Форум - Порекло
ДНК порекло => ГГ Разно => ДНК познатих личности => Тему започео: ДушанВучко Децембар 01, 2017, 01:34:27 пре подне
-
Зоран Калезић...мислим да је негде помињао да је Бјелопавлић
(http://riznicasrpska.net/fotografije/Izvodjaci/Zoran_Kalezic_(1950).jpg)
https://www.youtube.com/v/50G_ZZaWqLM
-
Бора Дугић, Крагујевац
Боривоје М. Дробњаковић у свом делу Јасеница из 1923. године, од породица са презименом Дугић у јасеничком крају наводи следеће:
У Мраморцу је забележена једна кућа Дугића, који су се ту доселили крајем XIX века из Ђурђева. Крсна слава им је Свети Архангел Михаило. [1]
У Саранову су такође забележени Дугићи. По предању, дошли су из Сјенице двојица браће, Дуга и Кидиш, од којих су настали Дугићи и Кидишевићи, а од њих касније Лазаревићи и Симићи. Крсна слава им је Свети Архангел Михаило и броје у то време 83 куће. За време пропасти (Првог српског устанка?) бежали су у Срем, где су неки и остали, док су се други вратили у Сараново. Из Саранова један део ће их се одселити у Ђурђево, и од њих ће настати Павловићи и Прокићи.
Крајем XIX века поједине породице су се почеле спуштати преко Јасенице на своја имања и засновале су крај Поља, где се налазе и данас, између осталих и Дугићи, укупно шест кућа. [2]
У Ђурђеву је забележена једна кућа Дугића, пореклом из Саранова, слава им је такође Свети Архангел Михаило. [3]
У Церовцу је забележена једна кућа Дугића, пореклом из Саранова. [4]
Према наведеном, правци сеоба овог рода Дугића би били:
1. Сјеница → Сараново → Ђурђево → Мраморац
2. Сјеница → Сараново → Церовац
Из овог рода је и познати уметник на фрули Бора Дугић, који у једном од својих интервијуа говори и о свом пореклу, где између осталог каже:
Највише сам о свом даљем пореклу сазнао од мог земљака, чувеног етнолога и новинара Милета Недељковића, који се професионално бавио миграцијама у централној Србији, али и од Роберта Радића из Доње Раче, иначе Милетовог ђака. Он је истраживао порекло неколико фамилија, баш из села Ђурђева, где сам рођен, па између осталог и порекло Дугића. Сазнао сам, између осталог, да Дугића има веома мало. Све што их има, а има их и у Босни – потурчених, стигли су тамо, одавде из Шумадије. Елем, моји преци потичу из племена Палавестра, који су живели у околини Скадра. Бежећи од Турака мигрирали су северно, и тако стигли до централне Шумадије. Палавестре су, иначе, најбројније у овом региону, с тим што су вековима преузимали различита презимена, па су се тако њихови корени временом заборавили. [5]
(http://www.politika.rs/upload/Article/Image/2017_09/bora-dugic-foto-d-cirkov.jpg)
https://www.youtube.com/v/kfa9yGhweqY
-
Зоран Калезић...мислим да је негде помињао да је Бјелопавлић
(http://riznicasrpska.net/fotografije/Izvodjaci/Zoran_Kalezic_(1950).jpg)
https://www.youtube.com/v/50G_ZZaWqLM
Да, Зоран Калезић је Бјелопавлић.
-
Да ли је неко тестиран од Калезића, или из родова који су сродни Калезићима?
-
Калезиће је тешко повезати с неком граном Бјелопавлића - Дукађинаца.
У Митровиће неки рачунају и Калезиће, који су, наводно, од четвртог Митровог сина Калете, али се за њих сматра и да су лужанског порекла.
Тако, ваљало би тестирати баш неког Калезића.
-
Ера Ојданић, Ариље
О ј д а н и ћ и су поријеклом из Пипера, и своје поријекло, преко Шћекића, како су се званично презивали до почетка XX вијека доводе до великог јунака, пиперског војводе Ђурка, који је заједнички предак Пилетићима, Ђурковићима и Шћекићима, као и свим огранцима и братствима, који су поријеклом од ових братстава, а који су промијенили своје презиме, из било којег разлога.
Међу Шћекиним потомцима је био и једа поп. Од тога попа су Ојданићи у Лубницама, Заостру (мада су почели поново да се презивају Шћекићи, пошто су пријетходно били узели презиме Ојданићи), Љутићи из Војног села код Плава, као и сви они Ојданићи, који своју генезу доводе до Лубница, Ојданићи у селу Равни код Ужица, у селу Висока код Ариља и у Сопоту код Београда.
:D
(https://lh3.googleusercontent.com/-eZMPoMTt2LE/WXXtP-QM4zI/AAAAAAAAHvY/PqAhxpIoXKs0yJPhagB4kWXwTkbFNjrmwCJoC/w352-h288-rw/Era-Ojdanic.gif)
-
Ера Ојданић, Ариље
О ј д а н и ћ и су поријеклом из Пипера, и своје поријекло, преко Шћекића, како су се званично презивали до почетка XX вијека доводе до великог јунака, пиперског војводе Ђурка, који је заједнички предак Пилетићима, Ђурковићима и Шћекићима, као и свим огранцима и братствима, који су поријеклом од ових братстава, а који су промијенили своје презиме, из било којег разлога.
Међу Шћекиним потомцима је био и једа поп. Од тога попа су Ојданићи у Лубницама, Заостру (мада су почели поново да се презивају Шћекићи, пошто су пријетходно били узели презиме Ојданићи), Љутићи из Војног села код Плава, као и сви они Ојданићи, који своју генезу доводе до Лубница, Ојданићи у селу Равни код Ужица, у селу Висока код Ариља и у Сопоту код Београда.
:D
(https://lh3.googleusercontent.com/-eZMPoMTt2LE/WXXtP-QM4zI/AAAAAAAAHvY/PqAhxpIoXKs0yJPhagB4kWXwTkbFNjrmwCJoC/w352-h288-rw/Era-Ojdanic.gif)
Ера је из села Висока код Ариља. Већ смо негде писали да је то предање о повезаности Ојданића из Ариља и околине Ужица са Ојданићима у Полимљу који су огранак Шћекића најобичније повезивање на основу истог презимена.
-
(https://lh3.googleusercontent.com/-eZMPoMTt2LE/WXXtP-QM4zI/AAAAAAAAHvY/PqAhxpIoXKs0yJPhagB4kWXwTkbFNjrmwCJoC/w352-h288-rw/Era-Ojdanic.gif)
:D
Исти онај пингвин (Дени Девито) из "Batman Returns" (1992)
(https://i.imgur.com/h7i19lp.jpg)
-
:D
Исти онај пингвин (Дени Девито) из "Batman Returns" (1992)
(https://i.imgur.com/h7i19lp.jpg)
https://www.youtube.com/v/s77psqlMvdc
-
Певач Радиша Урошевић
Radiša Urošević (Resnik kod Kragujevca, 1. oktobar 1951) je srpski pjevač narodnih pjesama.[1]
Порекло презимена, село Ресник (Аеродром-Крагујевац)
Досељени у периоду од 1690. до 1736. године.
-58, Павловићи (Манасићи од којих су: Недељковићи-Миловановићи, Васиљевићи, Милојевићи, Јањићи до којих су Ђорђевићи, Урошевићи, Јањићи, Милутиновићи и Живковићи; Јаћимовићи од којих су Мијајловићи, Ђорђевићи, Матејићи, Симићи и Степановићи; Ранђићи – Миловановићи од којих су Николићи, Стевановићи и Тодоровићи; Ђорићи, Ристићи-Баџаковићи од којих су Миливојевићи, Лекићи и Срећковићи; Лекићи од којих су Алексијевићи и Радићи-Николићи), Никшић (Црна Гора), Лучиндан.
(https://img.discogs.com/4HM717_rQafFAHYnVXNE8vitFdw=/fit-in/300x300/filters:strip_icc():format(jpeg):mode_rgb():quality(40)/discogs-images/A-912455-1231499991.jpeg.jpg)
https://www.youtube.com/v/iFTbb1iOWPs
-
Добривоје Топаловић, Прељина, Чачак
Баш пред Први српски устанак доселили су се:
ТОПАЛОВИЋИ су се доселили из села Негришора (Доње Драгачево), славе Ђурђиц. Сад их има и у Горњој Горијевници (срез љубићски) и у Пајсјевићима (Гружа).
(https://i.ytimg.com/vi/SMbuvswoW0o/hqdefault.jpg)
https://www.youtube.com/v/8gaonTa20L0
-
Одакле је био Срећко Јововић, са чувеним хитом "Судбина је тако хтела, да одем из родног села". Нек ме не забораве, девојке са Мораве.....не знам на коју је Мораву мислио - Велику, Западну или Јужну?
-
Одакле је био Срећко Јововић, са чувеним хитом "Судбина је тако хтела, да одем из родног села". Нек ме не забораве, девојке са Мораве.....не знам на коју је Мораву мислио - Велику, Западну или Јужну?
Пробаћу да нађем, по мелосу (Шумадија, "двојка") може бити само она најопеванија Морава-Западна :D
-
Пробаћу да нађем, по мелосу (Шумадија, "двојка") може бити само она најопеванија Морава-Западна :D
Нисам успео да нађем, али сам нашао да се у селу Заблаће код Чачка одржава меморијални фудбалски турнир у његову част, па можда је одатле...
Меморијални фудбалски турнир се сваке године организује у Заблаћу код Чачка и посвећен је певачу, фудбалеру и спортском раднику Срећку Јововићу.
У знак сећања на Срећка Јововића, естрадног уметника и великог фудбалског ентузијасте, у четвртак и у петак, 25. и 26. јула на игралишту Спортског центра „Срећко Јововић“ у Заблаћу, утакмице су одиграли играчи 4 тима окружне Моравичке лиге .
Није обрађено то село...(тог презимена има међу Дробњацима са славом Св. Ђорђе , а има и Јововића од ровачких Влаховића , Св. Лука)
(https://i.ytimg.com/vi/wVbFLF1Drq0/hqdefault.jpg)
https://www.youtube.com/v/qNcsGCSa5Bw
-
Сада, код ове песме Срећка Јововића, а и уопште код доста шумадијских песама, (Рудник, Топола, Чачак), као и оних из ужичког краја , поготово са овим пратећим вокалима, примећује се јак утицај динарске струје и у музици... има и крајишког призвука
-
Није народњак,али је блиска тема. Нладен Војичић Тифа, рођен у Сарајеву 1960.г пјевач, ожењен Љиљаном Матић, имају ћерку Сару. За вријеме рата био у Сарајеву активан на муслиманској страни и у њиховој армији, пјевао и неколико њихових "патриотских" пјесама, скоро је доселио у Београд. Мене занима шта је он, Србин, хрват, полутан, Јевреин . . . ако неко зна.
-
Отац из Невесиња, из Жиљева. Мајка не знам одакле...Не знам да ли му је брат од стрица или стриц погинуо на Ибарској пре неку годину као возач аутобуса на релацији Херцеговина-Србија.
-
Нисам успео да нађем, али сам нашао да се у селу Заблаће код Чачка одржава меморијални фудбалски турнир у његову част, па можда је одатле...
Срећко Јововић је пореклом из Доње Горевнице. Радул Марковић и Милољуб С. Пантовић у Хроници Доње Горевнице за Јововиће кажу следеће:
33. Јововићи (8 кућа), славе Никољдан, староседеоци су. Један из ове фамилије прозван је "Кожоња", бавио се ловом.
Отац Срећка Јововића покојног певача је одсељен у Заблаће, а брат Срећков Драган пева у Америци и од тога живи.
-
Тома Здравковић, E-V13>Z5017
(https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/full_article_image/public/a/t/2018/08/31/toma-zdravkovic.jpg)
Живковић, Никољдан, Печењевце, Лесковац, E-V13>Z5017
У селу постоје две породице Живковић према књизи "Лесковачко Поље и Бабичка Гора" Јованa Јовановићa:
Живковци (Живковићи) су досељени из Криве Реке.
Непознатог порекла: Дугејинци (Живковићи, Станковићи, Здравковићи)) – Дугејински сој, који је 1948 године имао 52 куће и био највећи род у Печењевцу...
https://www.youtube.com/v/V2s0eHdz6cU
Омаж Томи са севера
https://www.youtube.com/v/OVo3Pbvff1w
-
Зоран Калезић...мислим да је негде помињао да је Бјелопавлић
(http://riznicasrpska.net/fotografije/Izvodjaci/Zoran_Kalezic_(1950).jpg)
https://www.youtube.com/v/50G_ZZaWqLM
Jeste.Postoji nekoliko javnih intervjua u kojima je govorio da je Bjelopavlić.
-
Одакле је био Срећко Јововић, са чувеним хитом "Судбина је тако хтела, да одем из родног села". Нек ме не забораве, девојке са Мораве.....не знам на коју је Мораву мислио - Велику, Западну или Јужну?
Аутор те пјесме је Чачанин Бора "Чорба" Ђорђевић, тако да се ради о Западној Морави.
-
Срећко Шушић I1-P109
"Шушићи воде поријекло од Јововића...Око 1805. године у Србију су одселила три брата: Милојак у околину Чачка, а друга двојица, чија се имена не знају, насељавају се у Гучу и у околину Краљева. "
https://www.poreklo.rs/2012/03/25/poreklo-prezimena-susic/
Место рођења Краљево
Срећко Шушић је српски певач народне музике.
Његове најпознатије песме су Бацио бих све низ реку, Рођена си за краљицу и Улица рађа грешнике. :)
(https://resources.wimpmusic.com/images/2aef469e/99b7/4a81/bcc4/f85b8e68a048/640x640.jpg)
-
Гуслар и народни певач Миљан Миљанић је гостовао вечерас у Крагујевцу и рекао ми је да је из Миљанића код Никшића пореклом и да слави Јовањдан (помињао је и Бањане)...требало би онда да је I1-Z63
Миломир Миљанић је српски гуслар и пјевач народне музике из Црне Горе рођен 1963. године у Никшићу. Од своје 16. године свира гусле, а до сада објавио је преко 30 албума. Пет пута је проглашаван за најбољег гуслара Југославије.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%9C%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%9B
(https://i.ytimg.com/vi/dR1coPjszpo/hqdefault.jpg)
-
Здравко Чолић? :)
-
Здравко Чолић? :)
Раније су помињали шта би "Чола" могао да буде, чини ми се Ј1 :)
-
Знамо ли шта о поријеклу Драгана Стојковића - Босанца? :)
-
Знамо ли шта о поријеклу Драгана Стојковића - Босанца? :)
Моја мајка прати те шоуе, и рече једном да је он пореклом однекуд из Јужне Србије
-
Мени се чини да сам чуо негдје да је спомињао Челебиће код Коњица, али нисам сигуран у ком контексту.
-
Моја мајка прати те шоуе, и рече једном да је он пореклом однекуд из Јужне Србије
Tačno, otac mu je iz Leskovca.
https://www.biografija.org/muzika/dragan-stojkovic-bosanac/
-
Tačno, otac mu je iz Leskovca.
https://www.biografija.org/muzika/dragan-stojkovic-bosanac/
Судећи по презимену, не чуди :) "Јужна пруга" је "пуна" Стојановића и Стојковића...једном сам се нашалио, како у школским дневницима немају презимена од А до Ш, него само на С (уз евентуално Антић, Коцић) :)
-
Судећи по презимену, не чуди :) "Јужна пруга" је "пуна" Стојановића и Стојковића...једном сам се нашалио, како у школским дневницима немају презимена од А до Ш, него само на С (уз евентуално Антић, Коцић) :)
Заборавио си Трајковиће. ;D
-
Заборавио си Трајковиће. ;D
Да! :) И наравно, Никољдан са километарским колонама испред цркве за славу :) Мислим , ако већ није државни празник (за шта се испуњавају услови, судећи по полупразним школама тог дана), тај део Србије би сигурно могао да уведе нерадан дан за Светог Николу (зимског)
-
Да! :) И наравно, Никољдан са километарским колонама испред цркве за славу :) Мислим , ако већ није државни празник (за шта се испуњавају услови, судећи по полупразним школама тог дана), тај део Србије би сигурно могао да уведе нерадан дан за Светог Николу (зимског)
Празници су углавном меморијалног карактера, сећање на неки догађај, међутим, за Никољдан би то био практичан разлог, јер је тај дан у пракси ионако непродуктиван на нивоу државе, без обзира што је радни дан званично (сренух са теме)
-
Ера је из села Висока код Ариља. Већ смо негде писали да је то предање о повезаности Ојданића из Ариља и околине Ужица са Ојданићима у Полимљу који су огранак Шћекића најобичније повезивање на основу истог презимена.
Да ли можете појаснити овај закључак? Питам из разлога што сам Андрија тврди супротно.
-
Ера Ојданић, Ариље
О ј д а н и ћ и су поријеклом из Пипера, и своје поријекло, преко Шћекића, како су се званично презивали до почетка XX вијека...
Овдје је вјероватно грешка у куцању. Треба "почетком XIX вијека"
-
Пјевачица народне музике Снежана Ђуришић је родом од Васојевка. Њен отац је из села Бабино одселио у Београд
-
Недавно нас је напустио један од најпознатијих певача народне музике, родом из Крајине, Борислав Бора Дрљача.
Својевремено је за Порекло изнео податке о свом пореклу:
https://www.poreklo.rs/2014/05/30/poreklo-borislava-bore-drljace/
Осим Дрљача, у Борином родослову среће се велики број познатих крајишких родова, попут Гаковића, Опачића, а прва супруга била му је од Карановића. Борислав Дрљача рођен је у Доњој Суваји, у општини Босанска Крупа. Групу родова којој припадају и Дрљаче, Милан Карановић сврстао је у досељенике са југа. Интересантно је да у њиховом предању постоје нека тамна сећања да су им преци као морнари пловили далеким земљама. Осим Дрљача, у тој су групи још Биге, Божанићи, Јеремићи, Инђићи, Бркићи и Боројевићи. Сви славе Св. Трифуна.
Од тестираних родова из ове групе имамо Биге из Лике (R1a-Z280) и Боројевиће из Поткозарја (J2b-M205). Како сам Бора преноси, легенда каже да су се презивали Боројевић и да је један Боројевић из Блатне убио турског бега са дрљачом и након тога побегао у Аустрију. Од овог догађаја Боројевиће су прво у шали, а онда и озбиљно, прозвали - Дрљачама.
Бора Дрљача ће остати упамћен по упечатљивом гласу, стаменитој грађи и ведром духу. Укратко, имао је све праве особине Крајишника.
Испратио бих земљака и комшију (Јерковић) са две песме. Нека му је вечна слава!
https://www.youtube.com/v/grINnTbydAQ
https://www.youtube.com/v/Y_8SQ4wtf-o
-
Ево и од мене једна за земљака Бору!
https://www.youtube.com/v/SxlHURSKZqw
-
Ево и од мене једна за земљака Бору!
https://www.youtube.com/v/SxlHURSKZqw
"...Кордун, Босна, Банија и Лика, то је друже чвршће од челика!
-
"...Кордун, Босна, Банија и Лика, то је друже чвршће од челика!
Неко је давно на једном мјесту провуко идеју да би праћењем музиког наслеђа могли и доћи до генетичих решења и та идеја није без основа.Ако би се упоредили напјеви од Крајине до Полимља,мислим да би се могла извући озбиљна константа.У том смислу бих предложио Душану Вучковићу да се тим позабави,јер ценим,да је он од ове дружине овде присутне,најпозванији да то обради..Ја му могу помоћи као пратећи вокал...А што се челика тиче,ту су Жељезара Никшић и Смедерево...
-
Неко је давно на једном мјесту провуко идеју да би праћењем музиког наслеђа могли и доћи до генетичих решења и та идеја није без основа.Ако би се упоредили напјеви од Крајине до Полимља,мислим да би се могла извући озбиљна константа.У том смислу бих предложио Душану Вучковићу да се тим позабави,јер ценим,да је он од ове дружине овде присутне,најпозванији да то обради..Ја му могу помоћи као пратећи вокал...А што се челика тиче,ту су Жељезара Никшић и Смедерево...
Шта знам, мени само оно што ми се учини "одокативно" да може да има везе, немам ту методологију, нисам етномузиколог :) Оно што сам видео је да има паралела између Шумадије и динарских крајева у музици...може и кроз музику да се прати
-
Шта знам, мени само оно што ми се учини "одокативно" да може да има везе, немам ту методологију, нисам етномузиколог :) Оно што сам видео је да има паралела између Шумадије и динарских крајева у музици...може и кроз музику да се прати
Добро,ниси етномузиколог али ниси ни без слуха😊😊Ја бих,лаички,проценио да Шумадија има више везе са Босном а да овај динарски појас има неку другу драж. Али стварно то мислим,и да укључимо и пјевање далматинских СрбоХрвата без предрасуда,могли би доћи до озбиљних потврда,у осталом,и генетичких резултата...Мада,можда је боље консултовати етномузикологе...За сваки случај...
-
Добро,ниси етномузиколог али ниси ни без слуха😊😊Ја бих,лаички,проценио да Шумадија има више везе са Босном а да овај динарски појас има неку другу драж. Али стварно то мислим,и да укључимо и пјевање далматинских СрбоХрвата без предрасуда,могли би доћи до озбиљних потврда,у осталом,и генетичких резултата...Мада,можда је боље консултовати етномузикологе...За сваки случај...
Sve je to do načina življenja , a i verovatno ima neke korelacije i sa genetikom . Bez obzira na veru i naciju , ipak ljudi u istim geografskim područjima i relativno istog genetičkog sastava imaju dosta sličniju muziku i običaje .
-
Sve je to do načina življenja , a i verovatno ima neke korelacije i sa genetikom . Bez obzira na veru i naciju , ipak ljudi u istim geografskim područjima i relativno istog genetičkog sastava imaju dosta sličniju muziku i običaje .
Наравно да генетика овдје не представља кључну улогу.Нисам ни желио да на то и потенцирам.Свакако да су географија,култура и начин живљења дебело утицале на музички израз.Али,дефинитивно постоји одређени музички наратив који је особен за одређено подручје.Ја то препознајем у пјевању становништва које сам раније поменуо,од Крајине преко Далмације и Херцеговине до Полимља и Златибора.Е сад,више вични ће препознати разлику између Златара и Златибора,али то припада варијацима на тему...Ево рецимо стихови,па ви видите како би ко по областима отпјево...
Прошетала Грета Гарбо,улицама кроз Чикаго
Сусрео је сердар Јоле,добри јунак Црне Горе...🙂
-
Наравно да генетика овдје не представља кључну улогу.Нисам ни желио да на то и потенцирам.Свакако да су географија,култура и начин живљења дебело утицале на музички израз.Али,дефинитивно постоји одређени музички наратив који је особен за одређено подручје.Ја то препознајем у пјевању становништва које сам раније поменуо,од Крајине преко Далмације и Херцеговине до Полимља и Златибора.Е сад,више вични ће препознати разлику између Златара и Златибора,али то припада варијацима на тему...Ево рецимо стихови,па ви видите како би ко по областима отпјево...
Прошетала Грета Гарбо,улицама кроз Чикаго
Сусрео је сердар Јоле,добри јунак Црне Горе...🙂
Pa sad vidi krajisko pevanje jeste negde tu slicno sa hercegovinom i zapadnom cg i zapadnom srbijom . Mada kad polimlje spominjes to je sirok pojam , sigurno nije isto Berane i Prijepolje na primer .
-
Pa sad vidi krajisko pevanje jeste negde tu slicno sa hercegovinom i zapadnom cg i zapadnom srbijom . Mada kad polimlje spominjes to je sirok pojam , sigurno nije isto Berane i Prijepolje na primer .
Тачно тако,мислио сам више на средње и доње Полимље...Нисам се добро "одразио"...
-
Pa sad vidi krajisko pevanje jeste negde tu slicno sa hercegovinom i zapadnom cg i zapadnom srbijom . Mada kad polimlje spominjes to je sirok pojam , sigurno nije isto Berane i Prijepolje na primer .
Да, сличан коментар сам дао као и ти о том низу од Крајине до Шумадије, на овој теми:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1865.80
-
"...Кордун, Босна, Банија и Лика, то је друже чвршће од челика!
Пјевало се и "... и то је земља Титових војника" ;D
Прочитао сам ових дана како Боро није хтео да пева Чудна јада од Мостара града, јер је повезивао породицу Челебић са злочином у Челебићу код Ливна. Колико ја знам тај покољ су спровели Хрвати, а у самом Челебићу муслимана није ни било. Можда неко зна нешто више?
Ја бих,лаички,проценио да Шумадија има више везе са Босном а да овај динарски појас има неку другу драж. Али стварно то мислим,и да укључимо и пјевање далматинских СрбоХрвата без предрасуда,могли би доћи до озбиљних потврда,у осталом,и генетичких резултата...Мада,можда је боље консултовати етномузикологе...За сваки случај...
Треба бити опрезан при ослањању на музику. Иако то није без основа, често може навести и на погрешан пут. Нпр. ја не знам да је у војвођанској музици остао икакав траг косовског мелоса. Источна Босна и Озрен су насељвани из Херцеговине, а кад чује човек како певају и шаргијају не би се Херцеговине никад сетио.
Мене западна Србија музички подсећа на Крајину. Често псе певају исте песме као у Крајини нпр. Нема раја без роднога краја, Ој ора је, ора је, Ој ливадо росна траво... Чак су и неке модерне крајишке песме добро примљене у (југо)западној Србији.
-
Пјевало се и "... и то је земља Титових војника" ;D
Прочитао сам ових дана како Боро није хтео да пева Чудна јада од Мостара града, јер је повезивао породицу Челебић са злочином у Челебићу код Ливна. Колико ја знам тај покољ су спровели Хрвати, а у самом Челебићу муслимана није ни било. Можда неко зна нешто више?
Треба бити опрезан при ослањању на музику. Иако то није без основа, често може навести и на погрешан пут. Нпр. ја не знам да је у војвођанској музици остао икакав траг косовског мелоса. Источна Босна и Озрен су насељвани из Херцеговине, а кад чује човек како певају и шаргијају не би се Херцеговине никад сетио.
Мене западна Србија музички подсећа на Крајину. Често псе певају исте песме као у Крајини нпр. Нема раја без роднога краја, Ој ора је, ора је, Ој ливадо росна траво... Чак су и неке модерне крајишке песме добро примљене у (југо)западној Србији.
Ovo mogu da potvrdim za krajiske pesme i jugozapad Srbije . Goci Bend je ja mislim najpopularniji . Kevini su iz Brodareva i oni samo gusle i crnogorske slusaju i pricaju zetskim akcentom , ali u Prijepolju npr skroz druga prica . Bez Goci benda ja msm da nijedna pravoslavna svadba ili slavlje ne moze proci . Najgore bude mojoj ujcevini , oni samo crnogorske ;D .
-
Далеко од тога да сам познавалац,љубитељ свакако јесам,музике али сам довољно слухиста да препознам нит скоро па идентичног,назваћу га пастирско-катунског пјевања.Са варијацима.У недостатку инструмената је вјероватно дошло до вишегласног појања а у циљу обогаћења звука...итд...А Тита не дирај,нека почива у миру...сад су други трендови у моди...
-
Што се крајишке музике тиче, мени је и даље невјероватно колико се тзв. херцеговачаки бећарци (који углавном пјевају католици) из долине Неретве поклапају са крајишком пјесмом. То је практично иста музика, исти начин пјевања.
У Херцeговини са друге стране Срби и добар дио Хрвата пјевају ганге и оне и немају пуно везе са Крајином. Али ови бећарци су чиста Крајина.
Хрвати из Стоца
https://www.youtube.com/v/jhkXbvG-bGs
Крајишници из Книна
https://www.youtube.com/v/PjXYMezhcjc&list=PLEF28157A9D9C0CBF&index=12
-
Ovo mogu da potvrdim za krajiske pesme i jugozapad Srbije . Goci Bend je ja mislim najpopularniji . Kevini su iz Brodareva i oni samo gusle i crnogorske slusaju i pricaju zetskim akcentom , ali u Prijepolju npr skroz druga prica . Bez Goci benda ja msm da nijedna pravoslavna svadba ili slavlje ne moze proci . Najgore bude mojoj ujcevini , oni samo crnogorske ;D .
Заправо, Гоци бенд је са Пала или ту негде из Сарајевске регије. Та музика коју певају, тзв. гара није крајишка, али је јако популарна и у Крајини па је људи често сврставају у крајишку.
Далеко од тога да сам познавалац,љубитељ свакако јесам,музике али сам довољно слухиста да препознам нит скоро па идентичног,назваћу га пастирско-катунског пјевања.Са варијацима.У недостатку инструмената је вјероватно дошло до вишегласног појања а у циљу обогаћења звука...итд...А Тита не дирај,нека почива у миру...сад су други трендови у моди...
Ту су зато етномузиколози, да уоче разлике тамо где је мени антислухисти све слично. Једногласно, двогласно, певање на бас, певање у глас...Мислим да око Нове Вароши имају карактеристично "певање извика", које се сматра архаичнијим.
Препоручујем свима да потраже емисију Шљивик у којој су се народне групе по регионима такмичиле у свирању, певању и игри, а у жирију су били етномузиколози који су објашњавали и указивали на карактеристике музике тог краја.
-
Што се крајишке музике тиче, мени је и даље невјероватно колико се тзв. херцеговачаки бећарци (који углавном пјевају католици) из долине Неретве поклапају са крајишком пјесмом. То је практично иста музика, исти начин пјевања.
У Херцeговини са друге стране Срби и добар дио Хрвата пјевају ганге и оне и немају пуно везе са Крајином. Али ови бећарци су чиста Крајина.
Хрвати из Стоца
https://www.youtube.com/v/jhkXbvG-bGs
Крајишници из Книна
https://www.youtube.com/v/PjXYMezhcjc&list=PLEF28157A9D9C0CBF&index=12
Мораш признати да постоји динарско јадрански појас у пјевању,за разлику од остатка бивше нам државе.Ови Хрвати из Стоца које си линково су за мало па идентични са пјевањем у мом крају(Пријепоље),и јесу бећарци,мада их ми тако не зовемо...Мала моја не навикла чуват овце без бицикла...
-
Мораш признати да постоји динарско јадрански појас у пјевању,за разлику од остатка бивше нам државе.Ови Хрвати из Стоца које си линково су за мало па идентични са пјевањем у мом крају(Пријепоље),и јесу бећарци,мада их ми тако не зовемо...Мала моја не навикла чуват овце без бицикла...
Da li se gusle kod tebe sviraju u selu ? Ja nisam primetio da u Prijepolju neko gusla , sto mi je jako cudno , a ova vrsta pevanja koju si spomenuo jeste dosta prisutna . Mada Brodarevo je drugo nesto , kod kevinih u komaran samo gusle i oj djevojko milijana , slabo ima krajiske vrste pevanja .
-
Заправо, Гоци бенд је са Пала или ту негде из Сарајевске регије. Та музика коју певају, тзв. гара није крајишка, али је јако популарна и у Крајини па је људи често сврставају у крајишку.
Ту су зато етномузиколози, да уоче разлике тамо где је мени антислухисти све слично. Једногласно, двогласно, певање на бас, певање у глас...Мислим да око Нове Вароши имају карактеристично "певање извика", које се сматра архаичнијим.
Препоручујем свима да потраже емисију Шљивик у којој су се народне групе по регионима такмичиле у свирању, певању и игри, а у жирију су били етномузиколози који су објашњавали и указивали на карактеристике музике тог краја.
Имала је једна манифестација у мом граду,Пријепољу,под називом"МостовиБалкана" и ту се окупефолкорна и пјевачка друштва са цијелог Балкана и има се шта виђети и чути...А о тој златарској арији и њеној разлици са златиборском и јужно са доњополимском сам причо у ранијем посту а мислим да је заиста треба оставити зналцима за расправу...
-
Мораш признати да постоји динарско јадрански појас у пјевању,за разлику од остатка бивше нам државе.Ови Хрвати из Стоца које си линково су за мало па идентични са пјевањем у мом крају(Пријепоље),и јесу бећарци,мада их ми тако не зовемо...Мала моја не навикла чуват овце без бицикла...
Da li se gusle kod tebe sviraju u selu ? Ja nisam primetio da u Prijepolju neko gusla , sto mi je jako cudno , a ova vrsta pevanja koju si spomenuo jeste dosta prisutna . Mada Brodarevo je drugo nesto , kod kevinih u komaran samo gusle i oj djevojko milijana , slabo ima krajiske vrste pevanja .
Е ту видиш би се могли направити неки појасеви.Ови који географски вуку Црној Гори а ђе ми је ђедовина,Камена Гора ,Бабине,Јабука,итд вуку гуслама А опет с друге стране појас који вуче Златару а одакле ми је ујчевина већ немају тај афинитет према гуслама...Мада има спорадичних изузетака на свим странама али то већ спада у питање укуса...
-
(https://static.kupindoslike.com/Dzej-Ramadanovski-Ljubio-Sam-Nisam-Znao_slika_O_79113253.jpg)
Џеј Рамадановски (Београд, 29. мај 1964 — Београд, 6. децембар 2020) био је југословенски и српски певач фолк, турбо-фолк и поп-фолк музике.
Каријеру је започео 1987. године; 90-их је издао низ успешних албума, а две деценије касније готово да је престао да снима. Издао је 13 музичих албума, у периоду од 1988. до 2003. године. Након тога је снимао само синглове.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8F%D0%B5%D1%98_%D0%A0%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8
Рођен је у Београду, у вишечланој ромској породици обућара Мазлама и раднице Градског зеленила Барије Рамадановски, као једино мушко дете. Породица Рамадановски води порекло из општине Ресан у Северној Македонији.
Општина Ресен или Ресан је једна од 9 општина Пелагонијског региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимени град Ресен.
Општина Ресен налази се у југозападном делу Северне Македоније, на тромеђи са Грчком (југ) и Албанијом (југозапад).
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD
https://macedoniancities.com/history/resen.php
Resen (Ресен) city, Macedonia
(https://i1.wp.com/whereismacedonia.org/wp-content/uploads/2013/01/02-resen-old.jpg?resize=696%2C421&ssl=1)
(https://selidbe-prevozrobe.rs/slike/selidbe/exyu/makedonija.jpg)
-
Нино Решић, Козарска Дубица
(https://i.ytimg.com/vi/YMk9T3j_Two/hqdefault.jpg)
Рођен је 22. јануара 1964. године у Босанској Дубици. После школовања у СР БиХ преселио се у Крушевац у СР Србији. Детињство до тринаесте године провео је у Смедеревској Паланци, одакле му је отац. Из ислама је прешао у православно хришћанство и променио наденуто име Амир у Никола, по којем је и добио надимак Нино који је користио као уметничко име.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%B8%D1%9B
Nino - Od kada te nema
https://www.youtube.com/v/8-ujp59nD5A
Иначе, на нашој википедији у наставку се помиње наводни "мотив" преласка у православље због "каријеризма", што је небулоза, јер код нас и у то време је било популарних певача народне музике који су муслимани (Шеки Турковић, Беки Бекић, Синан Сакић, Шемса Суљаковић итд) , тако да је ово стварно неумесна и безобразна претпоставка:
" Иако званично никада није објаснио разлоге због чега је променио знану веру, могуће је да је то урадио због своје православне супруге Саре Марковић или „за потребе српског тржишта”
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9D%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%B8%D1%9B
-
Постоје неки муслимани Решићи J1 из БиХ, на 23andMe. Колико се сећам пописа Босне из 1991., презиме је најчешће управо код муслимана из Поткозарја.
-
Да није и он из групе Ј1 естрадних умјетника?
-
Крндија, непознато, I1-Z63>BY332
Ретко презиме, присутно код Срба из околине Купреса и Гламоча. У околину Купреса су дошли из Гламоча (матица Ваган), а тамо из околине Книна. Слава Ђурђевдан. С обзиром на славу и хаплогрупу, вероватно је реч о подграни I1-Y13946, присутној код Срба из околине Шипова, Мркоњић Града, итд.
https://www.youtube.com/v/mff9u1l-H_A
Истој подграни припадају и естрадни уметници из Шипова, браћа Лекић.
Лекић, Ђурђевдан, Шеховци, Мркоњић Град
Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946. Има две атипичне вредности за ову грану, 14-14 на 385 и 11 на 643. Због крсне славе, географске блискости и вредности 18 на 570 Лекићу су свакако најближи Миличић из Подосоја у Јању код Шипова и Ђукић из Ђукића у Јању код Шипова.
Податке о пореклу овог рода нисам успео пронаћи. Лекића је са Ђурђевданом као крсном славом било 1882. године у више места у околини Шипова и Мркоњић Града.
https://www.youtube.com/v/SZqxdiaLUpQ
-
Баја Мали Книнџа, I2-S17250
Пајчин, Св. Василије Велики, Губин, Ливно, I2-S17250
За Пајчине се верује да воде порекло од Ињаца. Од раније постоји резултат Ињаца из Казанаца (такође I2-S17250). Више о пореклу породица из овог краја: https://www.poreklo.rs/2015/05/30/prezimena-i-porodice-parohije-lijevanjske/
Вероватно постоји генетичка веза са осталим крајишким породицама које славе Василијевдан, а припадају I2-S17250>PH908>MF2888. Навешћу неке од њих:
Ињац, Горњи Казанци, Босанско Грахово
Шапоња, Северна Далмација, Банија
Кривокућа, Змијање
Зобеница, Кордун
Врзић, Лика
Вулетић, Кордун
Нанић, Жегар, Северна Далмација
Од ових Пајчина води порекло познати српски певач, Мирко Пајчин, познатији као Баја Мали Книнџа.
(https://i.ytimg.com/vi/nbQmj51H10k/hqdefault.jpg)
Можда би овај резултат требао свако обележити омиљеном му Бајином нумером :D
Једна патриотска
https://www.youtube.com/v/FbeR24uzGBc
и једна љубавна :)
https://www.youtube.com/v/PknmjKjdL5U
-
и једна љубавна :)
https://www.youtube.com/v/PknmjKjdL5U
Одличне песме, ја немам компјутер тренутно да се надовежем, ал нема везе :D
Овде је "форшпил" као у "Гори море, топе се планине" :)
Јел се зна порекло Жељка Шашића?
-
Одличне песме, ја немам компјутер тренутно да се надовежем, ал нема везе :D
Овде је "форшпил" као у "Гори море, топе се планине" :)
Јел се зна порекло Жељка Шашића?
Жељко ми је и физиномијом (и презименом) увек изгледао као Крајишник. А нађох и потврду да је Личанин.
https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/1387842/balkanskom-ulicom-zeljko-sasic-.html
"Izvrstan covek, posebno ga cenim jer je poreklom iz Like!!!" :)
Најбројнији Шашићи (Шаше) у Крајини су они са славом Мратиндан. Карановић је те породице груписао у исти род, иако се међу њима јавља више хаплогрупа. Шашићи су E-V13 (тестирани су Шашићи из Петровца), Калембери R1a-Z280, а Ковачевићи I2-PH908. Не знамо хаплогрупу за Агбабе и Граховце.
Шашићи у Крајини славе још Јовањдан, Никољдан, Аранђеловдан и Стевањдан. Видех на 23andMe и неке Шашиће N-P189.2. Могуће Крајишници.
Жељко је свакако обележио један период одрастања свих нас који смо стасавали 90-их. Тако да, оплети Дуле. :D
https://www.youtube.com/v/VLFPMxj_gXM
-
Жељко ми је и физиномијом (и презименом) увек изгледао као Крајишник. А нађох и потврду да је Личанин.
https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/1387842/balkanskom-ulicom-zeljko-sasic-.html
"Izvrstan covek, posebno ga cenim jer je poreklom iz Like!!!" :)
Најбројнији Шашићи (Шаше) у Крајини су они са славом Мратиндан. Карановић је те породице груписао у исти род, иако се међу њима јавља више хаплогрупа. Шашићи су E-V13 (тестирани су Шашићи из Петровца), Калембери R1a-Z280, а Ковачевићи I2-PH908. Не знамо хаплогрупу за Агбабе и Граховце.
Шашићи у Крајини славе још Јовањдан, Никољдан, Аранђеловдан и Стевањдан. Видех на 23andMe и неке Шашиће N-P189.2. Могуће Крајишници.
Жељко је свакако обележио један период одрастања свих нас који смо стасавали 90-их. Тако да, оплети Дуле. :D
https://www.youtube.com/v/VLFPMxj_gXM
Личанин :)...Само да набавим нов "комп", опет "наваљујем" :D (у мери)
-
Личанин :)...Само да набавим нов "комп", опет "наваљујем" :D (у мери)
Јел неком нешто смешно?! Мој "смајли" је "респект" !
Морам на ју тјуб преко мобилног андроида
-
Жељко ми је и физиномијом (и презименом) увек изгледао као Крајишник. А нађох и потврду да је Личанин.
https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/1387842/balkanskom-ulicom-zeljko-sasic-.html
"Izvrstan covek, posebno ga cenim jer je poreklom iz Like!!!" :)
Најбројнији Шашићи (Шаше) у Крајини су они са славом Мратиндан. Карановић је те породице груписао у исти род, иако се међу њима јавља више хаплогрупа. Шашићи су E-V13 (тестирани су Шашићи из Петровца), Калембери R1a-Z280, а Ковачевићи I2-PH908. Не знамо хаплогрупу за Агбабе и Граховце.
Шашићи у Крајини славе још Јовањдан, Никољдан, Аранђеловдан и Стевањдан. Видех на 23andMe и неке Шашиће N-P189.2. Могуће Крајишници.
Жељко је свакако обележио један период одрастања свих нас који смо стасавали 90-их. Тако да, оплети Дуле. :D
https://www.youtube.com/v/VLFPMxj_gXM
Моја омиљена од њега..... Слушао је у периоду кад ме је драга оставила.
Деведесетих сам као основац био на пар његових концерата, једном побјегао из школе да бих на ТВ-у гледао музичку емисију у којој је гостовао. ;D
-
https://youtube.com/v/Xu0vDZ1H24g?si=hsBTPB-6T7qj4P28
Бранка Зечевић
-
https://youtube.com/v/BDmuy2dYNio?si=PrCqJGfOy3N-s1Zz
Максим Војводић
"Запис: Максим, чувар традиције"