Срећан свима празник!
Данас је дан кад се празнује
узношење Светог пророка Илије на Небо, у народу празник назван –
Илиндан.
Свети Илија (изворно јеврејски: Елијаху, што значи „Јахве је мој Бог“), пророк и чудотворац за овоземног живота, живео је у 9. веку пре Христа. Помиње се у светим књигама највеће три светске религије: у хришћанском Светом Писму (и у Старом и у Новом завету), у јеврејском Талмуду (као Елијаху) и у муслиманском Курану (Илијас). Био је родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозван Тесвићанин. Отац му се звао Сава (Савах).
Илија је још у младости био изузетно религиозан, често је самовао у пустињи, где се у тишини молио. У то време, јеврејска племена била су подељена у две државе: Јудејско царство (племена Јудино и Венијаминово), са престоницом у Јерусалиму, и Израиљско царство (са осталих 10 племена), са престоницом у Самарији. Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова. Пророк Илија био је у сталном сукобу с израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом, који су били идолопоклоници, те су то наметали и свом народу, одвраћајући га од вере у једног Бога. Језавеља је била Сиријка, и обожавала је сиријско божанство Ваала. Успела је да наговори мужа да нареди изградњу храма посвећеног овом идолу. У Старом завету наводе се чуда која је пророк Илија доказао народу да лажно божанство Ваал нема никакву силу, већ је сва сила и моћ код једнога Бога: измолио је од Бога да затвори небо, те не би кише три и по године. Још многа чуда чинио је Господ преко Илије: огањ са Неба је запалио жртвени пламен који је Илија принео Богу, на ужас жреца идола Ваала, који то не могоше учинити ни на царску наредбу; Бог је пустио кишу на сасушену земљу тек на молитву Илијину; Илија је чудесно умножио брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсао јој умрлог сина; прорекао је Ахаву да ће му пси крв лизати, и Језавељи да ће је пси изјести, што се и догодило; и многа друга чуда учинио је и многе догађаје прорекао пророк Илија силом Божјом. На гори Хорив Илија је разговарао с Богом и чуо глас Божји.
Очекујући дан своје кончине, Илија је узео себи за ученика младића Јелисеја и одредио га за наследника у пророчком звању. Према библијском опису, Илија се није упокојио, већ је узет право на Небо, огњеним колима са огњеним коњима.
Пророштва и чуда Илијина описана су у Старом завету. Али, на више места, овај највећи од свих пророка помиње се, а једном и појављује, и у Новом завету. Јавио се на гори Тавор, заједно с пророком Мојсијем, пред Господом Исусом Христом и тројицом Његових ученика (Преображење Господње). У Откровењу Светог Јована Богослова, најављено је да ће се пророк Илија појавити и пред крај света, да сузбије силу Антихристову.
У србском народу, Свети пророк Илија је један од најпоштованијих светитеља и честа крсна слава, како породична, тако и слава многих насеља и племена. Примивши хришћанску веру, Срби су у њу уградили и неке своје старе прехришћанске обичаје, а светитељима приписивали неке особине својих старих словенских божанстава. Тако је у народном тумачењу у Светом Илији персонификовано доста особина божанства Перуна, који је, према митологији, управљао муњама и громовима. Ове особине су пренете на Светог Илију, чему разлог, свакако треба тражити и у чињеници да се Илиндан слави у доба године кад су грмљавине јако честа појава. У народу се верује да се Свети Илија вози на ватреним колима која вуку четири коња из чијих ноздрва избија пламен. Грмљавина је тутњава његових кола којима се он вози по Небу. Народно веровање је да се на Илиндан не смеју радити никакви тежи или обимнији послови, а нарочито не пољски радови.
У православној иконографији Свети Илија се најчешће представља како се на ватреним колима успиње на Небо, а чест је и приказ Светог пророка у пећини, где се склонио од злог цара Ахава, а гавран му доноси храну. Један од најлепших оваквих приказа Светог Илије са гавраном је онај из Манастира Морача (13. век), као део композиције од 11 слика из живота Светог Илије: