Опште је познато да је динарски тип овде присутан већ хиљадама година (много пре Словена), тако да не настаје тек по доласку I2a у 6., 7. веку.
Није само ствар у томе што описи динарског типа веома варирају (нпр. страни антрополози кажу да увијек има уско и издужено лице, а наши кратко и широко, мијешајући га са кромањонским утицајем), већ што наши антрополози-аматери малтене сваку брахикефалну лобању која се на нашем простору нађе прогласе динарском, без обзира да ли остале размјере лобање одговарају динарцу или не. Спремни су да утрпају мезокефалне- дјелимично брахикефализоване, ниске и ситно грађене медитераниде у "динарски кош" а да не трепну, или да лобање алпида прогласе динарско-кромањонским само због краткоглавости и јагодичне ширине, а да занемаре све остало.
Укратко: они све то презентују као доказ да у нама словенска крв (или осталих досељеника са сјевера) лежи само у траговима. Најјачи су ми убједљиво дилетанти попут Ћосовића, који велике антропологе попут Карлетон Куна проглашавају "незналицама" а домаће антропологе који у свим истраживања имају лични интерес (као и он) диже до у небо.
Да се сад вратимо на старосједиоце. Динарски тип јесте био присутан овдје, али је у много већој мјери био присутан у Аустрији и јужној Њемачкој.
Готово 80 посто илирских лобања показује изразиту долихокефалију карактеристичну за нордиде и медитераниде. Брахикрани тип био је присутан у мјери у којој се може наћи у свакој европској земљи.
Ево шта вели Кун:
"[...]Let us turn southeastward and follow the Dinaric Alpine chain in the direction of the Balkans. In the mountainous section of southern Austria, the Hallstatt Nordic type is in the minority. Out of six skulls from Carniola, three are round headed and one is mesocephalic. The brachycephalic types seem without question to be predominantly Dinaric. In Croatia, however, seven adult skulls are all long headed, of the usual Hallstatt type, while two infantile skulls show brachycephaly.
In Bosnia, we come to the famous site of Glasinac, where a comparatively large series of relatively late Illyrian remains contains again a mixture of types. The majority of the skulls are long headed and these show the same mixture of Danubian and Corded elements which we have already seen at Hallstatt itself. A few of the individual crania are very large, and reproduce the Corded prototype quite accurately. The brachycephalic skulls, although in the minority, are numerous enough to permit one to determine their racial affiliation with some accuracy (Dinaric). "
Многи такође очекују да је чист динарац најбројнији управо на нашем подручју, једноставно судећи по самом називу типа. Но, сјетимо се само да је класични нордијски (често зван и "скандо-нордид") тип много особенији за Холандију и Енглеску него за нордијске земље, по којим је добио име, и које имају много мање чистог нордида, јер обилују са кромањонским типовима. Те кромањонске типове, најчешће Дало-Фаелид, доста антрополога прије Куна је насилно "трпала" у нордиде (а посебно нацистички њемачки расни "теоретичари" који нису радо говорили о пре-индоевропским типовима), иако је то велика грешка.
Скоро па исти случај се десио и са нашим динарцем, који је у суштини више кромањонац.
Владимир Дворниковић и Бранимир Малеш су примијетили како су наши динарци виши, робустнији и ширег лица него њемачки и италијански динарци, као и то да су динарци из Херцеговине и Црне Горе свјетлији од остатка Југославије.
На основу нашег динарца многи су закључили како сви европски динарци имају значајну кромањонску компоненту, што је опет велика заблуда.
Да закључим: динарац код нас није сасвим старосједилачки тип. Највјероватније је настао мјешавином словенских/германских досељеника са старосједиоцима. У многим областима, као што су Херцеговина и западна ЦГ, гени досељеника однијели су превагу.
Сви типови које заједничким именом зовемо "динарски" нису настали на исти начин. Тврдити да су, на примјер, њемачки, балкански и авганистански "динарци" сви крвно повезани, као што то вели Богдановић, граничи се са лудилом.
Чуо сам и теорију да су динарци у Њемачкој, Аустрији и Италији резултат мијешања досељених нордијаца и алпида. Нијесам сигуран шта да мислим о томе, но ево сад већ одох ван теме далеко... са темом нашег поријекла ћу се озбиљније позабавити у будућности, кад нађем времена да све срочим на једном мјесту.
Što se tiče bilo kakvih eventualnih koorelacija između haplogrupa i izgleda, ako uopše postoje, pod a) koorelacije nisu kauzacije, a pod b) mogle bi da se objasne prostom činjenicom da u svakoj grupi neminovno mora da postoji jedna najbrojnija haplogrupa i mora da postoji jedan dominantan/najborjniji antropološki tip. Dovesti najbrojniju haplogrupu u vezu sa najbrojnijim antropološkim tipom je metodološki pogrešno, jer to što su i jedan i drugi najbrojniji ne dokazuje da su povezani, što nas vraća na a) koorelacija nije kauzacija.
Довести хаплогрупу појединца у везу са антрополошким типом је веома погрешно. Али ако узмемо као примјер већу популацију, у већини случајева се поклапају.
(Осим ако, наравно, не вјерујеш неким од генетичара који тврде да наши преци нијесу имали пречег посла од тога да се сваких пет година мијешају са другим народима)
И-йедане, шта ти значи рѣч "kauzacija"? Када читам твоя писания, морам стално користити енглески рѣчник. Ем пишеш на туђем писму. Молим те, обуздай се и покушай писати на нашем йезику.
И мени је било тешко протумачити шта је дотични хтио рећи. Народним ријечима се све може исказати на далеко љепши начин, а наше писмо не само да је љепше, него је као потпуно фонетичко (1 глас-1 слово) и далеко супериорније од латинског (и било којег другог), и са тиме се треба поносити.