Породица Гргура, се доселила у село Муља крајем 16. века, из села Пријевор код Херцег Новог (архив музеја у Херцег Новом). У периоду када су стигли у село Муља, стигла је и породица Соколовића, тако да је дошло до сукоба око мјеста ко ће се населити на наведеним просторима. Сукоб је ријешен код надлежног кадије, који је пресудио на следећи начин, рекавши да онај ко је први стоварио коња, тај нека и остане у наведеном мјесту. Тако је и учињено , и Соколовићи су продужили даље пут Фоче. У Муљима су се задржали све до друге половине 17. вијека. Бајо Пивљанин је 70-их година 17.вијека запалио село Казанце , срушио џамију и протјерао пашу тако да се исти населио у Муљима. Када је стигао паша у Муља (који је иначе био поријеклом од породице Паповића) рекао је породици Гргура да имају два избора: или да се потурче и приме Ислам, или да се селе тамо где их нико неће дирати. ''Иди влаше и гдје нађеш да лисица копа бумбаре у сред подне , ту се насели и ту ћеш бити миран''. Око 1690.године Гргури су се населили у село Берушицу, чији су простори били дијелом напуштени пошто је тих година породица Влаисављевића протјерана са простора Јасеника и Берушице. Од Влаисављевића је остао само дио породице у доњем дијелу села Берушице (Вучја јама) који се сада презивају Вукомановићи, и после су се преселили у горњи дио Јасеника.
На простору Берушице, затекли су породицу Пјешчића који су се ту непосредно прије њих настанили, а исти воде поријекло из јужне Херцеговине , околина Требиња ( Требијова ).
Гргур који је из Муља (Гацко-Република Српска) дошао са породицом у Берушицу звао се Михајло, а део породице је отишао на другу страну и населио се на просторима Славонског брода у Хрватској, по нашим сазнањима променили су крсну славу и сада славе св. Николу.
Крсна слава породице Гргур је св. Архиђакон Стефан.
Родослов се налази у прилогу:
https://drive.google.com/file/d/0B74GOeQeH7A-ZHpVaVFqZUdHRmM/view?usp=sharing