Аутор Тема: Србски накит од VII.-XXI. века  (Прочитано 10146 пута)

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Србски накит од VII.-XXI. века
« послато: Мај 01, 2016, 10:45:51 поподне »
Сребрни средњовјековни печатни прстен из Арнаутовића



Печатни прстен пронађен у Арнаутовићима код Високог, данас се чува у Земаљском Музеју Босне и Херцеговине, под инв. бр. 620.  Прстен је направљен од сребра, а глава прстена има облик осмоугла на којој се налази урезан грб. Овај грб чини штит на којем је урезана кацига са плаштом, над којом се надвија попрсје вука са подигнутим предњим ногама раширених шапа, отвореном вилицом и истакнутим крзном. У историјској науци влада мишљење да је овај прстен припадао средњовјековном великашком  роду Прибинића.

Ирма Чремошник је овај прстен приписала породици Радојевић, која је припадала роду Прибинића, и са резервом датирала настанак прстена у XV вијек. Са друге стране, Павао Анђелић претпоставио је, да је прстен припадао Брајку Прибинићу који је умро око 1392. године и да је сахрањен са тим прстеном.

Великашка породица  Прибинића је била носилац насљедне жупанске части. Познати чланови ове породице и њихова генеалогија може се успоставити према појављивању у повељам.  Из овог рода познато је свега 7 чланова. Сви су били чланови великашког збора, односно државног вијећа и блиски сарадници владара. Забиљежени су на владарским повељама краљева: Твртка I, Дабише, Остоје и Твртка II.

Из прве генерације Прибинића познати су браћа Брајко (жупан, појављује се у 6 повеља између 1353. и 1392. године), Вукота (кнез, појављује се у 3 повеље између 1367. и 1395. године), те Радослав (жупан, који се појављује у двије повеље из 1378. и 1392. године). У континуитету се може пратити само потомство Радосава Прибинића. Његов син је Радоје Радосалић, жупан, а касније велики кнез босански, који се јавља на 6 повеља у периоду од 1392. до  1408. године. Син Радоја Радосалића је Радич Радојевић, кнез, свједок на повељама из 1417. и 1420. године (умро између 1420. и 1426. године). Посљедњи познати члан ове породице је  Драгић Радичевић, син Радича, који се јавља на повељи краља Твртка II од 7. октобра 1426. године. Одмах до рођака Драгића Радичевића, на истој повељи, потписан је и потомак Вукоте Прибинића, вјероватно његов унук, Вукац Вукотић, који се јавља још у повељи из 1419. године.



ЗЛАТНИ ПЕЧАТНИ ПРСТЕН ТРИПЕ БУЋЕ, ПРОТОВЕСТИЈАРА КРАЉА СТЕФАНА ТВРТКА I КОТРОМАНИЋА



Прстен протовестијара Трипе Буће, члана угледне средњовјековне племићке породице Бућа из Котора, данас се налази у Археолошком музеју у Загребу на одсјеку за Средњи вијек под ознаком инв. бр. S-3380. Тамо је стигао као поклон од стране Фиделиса Хопергера (Fidelis Hopperger), који га је пронашао „негдје у Босни“ могуће у трећој четвртини XIX вијека. Хопергер (1822-1896) родио се  у Тиролу а на наговор загребачког надбискупа Хаулика 1853. године долази у Загреб да службу професора у сјеменишту (школа за римокатоличке свештенике), а у Загребу је остао до своје смрти.

Прстен је масиван и ливен је из комада злата. Карика је неправилног кружног (крушколиког) облика и трапезоидног пресјека. Пуна и масивна глава издиже се из карике док врат није посебно наглашен. Глава је осмоугла, иако је на свом доњем дијелу због истрошености попримила заобљен облик. Трака изведена густим низом тачкица, која се појављује између легенде и саме ивице прстена, у горњем дијелу указује да је глава некада била, или требала бити осмоугаона, док је у доњем дијелу та трака слабије видљива. Глава је постављена окомито на карику, а по њезиној дужини угравирана је хералдичка композиција. Печатни симбол смјештен је унутар оквира истовјетном вањскоме, но с нешто гушћим и дубљим убодима. Вјероватно је и тај оквир требао бити осмоугаон, но непотпун је јер га вучја глава у горњем те штит у доњем дијелу сијеку, тј. прелазе линију оквира. Иза тог унутрашњег оквира, уз ивицу прстена смјештена је легенда. Димензије прстена су: висина: 2,55 цм, ширина карике: 2,31 цм, дужина главе: 1,44 цм, ширина главе: 1,1 цм, дебљина карике: 0,25 цм и тежина 18,637 г.

Печатни симбол чини потпуни грб који се састоји од штита, кациге с плаштем и перјанице – односно додатка на горњем дијелу кациге. У доњем дијелу смјештен је штит трокутастог облика, мало издужен тако да је само доња трећина трокутаста. Поље штита подијељено је косом десном гредом, а цијели је штит нагнут у лијеву страну. На десни угао штита наслоњена је дубока кацига с наглашеним отвором за очи. С њезине десне стране приказан је једноставан плашт с мало набора, који сеже до линије тачкастог оквира. На кацигу је постављена перјаница, у овоме случају у облику вука. Приказано је попрсје вука окренутог у лијеву страну с подигнутим предњим ногама и раширеним шапама. Крзно му је наглашено, уши подигнуте а чељуст отворена.

Легенда је исписана словима готичке мајускуле и могуће ју је читати на два начина (с минималним разликама које не утичу на њезино тумачење). Слова теку од десног горњег угла у смјеру казаљке на сату. Прва, и вјероватнија, верзија је .S.D TRIPCO CA. Друга је верзија .S.D. TRIPCI (O) CA. Израз којима се означава појам печата у овом случају су слова, односно скраћеница S.D. – Sigillum domini. Име власника најважнији је дио легенде и гласи TRIPCO или TRIPCI. У односу на Sigillum domini исправно би било означити име у генитиву, дакле Tripci, што би ишло у прилог таквом читању имена, односно другој верзији гдје су C и I спојени у једно слово. Стога би кружић, односно оно што тумачимо као О у првој варијанти, овдје био само знак који раздваја име од титуле, а оно и јест ипак нешто мање величине од осталих слова. Титула власника означена је словима CA – Comes aulae, што се односи на дворског кнеза. С обзиром на то да је слово C у имену и у титули једнако написано, изгледнија је ипак прва варијанта читања имена. За интерпункцијски знак кориштена је тaчка. Карика је трапезоидног пресјека а све су три вањске плохе богато украшене, док је унутрашња страна неукрашена. Проматрајући јe као раширени плашт, она је равна трака која се на крајевима (раменима) према споју с главом трапезоидно шири. Подијељена је на три водоравна поља. Вањска поља средишњег дијела траке носе натпис а средишње је украшено вегетабилним мотивом, док су вањска поља рамена украшена вегетабилним а средишње зооморфним мотивом. Они су међусобно одијељени (рамени украс и средишњи дио карике) празним, неукрашеним простором који се у плашту оцртава попут цик-цак линије.

Вегетабилни мотив чини валовита континуирана грана с листовима виновелозе. Зооморфни мотив који се појављује у средишњем раменом пољу није толико препознатљив, но вјероватно је ријеч о лаву. Карика је украшена ниелом који је врло добро очуван, а понајвише се види у раменом појасу. То и не чуди јер је тај дио прстена издигнутији и никада се не налази у дотицају са сусједним прстима, односно с унутрашње стране, уз длан, гдје су услијед ношења прстени обично највише излизани. На почетку и крају сва три средишња поља налази се знак у облику тролиста, на вањским са сваке стране по један, а на средишњем по два тролиста са сваке стране. Натпис на карици писан је такођер готичком мајускулом на латинском језику и у цијелости гласи: IESUSU AUTEM TRANSIE(N)S PER MEDIUM IL(L)ORUM IBA(N)T AME(N). Ријеч је о библијском тексту из Jeванђеља по Луки (Дјеловање у Галилеји, Исус у Назарету, глава 4,30), а реченица у српском преводу Библије гласи: „Али он прође између њих, и отиде“.

Наведене га карактеристике обликом, украсима и техникама израде сврставају у витешки тип прстена, који свој назив дугује углавном друштвеном слоју којем су њихови власници припадали.

Печатни се прстени често спомињу у касносредњовјековним опорукама и пописима, што значи да обично остају у употреби кроз дужи период, чувајући се кроз породичну оставштину. Није само материјална вриједност злата или сребра томе разлог, већ и сентиментална вриједност која се одражава кроз личне и породичне симболе приказане на њему.Од друге половине XIV вијека накит носе сви имућнији људи, а посебно трговци и занатлије, који се понекад и такмиче у луксузу с властелом. Накит је у XV вијеку бројан и скупоцјен, а о томе свједоче бројне оставе, архивски подаци из дубровачких архива као и занимљив податак пољског путописца који је међу свом средњовјековном властелом посебно истакнуо босанске и рашке витезове који су носили необична одијела, скупоцјену опрему и богат накит.



Грбови у пуном свом значењу, а посебно они потпуни, шире се са запада и може се рећи да су прилично касно и споро стизали на подручја која су била под византијским утицајем. На просторима која разматрамо, они се појављују од друге половине XIV вијека, у Босни раније него у Рашкој. Најзначајније карактеристике западног утицаја на босанске и хумске печате печатне су слике симболичког значаја те латинско писмо и језик у легендама. Печате су по правилу имали носиоци или представници јавне власти. То су прије свега носиоци највише власти, дакле владари. Велики печати употребљавају се искључиво на исправама јавног карактера, док остали, средњи и мали (печатни прстени) служе владарима и за овјеравање службених исправа, али и за потврђивање сасвим приватних признаница, писама, пуномоћи и сл.

Средњовјековни прстени с хералдичким представама често су садржавали натписе, а попут нашега, познато их је неколико (углавном с непознатих налазишта, вјероватно у Србији) с именом власника. Неки од њих су Радославов, Божиков, Јовов и Драгојев прстен, или примјерице онај челника Градислава, војводе Ивана итд., а ношени су у периоду између друге половине XIV до друге половине XV вијека.

Овај наш прстен о којем је ријеч у овом тексту, припадао је Трипи Бући, што је утврдио још 1887. године хрватски археолог и историчар Шиме Љубић. Власник прстена, Трипко Которанин, како га Љубић назива, био је протовестијар (бринуо се о краљевим приходима) краља Стефана Твртка I, а трговачким везама Котора и државе Котроманића те својевременом Твртковом владавином Котором објашњава његово поријекло. Грб је због приказа вука погрешно приписао моћној зетској династији Балшић.

Трипко, односно Трипе (Петров) Бућа био је успјешан и угледан Дубровчанин, родом Которанин, који је дјеловао у другој половини XIV вијека. Буће су били истакнуто которско племство које је тијесно сарађивало с Дубровчанима и које је имало утицаја на двору Немањића учествујући у дипломатским и политичким пословима Рашке. Роду Бућа су, осим Твртковог протовестијара, такођер припадали славни протовестијари цара Душана (Никола и Михаило), цара Уроша (Петар и Трифун), кнегиње Милице и деспота Стефана (Иван). Трипе Бућа рођен је 1341. године, а 1365. године преселио се у Дубровник. Трипко или Трифун често је име у которским споменицама, а у роду Бућа насљедно је породично име – то су име носили његови ђед и унук. Први се пут оженио 1367. године Катарином из племићког рода Волкасић, с којом је имао троје дјеце. Након њезине смрти поново се оженио 1373. године с Томушом из рода Менчетић с којом је такођер имао троје дјеце. У почетку своје каријере у Апулији је набављао жито за Дубровчане те обављао разне посредничке послове између државе Котроманића и Дубровника. Архивски подаци први пут га крајем 1381. г. доводе у везу с Котроманићима када је био у служби дубровачког посланика код краља Твртка, а утисак који је на њега оставио те засигурно и угледна породична позадина, утицали су на његову даљњу каријеру. Као протовестијар српског краља Твртка I први се пут спомиње 27. априла 1386. године. Обављао је и разне друге послове (трговао, доводио занатлије у државу Котроманића, бавио се политиком и сл.), а најчешћеје у улози Твртковог посланика одлазио у Дубровник. На томе је положају до Тврткове смрти када се највјероватније одмах вратио у Дубровник, гдје се као моћан земљопосједник и феудалац и даље бави трговином те кредитирањем Дубровчана и Которана. Умро је вјероватно на самоме крају XIV вијека, јер задњи спис који га спомиње потиече из 1399. године.

Грб приказан на прстену припада потпуним грбовима који се састоје од хералдичког штита, кациге с плаштем и перјанице, што представља врх развојне линије грбова. Потпуни грбови употребљавају се само као симболи појединаца или породица. Употреба грба с кацигом шири се на Балканско полуострво са запада, а не продире даље на исток од српских земаља.

 
Текст је преузет из рада „SIGILLUM DOMINI TRIPCO COMES AULAE: ZLATNI PEČATNI PRSTEN IZ ARHEOLOŠKOG MUZEJA U ZAGREBU“, аутора Маје Бунчић, Археолошки музеј у Загребу, UDK: 904:739.1“653“.

Текст преузет са адресе: http://www.plemenito.com/sr/zlatni-pecatni-prsten–tripe-buce,-protovestijara-kralja-stefana-tvrtka-i-kotromanica-/o57

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Србски печати од VII.-XXI. века
« Одговор #1 послато: Мај 02, 2016, 11:17:21 поподне »
Сребрни средњовјековни печатни прстен из Арнаутовића



Печатни прстен пронађен у Арнаутовићима код Високог, данас се чува у Земаљском Музеју Босне и Херцеговине, под инв. бр. 620.  Прстен је направљен од сребра, а глава прстена има облик осмоугла на којој се налази урезан грб. Овај грб чини штит на којем је урезана кацига са плаштом, над којом се надвија попрсје вука са подигнутим предњим ногама раширених шапа, отвореном вилицом и истакнутим крзном. У историјској науци влада мишљење да је овај прстен припадао средњовјековном великашком  роду Прибинића.

Ирма Чремошник је овај прстен приписала породици Радојевић, која је припадала роду Прибинића, и са резервом датирала настанак прстена у XV вијек. Са друге стране, Павао Анђелић претпоставио је, да је прстен припадао Брајку Прибинићу који је умро око 1392. године и да је сахрањен са тим прстеном.

Великашка породица  Прибинића је била носилац насљедне жупанске части. Познати чланови ове породице и њихова генеалогија може се успоставити према појављивању у повељам.  Из овог рода познато је свега 7 чланова. Сви су били чланови великашког збора, односно државног вијећа и блиски сарадници владара. Забиљежени су на владарским повељама краљева: Твртка I, Дабише, Остоје и Твртка II.

Из прве генерације Прибинића познати су браћа Брајко (жупан, појављује се у 6 повеља између 1353. и 1392. године), Вукота (кнез, појављује се у 3 повеље између 1367. и 1395. године), те Радослав (жупан, који се појављује у двије повеље из 1378. и 1392. године). У континуитету се може пратити само потомство Радосава Прибинића. Његов син је Радоје Радосалић, жупан, а касније велики кнез босански, који се јавља на 6 повеља у периоду од 1392. до  1408. године. Син Радоја Радосалића је Радич Радојевић, кнез, свједок на повељама из 1417. и 1420. године (умро између 1420. и 1426. године). Посљедњи познати члан ове породице је  Драгић Радичевић, син Радича, који се јавља на повељи краља Твртка II од 7. октобра 1426. године. Одмах до рођака Драгића Радичевића, на истој повељи, потписан је и потомак Вукоте Прибинића, вјероватно његов унук, Вукац Вукотић, који се јавља још у повељи из 1419. године.

Мислим да је горепоменути Радоје Радосалић, жупан, а касније велики кнез босански, са својим грбом/челенком истоветан са кнезом Радојем великим кнезом босанским и његовом челенком са мотивом вука на мраморју/стећку код Тарчина - Олово

А на овом из околине Тарчина, стоји "Ово је знамења кнеза Радоја великог кнеза босанског" (Ćiro Truhelka, Dva heraldička spomenika iz Bosne, Glasnik zem. muz., god. I., knjiga 2., str. 73-76.)



Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Србски накит од VII.-XXI. века
« Одговор #2 послато: Мај 02, 2016, 11:49:46 поподне »
Занимљиво је родоначелниково лично име Прибина исто је имао и један од првих кнезова моравских Словена.

Pribina (c. 800 – 861) was a Slavic prince whose adventurous career, recorded in the Conversion of the Bavarians and the Carantanians (a historical work written in 870), illustrates the political volatility of the Franco–Slavic frontiers of his time.[1] Pribina was the first ruler of Slavic origin to build a Christian church on Slavic territory in Nitra, and also the first to accept baptism

https://en.wikipedia.org/wiki/Pribina

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Србски печати од VII.-XXI. века
« Одговор #3 послато: Мај 03, 2016, 12:17:23 пре подне »
Мислим да је горепоменути Радоје Радосалић, жупан, а касније велики кнез босански, са својим грбом/челенком истоветан са кнезом Радојем великим кнезом босанским и његовом челенком са мотивом вука на мраморју/стећку код Тарчина - Олово

Добро запажање Рамбо! Мислим да си потпуно у праву. :) Личност иза прстена и испод стећка код Тарчина по свему је један исти велики кнез босански Радоје Радосалић. ;)

На штиту грба је очигледно цвет, могуће ружа, мотив сличан какав срећемо и у неким другим изворима тог времена. Нема сумње да су грбови исти, јер је челенка идентична у оба случаја, а цвет на прстену потврђен још пет пута око грба. :)

Овај кнез Радослав је владао крајем XIV века, што је отприлике време владавине краља Твртка, а занимљиво је да се исти мотив у челенци јавља и код Твртковог протовестијара Трипе Буће, пореклом из чувене породице Бућа од Котора.

Није од вишка да поставим и овај рад баш на ту тему, тиче се хералдичког мотива вучјег попрсја на прстењу, а који потписује Маја Бунчић из Археолошког музеја у Загребу.



Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Србски печати од VII.-XXI. века
« Одговор #4 послато: Мај 03, 2016, 06:32:03 пре подне »
Добро запажање Рамбо! Мислим да си потпуно у праву. :) Личност иза прстена и испод стећка код Тарчина по свему је један исти велики кнез босански Радоје Радосалић. ;)

Amicuse, да није било овог твог сјајног прилога са сликом - џаба сав труд! Хвала! :)

А на овом из околине Тарчина, стоји "Ово је знамења кнеза Радоја великог кнеза босанског" (Ćiro Truhelka, Dva heraldička spomenika iz Bosne, Glasnik zem. muz., god. I., knjiga 2., str. 73-76.)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Србски накит од VII.-XXI. века
« Одговор #5 послато: Мај 03, 2016, 01:33:38 поподне »
А погле' шта синоћ нађох, прстен из XV века, продан на аукцији у Њујорку, а пореклом највероватније из Србије. То је сасвим могуће, али је питање коме би овај грб могао припадати? Мало сам синоћ погледао наше зборнике племства, али нешто слично тамо не постоји забележено. Што и није неко изненађење, јер до сада је пронађен велики број грбова у другим изворима, којих нема забележених у грбовницима... али никад не треба престати тражити. ;)



Шта је изнад штита, не могу са сигурношћу да разазнам, прва фигура би могла бити глава јелена као цимер (уз могућност да је глава заправо кацига са јелењим роговима, погледати зумирану верзију, иако врло уверљиво хералдичка марама испод цимера то демантује), док би друга фигурина могла бити нека птица (искрено, ту нисам сигуран у коју страну да гледам...)

RELATED LITERATURE

A. B. Chadour, Rings. The Alice and Louis Koch collection. Forty Centuries seen by Four Generations, vol. I, Leeds, 1994, p. 192, no. 628

На крају, да поменем само да сам све нашао на врло занимљивом пинтерест профилу Milica G., где има и лепа збирка слика стећака и натписа.



Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Србски накит од VII.-XXI. века
« Одговор #6 послато: Мај 03, 2016, 01:51:04 поподне »
А погле' шта синоћ нађох, прстен из XV века, продан на аукцији у Њујорку, а пореклом највероватније из Србије. То је сасвим могуће, али је питање коме би овај грб могао припадати? Мало сам синоћ погледао наше зборнике племства, али нешто слично тамо не постоји забележено. Што и није неко изненађење, јер до сада је пронађен велики број грбова у другим изворима, којих нема забележених у грбовницима... али никад не треба престати тражити. ;)



Шта је изнад штита, не могу са сигурношћу да разазнам, прва фигура би могла бити глава јелена као цимер (уз могућност да је глава заправо кацига са јелењим роговима, погледати зумирану верзију, иако врло уверљиво хералдичка марама испод цимера то демантује), док би друга фигурина могла бити нека птица (искрено, ту нисам сигуран у коју страну да гледам...)

RELATED LITERATURE

A. B. Chadour, Rings. The Alice and Louis Koch collection. Forty Centuries seen by Four Generations, vol. I, Leeds, 1994, p. 192, no. 628

На крају, да поменем само да сам све нашао на врло занимљивом пинтерест профилу Milica G., где има и лепа збирка слика стећака и натписа.

Нашао си прави драгуљ Аmicuse, свака част!!!!

Мислим да је само једна фигура - ходајући лав/ Lion Passant а што се штита тиче, мислим да нема двоумљења (4 звезде)



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Србски накит од VII.-XXI. века
« Одговор #7 послато: Мај 03, 2016, 02:09:20 поподне »
Нашао си прави драгуљ Аmicuse, свака част!!!!

Мислим да је само једна фигура - ходајући лав/ Lion Passant а што се штита тиче, мислим да нема двоумљења (4 звезде)

Прстен је нашао неко много упућенији у накит ових простора од мене, а ја се надам да ће тај неко да нам се придружи, јер овде апсолутно има места за једну такву особу. :)

Што се тиче фигурине, не могу ништа рећи, ако те не мрзи, пробај да опишеш детаљ, јер lion passant никако не видим, можда lion rampant regardant?



Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Србски накит од VII.-XXI. века
« Одговор #8 послато: Мај 03, 2016, 02:09:38 поподне »
Мада је Loup Passant/ходајући вук вероватнији.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Србски накит од VII.-XXI. века
« Одговор #9 послато: Мај 03, 2016, 02:18:17 поподне »


овако ми изгледа Loup Passant/ходајући вук (а пошто је печат, гледа у лево и има дужи реп)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Србски накит од VII.-XXI. века
« Одговор #10 послато: Мај 03, 2016, 03:00:31 поподне »
Мислим да је само једна фигура - ходајући лав/ Lion Passant а што се штита тиче, мислим да нема двоумљења (4 звезде)

Рамбо, моје извињење, био си у праву! Нисам видео! У питању је лав у пролазу / lion passant. Милица је управо то лепо и нацртала. На чему јој се још једном најлепше захваљујем. :)




Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Србски накит од VII.-XXI. века
« Одговор #11 послато: Мај 03, 2016, 04:59:42 поподне »
Не могу да нађем, али постоји рад који се бави средњовековним накитом на тлу Србије, у ком је објављена и занимљива карта са убицираним налазиштима накита са хералдичким мотивима. Карта је црно-бела, а означена су места где су нађени двоглави орлови и лавови, не сећам се да ли је било још ког мотива, могуће још једноглави орлови. Ако неко случајно зна о ком се раду ради, било би од користи да га постави, у питању је зборник или гласник неке од институција које баве управо археологијом, а рад је мало старијег датума.



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Србски накит од VII.-XXI. века
« Одговор #12 послато: Мај 03, 2016, 05:09:51 поподне »
Не могу да нађем, али постоји рад који се бави средњовековним накитом на тлу Србије, у ком је објављена и занимљива карта са убицираним налазиштима накита са хералдичким мотивима. Карта је црно-бела, а означена су места где су нађени двоглави орлови и лавови, не сећам се да ли је било још ког мотива, могуће још једноглави орлови. Ако неко случајно зна о ком се раду ради, било би од користи да га постави, у питању је зборник или гласник неке од институција које баве управо археологијом, а рад је мало старијег датума.

Можда је,
Др Бојана Радојковић, Накит код Срба одXIIдо краја XVIII вeкa, издање Музеја примењене уметности, Београд 1969;
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Србски накит од VII.-XXI. века
« Одговор #13 послато: Мај 03, 2016, 05:24:20 поподне »
Можда је,
Др Бојана Радојковић, Накит код Срба одXIIдо краја XVIII вeкa, издање Музеја примењене уметности, Београд 1969;

Можда има и тамо, али ово је било доступно на интернету, и било је у оквиру неког рада.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Србски накит од VII.-XXI. века
« Одговор #14 послато: Мај 03, 2016, 06:02:58 поподне »
Нађох о ком је раду реч, Развој хералдике у средњовековној Србији, аутора Вујадина Иванишевића. У прилогу је карта из наведеног рада на којој се виде хералдички мотиви на накиту.



Оно што ја запажам тек кроз ову тему, јесте нарочита присутност мотива вука у нашој средњовековној хералдици, а што до сада нисам толико јасно уочавао (невезано сад за ову карту, где углавном доминирају орлови и лавови). Нека врста култа вука код наших средњовековних рођака је очигледно била пристуна.



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Србски накит од VII.-XXI. века
« Одговор #15 послато: Мај 03, 2016, 06:19:11 поподне »
Нађох о ком је раду реч, Развој хералдике у средњовековној Србији, аутора Вујадина Иванишевића. У прилогу је карта из наведеног рада на којој се виде хералдички мотиви на накиту.



Оно што ја запажам тек кроз ову тему, јесте нарочита присутност мотива вука у нашој средњовековној хералдици, а што до сада нисам толико јасно уочавао (невезано сад за ову карту, где углавном доминирају орлови и лавови). Нека врста култа вука код наших средњовековних рођака је очигледно била пристуна.

Амикусе, кад си написао ово, сјетих се једног података који сам нашао у тексту http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/glasnikNBS/II_1/d016/download_ser_lat

а који гласи:

Народна традиција доводи св. Саву у везу са сточарством;
придајући св. Сави божанску моћ, народ му је поверио своје највеће
благо и прогласио га заштитником стоке. Он је тај светац који
благосиља овце и лечи их. Према свему овоме, јасно је да се св. Сава, и
по својој функцији заштитника стоке и пастира, манифестује као
божанство доњег света.

Код Петра Џаџића налазимо један занимљив текст под насловом
Србин вук јест", који доносимо у целини:„У једном рукопису старе
српске рецензије, преведеном 'от језика греческога на србски' 1690.
године а објављеном у 'Летопису Матице српске' 1898. године,
налазимо интересантну 'идентификацију' народа и животиња чије је
исходиште, вероватно, у сећањима етничких група на њиховог
тотемског претка. Тако дознајемо да '[...] Саракин (Сарацен) вепар јест,
Турчин змија јест, Арменин гуштер јест [...] Турчин пас јест, Татарин
загарин (ловачки пас) јест, Србин вук јест (подвукао П. Џ.), Бугарин
бик јест, Русин видра јест, Немац сврака јест [...] Јеврејин јазавац јест,
Египтенин козал јест [...] Лех (Пољак) рис јест.'"
Војин Матић сматра да је можда претерано Чајкановићево
истицање вука као врховног бога свих Словена:„Код неких других
племена било је и других богова, који су потом, са доласком
хришћанства, пали у заборав или су се претворили у ђаволе. У питању
су различити путеви развоја фантазма и пројекција код различитих
племена и народа, а не напросто позајмице. ...Чајкановић верује да је
вук представник различитих животиња, различитих животињских
врста, но ипак, изгледа да је ту пре свега реч о животињама различитих
племена.""

Да ли негдје постоји Летопис Матице Српске из 1898 гдје је објављен овај списак?

Занимљиво је да је животиња Арапа (Сарацена) вепар  :)

Да би овај списак могао имати неке логике или бар утемељења у народном памћењу, занимљиво је да се Турчин повезује са змијом, а знамо из епске поезије за израз:

Писну Турчин као гуја љута. па поћера коња уз планину
« Последња измена: Мај 03, 2016, 06:21:01 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Србски накит од VII.-XXI. века
« Одговор #16 послато: Мај 03, 2016, 07:09:47 поподне »
Амикусе, кад си написао ово, сјетих се једног података који сам нашао у тексту http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/glasnikNBS/II_1/d016/download_ser_lat

а који гласи:

Народна традиција доводи св. Саву у везу са сточарством; придајући св. Сави божанску моћ, народ му је поверио своје највеће благо и прогласи га заштитником стоке. Он је тај светац који благосиља овце и лечи их. Према свему овоме, јасно је да се св. Сава, и по својој функцији заштитника стоке и пастира, манифестује као божанство доњег света.

Код Петра Џаџића налазимо један занимљив текст под насловом „Србин вук јест", који доносимо у целини: „У једном рукопису старе српске рецензије, преведеном 'от језика греческога на србски' 1690. године а објављеном у 'Летопису Матице српске' 1898. године, налазимо интересантну 'идентификацију' народа и животиња чије је исходиште, вероватно, у сећањима етничких група на њиховог тотемског претка. Тако дознајемо да '[...] Саракин (Сарацен) вепар јест, Турчин змија јест, Арменин гуштер јест [...] Турчин пас јест, Татарин загарин (ловачки пас) јест, Србин вук јест (подвукао П. Џ.), Бугарин бик јест, Русин видра јест, Немац сврака јест [...] Јеврејин јазавац јест,
Египтенин козал јест [...] Лех (Пољак) рис јест.'" Војин Матић сматра да је можда претерано Чајкановићево истицање вука као врховног бога свих Словена:„Код неких других племена било је и других богова, који су потом, са доласком хришћанства, пали у заборав или су се претворили у ђаволе. У питању су различити путеви развоја фантазма и пројекција код различитих племена и народа, а не напросто позајмице. ...Чајкановић верује да је вук представник различитих животиња, различитих животињских врста, но ипак, изгледа да је ту пре свега реч о животињама различитих племена.""

Да ли негдје постоји Летопис Матице Српске из 1898 гдје је објављен овај списак?

Занимљиво је да је животиња Арапа (Сарацена) вепар  :)

Да би овај списак могао имати неке логике или бар утемељења у народном памћењу, занимљиво је да се Турчин повезује са змијом, а знамо из епске поезије за израз:

Писну Турчин као гуја љута. па поћера коња уз планину

Хвала Синиша! :)

Ти мене сад подсети на још нешто што има уске везе са овим што си нашао, али је по својој природи ближе хералдици. Наиме, у Хроникама грофа Ђорђа Бранковића (в. Ђорђе Бранковић, Хронка Словена Илирика, Горње Мезије и Доње Мезије, Нови Сад, 1994, стр. 75) постоји списак тумачења печата и знакова из прогностика, али нажалост, бар у овом делу који је приредила Јелка Ређеп, нема и симбола Србије.

Оно што сам запазио из твог прилога, јесте симбол Бугара - бик, чију главу срећемо на неколико старих бугарских грбова. Док би се вук у неким случајевима могао тражити у грбу цара Србије, кад то није глава вепра, већ очигледно глава курјака. Баш занимљиво, можда се неки хералд водио управо том логиком о којој сад говоримо, симболима "нација".



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Србски накит од VII.-XXI. века
« Одговор #17 послато: Мај 03, 2016, 07:29:38 поподне »
Средњовјековни прстени с хералдичким представама често су садржавали натписе, а попут нашега, познато их је неколико (углавном с непознатих налазишта, вјероватно у Србији) с именом власника. Неки од њих су Радославов, Божиков, Јовов и Драгојев прстен, или примјерице онај челника Градислава, војводе Ивана итд., а ношени су у периоду између друге половине XIV до друге половине XV вијека.

Ово iе веома занимљива тема, а пошто iе знано, да ме занима све што је везано за Пиву, Бањане и ближу околину. Питам се, да ли има фотографија горепоменутог печатног прстена војводе Ивана Петровића Бањанског, коiи iе по процени др. Б. Радојковић рад 16.века. Прстен она овако описуiе "Iа Иван Војвода" са мотивом особе у мантиiи и уздигнуте десне руке. У фусноти наводи да iе тада (1969) био у приватном власништву.

Др Бојана Радојковић, Накит код Срба одXIIдо краја XVIII вeкa, издање Музеја примењене уметности, Београд 1969;
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Србски накит од VII.-XXI. века
« Одговор #18 послато: Мај 03, 2016, 07:52:55 поподне »
Не знам Сол да ли постоји негде објављена, али ако постоји, наћи ћемо је.

До тада, књига за ову тему, Накит Новог Брда, ауторке Емине Зечевић. Ради боље прегледности детаља, пожељно је књигу скинути на рачунар, а да се има шта видети, има и те како.

Нешто од овог прстења подсети ме на пар прстенова изложених ових дана у Галерији САНУ, не знам да ли је изложба још увек у току, али били су у склопу изложбе "Јелена велика краљица" (мисли се на Јелену Анжујску). На једном је био лав, а на другом потенцијално двоглави орао, али због ситноће и лошег осветљења самих атефаката, нисам могао са сигурношћу да утврдим, а они који су организовали изложбу описали су крајње оскудно.



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Србски накит од VII.-XXI. века
« Одговор #19 послато: Мај 03, 2016, 09:47:55 поподне »
Хвала Амicus-e ка преусмерци (линку) ове вредне књиге Емине Зечевић! Наiлепши је онаi златни прстен са емаилираним ликом богиње Нике из 14.века. Једина замерка на рачун ове прилично тазе књиге (2006)-iе њена ликовна обрада (као из соц-реализма), морао сам користити лупу да расазнам детаље. Прстење, накит итд- трба сликати под одређеним светлом и углом (као на пример прстен кнеза Радоја Радосалића). А за пресликавање краiолика би ангажовао стручњаке те области, например Ивана Страхинића. Да сам властодржац, прво што би увео као обавезни предмет на свим факултетима - била би  ЕСТЕТИКА!
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ