Бачки Јарак имаше баш леп грб, и онда ова наказа од грба, то је нешто сигурно нивијег датума?
Кад је у питању Апатин, он изгледа није имао грб од неких давнијих времена, код Штрела (1880) га рецимо уопште нема. Мало потражих о повести грба, па нађох следеће:
- да је прво грб Апатина добијен вероватно (а ја бих ту рекао да није) када и печат града приказан на настаријој ведути града, на ком је приказан Св. Јован Непомук, заштитник града, али и заштитник мостова, лађара и исповедне тајне, као и заштитник од поплава (што је Апатину сигурно било важно). Каже се да је убијен зато што није краљу одао исповест краљице, те је бачен са моста у Прагу.
- овај други грб Апатина је заправо приказ грба породице Фернбах од Апатина, који се под неким околностима изгледа приказивао и као грб самог Апатина, мада то треба проверити, да ли је икада правно био установљен као грб града
Биће да су Апатину први грб дали ипак комунисти.
Нема га ни код Лазовског у његовим Грбовима Југославије (1930-те).
Занимљиво, Amicusе; ја сам мислио да се на печату увек приказивао сам грб града. Некако ми било логично да, ако је нешто приказано на печату неког града, онда му је то аутоматски и грб.
А што се тиче Бачког Јарка, рекао бих да је то нешто из времена "вишепартијства", јер се оцила појављују око ове пруге. Јесте да су се оцила налазила и на грбу Социјалистичке Републике Србије, али нешто не верујем да би било одобрено да се тако нешто користи на локалу.
Не мора то Бакс увек да значи, чак у већини случајева то и не значи, ако су у питању црквене општине, најчешће се ради о светитељима којима су цркве посвећене. А понекад се дешавало да тај мотив или симбол (некад је светитељ замењиван његовим симболом) постајао и хералдички мотив у каснијем грбу места (што опет показује да се хералд није превише потрудио да осмисли неко оригинално решење). То се најбоље види на примерима мађарске месне хералдике где је у немалом броју случајева дошло управо до хералдичког уобличавања мотива са црквених печата.
Данашњи грб (старом грбу додата фабрика и на штиту непотребни назив места и година):
(http://vajdasag.rs/images/2/21/Cservenka_c%C3%ADmere.png)
Па да, зато сам то и мислио; ипак је ово некад био део Мађарске (Угарске). Уобличење печата у грб најбоље се види на грбу Црвенке. То је овде била честа пракса, па сам зато ја и помислио да се то и увек радило.
Боље да су умјесто фабрике на грб ставили кутију Јафа кекса. :)
Сад кад премијер поотвара нове фабрике, мораће да проширују грб. ;D
Нисмо одавно имали новости из области местне хералдике, но ево једног лепог примера новог месног грба, који је радио Љубодраг Грујић из ЦЗИПМ-а.
(https://s15.postimg.org/57yl71o07/lazarevo_grb_07v.jpg) (https://postimg.org/image/57yl71o07/) (https://s15.postimg.org/o1ke41m87/lazarevo_grb_08v.jpg) (https://postimg.org/image/o1ke41m87/)
У питању је грб местне заједнице Лазарево (Зрењанин или Петровград).
Донедавно, пример такве ступидне промене грба амблемом био је Горњи Милановац, где је Ацовиће прелеп градски грб замењен неком сплачином непознатог аутора.
И мени је жао због Г. Милановца. :( То је један леп градић. Тамо сам служио део војног рока. :)
Не знам шта мислите о једном другачијем примеру. Наиме, пре пар година у Кикинди је покренута иницијатива да се промени постојећи историјски грб града јер је политички некоректан и неподобан за савремено доба. Наравно, мисли се на симбол прободене турске главе. Не знам шта је био епилог те иницијативе, мада видим да овај стари Аустро-Угарски грб још увек није мењан.
Слика:
(http://www.zastave-grbovi.com/zigs/648/kikinda-grb.png)
Чему ово срце?:) Оно што упада у очи, не знам да ли је тако и на оригиналном грбу, раме у оклопу је као да је у питању лева рука, а шака је окренута као да дешњак држи сабљу. :)
За Кикинду ми више пристаје грб са неким ораницама у позадини. :)
Zaista zanimljiv grb. Za moderno doba moze da se kaze da jeste nekorektno i cudi me da do sada nije promenjen. Inace procitah da trenutno koriste kao pecat grb distrikta Kikinde umesto ovog sa macem i glavom.
Је л' би могао да потражиш тај грб који тренутно користе? Пошто је и на грбу са печата Великокикиндског дистрикта (http://www.banaterra.eu/srpski_nou/files/images/distrikt-1.jpg) златан лав са сабљом и одсеченом турском главом у панџама?
Рекох ја малопре, али изгледа ниси видео пост. :)
Тренутно Град Кикинда користи стилизовани грб, а до пре 3-4 године, претходна градска управа користила је грб Великокикиндског Диштрикта. Ево чланка о томе:
http://www.kurir.rs/skandal-habzburska-kruna-i-turska-glava-na-grbu-kikinde-clanak-98312
Видех кад већ послах. :) Али како су смотани, нису ништа посебно направили са том илегалном заменом, одсечена турска глава опет оста у грбу? Додуше, можда је творцу ове фикс идеје било мање језиво гледати одсечену турску главу како је за перчин држи лав, него набодену на оштрицу у десници руци. ;)
Нпр. пре двадесетак година у Сомбору је била дебата да ли треба:
1. задржати тада актуелни амблем из доба СФРЈ
2. вратити стари Аустро-Угарски грб из 18. века када је Сомбор откупио звање слободног краљевског града
3. направити нови грб у стилу старе српске хераллдике
Изабрана је варијанта под редним бројем два. Од деведесетих година прошлог века, Сомбор је поново званично почео да користи свој стари грб из времена Аустро-Угарске.
Дакле, петокраке сигурно није било. Има ли сличних примера?
Као што се нове цркве у Војводине граде у византијском стилу (а не у бароку), тако би и грбови општина и градова требало да буду у складу са српском традицијом, а не аустроугарском.
Мислиш, као рецимо у случају Руме?Да, Рума је добар пример. Поред великог грба обично постоји и средњи грб (штит са круном у виду тврђаве) и мали грб (штит). Ово је случај и са Београдом, али за разлику од већине општина и градова у Београду се углавном користи само мали грб.
Ту је постојао стари грб. А касније су му додати држачи и стегови, и тако прерастао у велики грб.
Штит је остао исто као и стотинама година раније, само је подигнут на ниво "великог грба".
Не бих се у потпуности сложио са овим. У Србији има доста месних обележја која нису у складу са хералдичким правилима. Решавање овог проблема је много прече него мењање потпуно хералдички исправних грбова из времена Аустро-Угарске. Ти грбови имају дугу традицију и често су имали везе са стицањем звања слободног краљевског града (широке локалне аутономије у оно време). То звање је дебело плаћено од стране локалног становништва којег су чинили етнички Срби у солидном проценту. Неки од тих грбова су чак старији од српских краљевских династија Карађорђевић и Обреновић. Одрећи се тих традиционалних историјских обележја само због презира према аутономашкој струји би било тотално погрешно. Хералдика је универзална дисциплина. Стари аустро-угарски грбови су савршено добро уклопљени у нашу хералдику. Ја не видим проблем у томе да неки (не сви) војвођански градови имају тај стари "барокни шмек" јер управо тај стил истиче особености овог дела Србије.Не треба због борбе народа за своја права проглашавати оно што су добили за светињу јер је то по правилу био компромис. Том логиком би за грб данашње Војводине требали да усвојимо грб Српске Војводине на коме је царска аустријска круна јер се народ много борио за ту аутономију. Та круна је била на грбу не зато што је народ волео цара, већ као компромис. Исто тако, чисто сумљам да су Срби у Сомбору били одушевљени са натписом на латинском. Да је било до њих, вероватно би само писало Сомбор на ћирилици. То је једноставно био компромис на који су пристали. Међутим, аутономаши и снобови се таквим грбовима редовно одушевљавају (не кажем да си ти један од њих), свако из својих разлога. Први јер их ти грбови подсећају на време кад нису били под "србијанском окупацијом", а други јер им делују отмено.
Пример:
Повеља слободног и краљевског града Сомбора (1749).
Не треба због борбе народа за своја права проглашавати оно што су добили за светињу јер је то по правилу био компромис. Том логиком би за грб данашње Војводине требали да усвојимо грб Српске Војводине на коме је царска аустријска круна јер се народ много борио за ту аутономију. Та круна је била на грбу не зато што је народ волео цара, већ као компромис. Исто тако, чисто сумљам да су Срби у Сомбору били одушевљени са натписом на латинском. Да је било до њих, вероватно би само писало Сомбор на ћирилици. То је једноставно био компромис на који су пристали. Међутим, аутономаши и снобови се таквим грбовима редовно одушевљавају (не кажем да си ти један од њих), свако из својих разлога. Први јер их ти грбови подсећају на време кад нису били под "србијанском окупацијом", а други јер им делују отмено.
Скоро сви грбови војвођанских градова су рађени по истом шаблону (облик печата са барокним елементима), исто као што су и скоро сви модерни грбови српских градова рађени по истом шаблону (носачи грба и круна у виду утврђења). То је једноставно начин на који држава приказује свој суверенитет над појединим градом, а локални идентитет се приказује на штиту. Ја мислим да према симболима аустроугарског суверенитета (облик печата, латински натписи, барокни елементи...) не треба показивати никакву носталгију, али свако има право на своје мишљење.
Да, Рума је добар пример. Поред великог грба обично постоји и средњи грб (штит са круном у виду тврђаве) и мали грб (штит). Ово је случај и са Београдом, али за разлику од већине општина и градова у Београду се углавном користи само мали грб.
Мешаш печате и грбове. То је прво.Не, опет погрешно тумачиш моје речи. Рекао сам да су грбови градова уоквирени текстом на латинском у облику печата одличан пример хералдичког стандарда који је био типичан за Аустроугарску. Претходно приказани грб Сомбора је један од њих, а тај исти грб уоквирен текстом на латинском се налази на данашњој застави Сомбора:
Друго, ови разлози ти једноставно нису тачни. Ево, ја рецимо не припадам ни једној групи од две које си набројао. Треће, латински је био службени језик Угарске, нема везе с папом и Ватиканом. Много лично и национално све ово схваташ.Разлози које сам навео су у потпуности тачни. Нигде нисам написао да они који подржавају враћање аустроугарских грбова у оригиналу морају бити или аутономаши или снобови, већ сам само споменуо те две категорије као најтипичније. Тако да стварно не знам зашто си се осетио прозваним. Који су твоји мотиви за такав став ме уопште не занима, овде није реч о теби већ о конкретној теми. Међутим, ти си себи дао за право да ми се бахато и са висине обраћаш иако немаш никакве аргументе.
Хералдика је систем универзалних правила, и она су иста и у српској и у мађарској и у немачкој хералдици. Зато не видим разлог да се мењају куле, река и голуб на грбу НС-а.Опет браниш куле, реку и голуба што већ постаје комично јер сам јасно рекао да оригиналне мотиве треба задржати, али да треба да буду приказани у складу са српским хералдичким стандардима. Одговараш ми на нешто што уопште нисам рекао и то по други пут иако сам већ појаснио на шта сам мислио. Пробај мало да се скоцентришеш пре него што нешто напишеш.
Тај грб је добијен од стране угарских власти, а видиш, није ти засметао.Тако је, не смета ми мали грб Руме (односно штит) јер не представља Аустроугарску већ сам град Руму, али ми сметају барокни елементи на оригиналном грбу и текст на латинском јер они представљају Аустроугарску хералдичку традицију исто као што држачи представљају нашу хералдичку традицију. То сам већ образложио, али из неког разлога у потпуности игноришеш аргументе које сам изнео.
Немам благе везе са хералдиком, али сви ти грбови, печати, заставе се "обраћају" мени као обичном грађанину, који их може видети на документима, зградама, фасадама. Такође, они ме у неку руку представљају, као грађанина тог и тог града и те и те земље. Са тим у вези, дакле као обичном човеку који се не разуме у филозофију свих тих обележја, ни мало ми не прија било какав аустроугарски, немачки, турски, албански, бугарски, латински, мађарски или румунски елемент на било ком обележју било ког града у Србији. Такав елемент треба одмах избацити, макар без њега дато обележје изгубило "традицију". Добру традицију треба чувати, а лошу треба мењати. Вођење рачуна о таквим стварима је много јачи симбол (неше свести) од било ког грба и заставе. А ђаво се крије у малим стварима.
У начелу, делим ово мишљење Селаковићу, или ако се већ хоће позвати на неку постојећу традицију, да то буде традиција која подједнако има смисла и важности, како за оно време тада, тако и за ово време данас. Мада, за то прво морамо сами неке промене да уведемо, јер у неким случајевима (попут АПВ) испада да је стање исто, слави се K. und K. монархија. :)
Са тим у вези, дакле као обичном човеку који се не разуме у филозофију свих тих обележја, ни мало ми не прија било какав аустроугарски, немачки, турски, албански, бугарски, латински, мађарски или румунски елемент на било ком обележју било ког града у Србији. Такав елемент треба одмах избацити, макар без њега дато обележје изгубило "традицију".
Месну хераллдику никад не треба посматрати из угла националних симбола. Чак је пожељније да градска и општинска хералдика истиче особености дотичног краја. Историјска је чињеница да је Војводина некад била део Аустро-Угарске. Данас више није. Али се везе са прошлошћу не смеју на силу мењати и занемаривати. Нема потреба за тим. Нема 'леба од рушења мостова без обзира на појединачна национална осећања.
Опет да поменем пример Сомбора где се десио управо супротан процес. Пре двадесетак година у Сомбору је била дебата да ли треба:
1. задржати тада актуелни амблем из доба СФРЈ
2. вратити стари Аустро-Угарски грб из 18. века када је Сомбор откупио звање слободног краљевског града
3. направити нови грб у стилу српске хералдике
Изабрана је варијанта под редним бројем два. Од деведесетих година прошлог века, Сомбор је поново званично почео користити свој стари грб из времена Аустро-Угарске. Становници су били за ту варијанту (а ваља напоменути да су Срби већина у овом граду - 67%, па су могли изабрати варијанту три да су хтели).
Месну хераллдику никад не треба посматрати из угла националних симбола. Чак је пожељније да градска и општинска хералдика истиче особености дотичног краја. Историјска је чињеница да је Војводина некад била део Аустро-Угарске. Данас више није. Али се везе са прошлошћу не смеју на силу мењати и занемаривати. Нема потреба за тим. Нема 'леба од рушења мостова без обзира на појединачна национална осећања.
Наравно, не могу ја да одређујем Сомборцима какав грб хоће. Али:
Да је рецимо, у паралелном универзуму, Трећи Рајх владао Сомбором од 1941. до 2212. године, било би уреду да 2300. године свастика буде на грбу Сомбора? Лако се овде неке ствари заборављају, а криви су сами Сомборци, Ваљевци, Нишлије...
Не, опет погрешно тумачиш моје речи. Рекао сам да су грбови градова уоквирени текстом на латинском у облику печата одличан пример хералдичког стандарда који је био типичан за Аустроугарску. Претходно приказани грб Сомбора је један од њих, а тај исти грб уоквирен текстом на латинском се налази на данашњој застави Сомбора:
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Datoteka:Zastava_Sombora.jpg
Ради се о очигледном форсирању стране хералдичке традиције и страног језика. Можда је латински био званични језик у Мађарској, али у Србији није, нити је икада био, те му на симболима наших градова није место. Не ради се ту о мом национализму, већ о твом недостатку свести о позадини овакве појаве.
Разлози које сам навео су у потпуности тачни. Нигде нисам написао да они који подржавају враћање аустроугарских грбова у оригиналу морају бити или аутономаши или снобови, већ сам само споменуо те две категорије као најтипичније. Тако да стварно не знам зашто си се осетио прозваним. Који су твоји мотиви за такав став ме уопште не занима, овде није реч о теби већ о конкретној теми. Међутим, ти си себи дао за право да ми се бахато и са висине обраћаш иако немаш никакве аргументе.
Опет браниш куле, реку и голуба што већ постаје комично јер сам јасно рекао да оригиналне мотиве треба задржати, али да треба да буду приказани у складу са српским хералдичким стандардима. Одговараш ми на нешто што уопште нисам рекао и то по други пут иако сам већ појаснио на шта сам мислио. Пробај мало да се скоцентришеш пре него што нешто напишеш.
Тако је, не смета ми мали грб Руме (односно штит) јер не представља Аустроугарску већ сам град Руму, али ми сметају барокни елементи на оригиналном грбу и текст на латинском јер они представљају Аустроугарску хералдичку традицију исто као што држачи представљају нашу хералдичку традицију. То сам већ образложио, али из неког разлога у потпуности игноришеш аргументе које сам изнео.
Нема потребе даље трошити речи на хералдику из доба Аустро-Угарске, већ под хитно треба исправљати ову нехералдичку срамоту.
Линк:
http://www.zastave-grbovi.com/?jez=sc&menu=41 (http://www.zastave-grbovi.com/?jez=sc&menu=41)
Слажем се са тобом, Сергио, да су ови грбови грозни. Али дражи ми је и овакав грб рецимо Чачка са годином 1815, него Сомбора са 1749. или Суботице са поменом Марије Терезије. При чему су ми и Сомбор и Суботица и Чачак подједнако драги. Зар се не би могао задржати онај, да се просто изразим, централни део у грбовима оба града, са том месном симболиком, а изменити онај натпис који иде около? Уместо 1749. ставити за Сомбор далеко важнију и прикладнију 1918? Није ли то најсветлија година у историји Сомбора? Зар треба држати Maria Theresiopolis на грбу Суботице - какви су рецимо били њени погледи према унијаћењу? Како се звала држава којом је владала и какав је однос та држава на концу свог постојања имала према Србима?
Слажем се са тобом, Сергио, да су ови грбови грозни. Али дражи ми је и овакав грб рецимо Чачка са годином 1815, него Сомбора са 1749. или Суботице са поменом Марије Терезије. При чему су ми и Сомбор и Суботица и Чачак подједнако драги. Зар се не би могао задржати онај, да се просто изразим, централни део у грбовима оба града, са том месном симболиком, а изменити онај натпис који иде около? Уместо 1749. ставити за Сомбор далеко важнију и прикладнију 1918? Није ли то најсветлија година у историји Сомбора? Зар треба држати Maria Theresiopolis на грбу Суботице - какви су рецимо били њени погледи према унијаћењу? Како се звала држава којом је владала и какав је однос та држава на концу свог постојања имала према Србима?
Много више сам фасциниран стеговима који су заправо штит грба ”на четвртастом пољу”...него заставама, овако би то требало изгледати за Нови Сад:
(http://i.imgur.com/X8ltuOy.jpg)
...
У колико неком смета печата верзија са латинским текстом, може користити обичну средњу верзију пошто су оба начина приказивања потпуно исправни. ...
Месној хералдици треба увек приступати са мање националне острашћености јер је чак и пожељно да месни грбови одражавају разноликост и локалну историју дотичног становништво, а у Војводини су дефинитивно присутна оба ова елемента (1. етничка шароликост, 2. специфично пређашње историјско наслеђе у поређењу на неке друге делове земље Србије).
...
Зашто би се мењали симболи који описују особености града, природу, градску тврђаву, итд?Бакс, сви се слажемо око тога. Никоме овде не сметају особености градова на грбовима који настали у том периоду.
Себе сам споменуо не зато што сам се осетио прозваним, већ да бих ти показао да не постоје само два типа људи које си ти набројао, већ има и оних трећих.Нека буде да се опет нисмо разумели, није ми циљ да се расправљам са тобом.
Грб је оно унутар печата; тако бар ја мислим. Онај натпис око грба сам каже "ПЕЧАТ КРАЉЕВСКОГ СЛОБОДНОГ ГРАДА СОМБОРА 1479"; дакле, то је печат који на себи носи изузетно значајан датум за Сомбор. Постоје такође и такозвани печатни грбови, али грб је оно унутра. Мора да се прави разлика између тога. Рецимо, ово је грб Сомбора:
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/3b/COA_Sombor.png)
Особеност аустро-угарске хералдике је да уместо те највеће верзије има печатну верзију, или да будем прецизнији има малу верзију грба, средњу верзију грба и другу средњу верзију грба (када се на редовну средњу верзију дода кружни текст па постане печатна верзија).У Аустроугарској је еквивалент великом грбу из српске хералдике била печатна верзија грба. Оно што ти називаш грбом Сомбора је заправо средњи грб Сомбора, док је оно што ти називаш печатом у ствари велики грб Сомбора који се налази на застави тог града. И на сајту града је исто као и на застави приказан велики грб (кога ти називаш печатом):
Што се мене тиче нећу даље учествовати у овој дискусији, јер се нећемо сложити ;) У том циљу, моје последње напомене:
-Надам се да нисте схватили моје коментаре као неку "националну острашћеност". У Суботици имам много пријатеља, од којих су 90% Мађари, а у средњошколским данима се лепо дружих са једном полу-Мађарицом полу-Јеврејком одатле ;D У Сомбору сам био доста пута, трчао полумаратоне и увек се лепо дружио са неколико Сомбораца (од којих ни један није Србин).
-Не може аргумент бити да ако сматраш да је нешто непринципијелно на једној верзији грба, користиш другу верзију, а на ову прву зажмуриш. Треба све верзије да буду у реду.
-Можда је то моје погрешно виђење хералдике, али однос према застави и грбу своје државе и свог града је изнад свега емотиван. Ја према застави Србије и грбу Ваљева осећам неке лепе емоције. Ако грађани Сомбора и Суботице осећају емоције према грбу са 1749. годином или Маријом Терезијом - у реду. Ја само кажем да је то мало бизарно. Мислим да је период после 1918. ипак донео једну моралну еманципацију у смислу не војне, него моралне победе Краљевине Србије над АУ Голијатом, да је народ Срема, Бачке, Баната, Барање изгласао припојење Србији и да би грбови и заставе градова требало да се осврну на тај радосни и вансеријски догађај у историји Војводине. А национална шароликост је само предност, ево нека се на сваком грбу играју деца Мађар, Србин, Хрват, ... то би био симбол грба и емоција достојан, као што Марија Терезија и 1749. година свакако нису.
Sergio је већ разјаснио ово, тако да ћу га цитирати:У Аустроугарској је еквивалент великом грбу из српске хералдике била печатна верзија грба. Оно што ти називаш грбом Сомбора је заправо средњи грб Сомбора, док је оно што ти називаш печатом у ствари велики грб Сомбора који се налази на застави тог града. И на сајту града је исто као и на застави приказан велики грб (кога ти називаш печатом):
http://www.sombor.rs/
Није проблем што ниси био праву, већ ми је засметало то што си ми самоуверено држао предавање о томе како мешам грбове и печате. То је све, ништа лично.
-Надам се да нисте схватили моје коментаре као неку "националну острашћеност".
...однос према застави и грбу своје државе и свог града је изнад свега емотиван.
Побогу, ово на сајту је печат. Није грб. То што га сајт Града Сомбора назива грбом... њима на душу. Могу га назвати и хеликоптером.
Побогу, ово на сајту је печат. Није грб. То што га сајт Града Сомбора назива грбом... њима на душу.Ниси у праву из простог разлога јер печатни грб упорно називаш печатом. Печат Града Сомбора је прописан статутом града и нема никакве везе са печатним грбом о коме је реч:
Град и органи Града имају печат.
Печат је округлог облика, пречника 60 мм, садржи грб Републике Србије око кога је исписан текст: Република Србија, Аутономна Покрајина Војводина, Град Сомбор, назив органа, исписан на српском језику, ћириличним и латиничним писмом, и на мађарском језику и писму.
Ниси у праву из простог разлога јер печатни грб упорно називаш печатом. Печат Града Сомбора је прописан статутом града и нема никакве везе са печатним грбом о коме је реч:
...па тако један Вршац бајаги има грб, а у ствари има королисани печат из 1804. године. Сличан је и грб Печуја, или Осека.
Конкретно печат Вршца:
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Grb_Vrsac.jpg/250px-Grb_Vrsac.jpg)
Видео сам да су овај пејзаж успели некако да угурају у штит па се може рећи да Вршац има: званичну малу и званичну печатну верзију грба. Обична средња верзија не постоји.
Слика:
(http://www.zastave-grbovi.com/zigs/648/vrsac-grb.png)
Видео сам да су овај пејзаж успели некако да угурају у штит па се може рећи да Вршац има: званичну малу и званичну печатну верзију грба. Обична средња верзија не постоји.
Претјераше са овим ливадама, само им у позадини фали трактор како клизи низ вршачки брег.
Печати које Бакс помену, јесу посебна у симболици хабзбуршких земаља, и они често нису грбови. То се код нас неретко превиђа, па тако један Вршац бајаги има грб, а у ствари има королисани печат из 1804. године. Сличан је и грб Печуја, или Осека.
Конкретно печат Вршца:
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4e/Grb_Vrsac.jpg/250px-Grb_Vrsac.jpg)
Није печат данашњег Сомбора, али јесте био печат кад је Сомбор постао краљевски слободни град, пише на њему самом Sigillum.
Ни већина грбова општина у Социјалистичкој Југославији нису били грбови по хералдичким правилима, али то не мења чињеницу да били грбови у званичној употреби.
Мислим да су овде проблем и расправа настали јер сматраш да је грб свако обележје (за то је крива и власт јер све назива грбовима, иако то нису).Одлично знам које услове обележје мора да испуни да би се назвало грбом са хералдичког становишта. До беспотребне расправе је дошло јер реч грб има двоструко значење што ти никако не желиш да прихватиш као реалност. Свиђало ти се то или не, грб је уједно и хералдички и правни појам. Кад кажем грб тог и тог града говорим о обележју које званично има статус грба не улазећи у то да ли испуњава хералдичке услове да се назове грбом.
Не, и у том периоду је коришћен као грб исто као и данас. Једина разлика у односу на Вршац је то што се у оквиру "печата" заиста налазио грб који испуњава услове да се тако назове из угла хералдике, али тај средњи грб готово да није био у употреби као што није ни данас.
Не знам стварно зашто је вама љубитељима хералдике тако тешко да прихватите чињеницу да су и у Аустроугарској нехералдички грбови били у употреби.
Одлично знам које услове обележје мора да испуни да би се назвало грбом са хералдичког становишта. До беспотребне расправе је дошло јер реч грб има двоструко значење што ти никако не желиш да прихватиш као реалност. Свиђало ти се то или не, грб је уједно и хералдички и правни појам. Кад кажем грб тог и тог града говорим о обележју које званично има статус грба не улазећи у то да ли испуњава хералдичке услове да се назове грбом.
Иначе, бројни су примери нехералдичких грбова (ту пре свега мислим на емблазоне), али када су прихваћени од стране ауторитета онда се нико не буни. Рецимо, још 2004. сам приметио неколико хералдичких пропуста на тада усвојеном емблазону грба Србије, али хералдичари су тада ћутали о томе укључујући и извиканог Д. Ацовића на чију је иницијативу тај исти емблазон и усвојен. После се правдао да је то био "привремени емблазон" што је наравно тешка бесмислица.
06.03.2017. 15:34
"Nakon što su dva konkursa bila neuspješna, odlučio sam se za direktan poziv beogradskom heraldičaru Dragomir Acoviću da pripremi nekoliko prijedloga idejnih rješenja. Formirana je i stručna komisija koja treba da pomogne oko priprema prijedloga i trenutno smo u fazi potpisivanja ugovora o javnoj nabavci", istakao je Radojičić.
Nezavisne.com (http://www.nezavisne.com/novosti/banjaluka/Radojicic-U-aprilu-moguc-novi-prijedlog-grba-grada/416040)
"Ај, помоз' Бог", рекох крстећи се три пута.
Како год, ја не могу прежалити овај предлог, који су непоменици одбили. :(
(https://i1.wp.com/oblikujmo.net/wp-content/uploads/2015/03/19_BL-fotocropp1.jpg?resize=520%2C245)
Ацовић је већ имао своје предлоге за грб Бање Луке. Додуше, не баш успешне, рекао бих. Угред, зар нисмо овде имали тему о грбу Бање Луке? ???
Како год, ја не могу прежалити овај предлог, који су непоменици одбили. :(
(https://i1.wp.com/oblikujmo.net/wp-content/uploads/2015/03/19_BL-fotocropp1.jpg?resize=520%2C245)
Можда Ацовић рециклира тај предлог уз мале измене.
Вероватно ће и представити грб пред скупштином града, па ће том приликом објаснити одборницима како стоје ствари.
Имамо тему, а овде (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=841.msg9944#msg9944) је Млађо поставио и Ацовићев предлог, некад из деведесетих, мислим?
Ако се добро сећам, Бањалучани желе тврђаву и Брбас на грбу по сваку цену.
А што се тиче српских симбола на грбу града, чак иако се усвоји нека таква верзија, веровато ће је касније прогласити неуставном јер не представљају сва три констутатива народа која живе у овом граду.
Имамо тему, а овде (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=841.msg9944#msg9944) је Млађо поставио и Ацовићев предлог, некад из деведесетих, мислим?
Да, сећам се тог предлога, него мислио сам да ће Ацовић можда рециклирати штит из оног неусвојеног грба с биковима-држачима. ;)
Овај стари Ацовићев предлог нема шансе да прође Уставни суд БИХ.
Ја бих то волео, али мислим да је за онај грб могуће само урадити нови блазон, јер тамо нема шта ни да се дода, ни да се одузме.
Да, тај стари би изазвао цунами негодовања, па они су променили грб Пријепоља из истих разлога, а камоли да не утичу на такав предлог грба Бање Луке.
И баш зато, онај предлог Николић-Марловић, био би пун-пунцијат погодак. ;)
Мислим да су бикови били највећи проблем неуким одборницима. Знаш какви смо ми Срби - и кад нам стручњак објасни да тај бик не стоји ту да исмева грађане Бање Луке, ми ћемо и даље терати по свом. :)
Можда евентуално променити држаче. Мислим, мени се свиђају и бикови, али ако они остану, могу неки оспоравати грб... Знамо сви, нажалост, како то иде.
Мислим да су бикови били највећи проблем неуким одборницима. Знаш какви смо ми Срби - и кад нам стручњак објасни да тај бик не стоји ту да исмева грађане Бање Луке, ми ћемо и даље терати по свом. :)
Можда евентуално променити држаче. Мислим, мени се свиђају и бикови, али ако они остану, могу неки оспоравати грб... Знамо сви, нажалост, како то иде.
Сличани аргументи у вези држача су спомињани и у случају грба Пожаревца. Одрекли су се овог прелепог грба и вратили ону ругобу. :-\
Берлину не смета већ 700 година међед на грбу, а Бањолучанима нису прихватљиве две бичине(!), на крају испадну већи визонари у Петровац-Дринићу, него у де-факто главног града Републике Српске.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/1/17/Grb_Petrovac.png)
Знам, и мени су на уму бабе врачаре из Пожаревца, које су обориле овај прелеп грб. ::)
Проблем је што немамо хералдички ауторитет...а и да га имамо, проблем би били ти непремостиви ”вијековјечити политичари по професији”.
Проблем је што немамо хералдички ауторитет...а и да га имамо, проблем би били ти непремостиви ”вијековјечити политичари по професији”.
Берлину не смета већ 700 година међед на грбу, а Бањолучанима нису прихватљиве две бичине(!), на крају испадну већи визонари у Петровац-Дринићу, него у де-факто главног града Републике Српске.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/1/17/Grb_Petrovac.png)
Знам, и мени су на уму бабе врачаре из Пожаревца, које су обориле овај прелеп грб. ::)
Графичко решење знамења Општине Лебане вешто је нацртао г. Дамјан Илић из Ниша, у сарадњи са г. Дикић Небојшом из Београда, a блазон, опис грба сачини Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, такође из Београда.
Шта знам, момци су радили свезаних руку, тако ми изгледа. :-\
Нимало оригинално, изузев остатака тврђаве-капије, а то опет није баш неки стандард. :P
То ме толико нервира, да бих законом заштитио хералдичке уметнике од лаика, да не кваре оно што је њима људима посао. ::)
Шта знам, момци су радили свезаних руку, тако ми изгледа. :-\
Нимало оригинално, изузев остатака тврђаве-капије, а то опет није баш неки стандард. :P
То ме толико нервира, да бих законом заштитио хералдичке уметнике од лаика, да не кваре оно што је њима људима посао. ::)
Аутор је вероватно имао извесне наредбе које је морао пратити, али се мораш сложити да је ово решење много боље него претходно. :)
Шта знам, момци су радили свезаних руку, тако ми изгледа. :-\
Нимало оригинално, изузев остатака тврђаве-капије, а то опет није баш неки стандард. :P
То ме толико нервира, да бих законом заштитио хералдичке уметнике од лаика, да не кваре оно што је њима људима посао. ::)
а погледајмо сад тај несрећни грб Лебана.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/archive/0/0e/20170215100045%21Lebane_grb.png)
Зар није ово предлог?
Ево свих досадашњих верзија.
Слика:
(https://s16.postimg.org/u90sjz0sl/Grbovi6.jpg)
Некако, што више гледам, све ми се више свиђа овај последњи. Једноставан и стилски лепо одрађен.
Два златна љиљана су унета на грб Краљевине Србије као симбол њеног континуитета са династијом Немањића. Златни љиљани се налазе на грбу Републике Србије, те се налазе и на грбу општине, представљајући припадност општине Лебане Србији као надређеној територијалној целини а такође, застава Србије је представљена и на Великом грбу општине, како је правило и пракса у србској хералдици. Љиљан у хришћанству симболизује чистоту и часност.
Ево рецимо грба Хајду-дорошке жупаније:
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Coa_Hungary_Town_Hajd%C3%BAdorog_big.svg/260px-Coa_Hungary_Town_Hajd%C3%BAdorog_big.svg.png) (https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Coa_Hungary_Town_Hajd%C3%BAdorog_big.svg/640px-Coa_Hungary_Town_Hajd%C3%BAdorog_big.svg.png?1479051297746)
Нешто слично. Мађарски град Komádi.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5c/Coa_Hungary_Town_Kom%C3%A1di_big.svg/2000px-Coa_Hungary_Town_Kom%C3%A1di_big.svg.png)
То је омиљени мотив у мађарској хералдици, али и нашој крајишкој, одсечена турска глава. ;)
Позната брука на ову тему десила се при изради грба АПВ-а, кад су лаву отели из руку одсечену турску главу, скандал какав се може десити само овим нашим некрстима и комунистима. ::)
(http://i590.photobucket.com/albums/ss341/Gospodja9/Grb-Vojovdine.png)
На појединим местима још се очувао стари грб Баната.
(http://static.panoramio.com/photos/original/82981678.jpg)
Сличан мотив је и на застави Великокикиндског дистрикта. :)
(https://pbs.twimg.com/media/CxXCsKbUUAE7jAQ.jpg)
Тај стари грб Баната је био претходно био грб Великокикиндског диштрикта. На слици је прочеље зграде Курије у Кикинди у којој се данас налази између осталог и градски музеј. Штит на застави није грб Великокикиндског диштрикта већ грб Велике Кикинде који је уз мање измене и данас у употреби као грб града Кикинде.
Мишљах на целу композицију, ту је поред грба Кикинде још девет грбова мањих места, а свих у саставу Великокикиндског истрикта. Наравно, то се не може назвати грбом, слично као ни оно што зовемо грбом са заставе Земунске народне гарде, али као што се оно односило на Војводство, и ово се односи на Великокикиндски дистрикт.
Неко је, изгледа, променио наслов теме и додао слово т у реч "месна".
То је омиљени мотив у мађарској хералдици ...
Мађари се насекли турских глава више него Црногорци. ;D
Линк:
https://www.google.co.uk/search?q=lev%C3%A1gott%20fej%20c%C3%ADmer&espv=2&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwiksbWa-trSAhWHA8AKHZ-tBL8Q_AUICCgB&biw=1536&bih=735#imgrc=_ (https://www.google.co.uk/search?q=lev%C3%A1gott%20fej%20c%C3%ADmer&espv=2&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwiksbWa-trSAhWHA8AKHZ-tBL8Q_AUICCgB&biw=1536&bih=735#imgrc=_)
Kratak opis grba Karlova: Kao što je navedeno, Karlovo su naselili demilitarizovani graničari Srbi, koji su uglavnom branili Austrougarsko carstvo od Turske imperije, te otuda u vidu lava, koji u jednoj ruci drži sablju, a u drugoj posečenu tursku glavu je simbolično predstavljena uloga i ugled tadašnjih vojnih formacija. U periodu naseljavnja je deo doseljenika ostao, uz određene privilegije, što je predstavljeno u vidu rala i metalnog pluga, a za one koji nisu hteli da žive takvim načinom života, put je vodio na sever, što je predstavljeno zvezdom Severnjačom iznad mača, koja je na grbu od vertikalne simetrale, tačno postavljena pod odgovarajućim uglom u odnosu na pravac karlovačkih, dužnih ulica. To doba je najbolje opisao Crnjanski u Seobama...
Одлично Велимире! ;D
Ваљало би само поправити ове грешке с-ш, з-ж, ц-ћ, ваљда је текст транскрибован са латинице, па остало несавршено...
Пардон, Велиборе... ево, неки сам уредник, а не могу уређивати поруке на свом птф-у! ::)
Да, пребацио сам латиницу у ћирилицу помоћу Word-a, а да нисам претходно проверио словне грешке...
Што би рекла Amicuѕ-ова млада генерација: "Ма опуштено." ;D
А ево како сам покушао да га "охералдичим":
Свакако добра основа за почетак... Има ту постора и за даља побољшања. Сигурно боља него тренутно актуелна верзија. ;)
Још увек ме чуди да Смедерево није дозрело да направи себи грб?
Да су људи у Нове Црње свеснији значаја хералдике од руководилаца у Смедереву?
Наравно, тиме не унижавам Новоцрњане, већ се и даље ишчуђујем над питањем, где су такви људи у граду од 60.000 становника?
А није било ни неких предлога... баш чудна ли чуда?! ???
(https://s10.postimg.org/b0i3auoft/Untitled12.jpg)
Наравно, остављам могућност да је у питању првоаприлска шала, али не би ме чудило да није. :D
Он највише наликује хералдици. ;)
Линк:
Општинско веће прихватило предлог одлуке новог грба и заставе општине (https://www.lebane.org.rs/vesti/prihvacen-predlog-odluke-o-simbolima-opstine/)
(https://www.lebane.org.rs/wp-content/uploads/nova-znamenja-opstine-leban.jpg)
Хајд' нек' је са срећом и да буде дуговечно! :)
Линк:
Општинско веће прихватило предлог одлуке новог грба и заставе општине (https://www.lebane.org.rs/vesti/prihvacen-predlog-odluke-o-simbolima-opstine/)
...али за моје лаичко око делује ми да је хералдички све у реду...
Ма хералдички је сасвим ОК. :) Много боље од, рецимо, новог предлога за грб Бања Луке.
Ево и фине велике слике:
Ма леп грб и тачка. :D
Неко ко очигледно капира ствари. ;)
(http://ortodoks.direkta.netdna-cdn.com/wp-content/uploads/2016/04/halabura-ortodoks-srbija.jpg)
Овакве илустрације и поруке подстичу верску и националну нетрпељивост и презир.Далеко од тога, грбови Кикинде и Вршца су много старији од ''политичке коректности'' и као такви не подстичу никакву мржњу и презир.
Овакве илустрације и поруке подстичу верску и националну нетрпељивост и презир.
Ево и фине велике слике:
(http://www.lebane.org.rs/wp-content/uploads/lebane-veliki-grb.jpg)
Источна капија Царичиног града (слика преузета са сајта: heraldikasrbija.rs)
(http://www.heraldikasrbija.rs/wp-content/uploads/2017/04/43785307.jpg)
Није баш најјасније да ли је у албуму овај грб погрешно додељен овом словачком месту због сличног имена с Ковином, или су Ковињани због сличног имена помислили да се ради о грбу њиховог места. :)
Нешто од тога двоје вероватно јесте тако. :)
Нешто од тога двоје вероватно јесте тако. :)
Ово је баш било у великој резолуцији... ;D
Промакло нам?
Белом анђелу остала цела крила на грбу Пријепоља
Ово и није тако лоше с обзиром шта је све могло да буде. Једино ми нису допадљиве ове грађевине које играју улогу држача... Да ли то постаје неки нови стандард српске територијалне хералдике?
Једна нова вест у вези с хералдиком у Србији, то јест с "грбом" Бача.
Као што знамо, Бач је користио ово као грб:
(http://www.adriaticgreenet.org/icareforeurope/wp-content/uploads/2013/10/Logo-grb-Ops%CC%8Ctine-Bac%CC%8C.jpg)
Међутим, изгледа да је Бач усвојио ново знамење!!!
Али, пре него што ико почне да се радује требало би да се сети где живи и какви то људи одлучују о симболима наших општина и градова.
Изгледа да је нови симбол Бача ово:
(https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcR3wVDlJqXVRwuo4uok4YyqoyfjzT4SC9fbzViEiFIsmIb_WVdf)
Изузетно маштовито, нема шта.
Јој разлике... драстићне!
Као да поредимо дечји рад из ликовног и слику Уроша Предића. ;D ;D
Баксе, иако сам приметио да се углавном слажем са твојим мишљењем, мислим да се овај пут нисмо разумели ;). Мој коментар је био ироничан.
Не видим да је ново решење донело суштински квалитетан помак. Јесте да је технички посматрано нови грб урађен квалитетније али то ми је и за очекивати. Ипак се данас користе програмски алати за цртање којих некада није било и који у многоме олакшавају израду графички чистијих решења. У том смислу емблазон јесте лепши. Али кад погледам сам блазон, не видим ја ту никакве велике новине и побољшања. На ленти је југословенска тробојка замењена српском и измењене су боје у централном кругу. И даље је ту социјалистичко класје жита и тај за мене ружни "пејзажни" стил. Не знам да ли ово решење има некакво дубље историјско упориште па због тога на њему инсистирају, што бих онда и разумео, али што се мене тиче и даље имају амблем а не грб. Наравно, вероватно је опет до градских власти и слободе у оквиру које се могао кретати хералдичар (ако су га уопште и ангажовали).
Хех, и ја сам био ироничан. ;D
Ма каква разлика, бре, само променили боје на застави горе.
Налетех случајно на Будву, па рекох да поделим. 8)
(http://www.budva.me/sites/default/files/field/image/grb.png)
Испричаћу вам нешто о грбу Чонопље, места у којем живим. Потпуно је заборављен, као и многи грбови насеља у Војводини. Ненад Маргаретић из Суботице је, у складу с нормом које се држи наша територијална хералдика, направио ликовна решења за историјски грб Чонопље у малој и средњој форми. По мом мишљењу, место у којем живим мора да врати свој историјски грб у употребу.
(https://scontent.fbeg5-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/28516827_1582854041764022_6675593918776964875_o.jpg?oh=466d833234f4061fceb98c5df7871256&oe=5B030C33)
Мали грб Чонопље
(https://scontent.fbeg5-1.fna.fbcdn.net/v/t31.0-8/28514434_1582854148430678_9000877774164209348_o.jpg?oh=6ce9f65f7adb93fed93efa761b41b803&oe=5B4B6A66)
Средњи грб Чонопље
Да ли је уреду да се боје плава и зелена додирују без раздвајања и да ли је уреду да се на грбу нађу један поред другог оба метала, злато и сребро?
\Ево како изгледа грб Црепаје.Ово испод што је наведено 1660 је алузија на први помен насеља.Чини ми се да су свештеници послати из Пећке Патријаршије у то време и скупљајући прилоге тада су записали Црепају као насеље.Не знам колико је грб стар нити знам да ли је хералдички састављен како ваља ал ми је комбинација плаве и црвене боје интересантна.Негде се помиње да је управо та комбинација чинила једну од првих српских застава које се налазе у Дубровнику ако се не варам? Наравно не мора и вероватно нема везе са овим грбом ал ето,мало запажање. :)
Ево како изгледа грб Црепаје.Ово испод што је наведено 1660 је алузија на први помен насеља.Чини ми се да су свештеници послати из Пећке Патријаршије у то време и скупљајући прилоге тада су записали Црепају као насеље.Не знам колико је грб стар нити знам да ли је хералдички састављен како ваља ал ми је комбинација плаве и црвене боје интересантна.Негде се помиње да је управо та комбинација чинила једну од првих српских застава које се налазе у Дубровнику ако се не варам? Наравно не мора и вероватно нема везе са овим грбом ал ето,мало запажање. :)
Овде није у питању црвена боја већ наранџаста, која се у хералдици на енглеском назива Tenné, и доста ретко користи.
Грб је у принципу хералдички исправан.
Овде није у питању црвена боја већ наранџаста, која се у хералдици на енглеском назива Tenné, и доста ретко користи.
Грб је у принципу хералдички исправан.
...
Зашто мислиш да је наранџаста (мислим видим и ја да на слици вуче на наранџасту, али није ово еталон, а ни најбоља штампа)?
...
Ево како изгледа грб Црепаје.Ово испод што је наведено 1660 је алузија на први помен насеља.Чини ми се да су свештеници послати из Пећке Патријаршије у то време и скупљајући прилоге тада су записали Црепају као насеље.
Није да вуче него је на слици наранџаста. Не знам како је на вашим мониторима али на моме нема сумње да је нијанса наранџасте боје у питању. Да је била намера да буде црвена онда бих очекивао да буде као језик коња, који је црвен. Наравно, не знам како гласи оригинални блазон.
Ako ništa drugo, treba mijenjati taj dio jer je Crepaja pod imenom Mali Crepaj popisana u defteru Temišvarskog sandžaka iz 1579. :)
Не кажем, стоји и код мене на монитору наранџаста, али помислих да је можда лоша штампа, што није редак случај, па да је само отиснуто тако... али слажем се, језик је црвен... па заиста испада да је поље... наранџасто? ???
Довољан разлог да се "мења" грб. ;D
Ako ništa drugo, treba mijenjati taj dio jer je Crepaja pod imenom Mali Crepaj popisana u defteru Temišvarskog sandžaka iz 1579. :)Што се промене грба тиче постоје неке приче о томе међу народом а дал ће од тога бити нешто то је већ питање. :)
Не кажем, стоји и код мене на монитору наранџаста, али помислих да је можда лоша штампа, што није редак случај, па да је само отиснуто тако... али слажем се, језик је црвен... па заиста испада да је поље... наранџасто? ???
...
Јесте ретко и непознато у раној, класичној хералдици али као што знаш није баш толико необично. Има тога... Tenné (https://en.wikipedia.org/wiki/Tenn%C3%A9)
...
Што се тиче самог штита, ако занемаримо додиривање двају боја (црвене и плаве), можемо рећи да поштује основна хералдичичка правила.
...
So long as the field is party, that is, divided into an equal number of pieces (for example, paly, barruly, or bendy, or party per bend or per chevron), it may be composed of two metals or two colours, because the pieces all being equal, and of equal number, they all are parts of the Held lying in the same plane, none being charges.
Ковин користи печатну верзију грба...
(http://www.zastave-grbovi.com/zigs/648/kovin-grb-srednji.png)
... иако би штит много боље изгледао:
(http://www.zastave-grbovi.com/zigs/kovin-grb.png)
Иначе, занимљиво је да се овај грб (додуше, у мало измењеним бојама) у албуму Кафе Хаг налази као грб словачког места Долни Кубин.
(http://www.ngw.nl/heraldrywiki/images/3/31/Dolnykubin.hagcs.jpg)
Није баш најјасније да ли је у албуму овај грб погрешно додељен овом словачком месту због сличног имена с Ковином, или су Ковињани због сличног имена помислили да се ради о грбу њиховог места. :)
Долни Кубин има другачији грб који је у употреби од 1973:(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/63/Coat_of_arms_of_Doln%C3%BD_Kub%C3%ADn.png)
Кад смо већ код комуниста и грбова, занимљиво ми је то што нису мењали грб Новог Сада и додавали му црвену петокраку. Нови Сад без прекида носи свој грб - од добијања статуса града и грба 1748. па све до данас. Има ли још неких градова којима комунисти нису мењали грб?
П.С.
Сад видим да неки сајтови наводе да је ипак постојала петокрака на грбу НС-а, али нигде нема ама баш ниједног доказа за то. Ево, рецимо, разгледнице из 1981, а НС и даље нема петокраку.
https://static.kupindoslike.com/Brosura-Novog-Sada-SFRJ-_slika_O_22207065.jpg
Дакле, петокраке сигурно није било. Има ли сличних примера?
Нисам баш у овој теми,али да питам. Давно сам читао да је пронађен грб Београда из доба деспота или касније,за време Угара, углавном пре Османлија. Мислим да је извор из Италије негде. Јел се зна нешто о томе,типа како је изгледао?
На овом линку доле имаш цео рад о грбу Београда:Хвала Бакс.
https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/GRB%20Beograda%20katalog%20web.pdf (https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/GRB%20Beograda%20katalog%20web.pdf)
Прилично је информативно и с доста слика и објашњења