Реч је о различитом погледу на свет источног и западног огранка хришћанске цивилизације.
Западни је темељно варваризован после сеобе народа. Чини ми се да Синиша донекле греши кад каже да је реч о римским паганима, њихов утицај на западно хришћанство је брзо ископнео и сачуван је само кроз латински језик. Пре је било реч о скупу разних новодошлих варвара заогрнутих хришћанским плаштом наслеђеним од Рима.
Наравно да је то био увод у мрачно доба, па осим пар бискупа сви су били неписмени. У општој варваризацији није могло да се говори о православној вери која у ствари представља платонизовано хришћанство. За то ипак треба виши ниво културе.
Мислило се само о феноменима на којима се заснивају тоталитарне метафизике, простом логичком игром као код Аристотела. Његова "филозофија", у ствари магијска метафизика, послужила је као заметак за све касније вулгарне метафизике. Неке од њих су католичанство, комунизам, нацизам...Човек се на пример поистовећује са једном његовом функцијом или обележјем, у марксизму је то рад, у нацизму раса, у католичанству тзв. Црква (ништа друго него једна приземна друштвена формација) и даље таквој метафизици то јест идеологији човек више није ни потребан. Опредмећује се рад, или раса, или нешто треће, али у таквом свету људи више нема. Постоје само феномени као рад, раса, квази Црква...
Једини Рим који је опстао био је Источни Рим - Константинов град. Тамо је, и поред појаве бројних јереси и напада непријатељских народа, још хиљаду година опстало православно хришћанство. Очувана је вера потврђена на великим црквеним саборима у коју је уграђена Платонова филозофија.
Не мора свако да прихвата вредност православног хришћанства нити Платоновог учења, али достигнућа Источног Римског Царства су неоспорна. Реч је о достигнућима људског (и Светог) духа која имају непролазно и вечито дејство и није искључено да ће их човечанство током историје поново усвојити.