Аутор Тема: Светски ДНК дан 2017  (Прочитано 187712 пута)

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #480 послато: Мај 07, 2017, 08:45:23 поподне »
Могуће је да и предање Утвића из Калдуре код З. Потока које каже да су они пореклом из Роваца указује на то да род Лучинштака 19 = 14 ипак није од Тарских Никшића већ од неких старинаца на подручју Роваца/Колашина.

Племе Никшића је на том простору у историјским изворима забиљежено још у 15. вијеку, тако да је питање , ко је ту старинац.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #481 послато: Мај 07, 2017, 08:53:06 поподне »
Племе Никшића је на том простору у историјским изворима забиљежено још у 15. вијеку, тако да је питање , ко је ту старинац.

То би били Гојаковићи. Они су у 15. веку у Ровцима затекли старије становништво, и то разнородно. Ако си мислио на Никшиће у Ровцима. О присуству Тарских Никшића у Ровцима, пре Гојаковића, мислим да нема трагова. Ако има неког динарика у Ровцима пре 15. века (нпр. Синђићи), то би требало да су неки ранији становници који нису били племенски устројени и не припадају племену Никшића.
"Наша мука ваља за причешћа"

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #482 послато: Мај 07, 2017, 08:58:06 поподне »
То би били Гојаковићи. Они су у 15. веку у Ровцима затекли старије становништво, и то разнородно. Ако си мислио на Никшиће у Ровцима. О присуству Тарских Никшића у Ровцима, пре Гојаковића, мислим да нема трагова. Ако има неког динарика у Ровцима пре 15. века (нпр. Синђићи), то би требало да су неки ранији становници који нису били племенски устројени и не припадају племену Никшића.

Ја говорим о власима Никшићима који су насељавали простор данашњег Колашина и Мојковца гдје су их пописали први турски пописи почевши од 1455. године па надаље. То су били први власи на нашим просторима који су прешли на турску страну. О Ровцима нисма писао.

Веза Татића са Виријевићем преко маркера 635=25, а и осталим маркерима је евидентна. За Виријевиће смо и раније писали да се вјероватно повезани са Верусима, чија је стара матица око ријеке Веруше,притоке Таре, јужно од Колашина.

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #483 послато: Мај 07, 2017, 08:58:45 поподне »
А тај простор 1450. године насељавају власи Никшићи.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #484 послато: Мај 07, 2017, 09:02:02 поподне »
Сакан, Никољдан, Стројице, Шипово

Припада хаплогрупи N2-P189.2. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Шаљићем, Јовановићем, Радовићем и Шкундрићем из општег рода. Није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко има више информација нека напише.
Ови Сакани би могли бити занимљиви, пре свега јер су из Јања. Јањ је, као специфична историјска и културна област у Босанској Крајини која је углавном насељава из правца Лике и Далмације пуна занимљивих родова, тако да би уз Сакане морало бити и осталих сродних родова који су N2-P189.2. У делу Радета Раките – Јањ у делу о пореклу становништва не пронађох (можда прескочих) део о пореклу Сакана, тако да уколико неко жели може проверити, могуће је да ми се поткрало.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #485 послато: Мај 07, 2017, 09:02:44 поподне »
Могуће је да и предање Утвића из Калдуре код З. Потока које каже да су они пореклом из Роваца указује на то да род Лучинштака 19 = 14 ипак није од Тарских Никшића већ од неких старинаца на подручју Роваца/Колашина.

Moжe ce зaмиcлити cлeдeћa cитуaциja:
 пpиликoм дoceљaвaњa Гojaкoвићa у Poвцу, зaтeкли cу мнoгe cтapиникe. Meђу њимa je билo и нeкoликo пopoдицa "н.н. пopeклa", кojи cу нocили тaj "гeнeтcки пpoфил". Пpибили ce уз Никшићe и пpeузeли cлaву. Нaкoн 1-2 гeнepaциje нaceљaвajу Пoтapje и ceлa oкo Mojкoвцa, дoк мoгућe jeднa кућa ocтaje у Poвцимa. Oд пpвиx cу тapcки Никшићи, oд дpугиx Утвићи, a пojaвићe ce joш нeки вepуjeм.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #486 послато: Мај 07, 2017, 09:02:55 поподне »
То би били Гојаковићи. Они су у 15. веку у Ровцима затекли старије становништво, и то разнородно. Ако си мислио на Никшиће у Ровцима. О присуству Тарских Никшића у Ровцима, пре Гојаковића, мислим да нема трагова. Ако има неког динарика у Ровцима пре 15. века (нпр. Синђићи), то би требало да су неки ранији становници који нису били племенски устројени и не припадају племену Никшића.
Старинци у Ровцима немају предање о припадности Никшићима, а према досадашњим резултатима видимо да су очигледно били разнородни. Многи од њих су кроз векове заједничког живота са Никшићима тј. Гојаковићима саплеменили се са њима па отуда и предање о заједничком пореклу, али ту међу њима има разних ХГ. Ово када сам рекао да би можда могло бити, а у вези Утвића, уопште није искључено да су Утвићи заправо једно од тих стариначких родова из Роваца јер они имају сачувано предање о пореклу из Роваца, а то не треба занемарити. Такође мислим да није искључено ни то да су неки од оних који су сврстани у род Тарских Никшића због вредности 19=14 заправо стариначки родови, можда не сви али за Утвиће типујем најпре да јесу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #487 послато: Мај 07, 2017, 09:04:16 поподне »
Грубор, Ђурђевдан, Босански Петровац, раније Плавно код Книна

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP951. Најближи су му тестирани из рода А03, Петровић (1/18), Ђапа (2/17) и Медић (3/18). По једном предању Грубори су се раније презивали Ситвуковићи, и о њима је Карановић забележио занимљиву легенду:

"Пре него су дошли у ове крајеве презивали су се Грубљешићи. Тако је кнез Грубиша са Змијања имао лепу ћерку Милицу. Поручио му паша да ће доћи на конак са својих тридесет другова и да му кнез, поред ћерке Милице, нађе још тридесет девојака. Кнез се препане, а кнегиња је била присебнија, па јави Мијат–харамбаши, да дође са својих тридесет хајдука. Ту се хајдуци преобуку у дјевојачко рухо, а Мијат–харамбаша у Миличино. Покољу паши овце и погосте их што су боље могли, па их понапијају. После се Турци са пашом и "девојкама" разиђу по зградама. Мијат-харамбаша закоље пашу и на дати знак сваки хајдук закоље свога. Тада побегну у Попину у Лику где их сада има 170 'нумери', а један огранак је доспео у Ивањску. Један се огранак повратио у Босну, али нису се смели звати Грубише него Грубори."

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #488 послато: Мај 07, 2017, 09:04:56 поподне »
Старинци у Ровцима немају предање о припадности Никшићима, а према досадашњим резултатима видимо да су очигледно били разнородни. Многи од њих су кроз векове заједничког живота са Никшићима тј. Гојаковићима саплеменили се са њима па отуда и предање о заједничком пореклу, али ту међу њима има разних ХГ. Ово када сам рекао да би можда могло бити, а у вези Утвића, уопште није искључено да су Утвићи заправо једно од тих стариначких родова из Роваца јер они имају сачувано предање о пореклу из Роваца, а то не треба занемарити. Такође мислим да није искључено ни то да су неки од оних који су сврстани у род Тарских Никшића због вредности 19=14 заправо стариначки родови, можда не сви али за Утвиће типујем најпре да јесу.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #489 послато: Мај 07, 2017, 09:06:02 поподне »
Старинци у Ровцима немају предање о припадности Никшићима, а према досадашњим резултатима видимо да су очигледно били разнородни. Многи од њих су кроз векове заједничког живота са Никшићима тј. Гојаковићима саплеменили се са њима па отуда и предање о заједничком пореклу, али ту међу њима има разних ХГ. Ово када сам рекао да би можда могло бити, а у вези Утвића, уопште није искључено да су Утвићи заправо једно од тих стариначких родова из Роваца јер они имају сачувано предање о пореклу из Роваца, а то не треба занемарити. Такође мислим да није искључено ни то да су неки од оних који су сврстани у род Тарских Никшића због вредности 19=14 заправо стариначки родови, можда не сви али за Утвиће типујем најпре да јесу.
Хтедох рећи у првој реченици имају предање.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #490 послато: Мај 07, 2017, 09:06:55 поподне »
Ја говорим о власима Никшићима који су насељавали простор данашњег Колашина и Мојковца гдје су их пописали први турски пописи почевши од 1455. године па надаље.

Тако - да. Помислио сам да пишеш о Никшићима у Ровцима, такав је неки контекст био.
Ово за Тарске Микшиће је тачно.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #491 послато: Мај 07, 2017, 09:14:24 поподне »
Грубор, Ђурђевдан, Босански Петровац, раније Плавно код Книна

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP951. Најближи су му тестирани из рода А03, Петровић (1/18), Ђапа (2/17) и Медић (3/18). По једном предању Грубори су се раније презивали Ситвуковићи, и о њима је Карановић забележио занимљиву легенду:

Велики род. Бачко је доста писао o Груборима. Верује се да су у Плавно дошли крајем 17. века "од Санице и Змијања".

Видим да је ажурирана табела R1a. Медић и Ђапа више нису у "кд" роду, већ издвојени са Демоњом и Петровићем (YP951). Сада им се придружио и Грубор. Интересантно да све ове породице славе Ђурђевдан.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #492 послато: Мај 07, 2017, 09:16:01 поподне »
Сад видех да у тексту о Брусници стоји да је Баба Бишња из Бруснице. Први пут чујем тако нешто.

Две породице из Трепче код Чачка, Гојковићи и Урошевићи, отимају се о Баба Вишњу. Недавно је Маја Гојковић отворила споменик Баба Вишњи и тиме појачала претензије Гојковића. Мени она личи више на бабу него на Вишњу, али ко зна...  :)

Каква је веза Марјановића са Баба Вишњом? Она је била удата у Брусницу за Обрена Мартиновића. Марјановићи славе св Тому, да нису они родом из Срезојеваца, па да је књеиња Љубица родом од те фамилије? Права збрка, али закон је закон, засад признајемо Мају Гојковић као директну потомкињу!


Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #493 послато: Мај 07, 2017, 09:18:45 поподне »
Смоловићи(R1a),
Причах са једним Смоловићем скоро на ову тему и каже да је код њих било доста усвајања што кумчића, што сестрића, што сирочади уопште. И дан данас нису сигурни ко је од којих па се не узимају међусобно. Што ће рећи, не зна се који су оригинални Смоловићи. Је ли то заиста тако не знам, тако чух. Тако да међу самим Смоловићима може бити више различитих хаплогрупа.

Од дробњачких Дедеића би требао бити и Мираш, а истој хг вероватно припада и Бошко Дедејић - Поп, народни херој из Штитарице крај Мојковца.
Мираш је рођен у мом селу, у засеоку Врточ Поље, не знам зашто, а отац му је из Рамовог Ждријела у Шаранцима, где и данас живе Дедеићи. Мислим да је он био чтец у Жабљачкој цркви.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #494 послато: Мај 07, 2017, 09:25:24 поподне »
Крејић, Пантелиндан, Србац, Република Српска

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема баш бликсих поклапања. Помислио сам да би могао бити везан са Ћирићем из Марићке који такође слави Пантелиндан, међутим имају 5 маркера разлике на 18 упоредивих маркера. Међутим и један и други имају не баш тако честу вриједност 11 на маркеру Гата Х4, па не бих ништа искључио.

Крејићи су се средином 19. вијека презивали Југовићи, а онда су промијенили презиме у Крејић и као такви су уписани у Шематизму 1882. године. Југовића који славе Пантелиндан има у околини Прњавора, али и у околини Санског Моста, што је интересантно због могуће везе са Ћирићима.

Иначе, родови у Крајини који славе Пантелиндан, могли су доћи почетком 18. вијека из Црне Горе. За Сантраче се тако спомиње поријекло од Колашина. Не знам да ли ти родови имају какве везе са Крејићима, Југовићима. Иначе простор Прњавора и Српца је слабо покривен етнограгфском литературом.


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #495 послато: Мај 07, 2017, 09:26:03 поподне »
Радоја, Стевањдан, Подкрај, Гламоч

Припада хаплогрупи Е-V13>PH1246, роду Васојевића. Најближе поклапање има са Антићем (1/23), затим са Миликићем (2/23), Милићевићем и Вешовићем (3/23), и Ђукићем (2/19). Оставио је следеће податке о пореклу:

"Радоје су строго локализоване у Гламочу и појављују се и они који славе Светог Стефана и Светог Јована. Радоје из Подкраја, тј. из Зајаруге, су дошли из оближњег Ђуличана "послије Аустрије" (Боривоје Ж. Милојевић - Купрешко, Равно, Вуковско и Гламочко поље), што се поклапа и са породичним предањем. У шематизму презимена и слава из 1882. године Радоје које славе Светог Стефана се спомињу у парохијама Гламоч (село Петрово Врело, и они су род са Радојама из Подкраја) и Камен (село Зајаруга). Предања о даљем поријеклу, нпр. из Црне Горе, Херцеговине, Далмације или Лике ова породица нема. Неко је истраживао и нашао да потичу од Кекића са Змијања, а ови од Куча, али нису јасни материјални докази за овакве тврдње."

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #496 послато: Мај 07, 2017, 09:29:22 поподне »
Пре у колашинском крају нешто северније (Поља). Тамо има Татића који су старинци, односно не знају неко даље порекло. Уклапају се у причу о Тарским Никшићима. А, изгледа, и генетски.

Ж. Шћeпaнoвић зa Чoпићe кaжe дa cу oд Tapcкиx Никшићa и дa cу живeли у Пoљимa. Oд Чoпићa je тecтиpaни Глишoвић.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #497 послато: Мај 07, 2017, 09:30:44 поподне »
Радоја, Стевањдан, Подкрај, Гламоч

Припада хаплогрупи Е-V13>PH1246, роду Васојевића. Најближе поклапање има са Антићем (1/23), затим са Миликићем (2/23), Милићевићем и Вешовићем (3/23), и Ђукићем (2/19). Оставио је следеће податке о пореклу:

"Радоје су строго локализоване у Гламочу и појављују се и они који славе Светог Стефана и Светог Јована. Радоје из Подкраја, тј. из Зајаруге, су дошли из оближњег Ђуличана "послије Аустрије" (Боривоје Ж. Милојевић - Купрешко, Равно, Вуковско и Гламочко поље), што се поклапа и са породичним предањем. У шематизму презимена и слава из 1882. године Радоје које славе Светог Стефана се спомињу у парохијама Гламоч (село Петрово Врело, и они су род са Радојама из Подкраја) и Камен (село Зајаруга). Предања о даљем поријеклу, нпр. из Црне Горе, Херцеговине, Далмације или Лике ова породица нема. Неко је истраживао и нашао да потичу од Кекића са Змијања, а ови од Куча, али нису јасни материјални докази за овакве тврдње."
Сад барем није проблем утврдити да ли неко припада роду Васојевића или не, потребно је само да тај неко тестира SNP PH1246.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #498 послато: Мај 07, 2017, 09:33:26 поподне »
Сад видех да у тексту о Брусници стоји да је Баба Бишња из Бруснице. Први пут чујем тако нешто.

Две породице из Трепче код Чачка, Гојковићи и Урошевићи, отимају се о Баба Вишњу. Недавно је Маја Гојковић отворила споменик Баба Вишњи и тиме појачала претензије Гојковића. Мени она личи више на бабу него на Вишњу, али ко зна...  :)

Каква је веза Марјановића са Баба Вишњом? Она је била удата у Брусницу за Обрена Мартиновића. Марјановићи славе св Тому, да нису они родом из Срезојеваца, па да је књеиња Љубица родом од те фамилије? Права збрка, али закон је закон, засад признајемо Мају Гојковић као директну потомкињу!

Кнегиња Љубица је од породице Вукомановић из Срезојеваца.

Та породица има предање о пореклу "од Никшића". Слава им је Лучиндан.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2017
« Одговор #499 послато: Мај 07, 2017, 09:35:15 поподне »
Крејић, Пантелиндан, Србац, Република Српска

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема баш бликсих поклапања. Помислио сам да би могао бити везан са Ћирићем из Марићке који такође слави Пантелиндан, међутим имају 5 маркера разлике на 18 упоредивих маркера. Међутим и један и други имају не баш тако честу вриједност 11 на маркеру Гата Х4, па не бих ништа искључио.

Крејићи су се средином 19. вијека презивали Југовићи, а онда су промијенили презиме у Крејић и као такви су уписани у Шематизму 1882. године. Југовића који славе Пантелиндан има у околини Прњавора, али и у околини Санског Моста, што је интересантно због могуће везе са Ћирићима.

Иначе, родови у Крајини који славе Пантелиндан, могли су доћи почетком 18. вијека из Црне Горе. За Сантраче се тако спомиње поријекло од Колашина. Не знам да ли ти родови имају какве везе са Крејићима, Југовићима. Иначе простор Прњавора и Српца је слабо покривен етнограгфском литературом.

Интересантно, први тестирани Крајишник са овом славом, ако се не варам. Питање је да ли постоји веза са Сантрачима. Они су више сконцентрисани западно, а и Крејиће/Југовиће не помињу ни Карановић ни Рађеновић. Ретка слава ипак може да значи неку везу.