Честитке на новом Крајишнику G2a-L497. Битан резултат, зато што може бити спона између херцеговачких и западнокрајишких G2a-L497. Ова област је свакако морала бити прелазна за западнокрајишке области.
Интересантно да у Северној Далмацији постоје презимена Бувач и Буач. Ови Бувачи би пре могли бити у вези са Буачима, зато што они славе Никољдан, док Бувачи славе Митровдан. И једни и други су досељени из Босне у 17. тј. 18 веку.
Буачи, Бувачи и Бухачи су сви једно презиме. По народном говору сви се изговарају Бу'ач с нијемим х, а најстарије и најправилније је писати Бухач.
Тестиранога Предрага из Слатине сам успијешно убиједио на тестирање. Такођер сам изнашао и све остале из рода Бухача и по замислу успио сам убииједити макар по једнога члана из свакога мјеста.
Сви су показали велико занимање и спремност да се тестирају чим се буде имало могућности. Једини који је одбио тестирање био је син реченога Жељка Бувача из Њемачке. По његовим ријечима "он зна ко је и што је".
Речени Жељко је из Градине код Омарске.
Тестиран је један Бувач из Омарске, резултат ће бити готов за коју седмицу. Он се тестирао и на ипсилон, и на мтдна и аутосомални.
Бувач из Дубице сагласан је на тестирање чим се врати из Шведске.
Буач из Орлића у Далматинском Косову сагласан је на тестирање. Он живи у Торонту, па ће тамо и радити тест.
Бувачи из Слатине, Дубице и Градишке славе Никољдан и имају предање да су старином из околине Чапљине. У литератури се наводи да су Бувачи около 1660 падом Херцеговине напустили своје село са простора гдје ће касније настати Широки Бријег, гдје су живјели уз Јањчете. Завшили су у Слатини. Буачи су досељени крајем 18.в. у Далм.Косово из Босне а мени се чини из Слатине. Ови Буачи славе Јована. Остали Бувачи су исто сви изданци из Слатине и селили се на сјевер уз ријеку Гомионицу у Подкозарје. Они из Градине славе или Јована или Николу. Они из Омарске славе Пантелију али памте да су некада славили Николу.
Постоје Бухачи из Љубушкога који су католици,. но у литератури се налази да су крајем 19.в памтили стару славу Николу. Двојица су рада тестирати се. Од ових Бухача има изданака у Илоку. Баве се виноградарством. Бухачи из Љубиња су замрли. Скора најдох Бухача из Сарајева. Србин је али не зна ништо о потеклу. Не зна ни коју славу слави.
Бухачи се називају по цвијету бухачу, чији прах убива бухе и кукце, те је знани средњевјековни инсектицид. Цвијет расте само уз морску обалу до 50 км. у унутарњести копна. Крајем 19. в. је био одкривен Аустријанцима у Дубровнику, те су га почели масовно узгајати у Калифорнији, гдје је у ту сврху основана колонија Buhach. Овај инсектицид је подигао Америку на ноге повисив убир усијева из прерија, јер прије њега су гладовали усљед недостатка хране.
Драго ми је да сам успио изнаћи све Бухаче (Буваче и Буаче) и повезати их. Већ су пали предлози окупљања и сбора на Никољдан.
Још заборавих напоменути да Буачи из Орлића тврде да је старо презиме било Јаковљевић. На жалост тежко јето провјерити. Ваља сачекати исходе осталих Бувача да се провјери јесу ли сви келтске гране G2a или се ради о изму усљед женске нечедности.