градом. Тадашњи грађани су за то скупљали новац међу собом и статус слободног града купили за 80.000 рајнских форинти. Град је тада добио назив Неопланта (латински), Ујвидек (мађарски) и Нојзац (немачки), у преводу – Нови Сад. Такође, добијене су повластице које су омогућиле бржи развој града, до тада спутаван жупанијском и војном влашћу.
