Новогодишња ДНК недеља 2023

[drajver]

138. Стојичић, Часне Вериге, Растока/Рибник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је углавном модални, а од немодалних вриједности издваја се само DYS19=15, а и та вриједност не значи пуно за одређивање евентуалних ближих веза. У Крајини нема припадника I2-PH908 да славе Часне Вериге, али има неколико породица које славе Петровдан, а да су I2-PH908. Стојичићу је од тих по хаплотипу најближи Јерковић из Г. Суваје/Бос.Крупа (5/25), али ни то није толико блиско да би указивало на сигурну везу. Отприлике исте удаљености су хаплотипови Балабана из Врточа/Бос.Петровац и Батића,Сански Мост. Са друге стране Стојичић има скоро потпуно поклапање са Козомаром, Ђурђевдан из Гламоча (1/23).

Пошто подручје Рибника није етнографски обрађивано, нема детаљнијих података о проијеклу Стојичића нити је тестирани оставио нека породична предање. Подручје горњег тока ријеке Сане је Србима у влашком статусу насељавано почетком 16. вијека, и ту има доста породица које су присутне у континуитету од тог периода. Могуће да су Стојичићи једна од таквих породица. У парохији Слатина, којој је Растока припадала крајем 19. вијека, и породица Јовић слави Часне Вериге па би било добро кад би се тестирали.

Свакако је и приједлог за Стојичиће да ураде неки од дубинских тестова.

[Зоран Трифуновић]

119. Трифуновић, Мала Госпојина, Горња Врањска/Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује више карактеристичних вриједности: DYS19=17, DYS385ab=13-15,DYS439=11, DYS449=28, DYS481=28, DYS643=9. Већину ових вриједности посједује и један необјављени род из Плешина/Рашка који слави Ђурђиц и за којег бих рекао да је прилично извјесно повезан са Трифуновићем. Тај род је по предању у Плешин доселио из Сјеничког Поља, а као мјесто још даљег поријекла се наводи Дробњак. Ни овај род није дубински или SNP тестиран тако да је препорука и за Трифуновића да се ураде дубински тестови.

Тестирани је оставио предање о поријеклу, које може да се нађе и у етнографској литератури, о поријеклу од Каитовића из Недељица/Лозница.

"Тривуновићи (18 к., Мала Госпојина). Чедомиров (67 год.) отац Мијаило, деда Савко, прадеда Тривун он из Недељица (Јадар)."

О Каитовићима постоји мало фантастично предање, па је питање колико је тачно.

"Каитовићи су из Требиња, славе Малу Госпојину (према речима Александра Каитовића, према предању воде порекло од млетачког трговца Кајтаза Кокана Икарајица, који је дошао из Далмације. Он је, како се тврди, имао неколико синова, и од њих су настала презимена Каитовић, Кокановић и Икарајичић. Каитовићи су подељени у три подгрупе – Кобце, Лијаће и Курјаке)."

Позната ми је литература коју помињете али наведено није у потпуности тачно пошто је Савко Чедомиров син а не деда, Мијаило је рођени брат мог чукундеде и њихов отац се звао Никола а деда Милан док је Миланов отац највероватније Тоша с обзиром на податке са споменика на сеоском гробљу. За поменутог Тривуна или Трифуна сам чуо из прича од старих али се не може са сигурношћу тврдити да је тачно.

Претпостављам да су Недељице била нека успутна станица или слично током сеоба па је због тога остало то предање. Интересује ме како је могуће урадити дубински тест пошто сам прочитао да се не раде у Србији? Имали каквих препоруке за ту врсту теста од чланова који су већ то радили? Хвала.

[drajver]

Претпостављам да су Недељице била нека успутна станица или слично током сеоба па је због тога остало то предање. Интересује ме како је могуће урадити дубински тест пошто сам прочитао да се не раде у Србији? Имали каквих препоруке за ту врсту теста од чланова који су већ то радили? Хвала.

Имате више о томе на сљедећим темама:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3909.740
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6699.msg179786#msg179786
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=588.0
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6256.msg164390#msg164390

[drajver]

139. Филиповић, Лучиндан, Душковци/Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908, највејроватније роду Никшића. Међутим и ово са посебном резервом, јер има доста специфичан хаплотип, без ближих поклапања како са Никишићима тако и с аосталим тестиранима. Ипак, поред славе Лучиндана имају и породично предање о поријеклу из Никшићке жупе. Карактеристичне и немодалне вриједности су: DYS19=15, DYS391=10, DYS458=16, DYS456=16, DYS643=11. Од слављеника Лучиндана, најближи му је Крстивојевић, Лучиндан, Крчмар/Мионица.

У етнографској литератури о њима налазимо сљедеће податке:
"Филиповићи су потомци Филипа Мраковић из Цикота, сродник Поповића из Субјела имао је у планини своје закосе, овде напасао стада и после деобе остао у селу. Населио се у први мах на нижој тераси маховима изнад Јежевице, има их 28 кућа, славе Лучиндан."
У опису Цикота налазимо сљедећи податак:
"–Мрачићи су на левој обали Сјечице, испод Кузмана у Годљеву, досељени су из Мрачића у Никшићкој Жупи, има их 5 кућа, славе Лучиндан."

У сваком случају пожељено је да ураде неки од дубинских тестова и провјере своју припадност роду Никшића.

[drajver]

140. Илић, Аранђеловдан, Бијељани/Билећа

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Илића-Дољана, који највјероватније припадају грани I2-FT16449>Y151633>FTB820. Овај род је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине и том приликом су обрађене тестиране породице: Илићи из Горњих Давидовића и Гашићи из Чваљине. Недавно је тестирањем Симеуновића из Кореташа/Лопаре, откривено да би и овај мајевички род могао припадати Илићима-Дољана. Симеуновић је радио дубински тест, који је показао припадност грани I-FTB820, па се припадност овој грани може претпоставити и за остале припаднике рода Илића-Дољана. Овај род има сљедеће карактеристичне маркере: DYS391=10, DYS533=11. Поред тога, Илићи из Бијељана посједују још неке карактеристичне вриједности: DYS385ab=15-15, DYS439=14, што их ближе повезује са Гашићима из Чваљине који такође посједују те вриједности. Може се претпоставити да су Гашићи из Чваљине огранак бијељанских Илића.

Матица цијелог рода је у селу Дола у Билећким Рудинама, гдје се налази и стара (родовска?) црква посвећена св. Арханђелу Михаилу. Највјероватније су Илићи-Дољани старосједиоци села Дола још  из средњег вијека.

[drajver]

149. Мијановић, Никољдан, Столац

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Мијановића, који су обрађени у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Овај род посједује сљедеће карактеристичне маркере: DYS389-I/II=14/32, DYS643=11. Мијановић из Стоца уклапа се у генетички профил раније тестираних Мијановића из Љубомира код Требиња (Укшићи и Пијавице) и Лакићевића из Кривошија. Пуно поклапање на 23 маркера има са Мијановићем из Пијавица. Роду Мијановића је по хаплотипу веома близак род љешанских Грачана, Брновићи и Раичковићи који славе Петковдан.

Предања најстарију матицу Мијановића смјештају у Зету, што можда није далеко од истине, с обзиром на генетичку блискост са љешанским Грачанима. Одатле су Мијановићи прешли у Цуце, па у Корјениће, Кривошије, Љубомир. Има их настањених у више херцеговачких насеља.

[drajver]

152. Живковић, Ђурђевдан, Јеринићи/Плужине

Припада хаплогрупи I2-PH908. Са раније тестираним Живковићем из Старе Бање/Медвеђа(колонисти из Пиве) има пуно поклапање на 23 марекра. Од карактеристичних маркера издвајају се DYS390=25, DYS391=10, DYS576=17, DYS481=28. Неке од ових карактеристичних вриједности Живковићи дијеле са Пејовићем, Срђевдан из Веленића/Фоча, па би с обзиром и на географску блискост могла постојати веза између ових родова.

Предање Живковића говори о поријеклу од Церовића из Тушине у Дробњаку, али предање по свему судећи није тачно јер Церовићи припадају другој хаплогрупи. Матица Живковића је у насељу Јеринићи у Пиви. Огранци Живковића у Пиви су Ликићи и Гашовићи, а има и огранака са посебним презименима исељених у Босну.

[Pekarnv]

43. Антонијевић, Св. Јелисеј, Сибница, Краљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичну вредност 385=15-15. Поред ове карактеристике има и ретку славу, па нема сумње да су му блиски Зимоњић из Крушчице код Ариља и Поповић из Јаворске Равне Горе код Ивањице. Са Поповићем има потпуно поклапањем, док са Зимоњићем има пар разлика. Како је матица Поповића извесно Комарани код Нове Вароши, рекао бих да је матица читавог рода негде у доњем Полимљу.

"Зимоњићи. Дошао Јован из Крушчице пре Карађорђа. У Првом устанку је ратовао унук Јованов. Фамилија су са Зимоњама у Вучковици. Славе Св. Јелесије". И сам тестирани је навео порекло од Зимоњића, што је овај резултат и потврдио.

https://www.poreklo.rs/2015/03/10/poreklo-prezimena-selo-sibnica-kraljevo/

Ja sam testirani Popovic iz Komarana. Ako neko od ovih Antonijevica ili od Zimonjica prate forum neka me kontatiraju,da propratimo poreklo,i migracije iz naseg kraja. Svako dobro, pozdrav svima!

[Црна Гуја]

83. Којовић, Мратиндан, Веља Гора, Требиње

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Иако се на основу ретке вредности DYS385=11-12 испрва чинило да би Којовић могао припадати роду који чини њему неколико географски блиских фамилија из околине Требиња и Билеће који деле ову вредност, а један од њих такође слави Мратиндан, разлика у маркерима (7+) је исувише велика да би се могло говорити о припадности истом роду, па чак и истој грани. Са друге стране, са свим припадницима рода L1029 A2 разликује се на само 2 од 23/17 маркера, на DYS385 на ком остали имају вредност 11-13 и на DYS389II где Којовић има 30 а остали 29. У питању су Кувељић из Милешеве код Пријепоља, Бабић из Сјенице, Средојевић из Стубице код Лазаревца и један нејавни из околине Сјенице, сви славе Ђурђевдан. Како би се утврдила најмлађа подграна којој припада, препорука Којовићу је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

[drajver]

153. Куљанчић, Аранђеловдан, Кула

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује специфичан хаплотип без ближих веза са тестиранима у бази СДП пројекта. Од карактеристичних и немодалних вриједности издвајају се: DYS19=17, DYS391=10, DYS437=16. Иако не дијеле неке карактеристичне маркере, Куљанчићу је најближи род Илића-Дољана из Херцеговине (3/23). Повезује их и иста слава Аранђеловдан, па би ову могућу везу било пожељно испитати дубинским тестом.

Тестирани је оставио предање о поријеклу из села Куљанчићи у власеничком крају у Босни. Такво село заиста постоји и у њему и данас живе муслимани Куљанчићи, међутим кулски Куљанчићи су доста старија породица у Кули и извјесније је да су презиме добили управо по Кули. У пописима Срба у Кули из 18. вијека, веома је често презиме Куљашки, Куљанин, па и презиме Куљанчић може бити само једна од верзија тог презимена.

[Петар М. Демић]

19. Вучинић, Никољдан, Вргинмост

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480.

Тестирани поседује неколико ретких вредности, од којих су најиндикативније 456=16 и 481=22. Неку од ових вредности има још свега 7/127 хаплотипова подгране Y128480 из табеле пројекта, али једино Вучинићев хаплотип поседује њихову комбинацију. Поред њих, хаплотип му карактерише и нешто чешћа 385b=15. Самим тим нема потпуних нити блиских поклапања, како у свом крају нити у остатку српских земаља.

На додатном маркеру 449 има вредност 29, коју од хаплотипова са овим маркером имају још само Игњатијевштаци Маћешићи са Кордуна, који такође поседују и 385b=15 а припадају њима својственој подграни Z45848. Занимљиво је да су Вучинићу хаплотипски доста удаљени остали Никољштаци са подручја Крајине , па се тако од Козлице из Војнића разликује на чак 6 од 23 упоредивих маркера. Како наредних дана/недеља очекујемо да пристигну резултати Dante WGS тестова Козлице и Поповића из околине Бихаћа, видећемо да ли су G2a-Y128480 Никољштаци са подручја Крајине уопште припадници истог рода. Овако ми делује као могућа опција да су Вучинићи потекли од неког рода Игњатијевштака, што се може потврдити или демантовати само дубинским тестирањем.

Колико видим, Вучинићи су на подручју Горње Крајине били присутни само у Славском Пољу код Вргинмоста, што је претпостављам и село из којег потиче породица тестираног.

Препоруке за даље тестирање: Big Y-700, Dante WGS, Nebula.

Вучинићи су најкасније од друге половине XVIII века присутни у Моравцима (најмање 1 породична задруга), Сјеничаку (најмање 1 породична задруга) и Славском Пољу (најмање 4 породичне задруге), селима која гравитирају данашњем Вргинмосту и која су тек накнадно (1780-их година) ушла у састав Прве банске крајишке регименте. Вучинића је било и на подручју Друге банске крајишке регименте.

Временом је огранак из Мораваца (данашњи Бански Моравци) угашен, док су се огранци из Сјеничака (данашњи Доњи Сјеничак) и Славског Поља одржали до нашег времена. Нажалост, није ми позната крсна слава Вучинића из Доњег Сјеничака, али за Вучиниће из Славског Поља имам потврду да прослављају Никољдан. Било би добро када би се тестирани Вучинић јавио и разјаснио да ли потиче из Доњег Сјеничака или Славског Поља.

Пошто велики број родова из Сјеничака и Славског Поља прославља Никољдан, претпостављам да су неки од њих племенски повезани са Вучинићима (наравно, увек постоји шанса да тестирани није припадник изворних Вучинића). У поменутим селима није било родова који прослављају Игњатијевдан.

[Петар М. Демић]

25. Комљеновић, Часне Вериге апостола Петра, Чремушница, Вргинмост, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује веома снижену вредност маркера DYS635=20, као и повишене вредности маркера DYS389ii=32 и YGATAH4=12. Од хаплотипа претходно тестираног Комљеновића (Петровдан, Велики Градац/Глина, стара слава Часне Вериге) са FTDNA се на 13 упоредивих маркера разликује једино на маркеру DYS389ii, где хаплотип Комљеновића из Великог Градца има вредност 31. На стандардном броју маркера најближе поклапање има са Ћеркетом (Никољдан, Кадињани/Лакташи). Комљеновић је у табели Српског ДНК пројекта сврстан у род В3, док се у роду В1 налазе Булати из Баније (славе Митровдан), а у роду В2 су Ћеркета, Вулић и Чубриловић из шире околине Бањалуке (славе Никољдан). За сва три рода је карактеристична снижена вредност маркера DYS635=20.

Комљеновићи су прво братство које слави Часне Вериге, а да највероватније не припада генетичком роду Васојевића. Поред већ поменуте карактеристичне вредности маркера DYS635=20, хаплотипови Комљеновића се од хаплотипова огромне већине Васојевића разликују и на маркеру DYS389i, на коме Васојевићи имају повишену вредност 14, док Комљеновићи имају модалну вредност 13.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Тестираном бих препоручио да уради неки од дубљих тестова (WGS или BigY).

Комљеновићи који прослављају зимски и летњи Петровдан, потврђени су током друге половине XVIII века у селима Велики Градац (најмање 5 породичних задруга, славе летњи Петровдан), Чемерница (најмање 1 породична задруга, славе зимски Петровдан) и Чремушница (најмање 1 породична задруга, славе зимски Петровдан). Сва поменута села припадала су Првој банској крајишкој регименти.

У периоду од 1772. до октобра 1786. године, на подручју Чремушнице пописани су Лазо Комљеновић (1772), Матија Комљеновић (1778, 1784, 1785) и Јован Комљеновић (1785), сви из породичне задруге бр. 13.

На простору Прве банске крајишке регименте зимски Петровдан славили су, осим Комљеновића, још и Аћимовићи (Голиња), Вукичевићи (Чавловица) и Гриве (Брезово Поље), док су летњи Петровдан славили још и Беговићи (Беговићи), Вукичевићи (Блатуша), Шиму(н)лије (Јошавица) и Шпановићи (Влаховић). Видимо да оба Петровдана, поред Комљеновића, обележавају још и Вукичевићи (Блатуша и Чавловица).

[Петар М. Демић]

21. Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин, Вргинмост, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241>Y142744>YP4806

Припада роду Перенчевића. Ово је трећи тестирани припадник овог братства, а роду припада и Вукобратовић, који потиче од Перенчевића. Хаплотип тестираног је модалан за овај род са изузетком вредности маркера DYS458=16.

Тестирани је у упитнику навео да се 1737. помиње предак по имену Никола, који је имао сина Марка. Надимак породице је Кутлаче.

О Перенчевићима смо писали раније. Реч је о роду који је врло бројан и који је потврђен у Острожину током друге половине XVIII века (најмање 6 породичних задруга). У периоду од 1772. до октобра 1786. године, пописани су следећи Перенчевићи (по породичним задругама):

• 30 - Тадија Перенчевић (1772)
• 32 - Никола Перенчевић (1772, 1779, 1784, 1786)
• 33 - Иван Перенчевић (1772, 1778)
• 34 - Стојак Перенчевић (1772), Лука Перенчевић (1784)
• 35 - Мишљен Перенчевић (1772), Јован Перенчевић (1785)
• 36 - Марко Перенчевић (1772), Јандрија Перенчевић (1779, 1784, 1786), Јанко Перенчевић (1781, 1784)
• неутврђено - Тодор Перенчевић (1778), Михаило Перенчевић (1778)

Тестирани потиче из старе породичне задруге бр. 32 и самим тим је потомак или сродник хусара Николе Перенчевића (рођеног око 1738. године у Острожину):

[Петар М. Демић]

44. Сузић, Јовањдан, Горњи Жировац, Двор, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Тестирани је по хаплотипу најближи грани Z38456, али поседује повишену вредност маркера DYS570=21, док је модална вредност код ове гране 19 на том маркеру. Због тога бих препоручио SNP тест ради потврде припадности овој грани:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=16368

Нема превише блиских поклапања, а на три маркера (при чему је разлика на DYS570 за две вредности) разликује се од хаплотипа једног тестираног из Радишева код Србице, чији резултат још није објављен, као и хаплотипова следеће тројице тестираних:
Поповић, Никољдан, Грмушани/Двор на Уни
Матавуљ, Јовањдан, Грбавци/Градишка
Црљић, Ђурђевдан, Дервента
Сва четворица су у табели СДНКП сврстани као припадници гране Z38456.

Тестирани је навео да су Сузићи највероватније у 18. веку дошли у Горњи Жировац из Босне, где постоје одређени топоними који су називе добили по Сузићима (Сузића До, Сузића поток).

Сузићи су потврђени у Жировцу током друге половине XVIII века (најмање 2 породичне задруге). На подручју Прве банске крајишке регименте, Сузића са истом крсном славом било је и у Сјеничаку Ласињском, где су потврђени у истом периоду (најмање 2 породичне задруге).

Према подацима из периода од 1772. до октобра 1786. године, у селу су пописани следећи Сузићи (по породичним задругама):

• 68 - Петар Сузић (1772, 1778), Лука Сузић (1778)
• 69 - Кузман Сузић (1772)

Временом је на простору Жировца дошло до промене задружних бројева, па су Сузићи од 1781. године били на задружним бројевима 85 (одговара старом броју 69) и 86 (одговара старом броју 68):

• 85 - Кузман Сузић (1784), Пилип Сузић (1785)
• 86 - Стеван Сузић (1783, 1784), Петар Сузић (1784, 1785), Лука Сузић (1784), Арсенија Сузић (1785), Глиго Сузић (1785)

Осим Сузића, Јовањдан су у Жировцу прослављали још Божићи, Бурмуџије, Крњајићи и Ћорковићи, па би неко од њих могао бити племенски повезан са Сузићима (Крњајићи свакако нису, пошто посредно имамо њихов резултат).

[Црна Гуја]

92. Иванов, Јовањдан, Каменица, Димитровград

Припада хаплогрупи R1a-Z280, млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Осим повишене DYS438=12 нема неких специфичних вредности. Занимљиво је да најближе поклапање има са Дмитровићем из Превршца на Банији, од кога се разликује на само 1 од 23 маркера, али могуће је да се само ради о случајној сличности на мањем броју маркера. Од географски ближих поклапања ту су Милановић из Горњег Крчина код Варварина са славом Ђурђевдан (2/23), један нејавни резултат из околине Лебана (2/23), један нејавни резултат из околине Владичиног Хана са славом Јовањдан (3/23), Михајловић из Владичиног Хана са славом Никољдан (3/23), као и неколико припадника рода Г1, такозваних "R1а Дробњака" из околине Зубиног Потока са славом Ђурђевдан, од којих се такође разликује на 3 од 23 маркера (Степановић из Рујишта, Вучинић из Вељег Бријега и Костић из Пресеке). С обзиром да нико од наведених поклапања није SNP потврђен, препорука Иванову за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да им је породични надимак до четири генерације уназад био Тодорецини, а да постоје чак три верзије о даљем месту порекла породице по мушкој линији: Црна Гора, Западна Бугарска (Чипровци) и Косово (Гњилане).

[НиколаВук]

90. Петревски, Мратиндан ("Мартинија"), Арбиново, Дебарца

Припада хаплогрупи N1-TAT>L1026>Y13852. Невген предвиђач његовом хаплотипу даје преко 40% шансе да припада овој подграни N1 хаплогрупе, а и упоређивањем са модалним хаплотипом гране Y13852 на Yfull сам утврдио да дефинитивно са њим има најмање разлика на маркерима. Можда припада још нижој подграни Y319099, где се на Yfull стаблу налазе Мађар, Албанац и Чечен, али бих га због веће сигурности ипак оставио на Y13852 нивоу.

https://www.yfull.com/tree/N-Y13852/

Нема ближих поклапања у бази Српског ДНК пројекта и први је предвиђени припадник Y13852 у табели Српског ДНК пројекта. Ова подграна је карактеристична за ране Мађаре. На некрополи Карош II, лоцираној у североисточној Мађарској (жупанија Боршод-Абауј-Земплен), која потиче из 10. века односно из периода непосредно након насељавања Мађара у Панонију, у гробу 29 је пронађен скелет који припада грани N1-Y13852*. У питању је скелет млађег мушкарца (ознака К2-29), који је сахрањен са богатим прилозима и коњаничком опремом, уз делимични скелет коња, што је типични начин сахрањивања представника раномађарске елите. Више о овом археогенетском налазу се може прочитати у додатним материјалима рада "Whole genome analysis sheds light on the genetic origin of Huns, Avars and conquering Hungarians":

https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2022.01.19.476915v1.supplementary-material

Петревски је навео да је старије презиме његове породице било Андревски, а да им је породични надимак Татаровци. У етнографској литератури која се бави Арбиновом нисам успео да нађем родове који би имали наведени надимак, али постоје родови који славе "Мартинију", односно Мратиндан. У раду Јована Трифуноског "Охридско-струшка котлина" као слављеници ове славе су у Арбинову наведени родови Трпевци и Коњаровци, са 11 кућа, док се у необјављеном раду Бранислава Русића "Охридска област" као слављеници Мратиндана помињу Караџовци (4 к.), Коњаровци (7 к.), Ивановци (7 к.), Матевци или Смилевци (4 к.) и Ћубезијовци (5 к.). Сви ови родови су старинци села. С обзиром на генетички резултат, могло би се помишљати да су далеки преци тестираног Вардариоти, етничка група насељена током 10. века у долину Вардара од стране Византије, за коју се претпоставља куманско, печенешко али и мађарско порекло; ови Вардариоти су до краја 10. века христијанизовани, а потом су регрутовани као део царске гарде, односно као део чувара палате византијског цара, поред познатије Варјашке гарде. Надимци Татаровци (по Татарима) и Коњаровци (можда по граду Конија у Анадолији) би такође могли бити индикативни у светлу резултата. Топла препорука тестираном је да уради неки од дубинских тестова (Dante или Nebula WGS или FTDNA Big-Y700).

https://en.wikipedia.org/wiki/Vardariotai

[Христифор]

Надимак Татаровци доста тога говори. Дефинитивно је даље порекло азијско, Македонија је права егзотика у погледу генетике.

[Milan Jovic]

Здраво Милане без дубљих анализа не могу да се доноси такви закључци и да ли можете да нам кажете да ли знате ваше место порекла, где су ваши преци живели пре Власотинца?

Неколико генерација мојих предака су рођени у Власотинцу, тако да на жалост немам сазнања о томе где су моји преци живели пре Власотинца. Разговарао сам са неколико старијих чланова фамилије, али њима такође није познато место порекла предака пре Власотинца... тако да немам идеју како би могао да дођем до тог податка.

[Неродимац]

Неколико генерација мојих предака су рођени у Власотинцу, тако да на жалост немам сазнања о томе где су моји преци живели пре Власотинца. Разговарао сам са неколико старијих чланова фамилије, али њима такође није познато место порекла предака пре Власотинца... тако да немам идеју како би могао да дођем до тог податка.

Свакако је препорука за неки од напреднијих тестова да би дошли до више сазнања о вашим прецима јер не знамо чак ни ближе порекло. А да ли имате неки породични назив рода?

[Zor]

90. Петревски, Мратиндан ("Мартинија"), Арбиново, Дебарца

Припада хаплогрупи N1-TAT>L1026>Y13852. Невген предвиђач његовом хаплотипу даје преко 40% шансе да припада овој подграни N1 хаплогрупе, а и упоређивањем са модалним хаплотипом гране Y13852 на Yfull сам утврдио да дефинитивно са њим има најмање разлика на маркерима. Можда припада још нижој подграни Y319099, где се на Yfull стаблу налазе Мађар, Албанац и Чечен, али бих га због веће сигурности ипак оставио на Y13852 нивоу.

https://www.yfull.com/tree/N-Y13852/

 Занимљив резултат! Тешко је са N1 гранама често. L1034 је 481=21, занимљива грана N-FT12659 је 456=13.

 Село Арбиново се јавља у османским дефтерима Охридског санџака из 1516., 1530., 1582., 1613. у нахији Дебарца, и звало се тада Хрбино.
 1582. у селу скоро сви имају уобичајена словенска имена, Шула/Шола је необичније. Нека вуку више на српски простор, нпр. Милош, Оливер па и Бошко, као да је ту српска средњевјековна држава имала јачи утицај.