С обзиром да се пријавио велики број "Стевањштака" из тих западних крајева Српске, ево оног њиховог магловитог предања из околине Герзова, које је почетом 20. века забалежио Карановић:
"У Герзову је код Јајца турбе Ђерзел Алије, хероја муслимана који је у ту у боју пао у борби са у Змајом Огњеном Вуком. У Герзову и у суседној Медној и Пецкој има велика група родова која слави Архиђакона Стефана патрона владара из династије Немањића. Код њих је сачувано већ избледело предање, да је један калуђер из Високих Дечана прошао кроз Герзово купећи милостињу за манастир. Допали су му се ти крајеви, па је послао своје саплеменике да се тамо населе. Сачувало се предање да је старешина имао право да носи сабљу, ћурак и доламу, према томе је област имала неку врсту аутономије. Један је род назван Бубњевић, што им је предак, веле, носио бубањ у некој војсци. Вероватно је да су њихови преци помагали Турцима код заузимања Јајца 1527. као мартолози па су се ту и настанили."
"...Највише родова је са славом Св. Архиђакона Стефана у околини Јајца"
Мање више ова прича о Дечанима, али није немогуће да су дошли у време пада Јајца, где су многи остали до данас.