Кад су се половином 18 стољећа потпуно стишале прилике, запустјела насеља поново оживела новим миграцијама, а економско стање поправило, настало је извесно попуштање управних власти према кметовима, нарочито у крајишким пределима према аустрској граници, одакле се рекрутовала повећа војска - мартолози- комора. Отуда имамо низ подигнутих или обновљених цркава између 1750 и 1765 (1760 и 1766) године, до укидања Пећке патријаршије.
Извор.
Наше старине III. Сарајево, 1956.г. стр.170 - Петар Момировић, Дрвене цркве западне Босне.