ПредавањеАРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ПАЛЕОЛИТСКИХ НАЛАЗИШТА У БЛИЗИНИ НИША: КЉУЧ ЗА РАЗУМЕВАЊЕ ПОПУЛАЦИОНИХ КРЕТАЊА И КУЛТУРНИХ ПРОМЕНА У НАЈРАНИЈОЈ ПРАИСТОРИЈИ БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВАПроф. др Душан МихаиловићОГРАНАК САНУ У НИШУПетак, 26. август, 12 сатиМултимедијална сала Универзитета у Нишу
У понедељак, 22. августа, у 19 сати, у Галерији науке и технике САНУ биће отворена изложба „Београд: разоткривање времеплова“ аутора др ум. Душана Нађевића.На изложби ће бити представљено четрнаест локација у језгру Београда, које се кроз савремене фотографије транспонују у цртеже начињене по узору на фотографије тих истих локација током друге и треће деценије XX века. За ту сврху употребљени су цртежи Луке М. Младеновића, познатог цртача и графичара и једног од најзначајнијих хроничара међуратног Београда.Употребом техника виртуелне и проширене реалности изабране локације „оживе” и бивају обогаћене додатним садржајем и занимљивостима. Оживљавање-трансформација од фотографије до цртежа остварује се употребом таблета, једноставним усмеравањем истих уређаја на експонат-маркер и QR код, уз могућност да и посетилац својим мобилним уређајем на исти начин доживи поменуту трансформацију.Публика ће моћи да погледа изложбу у Галерији науке и технике САНУ до 12. септембра.
Tribina: “Verski život u drevnom Beogradu – kult, običaji, umetnost…”Sreda, 7. septembar 2022. u 19:00 - DOB//AmerikanaCiklus tribina: Beograd kroz vekoveReligija je sastavni deo čovekovog života od pamtiveka. Tako je, kao i svugde, bilo i u prošlosti našeg grada.Prvi religijski tragovi vezani su za starčevačku i vinčansku kulturu, koje su obeležile neolit ovih krajeva. Potom, tokom eneolita, pristižu drugačiji ljudi drugih vrednosti i verovanja. Dolazak Kelta na naše prostore označio je početak gvozdenog doba kojim je se nastavio i dalje razvijao kulturni i religijski život. Pojava Rimljana predstavlja osvit istorijskog doba, tokom kojeg susrećemo i prve religijske zapise. Tradicionalna rimska verovanja ubrzo će se susresti sa nekoliko izazova domaćim sinkretističkim kultovima, orijentalnim verovanjima i drevnim hrišćanstvom…O ovoj temi govorićemo na šestoj tribni našeg ciklusa.Sagovornik će nam biti Velibor Martinović – msr arheolog.Razgovor će voditi Nataša Filipović – diplomirani teolog.
POTRAGA ZA VINČOM Velika Britanija, Srbija, 2022, 90’DokumentarniRežija: Vladimir JakšićScenario: Bendžamin EliotDokumentarni film “Potraga za Vinčom” Vladimira Jakšića je prvi dokumentarac o vinčanskoj kulturi na engleskom jeziku. Namenjen je aktuelizaciji Vinče kao centru neolitske Evrope a time i popularizaciji srpske baštine i kulture.Za samo mesec dana od pojavljivanja film je dobio dve festivalske nagrade: proglašen je za najbolji dokumentarni film na Međunarodnom rok filmskom festivalu u Brajtonu, a na nedavno održanom festivalu u Trebinju reditelj Jakšić dobio je priznanje “Velika povelja Leotara” za dokumentarističku aktuelizaciju vinčanske kulture kao dela nacionalne kulturne baštine.Film prikazuje poreklo evropske kulture i njenog razvoja tokom neolitskog perioda. Prateći put od Engleske do Srbije, pisac i istoričar Bendžamin Eliot posećuje najznačajnija arheološka nalazišta i uz ugledne britanske i srpske naučnike i akademike, dodatno rasvetljava i objedinjuje fragmente vinčanske prošlosti u jednu celinu, ali i daje alternativnu perspektivu toj priči. Rekonstruiše način života, kulturu i umetnost, trgovinu, kontrolu resursa, poljoprivredu i revolucionarna dostignuća praistorijskog neolitskog čoveka, posebno na područjima Vinče i Vitkova.Reditelj i producent filma je Vladimir Jakšić, srpskoj javnosti poznat muzičar i vođa grupe “Revolveri” i autor čuvenog hita “Mi zajedno možemo sve”. Vladimir godinama živi i radi u Velikoj Britaniji, u Brajtonu, gde je i diplomirao, na Odseku za performans i vizuelnu umetnost. Scenario filma potpisuje Britanac Bendžamin Eliot, istoričar, filozof i autor nekoliko knjiga: “ Home by the Sea”, “Broken Mirrors”, “Lateral Shadows”.
СЕПТЕМБАР 2022.НАУЧНИ СКУПОВИ*ДИНАСТИЈА ОБРЕНОВИЋ И ПРОГЛАШЕЊЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕПоводом 140 година од проглашења Краљевине СрбијеОрганизатори: Народни музеј Ниш и Огранак САНУ у НишуОтварање у четвртак, 22. септембра, 12 сати22. и 23. септембарСвечана сала Универзитета у Нишу*МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА РОМОЛОШКИХ СТУДИЈА ИГОДИШЊИ САСТАНАК GYPSY LORE SOCIETYОтварање у среду, 28. септембра, 9 сатиОд 28. до 30. септембраСвечана сала, сала 1, сала 2 и сала 3 САНУПРЕДАВАЊА*ЈАША ИГЊАТОВИЋ И ДАЉДоцент др Срђан ОрсићОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУСреда, 21. септембар, 18 сатиСвечана сала Огранка САНУ у Новом Саду*GRAPEVINE GENETIC DIVERSITY: CURRENT STUDIES IN SERBIAГЕНЕТИЧКИ ДИВЕРЗИТЕТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ: АКТУЕЛНА ИСТРАЖИВАЊА У СРБИЈИПроф. др Хосе Мартинез Запатер (Jose Martinez Zapater)Уторак, 27. септембар, 10 сатиСвечана сала САНУПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТАМУЗИЧКО НАСЛЕЂЕ ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ,САВРЕМЕНО СТВАРАЛАШТВО И ОБРАЗОВАЊЕ УКУСАОГРАНАК САНУ У НИШУУторак, 20. септембар, 12 сатиМултимедијална сала Универзитета у НишуРАДИОНИЦАЕТНОКУЛТУРОЛОШКА РАДИОНИЦА –РАДИОНИЦА ТРАДИЦИОНАЛНОГ ПЕВАЊАКоординатор: дописни члан САНУ Јелена ЈовановићПредавач и водитељ: др Сања РанковићОГРАНАК САНУ У НИШУСептембарСала Центра за културу и уметност АлексинацГалерија науке и технике САНУ*НАРОДНИ НЕИМАРИ СРБИЈЕ – РУКОМ, ПО МЕРИАутор: Станко КостићОтварање у четвртак, 15. септембраОд 15. септембра до 1. октобраГалерија науке и технике САНУБиблиотека САНУ*Камерна изложбаВАСА ЧУБРИЛОВИЋПоводом 125 година од рођењаОд 14. септембра до 7. октобра
ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА „НАРОДНИ НЕИМАРИ СРБИЈЕ – РУКОМ ПО МЕРИ“У четвртак, 15. септембра, у 18 сати, у Галерији науке и технике САНУ биће отворена изложба фотографија „Народни неимари Србије – руком, по мери“, аутора Станка Костића.На изложби ће – визуелно и текстуално, путем уметничких фотографија и паноа – бити представљени принципи неимарске градње, као и архитектуре школованих градитеља.Такође, биће приказано решење савремене куће на принципима традиције инспирисане радом архитекте Божидара Петровића, као и младих архитеката.Публика ће моћи да погледа изложбу у Галерији науке и технике САНУ до 1. октобра.
Задовољство нам је да вас позовемо да дођете 23. септембра 2022, у 19 сати, у Атријум Народне библиотеке Србије на представљање књиге Милутин, свети краљ, историчара и византолога Владе Станковића, у издању Вукотић медије 2021. године.У разговору учествују: проф. др Радивој Радић, проф. др Јелена Ердељан и проф. др Влада Станковић.Модераторка Милена Ђорђијевић.Програм се може пратити и уживо онлајн преко званичне Фејсбук странице Народне библиотеке Србије и у одложеном гледању преко Јутјуб канала Народне библиотеке Србије.Књига професора Владе Станковића Милутин, свети краљ доноси исцрпан поглед на живот, дела и време једног од најзначајнијих владара српске историје. Детаљном анализом свих расположивих извора, српских, византијских, бугарских, латинских, ова монографија открива до сада непознате аспекте државничке политике српског краља. Посебна пажња је посвећена његовом светитељству, снажном култу и моштима Светог краља, које од средњовековних времена до данас чудотворе и исцељују, заузимајући посебно место међу православнима на читавом Балкану.Добро дошли у АТРИЈУМ Народне библиотеке Србије!
Srdačno vas pozivamo na košmar generacijama u nastajanju.Nakon majčine smrti i bez druge poznate rodbine, Evi (Natali Emanuel) radi DNK test i otkriva davno izgubljenog rođaka za kojeg nikad nije ni znala da ga ima.
Етнографски музеј у Београду 20. септембра 2022. године у 13 часова отвара изложбу „Лепа кућа”, аутора др Милоша Матића. Овом изложбом се обележава Дан Етнографског музеја у Београду и 121. година његовог рада на очувању културног наслеђа. Изложба „Лепа кућа“ приказује начине украшавања кућа које су настале као плод народног градитељства на тлу Србије. Човек је стваралац! Он ствара најпре да би живео, а потом да би надживео. Та формула је уграђена и у градитељско наслеђе Србије. Људи су градили куће да би се заштитили од природних непогода, животиња и других људи, али су их потом и украшавали да би створили причу о себи која ће их, као и сама кућа, надживети. Куће су грађене да би људи живели удобно, а украшавали су их да би живели лепо. Небројаним декоративним елементима на кућама људи су улепшавали живот себи и свом непосредном друштвеном окружењу.
31. МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА Са задовољством најављујемо да ће се 31. МФЕФ одржати од 3. до 6. октобра 2022. године у Етнографском музеју у Београду и Југословенској кинотеци.
ОКТОБАР 2022.НАУЧНИ СКУПОВИ*Научни скуп са међународним учешћем110 ГОДИНА ОД МОБИЛИЗАЦИЈЕ ГВОЗДЕНОГ ПУКА 1912 –СРПСКА ВОЈСКА У ИСТОРИЈИ И ТРАДИЦИЈИОГРАНАК САНУ У НИШУОтварање у петак, 7. октобра, у 16 сатиОд 7. до 9 . октобраНародни музеј Топлице Прокупље*ПРЕПОРОД СЕЛА У СРБИЈИ: ПРОБЛЕМИ, МОДЕЛИ И АКТЕРИСреда, 26. oктобар, 10 сатиСала 2 САНУ*СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРАТЕОРИЈСКИ АСПЕКТИ КЊИЖЕВНОКРИТИЧКОГ И КЊИЖЕВНОИСТОРИЈСКОГ ПРОУЧАВАЊА КЊИЖЕВНОСТИ: У ЧАСТ АКАДЕМИКА СВЕТОЗАРА ПЕТРОВИЋАОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУПонедељак, 31. октобар, 11 сатиСвечана сала Огранка САНУ у Новом СадуОКРУГЛИ СТОНОВИ ПРАВЦИ У МУЛТИ ДИСЦИПЛИНАРНИМИСТРАЖИВАЊИМА БАЛКАНАУ организацији Балканолошког института САНУПонедељак, 24. октобар, 14 сатиСала 2 САНУЦиклус предавањаНИШ, ПОНИШАВЉЕ И ЈУЖНА СРБИЈА ОД АНТИКЕ ДО КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКАТреће предавањеХРАМОВИ И СВЕТИЛИШТА БОЖАНСТАВА У НИШУ И ЈУЖНОЈ СРБИЈИТОКОМ РИМСКОГ ПЕРИОДАДр Надежда Гавриловић ВитасОГРАНАК САНУ У НИШУУторак, 11. октобар, 12 сатиМултимедијална сала Универзитета у Нишу*Четврто предавањеАРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА КОПРИЈАНА ИУТВРЂЕНИ ГРАДОВИ МОРАВСКЕ СРБИЈЕДр Весна Бикић, научни саветникОГРАНАК САНУ У НИШУУторак, 25. октобар, 12 сатиМултимедијална сала Универзитета у НишуСВЕЧАНА АКАДЕМИЈАДАНИ ТИХОМИРА Р. ЂОРЂЕВИЋАДОДЕЛА НАГРАДЕ „ТИХОМИР Р. ЂОРЂЕВИЋ“ И ПРИЗНАЊА „ЧУВАР ЗАВИЧАЈА“ И „ВЛАДИМИР ЂОРЂЕВИЋ“ ЗА 2022. ГОДИНУОГРАНАК САНУ У НИШУУторак, 18. октобар, 12 сатиСала Центра за културу и уметност АлексинацТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУИздања Византолошког института САНУГласови и слике : облици комуникације на средњовековном Балкану : (IV–XVI век) / уредници Станоје Бојанин, Љубомир Милановић, Милош Цветковић ; одговорни уредник Љубомир Максимовић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2020Константин Порфирогенит и рана историја Јужних Словена / Предраг Коматина ; уредник Љубомир Максимовић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2021Зборник радова Византолошког института. Књ. 58 / уредници Љубомир Максимовић, Бојана Крсмановић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2021Поздравна реч: академик Љубомир МаксимовићГоворе: др Бојана Крсмановићдр Предраг Коматинадр Станоје БојанинУторак, 4. октобар, 13 сатиСвечана сала САНУ*Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 2 / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредник Нада Милошевић-Ђорђевић. – Београд : САНУ, 2022Говоре: академик Зоран Кнежевићакадемик Душица Лечић Тошевскиакадемик Александар ЛомаУторак, 18. октобар, 13 сатиСвечана сала САНУ*Историјска лексикографија српског језика / уредници Јасмина Грковић-Мејџор, Исидора Бјелаковић, Марина Курешевић. – Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак : Матица српска, 2021Хиландарски зборник. Књ. 15 / уредник Мирјана Живојиновић. – Београд : САНУ, 2021Говоре: академик Мирјана Живојиновићакадемик Јасмина Грковић-Мејџорпроф. др Исидора БјелаковићУторак, 25. октобар, 13 сатиСвечана сала САНУПРОМОЦИЈEПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА РАДОВА УРЕДНИКА АКАДЕМИКА ТИБОРА ВАРАДИЈАТридесет година примене Конвенције Уједињених нација о правима детета – Савремени аспектииСрби у Румунији – Садашње стање и перспективеОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУСреда, 5. октобар, 18 сатиСвечана сала Огранка САНУ у Новом Саду*ПРЕДСТАВЉАЊЕ ТРОКЊИЖЈА О ГОВОРУ АЛЕКСИНАЧКОГ ПОМОРАВЉАГовор Алексиначког Поморавља (2020) Недељко БогдановићАлексиначки језички поучник (2019) Недељко Богдановић,Александра Лончар Раичевић, Маја Радоман ЦветићанинРечник Алексиначког Поморавља (2022) Недељко Богдановић,Маја Радоман ЦветићанинГоворе: др Слободан Реметић, др Срето Танасић и ауториОГРАНАК САНУ У НИШУСреда, 19. октобар, 12 сатиМултимедијална сала Универзитета у Нишу*ТРАДИЦИЈА БИБЛИОТЕКАРСТВА У СРБИЈИ - 180 ГОДИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУСреда, 26. октобар, 13 сати65. Међународни београдски сајам књигаСала „Иво Андрић”*ПРОМОЦИЈА ИЗДАЊА САНУПетак, 28. октобар, 13 сати65. Међународни београдски сајам књигаСала „Иво Андрић”*ПРЕДСТАВЉАЊЕ ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ И ЊЕГОВИХ ИЗДАЊАПоводом 75 година од оснивања (1947–2022)Говоре: дописни члан САНУ Влада Вељковић, проф. др Софија Милорадовић и представници институтских одсекаОГРАНАК САНУ У НИШУПонедељак, 31. октобар, 12 сатиМултимедијална сала Универзитета у НишуПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТАНИШ И ПОНИШАВЉЕ У АНТИЦИ И СРЕДЊЕМ ВЕКУКоординатор пројекта: академик Љубомир МаксимовићРуководилац пројекта: проф. др Ирена ЉубомировићОГРАНАК САНУ У НИШУУторак, 18. октобар, 12 сатиМултимедијална сала Универзитета у НишуСВЕЧАНА АКАДЕМИЈАСЕЋАЊЕ НА АКАДЕМИКА РАДОВАНА САМАРЏИЋАУ организацији Балканолошког института САНУПонедељак, 24. октобар, 11 сатиСвечана сала САНУ
Представљање издања „Фреске Марковог манастира” и „Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу”У организацији Одбора за историју уметности и Вардарског одбора Одељења историјских наука САНУ, у четвртак, 13. октобра, у 13 сати, у Аудиовизуелном архиву и центру за дигитализацију САНУ (Вука Караџића 3, сала за пројекције) биће представљена издања „Фреске Марковог манастира” Марке Томић Ђурић, Београд 2019, у издању Балканолошког института САНУ, Архипископије охридске и Митрополије скопска, Битољ, и „Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу” Миодрага Марковића и Драгана Војводића, коју је објавила издавачка кућа „Платонеум д.о.о” из Новог Сада 2021.О књизи „Фреске Марковог манастира” говориће: Миодраг Марковић, редовни члан САНУ, Драган Војводић, дописни члан САНУ, др Татјана Стародубцев, редовни професор Академије уметности у Новом Саду, и др Марка Томић, научни сарадник Византолошког института САНУ. О издању „Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу” говориће: др Даница Поповић, научни саветник Балканолошког института САНУ, др Предраг Коматина, виши научни сарадник Византолошког института САНУ, др Невена Дебљовић Ристић, доцент Архитектонског факултета у Београду, Миодраг Марковић, редовни члан САНУ, и Драган Војводић, дописни члан САНУ.
Београдска конференција о ЦинцаримаОдељење уметности12. 10. 2022. у 10:00Библиотека града Београда, Цинцаркси ПЕН центар и Фондација Convivenza из Швајцарске организују прву београдску конференцију о Цинцарима.Отварање изложбе „Рукописне књиге у библиотекама фрушкогорских манастира“.Галерија Атријум12. 10. 2022. у 19:00Изложбу отвара: Душица Грбић, библиотека Матице српске Нови Сад.Отварање изложбе „Рукописне књиге у библиотекама фрушкогорских манастира". Изложба је отворена до 28.10.2022.Београдска конференција о ЦинцаримаГалерија Атријум13. 10. 2022. у 19:00Библиотека града Београда, Цинцарски ПЕН центар и Фондација Convivenza из Швајцарске организују прву београдску конференцију о Цинцарима.
Није баш културно дешавање које не смете пропустити, али можда објашњава зашто неки људи оклевају да учествују у ДНК истраживањима.https://www.cineplexx.rs/movie/pozivnica-za-pakao/
Овде је реч о аутосомалном тесту, али било би занимљиво сазнати која је хаплогрупа.
VI ФЕСТИВАЛ ХУМАНИСТИКЕ, КУЛТУРЕ, УМЕТНОСТИ ‒ ПАЗИ ШТА ЧИТАШ FEMINA ANTICA BALCANICA ‒ ЖЕНЕ РАТНИЦЕ КРАЉИЦЕ ПОБЕДНИЦЕРимска дворана20. 10. 2022. у 14:00Учествују: Никола Керавица, Биљана Ђорђевић, Јелена Анђелковић Грашар и Бојана Ћебић.VI ФЕСТИВАЛ ХУМАНИСТИКЕ, КУЛТУРЕ, УМЕТНОСТИ ‒ ПАЗИ ШТА ЧИТАШ Представљање књиге АНТИЧКА БУДВА.Римска дворана20. 10. 2022. у 16:00Учествују: Зорица Кузмановић и Душан Медин.
Ciklus tribina: Religija i kulturaOrganizacija: Biblijski kulturni centar i Dom omladine BeogradaUčestvuju: Maja Keser, umetnički direktor, urednik izdanja, Mladinska knjiga; dr Radomir Rakić, đakon SPC, autor izdanja; ma Marko Jevtić, sveštenik SPC; mr Aleksandar Ninković, sveštenik Nadbiskupije Beogradske. Moderator: ma Jovan Blagojević, Biblijski kulturni centar.Predstavićemo unikatno izdanje Mladinske knjige koje ima za cilj oživljavanja srpskog verskog, istorijskog i kulturnog nasleđa uz predstavljanje najznačajnijih primera srpske srednjovekovne iluminacije, koje prate prerađen Daničićev prevod psaltira. ZLATNI PSALTIR ilustrovan je najvažnijim primercima srednjovekovne srpske iluminacije nastalim krajem 14. veka i ovekovečenim u Srpskom-Minhenskom psaltiru. Psaltir je, pretpostavlja se, napisan ili za kneza Lazara, ili njegovog sina, despota Stefana. On je dragocen i kao najobimniji rukopis srpskog minijaturnog slikarstva i kao delo koje je u sebi sadržalo mnogo onih pozitivnih osobina iz kojih se formirao poslednji veliki stil stare srpske umetnosti, stil moravske škole. Vizuelni ukrasi sadrže minijature iluminirane zlatnom folijom. Ovakvi prikazi, u plavim i crvenim okvirima na zlatnim podlogama ilustruju tekst rukopisa u slovenskom stilu sa izrazitim vizantijskim uticajima. Radi očuvanja srednjevekovne autentičnosti uz mogućnost čitanja i razumevanja ZLATNOG PSALTIRA, su posebno dizajnirana ćirilična slova kojima su ispisani Psalmi, u priređenom Daničićevom prevodu, po uzoru na Srpski – Minhenski psaltir.Autori: Protojerej dr. Radomir Milošević, Protođakon Radomir Rakić. Autor naslova, inicijala i fonta: Maja Šturbek Keser.Promocija je prilika da se publika upozna ne samo sa ovim psaltirom, već uopšteno sa značajem koji je psaltir imao u srednjevekovnoj srpskoj kulturi i duhovnosti, ali koji ima i u današnjem iskustvu vernika, kao i da im se ukaže na bitne odlike biblijske poezije koja svoj najlepši iskaz imao upravo u ovoj zbirci.
Ciklus tribina: Beograd kroz vekoveGošća: Sofija Dakić – sociološkinja. Razgovor vodi: Velibor Martinović – arheolog.Društvo i religija su međusobno povezani od davninina. Zaista je veoma teško reći šta je starije da li su se najpre pojavili drevni društveni odnosi ili arhaična verovanja? I šta to više čini čoveka čovekom organizovan život ili mogućnost introspekcije? Sve ovo možemo pratiti i u prošlosti našeg grada od starčevačke i vinčanske kulture, preko eneolitskih kultura koje su donele neke druge vrednosti, verovanja i društvenu organizaciju… Dolazak Kelta i pojava Rimljana, u osvit istorijskog doba, doneće ponovo neke nove vrednosne sisteme i drugačiju socijalnu organizaciju. Društvena i verska dinamika tih vremena, sve perioda pozne antike, oslikavaće se i kroz domaće sinkretističke kultove, orijentalna verovanja i rano hrišćanstvo…O ovoj temi govorićemo na sedmoj tribni ciklusa “Beograd kroz vekove”.
НОВЕМБАР 2022.НАУЧНИ СКУПОВИ*ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ У КЊИЖЕВНОСТИПонедељак, 7. новембар, 10 сатиСвечана сала САНУ*ПРЕВОДИ ПЕСАМА ВАСКA ПОПЕУторак, 15. новембар, 10 сатиСвечана сала САНУ*ЈЕЗИК НИШКИХ МЕДИЈАу оквиру рада на пројектуГоворни и стандардни језик јавне комуникације у НишуКоординатор пројекта: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, руководилац пројекта: проф. др Марина ЈањићОГРАНАК САНУ У НИШУУторак, 29. новембар, 11 сатиМултимедијална сала Универзитета у НишуПРЕДАВАЊАО ЗЕМНОЈ ЈАБУЦИ, НОВЧАРИ И НЕДЕЛИМКУ(СРПСКА ТЕРМИНОЛОГИЈА 18. И 19. ВЕКА)Проф. др Исидора БјелаковићОГРАНAК САНУ У НОВОМ САДУСреда, 2. новембар, 18 сатиСвечана сала Огранка САНУ у Новом СадуТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУИздања Балканолошког института САНУМанастир Хиландар и источни Балкан у XVIII веку : културне и економске везе / Огњен Крешић ; одговорни уредник Војислав Г. Павловић.– Београд : Балканолошки институт САНУ, 2021Аутономија Косова и Метохије у Србији : (1945–1969) = The Autonomy of Kosovo and Metohija in Serbia : (1945–1969) / Игор Вукадиновић;одговорни уредник Војислав Г. Павловић. – Београд : Балканолошки институт САНУ, 2021Finir la Grande guerre dans les Balkans : 1918–1923 / sous la direction de Vojislav G. Pavlović.– Belgrade : Académie serbe des sciences et des arts, Institut des études balkaniques, 2022Поздравна реч: др Војислав Г. ПавловићГоворе: академик Мирјана Живојиновићакадемик Љубодраг Димићпроф. др Слободан Г. МарковићУторак, 8. новембар, 13 сатиСвечана сала САНУПРОМОЦИЈE*ПРЕДСТАВЉАЊЕ ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ И ЊЕГОВИХ ИЗДАЊАПоводом 75 година од оснивања (1947–2022)ОГРАНAК САНУ У НОВОМ САДУСреда, 9. новембар, 18 сатиСвечана сала Огранка САНУ у Новом СадуСВЕЧАНЕ АКАДЕМИЈЕОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЈУБИЛЕЈА ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУПоводом 75 година од оснивања (1947–2022)Среда, 16. новембар, 12 сатиСвечана сала САНУ*ДАН АКАДЕМИЈЕПетак, 18. новембар, 11 сатиСвечана сала САНУ
Izložba nošnji, nakita i oglavlja Srba na tlu Balkanskog poluostrva, izrađena u saradnji sa Ministarstvom Kulture i Informisanja, se sastoji od 30 eksponata dimenzija 2×1 metra.Dva eksponata su iskorišćena za uvod u izložbu na 26 eksponata su prikazane narodne nošnje Srba po regionima sa detaljima nošnje, na jednom eksponatu su prikazana oglavlja a na jednom nakit u Srpskim nošnjama.Za izradu projekta i izložbu bili su oformljeni timi za fotografisanje eksponata, tim zadužen za stručnu izradu tekstualnog dela izložbe i tim za tehničku organizaciju i realizaciju projekta izložbe.Stručni, tim sastavljen od etnologa, je napravio tekstove koji svojim sadržajem opisuju sve detalje vezane za odgovarajuće eksponate – nošnje,nakit i oglavlja,a koje im je dostavio tim zadužen za fotografisanje istih. Tim za tehničku organizaciju i realizaciju projekta je obrađeni materijal uobličio u digitalnu formu izradio izložbu i sajt www.narodnenosnjesrba.com i www.narodnenosnjesrba.rs. Klikom na odabrano područje (odabirom ikone) na sajtu pojavljuju se slike nošnji, nakita i oglavlja karakterističnih za to područje sa detaljnim opisom istih.Ovakvim prikazom izložbe omogućava sa svakom pojedincu da se na veoma interesantan način detaljno upozna sa nošnjom, nakitom i oglavljima našeg naroda.Udruženje “VračArt“ namerava da izložbu besplatno ustupa svim ustanovama kulture – kulturni centri, muzeji, domovi kulture, galerije, udruženja – kako u našoj zemlji tako i u dijaspori, koji su zainteresovani za jednu ovakvu postavku.
„Изложбени простор Општине постоји са наменом да прикаже нешто најлепше што се ствара на Врачару и у Србији. Обилазећи музеје, приватне колекције, фолклорна друштва и друга места где се може наћи приказ како су изгледале народне ношње Срба у одређеном временском периоду Удружење ‘Врачарт’ сакупило је све информације о народној ношњи од давнина до данас, приказали су тренутак у времену, сваку мараму, ношњу једног краја, и нама је изузетно задовољство да су са приказивањем свог рада почели управо у нашој галерији. Успели су да свој рад представе и у дигиталној форми, те ће сва конзуларно-дипломатска представништва Србије користити дигитални приказ ове изложбе, како би представили део традиције нашег народа у свету. Ова изложба представља велику вредност, историју и културу нашег народа, и Градска општина Врачар је изузетно поносна што има прилику да сарађује са Иваном Пешукићем, професором Драмског факултета и уметничким директором Удружења и његовим тимом“, изјавио је први човек Градске општине Врачар академик проф. др Милан А. Недељковић.У име Удружења „Врачарт“ обратио се уметнички директор и продуцент пројекта проф. Иван Пешукић, који се захвалио Градској општини Врачар и председнику Општине на подршци и сарадњи. „Са реализацијом пројекта почели смо пре три године када је Министарство културе и информисања подржало пројекат narodnenosnjesrba.com и narodnenosnjesrba.rs. , како би представили народне ношње Србима који живе у дијаспори, а амбасадама креирали материјал са којим ће промовисати српску културу. Један мој студент ми је рекао да су они представници генерације дигиталних Срба, те смо ми ‘старији’ осетили обавезу да им приближимо нашу традицију, да обиђемо целу бившу Југолавију, направимо преко 4.000 фотографија и поставимо дигитални сајт и највећу галерију српске народне ношње. Иза сваког костима налази се вез, најситнији вез и то по мом мишљењу представља дигитални код сваке народне ношње“, изјавио је проф. Иван Пешукић и захвалио се тиму којим је руководио: продуценту Милану Даутовићу, етнологу Ивану Терзићу, дизајнерима Бојани Ђуричић и Алекси Крстићу, аутору сајта Владимиру Брадићу, колористи Богдану Петровићу и фотографу Слободану Бугарчићу.
У среду, 21. децембра, у 19 сати, у Галерији САНУ биће отворена изложба „Грачаница: сјај уметности у доба краља Милутина“, ауторке Александре Давидов Темерински.Изложба, која се реализује у организацији САНУ и Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, плод је обележавања два јубилеја. Недавно су окончани конзерваторски радови на целокупном зидном сликарству Грачанице (2010–2018), у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, институције која је 2022. године обележила 75 година рада. Она представља завршницу обележавања тог значајног јубилеја. Такође, 2021. године, навршило се пуних седам столећа од завршетка осликавања Грачанице и важне епохе српске средњовековне историје – четири деценије дуге владавине краља Милутина (1282–1321), који је преминуо ускоро по завршетку осликавања своје последње цркве. Тај велики јубилеј је представљао повод за првобитно планирани термин изложбе.Будући да је естетске вредности архитектуре и сликарства Грачанице могуће представити само посредно, највећи део изложеног материјала чине принтови архитектуре и сликарства великих димензија уз допринос нових технологија. Представљање тродимензионалне архитектуре посебан је изазов, па ће видео-анимација изградње једне од најзначајнијих средњовековних задужбина омогућити посетиоцима да стекну увид у процес изградње, односно у елементе грађевине и њену конструкцију. Нешто касније дозидана спољна припрата приказана је сасвим сумарно, у складу са степеном очуваности њеног првобитног изгледа и њеним естетским дометима.Када је реч о грачаничком сликарству из времена краља Милутина, иако околност да је реч о посредном представљању може изгледати као недостатак, оно се може испоставити и као предност будући да ће публика бити у прилици да из непосредне близине посматра композиције великих формата, недавно очишћеног и конзервираног живописа, у неким случајевима у размери 1:1.Концепт изложбе подразумевао је представљање живописа према просторним целинама цркве: од припрате, коју је било могуће реконструисати у извесној мери, до наоса и олтарског простора, уз посебно осмишљену галерију „портрета“. Приликом избора композиција и појединачних фигура тежиште је било на најбоље очуваним, ликовно и историјски највреднијим композицијама и појединачним фигурама. Сагледавању целине сликаног ансамбла допринеће VR (virtual reality) презентација унутрашњости цркве, док су конзерваторски радови на сликарству илустровани документарним филмом.Изложба је реализована уз покровитељство Министарства културе Републике Србије и Секретаријата за културу Града Београда.Ауторка поставке је Борјана Шуваковић, графички дизајн потписује Зоран Бореновић, а аутор графичког решења пратећег каталогa je Мирослав Лазић.Публика ће моћи да погледа изложбу у Галерији САНУ до 23. фебруара 2023. године.
У петак, 23. децембара, у 13 сати, у Свечаној сали САНУ биће одржана промоција превода књиге „Србија, њен развој и напредак у санитету са напоменама о целокупном санитетском стању на Оријенту“, чији је аутор др Емерих П. Линденмајер. Књигу је са немачког превела Мерал Тарар Тутуш.До 1859. године сви начелници српског војног и цивилног санитета пореклом су били страници. На том положају најдуже се задржао немачки лекар Емерих П. Линденмајер, који је најпре седам година руководио српским војним санитетом, а затим више од тринаест година и војним и цивилним санитетом. Своје двадесетогодишње искуство изнео је у књизи „Србија, њен развој и напредак у санитету са напоменама о целокупном санитетском стању на Оријенту“, објављеној у Темишвару, 1876. године. Српско лекарско друштво је недавно издало превод са немачког овог капиталног дела, које представља један од најзначајнијих извора за изучавање развоја српског војног и цивилног санитета у 19. веку. Будући да у нашој земљи постоји само један примерак ове књиге у оригиналу на немачком, који се налази под посебним мерама заштите, превод овог дела има велики значај за проучавање историје српске медицине, као и историје Србије у 19. веку.
Разговори „Еволуција хоминина“19. јануара u 18:00 - 19:00Палеолит, који се често назива старије камено доба, представља најранији и најдужи период у развоју човека и његових предака и траје од пре 2.5 милиона година до пре 10.000 година. Овај дуги период обележиле су екстремне климатске промене, био-културна еволуција човека, проналазак ватре. Током последњe две деценије у Србији је откривен и истражен велики број палеолитских налазишта. Међу њима се посебно издвајају пећински комплекс Баланица код Сићева, где су нађени остаци плеистоценских хоминина. Новија истраживања палеолита у Србији омогућила су почетни увид у еволуцију човека и развој материјалне културе палеолитских заједница на Балкану.О еволуцији хоминина говориће Бојана Михаиловић.
ФЕБРУАР 2023.ПРОМОЦИЈА КЊИГЕИСТОРИЈСКА ЛЕКСИКОГРАФИЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКАУредници: академик Јасмина Грковић-Мејџорпроф. др Исидора Бјелаковићпроф. др Марина КурешевићОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУСреда, 22. фебруар, 18 сатиСвечана сала Огранка САНУ у Новом СадуКОМЕМОРАТИВНИ СКУПСЕЋАЊЕ НА АКАДЕМИКА МИЛОВАНА ДАНОЈЛИЋАУторак, 21. фебруар, 12 сатиСвечана сала САНУТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУАкадемске беседе. Књ. 3 / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредник Миро Вуксановић. – Београд : САНУ, 2022Приступна предавања дописних чланова. Књ. 2 / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредник Миро Вуксановић. – Београд : САНУ, 2022Библиографије чланова САНУ. Књ. 2 / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредник Миро Вуксановић. – Београд : САНУ, 2022Поздравна реч: академик Владимир С. КостићРеч уредника: академик Миро ВуксановићРеч захвалности: академик Владица Цветковићдописни члан САНУ Слободан ШијанУторак, 7. фебруар, 13 сатиСвечана сала САНУ*ИЗДАЊА ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУСрпски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви / Наташа Миланов. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021Рекламно-пропагандни жанр у српском политичком дискурсу / Светлана М. Слијепчевић Бјеливук. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021Језик и речник светог владике Николаја Велимировића : (диференцијални приступ) / Владан Јовановић. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022Говоре: проф. др Софија Милорадовићдр Наташа Вуловић Емонтспроф. др Марина НиколићУторак, 14. фебруар, 13 сатиСвечана сала САНУ*Српска енциклопедија / председник Уређивачког одбора Драган Станић. – Нови Сад : Матица српска ; Београд : САНУ: Завод за уџбенике, 2018/2021Том 3. Kњ. 1, Г–Демографски преглед (2018)Том 3. Kњ. 2, Демократија–Ђуша (2021)Говоре: академик Владимир Кањухакадемик Славенко Терзићпроф. др Драган СтанићУторак, 28. фебруар, 13 сатиСвечана сала САНУПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊАТЕРЕНСКИХ ИСТРАЖИВАЊА УСМЕНЕ ТРАДИЦИЈЕЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ 2022. ГОДИНЕОГРАНАК САНУ У НИШУУторак, 28. фебруар, 12 сатиМултимедијална сала Универзитета у НишуПРЕДСТАВЉАЊЕ МОНОГРАФСКЕ СТУДИЈЕТУРИСТИЧКА ВАЛОРИЗАЦИЈА И ПРАВНА ЗАШТИТА КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИХ ВИЛА ВРЊАЧКЕ БАЊЕУчествују: академик Милош Ђуранпроф. др Биљана Петровићпроф. др Драго Цвијановићпроф. др Андреј Мићовићпроф. др Лела РистићЦЕНТАР САНУ У КРАГУЈЕВЦУУторак, 21. фебруар, 11 сатиФакултет за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи