Светски ДНК дан 2017

[симо]

Поповић, Јовањдан, Бистрица, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-CTS10228>Z17855>PH1344 роду Мириловића. Мање више на 2-3/23 маркера се разликује од осталих из мириловићког рода. Остаје само питање да ли је директни досељеник из Херцеговине, или је поријеклом из Лике и далмације. Сам наводи предање о поријеклу из херцеговине, мада је то у крајини опште мјесто. У Крајини има још Поповића који славе Јовањдан. Без тестирања не може се знати д али су сви ови Поповићи повезани, често је презиме, а честа и слава.

[Nebo]

Код тих старих братстава из Мораче се помиње време изградње манастира Морача, што је било прилично давно.

Па, добро, нећемо тако олако прихватати разна предања. Онда бисмо се вратили корак уназад од онога докле смо стигли захваљујући генетици.

[Небојша]

Па, добро, нећемо тако олако прихватати разна предања. Онда бисмо се вратили корак уназад од онога докле смо стигли захваљујући генетици.

Али овде имамо и генетику и предање. Није ми јасно зашто измишљамо неке непостојеће везе, без генетске потврде, а игноришемо када добијемо конкретан днк резултат. Чудна нека логика.

Или се ваљда по аутоматизму сматра да је неко, чим испадне E1b, досељеник из далеких крајева, тј. не може бити старинац у правом смислу те речи. Предрасуде.

[Небојша]

Па, добро, нећемо тако олако прихватати разна предања.

Мада се око овога у потпуности слажемо.

Морача се налази у том брдском појасу, па не чуди можда неко рано присуство E1b тамо.

[vojinenad]

Али овде имамо и генетику и предање. Није ми јасно зашто измишљамо неке непостојеће везе, без генетске потврде, а игноришемо када добијемо конкретан днк резултат. Чудна нека логика.

Или се ваљда по аутоматизму сматра да је неко, чим испадне E1b, досељеник из далеких крајева, тј. не може бити старинац у правом смислу те речи. Предрасуде.

Даниловићи су најстарији у Морачи, или боље речено једни од најстаријих пошто су они сачували своју посебност и предање, а већина тих стариначких родова или су се стопили са новијим досељеницима (пример старинаца у Ровцима), или су се раселили (пример Сандићи, Ћировићи, Кошани итд.). Има још неких старинаца у тој области који су сачували своју посебност и нису се стопили са већим и снажнијим новопридошлим братствима и родовима, а то су Синђићи, Дмитровићи и Милетићи, који су највероватније због економских разлога прихватили славу Никшића-Гојаковића св. Лука, али се нису стопили са њима, и они припадају области племена Ровца а не Морачи. Једни од најстаријих у Морачи су Томићи, који су некада живели на месту где је саграђен ман. Морача, али су од времена изградње манастира пресељени у Горњу Морачу. Мада и Даниловићи имају магловито предање да су некада давно доселили из околине Враке.

[nikolic]

Рајковић, Аранђеловдан, Пејине/Црна Трава/СРБ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалном па има већи број бликсих поклапања(Брборић, Крешић, Жарић, Миличевић изу Јазка). Међутим нема никог географски блиског или са истом славом да би се могла успоставити нека веза.

Рајковић је оставио сљедеће податке о поријеклу:

"У селу Пејине се првобитно доселио мој курђел Пеја, по предањима мога деде (по оцу), из села Струмићеве, такође, општина Црна Трава. По њему је село добило назив, а ми презиме Пејић. Касније је његов унук Јосиф променио презиме у Рајковић, по оцу Рајку."

Ја сам релативно близу, Пирот - Црна Трава, неких седамдесетак километара. Колико видим, разлика на 2 маркера од 23 (439 и 389). Мада, то не мора ништа да значи.

[Небојша]

Мада и Даниловићи имају магловито предање да су некада давно доселили из околине Враке.

Нисам за ово чуо до сада. Занимљиво због оних Ћировића. Значи може бити да су у нека давна времена заједно дошли из тих крајева. Једна породица J2b1 везује своје порекло за ове Ћировиће из Мораче, али је упитно да ли је све то тачно. Реч је о далеком временском периоду.

[Црна Гуја]

Игњатовић, Никољдан, Бегаљица, Гроцка

Припада хаплогрупи R1b-Z2103>BY611. Нема претерано блиских поклапања, па је смештен у посебан род. Од неуобичајених вредности издвајају се DYS392=11 (код свих осталих припадника ове гране је 13), и DYS393=12 (ову вредност дели са Хашимбеговићем и Јураном, док сви тестирани из највећег рода А02 имају 13). Оставио је следеће податке о пореклу:

"Деда је рођен у Бегаљици код Гроцке и постоји предање да су његови преци одавно дошли из Бугарске. Потврду тога сам нашао у књизи Околина Београда Ристе Т. Николића где пише да су Игњатовићи пореклом из Кожинаца код града Трн у Бугарској. У општини Гроцка постоји дигитализована књига рођених након 1900. па сам потврдио чињеницу да се прадеда звао Илија. Имена даљих предака не знам."

[НиколаВук]

Игњатовић, Никољдан, Бегаљица, Гроцка

Припада хаплогрупи R1b-Z2103>BY611. Нема претерано блиских поклапања, па је смештен у посебан род. Од неуобичајених вредности издвајају се DYS392=11 (код свих осталих припадника ове гране је 13), и DYS393=12 (ову вредност дели са Хашимбеговићем и Јураном, док сви тестирани из највећег рода А02 имају 13). Оставио је следеће податке о пореклу:

"Деда је рођен у Бегаљици код Гроцке и постоји предање да су његови преци одавно дошли из Бугарске. Потврду тога сам нашао у књизи Околина Београда Ристе Т. Николића где пише да су Игњатовићи пореклом из Кожинаца код града Трн у Бугарској. У општини Гроцка постоји дигитализована књига рођених након 1900. па сам потврдио чињеницу да се прадеда звао Илија. Имена даљих предака не знам."

Још један BY611 који се везује за простор Бугарске; његов специфични хаплотип потврђује разноврсност овог снипа на том простору...

[Милош]

Још један BY611 који се везује за простор Бугарске; његов специфични хаплотип потврђује разноврсност ове хаплогрупе на том простору...

Taчниje зa Шoплук...

[Небојша]

Игњатовић, Никољдан, Бегаљица, Гроцка

Припада хаплогрупи R1b-Z2103>BY611. Нема претерано блиских поклапања, па је смештен у посебан род. Од неуобичајених вредности издвајају се DYS392=11 (код свих осталих припадника ове гране је 13), и DYS393=12 (ову вредност дели са Хашимбеговићем и Јураном, док сви тестирани из највећег рода А02 имају 13). Оставио је следеће податке о пореклу:

"Деда је рођен у Бегаљици код Гроцке и постоји предање да су његови преци одавно дошли из Бугарске. Потврду тога сам нашао у књизи Околина Београда Ристе Т. Николића где пише да су Игњатовићи пореклом из Кожинаца код града Трн у Бугарској. У општини Гроцка постоји дигитализована књига рођених након 1900. па сам потврдио чињеницу да се прадеда звао Илија. Имена даљих предака не знам."

Коначно R1b у правом светлу на једном истраживању овог типа. На узорку од 70, лаганих 8.6%. Алал вера.

[НиколаВук]

Taчниje зa Шoплук...

Изгледа да је у целокупној Бугарској врло разноврсна CTS9219, са својим подгранама BY250, Y5587 и BY611, а ове снипове сам приметио и у оном прегледу Македонаца који је Владица изложио на њиховој теми...

[Sergio]

Коначно R1b у правом светлу на једном истраживању овог типа. На узорку од 70, лаганих 8.6%. Алал вера.

Дуго се чекало да R1b коначно "проради". 

[Никола Стојановић]

Ја сам релативно близу, Пирот - Црна Трава, неких седамдесетак километара. Колико видим, разлика на 2 маркера од 23 (439 и 389). Мада, то не мора ништа да значи.

Са мном има поклапање 20/23, док ти и ја имамо 18/23, занимљиво да је код све тројице DYS19=15

[Црна Гуја]

Матић, Јовањдан, Голеши, Бањалука

Припада хаплогрупи R1a-Z280, прецизније волго-карпатској грани Y2902. Најближи су му Смоловић (3/23) и Шпањевић (5/23) из рода А08. Карактеристична је ниска вредност DYS389=12-28. Досељени су у Голеше из села Пољице код Дрвара око 1860. године, а имају магловито предање о ранијем пореклу из Црне Горе, које би, ако узмемо у обзир сличност са Смоловићем и Шпањевићем, лако могло бити тачно.

[Wolf Sagash]

Вртикапа, Ђурђевдан, Љубиње, Херцеговина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има више блиских хаплотипова: Ковачевићи из Вилуса (Ђурђевдан) 2/17, Сремчевић 3/18 (Ђурђиц) и Авдаловић (Илиндан) 2/18. При томе, Вртикапе као и Авдаловићи имају рјеђу вриједност Гата Х4=9.

О Вртикапама је записано (претпостављам код Дедијера) да су потомци старих Ненковаца. Стари Ненковци нису ништа друго до власи Ненковићи, познати из историјских извора, чији је центар био у љубињкој Ивици. Ненковићи су издвојени из влаха Бурмаза. Познат је у изворима њихов родоначелник Ненко Крајсалић. Као сродне породице у Ивице наводе се и Ђулабије и Калајџићи. Такође славе Ђурђевдан.

Прилично значајан резултат, ако не епохалан! Чекамо Пешута, Рудана и Кучинара. Међу њима очкујем сличан хаплотип.

[herceg]

Још један крајишки Васојевић. Сергиус, да ли си можда наишао на ово презиме у групи породица које славе Св. Стевана? Сада се шири круг родова са различитим хг и у оквиру крајишких "Стефањштака". Ту су од раније I2-PH908 и R1b.

Ко прати мајско истраживање, зна да се у оквиру овог рода (Трнинић-Миљевић, Св. Стеван) појавила још једна породица која припада "E-V13 Васојевићима".

Значи и међу овима што славе Стевана, има бар три хаплогрупе.

Sv. Stefan je jedna od najcescih slava u Bosanskoj Krajini.

[herceg]

Да мало разјаснимо. У шематизму из 1882. се спомиње Ћеркета у Блашком (али то су Кадињани, који су близу тромеђе Лакташа, Прњавора и Челинца), а Ћеркет у Смртићима.

Крејић se се спомиње у Каоцима, Србац, али то је сјеверни дио општине, а Југовић (Пантелија) у Шаринцима и Штрбцима (Прњавор), што је солидно удаљено од Смртића, а поготово од Кадињана. Из угла гледања неког из Србије, то јесте близу.

Ћеркета је E-V13, Крејић Југовић је I2-CTS10228. Никољдан и Пантелија. Не видим везу.

Izvjedno je da su Kaoci naseljavani preko Motajice, iz Smrtica, Cukala i drugih sela. I sam naziv sela ukazuje da je mladjeg postanka.

[Небојша]

Sv. Stefan je jedna od najcescih slava u Bosanskoj Krajini.

Честа је генерално у Републици Српској. Према Јањатовићу, заузима 4. место по заступљености међу БиХ Србима.

Конкретно за ове по Крајини је Карановић забележио да постоји магловито предање да су некад били "једно". Видимо да и међу њима има више лоза. Тако се нпр. издвајају Добријевићи-Миљевићи-Трнинићи.

Тзв. личка група овог рода би могла бити E-V13 добрим делом. Ту спадају Торбице, Борјани, затим једна породица са мајског (E-V13) која има поклапање са Радојом, Божићи и Радеке.

Занимљиво да на 23andMe имамо тестиране и Радеке из Лике, такође E-V13. Само што ове Радеке не славе Св. Стевана, већ Часне вериге, што их аутоматски убацује у онај род крајишких Васојевића, коме припадају и остали E-V13 у оквиру рода "Озгорастовића" (Радоја + мајско).

Овде је прилично јасно да је дошло до мешања ова два велика крајишка рода. Ови који славе Св. Стевана а везују се зе Трниниће, доминантно су R1b/I2-PH908, док су ови што славе Часне вериге доминантно E-V13 ("Васојевићи").

[Bej Voč]

Вртикапа, Ђурђевдан, Љубиње, Херцеговина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има више блиских хаплотипова: Ковачевићи из Вилуса (Ђурђевдан) 2/17, Сремчевић 3/18 (Ђурђиц) и Авдаловић (Илиндан) 2/18. При томе, Вртикапе као и Авдаловићи имају рјеђу вриједност Гата Х4=9.

О Вртикапама је записано (претпостављам код Дедијера) да су потомци старих Ненковаца. Стари Ненковци нису ништа друго до власи Ненковићи, познати из историјских извора, чији је центар био у љубињкој Ивици. Ненковићи су издвојени из влаха Бурмаза. Познат је у изворима њихов родоначелник Ненко Крајсалић. Као сродне породице у Ивице наводе се и Ђулабије и Калајџићи. Такође славе Ђурђевдан.

Постоји прича о дечаку који је вртео стално капу, и да је су га по том прозвали вртикапа.Има италијански назив за то првобитно презиме, сад се немогу сјетит.Род су са Лучићима, а Лучићи су наводно однекле са Цетиња у давно доба дошли у Херцеговину.