Светски ДНК дан 2017

[симо]

Ја сам тестирани Драча из Биљана Доњих, Бенковац.

Да ли неко има нека сазнања или савете који би били корисни за даље истраживање порјекла презимена Драча?

Младене, већину оног што се могло извући из резултата написао сам у коментару изнад. Припадаш једној прилично ријеткој грани хаплогрупе I1, али на твоју срећу ипак присутној код једног броја појединаца на нашим просторима, који ти представљају даље генетске рођаке. Да сам на твом мјесту усмјерио бих се на проналажење могуће везе са сљедећим породицама:

Ђенадић   Аранђеловдан   Грчак/Александровац/СРБ
Остојић   Томиндан   Срезојевци/Таково/СРБ
Миленковић   Михољдан   Мирница/Куршумлија/СРБ
Бојовић   Михољдан   Источни Мојстир/Тутин/СРБ
Ивановић   Никољдан   Брањево/Зворник/РС

[Илија]

Pozdrav, ja sam Ilija i upravo sam prijavljen na forum.
Ja sam R1b-U152
Trninic, Banja Luka.
Pozdrav

[Небојша]

Pozdrav, ja sam Ilija i upravo sam prijavljen na forum.
Ja sam R1b-U152
Trninic, Banja Luka.
Pozdrav

Поздрав Илија, овде смо причали и о Вашој породици, између осталог:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1436.0

[Илија]

Nebojsa, koje publikacije ste ovdje koristili kada ste citirali ove autore, Karsnovica i Radjenovica?

[Небојша]

Nebojsa, koje publikacije ste ovdje koristili kada ste citirali ove autore, Karsnovica i Radjenovica?

Милан Карановић, "Поуње у Босанској Крајини"
Петар Рађеновић, "Унац"
Петар Рађеновић, "Бјелајско Поље и Бравско"
http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/

[Дробњак]

Управо сазнах да је у блиском сродству са овим Стаматовићем чувени Станоје Главаш.

О овоме смо већ писали на теми о пореклу српских политичара. Ево шта ја написах:

Колико знам Станоје Главаш није имао потомство али јесте се презивао Стаматовић. Његови родитељи су се доселили у Шумадију из Македоније, мислим из околине Дебра. Имао је брата Петра и његови потомци се презивају Петровић и данас живе у Смедереву и Београду. Петрови потомци су и Хајдуквељковићи у Смедереву. Петрова ћерка је била удата за Хајдук Вељка Петровића. Потомство Станојевих сестара живи у селима у околини Младеновца и Паланке. Биће да је ово класично повезивање на основу истог презимена.

Нисам упућен има ли тестираних сродника. Станоју ово Главаш није било презиме већ надимак, у ствари, нека врста титуле. Био је један од најугледнијих вођа Устанка у Смедеревском санџаку и војвода. Чак је био предлаган за вожда али је то место препустио Карађорђу. Познат је био и пре Устанка јер је био вођа највеће хајдучке чете која је харала Шумадијом од Рудника до Мораве и задавала силне јаде Турцима. Главаш је настало од главешина, поглавар. Презиме Стаматовић носио је по деди Стамату, а отац му се звао Димитрије.

[Bej Voč]

Не, Вртикапе потичу од Ненковића, а Лучићи су потомци Луке Вртикапе који је живио почетком 19 вијека.

Za ubojstvo Cvjetka Ivanovog Vrtikapića, Vlaha iz Ljubinja, Kazneni je sud 24. siječnja
1719. pokrenuo postupak protiv Marka Lukinog Vodopije iz Kliševa.85 Kako
je bilo mnogo spornih činjenica koje je trebalo rasvijetliti, pogotovo zato što
leš nije pronađen, a i zato što je trebalo utvrditi krivnju potencijalnog suučesnika
Nika Njire, dokazni je postupak bio težak i kompliciran, s velikim brojem
svjedočenja.86 Budući da je optuženi Vodopija bio u bijegu, sud ga je 6. ožujka
javnim proglasom prozvao da pristupi i podvrgne se suđenju, jer će u protivnome
biti osuđen iz ogluhe. Kako se nije odazvao, sudački ga je kolegij 30. prosinca
1719. osudio na smrtnu kaznu vješanjem,87 dok je postupak protiv Njire ostao
trajno otvoren zbog nedovoljno inkriminirajućih dokaza. Za našu je temu
važno primijetiti da je osuđujuću presudu sud ustvari mogao donijeti već u
drugoj polovici ožujka, čim je istekao uobičajeni rok od 8 dana u kojemu se
izočni tuženik trebao pojaviti pred sudom. Premda su presude donošene 31.
ožujka i 31. svibnja,88 slučaj Vodopija nije se našao na dnevnom redu sve do
kraja godine.

Кажем, предање је да су дошли са Цетиња, незнам под којим презименом

[Nebo]

Не, Вртикапе потичу од Ненковића, а Лучићи су потомци Луке Вртикапе који је живио почетком 19 вијека.

То је тачно. Лучићи су млађе братство, огранак Вртикапа.
Вртикапе имају неко магловито предање о пореклу из ЦГ, али незнано одакле, и питање је колико има основа у том предању.

[НиколаВук]

Лазић, Ђурђиц, Доња Љубовиђа, Љубовија/СРБ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Једина нешто необичнија вриједност је 439=14. Има блиских хаплотипова на Пројекту, али на мањем броју маркера и без потпуних поклапања.

Лазићи су у Доњу Љубовиђу дошли из Горње Ораховице (Оровице),а одатле из грчића као диоо рода Јовановића у Грчићу.

За те Јовановиће у Грчићу, Љуба Павловић је написао:

"Јовановића (9 к.; Ђурђиц). Доселио се однекуда из Македоније, управо од Костура и знао је врло добро и грчки говорити. Дошао је пре 200 година и затекао у селу две куће, од којих данас нема ни трага. Довео је собом брата Јована и с њиме се населио и у примерној задрузи живео све до своје педесет треће године у данашњим Рубежама. Споразумно са својим братом Јованом пресели се у Забрдо и тамо се добро наместе. Поп се тада реши да иде на вилајет, и пошто се са женом и свима суседима опрости, оде и за њега се дуго није ништа знало. Кад је дошао у Костур, ухвате га Турци и затворе, пошто је био осумњичен. Из затвора, помоћу сродника и многих пара, једва се дочепа слободе и побегне у Србију. Кад је дошао био је старац осамдесетих година, a у селу је нашао свега четири куће: свoга синовца Алексе Јсвановића, Јеремије Немца и две куће браће Ристе и Павла Ђорђевића. Њему су дотле били помрли брат жена, нека деца, а нека су се одселила у Горњу Бадању, у Јадар. Тада је замолио синовца Алексу и суседа Јеремију Немца да му нађу и покажу женин гроб и они га нађу у Церику. Он дође са свима сељацима на женин гроб, опоја га па узгред брата и децу, мало затим подигне споменик себи и жени. Кад је ово свршио, једно вече код свог синовца прво себе опоја, затим изда даћу, где су били сви његови сељаци, па нареди снахи да му простре на земљу. Кад је то све урађено, обрати се сељацима да га сутра поред жене сахране и замоли их да му чувају гроб и белег. Још пред њима легао је и издахнуо. Село му и данас чува гроб и мисли да је по њему село добило име Грчић."

Да од ових Лазића којим случајем није Звездин кошаркаш Бранко Лазић?

[nsakan]

Можда да се у једној од следечих акција тестирају и ови Шакани из Плавна. Веч имамо два потврђена N.P189.2 у близини Плавна (Прибудић, Радљевац).

То би било веома интересантно, тада би могло да се докучи порекло презимена.

Хвала,
Ненад

[симо]

Степанић, Стевањдан, Руњани, Лозница/СРБ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има нешто рјеђу вриједност 389-1=12. Нема бликсих поклапања. Најближи му је Парабуцки из Бачке, са којим се разликује 4/23. Парабуцки такође слави Стевањдан, па је могуће да нека даља веза постоји.

Степанићи су у Руњане досељени у другој половини 18. вијека: Поповићи и Степанићи су из Херцеговине, славе Стевањдан.

[симо]

Николић, Алимпијевдан, Текија/Крушевац

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Специфичније вриједности су 389-1/2=14-32, 456=16, 481=32. Нема блиских поклапања.

Нисма успио пронаћи детаљније податке о поријеклу. Тестирани је оставио податак да су имали породични надимак Грци. Можда је чиста случајност што му је најближи хаплотип у иностраној бази 253309 Kolovos Nicholas Kolovos bca 1850 Valtesiniko Arcadia GRC Greece I-M423 са којим се разликује 4/19.

[Небојша]

Николић, Алимпијевдан, Текија/Крушевац

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Специфичније вриједности су 389-1/2=14-32, 456=16, 481=32. Нема блиских поклапања.

Нисма успио пронаћи детаљније податке о поријеклу. Тестирани је оставио податак да су имали породични надимак Грци. Можда је чиста случајност што му је најближи хаплотип у иностраној бази 253309 Kolovos Nicholas Kolovos bca 1850 Valtesiniko Arcadia GRC Greece I-M423 са којим се разликује 4/19.

Пре неки дан се, ако се не варам, појавила још једна породица из западне, или централне Србије, такође I2-CTS10228 и такође се помиње надимак Грци у предању.

Још раније је било неких "Северњака" код нас са сличним или истим надимком. Ово је више него интересантно ако се узме у обзир да највећи део I2a код Грка одлази на ову "подграну".

Овај надимак може имати још нека значења, али је у овом случају занимљив због самог порекла.

[симо]

Пре неки дан се, ако се не варам, појавила још једна породица из западне, или централне Србије, такође I2-CTS10228 и такође се помиње надимак Грци у предању.

Још раније је било неких "Северњака" код нас са сличним или истим надимком. Ово је више него интересантно ако се узме у обзир да највећи део I2a код Грка одлази на ову "подграну".

Овај надимак може имати још нека значења, али је у овом случају занимљив због самог порекла.

Иначе, овај Грк Коловос је негативан на Z17855, S17250 и Y4460. Још није урадио тест на А2512, а сасвим је могуће да је та грана.

[симо]

Ројевић, Мала Госпојина, Озринићи/Никшић/ЦГ

Припада хаплогрупи J2b-M205 кричком роду. Практично модални хаплотип. Са Станисављевићем из Чортановаца има пуно поклапање на 23 маркера, а и са многима на 17 маркера.

Ројевићи су досељеници у Озриниће (ради се о насељеу код Никшића, а не о области племена), раније су славили Никољдан. нема неких детаљнијих података о овој породици.

[Полић]

Ројевић, Мала Госпојина, Озринићи/Никшић/ЦГ

Припада хаплогрупи J2b-M205 кричком роду. Практично модални хаплотип. Са Станисављевићем из Чортановаца има пуно поклапање на 23 маркера, а и са многима на 17 маркера.

Ројевићи су досељеници у Озриниће (ради се о насељеу код Никшића, а не о области племена), раније су славили Никољдан. нема неких детаљнијих података о овој породици.

Да ли је Ројевић оставио неке податке, email или тако нешто? Имам блиске рођаке Ројевиће баш из Озринића.

[Rimidalv]

Ројевић, Мала Госпојина, Озринићи/Никшић/ЦГ

Припада хаплогрупи J2b-M205 кричком роду. Практично модални хаплотип. Са Станисављевићем из Чортановаца има пуно поклапање на 23 маркера, а и са многима на 17 маркера.

Ројевићи су досељеници у Озриниће (ради се о насељеу код Никшића, а не о области племена), раније су славили Никољдан. нема неких детаљнијих података о овој породици.

Да ли би то могло да значи да се Станисављевић населио у Чортановце из Озринића?

[симо]

Да ли би то могло да значи да се Станисављевић населио у Чортановце из Озринића?

Ројевић је близак свима јер има модални хаплотип. Станисављевиће сам навео као примјер. Сем тога и Ројевићи кажу да су досељеници у Озриниће (село код Никшића, не племе)

[симо]

Да ли је Ројевић оставио неке податке, email или тако нешто? Имам блиске рођаке Ројевиће баш из Озринића.

Код Броја 1.

[Небојша]

Ројевић, Мала Госпојина, Озринићи/Никшић/ЦГ

Припада хаплогрупи J2b-M205 кричком роду. Практично модални хаплотип. Са Станисављевићем из Чортановаца има пуно поклапање на 23 маркера, а и са многима на 17 маркера.

Ројевићи су досељеници у Озриниће (ради се о насељеу код Никшића, а не о области племена), раније су славили Никољдан. нема неких детаљнијих података о овој породици.

Ројевић је мало пореметио распоред J2b-M205 на простору Црне Горе.

Помињу се у 16. веку неке борбе између Озринића и староседелаца на Чеву. Староседеоце су помагали Цуце и Бјелице.

Прво су староседеоци надјачали Озриниће, да би касније, након неких 17 година, Озиринићи предвођени војводом Грданом и помогнути рођацима из Никшићког поља, поразили чевске староседеоце.

Тада се део Озринића наводно врати на Чево, а део одсели код Никшића. Касније се ове две групе измешаше. Од ових 5 међусобно сродних кућа Озринића, чији је старешина био војвода Радуле у старом насељу Подгорје, развила су се бројна братства. Међу њима су били и Ројевићи.

Сви су славили Аранђеловдан и прислуживали Илиндан, да би касније почели да славе Малу Госпојину, док су Илиндан као преславу задржали.

Ово је према литератури. Овде видимо да Ројевићи не знају одакле су и да су славили Никољдан.

На простору старе ЦГ се у прошлости помињу нека имена/презимена попут Криче, Кричко. Вреди поменути да један добар део припадника J2b-M205 из Потарја, Дробњка и Полимља, помиње предање о пореклу из Катунске нахије. Остаје да се види колико има истине у томе.