Враћам се свакодневници у Османском Царству. Цијећа тога показујем Босански Љетопис од 1682 до 1750 који није сахрањен али чији пријепис је доступан. Преписа га фрањевац Никола Лашванин 1750. починајућ са стране 193. овдје
https://archive.org/details/ljetopis_1750-nikola_lasvanin/page/n95/mode/1up1690.Bijaše na Bosni Husejin-paša. — I pomori oganj u prolitje ljude gore nego kuga. — Iste godine pade snig i mraz na žita. I bi glad koga nije nitko zapamtio. — I tad se počeše kovati manjgure. I biše šinik pšenice za dvanajest hiljada za manjgure a za bile jaspre po šest hiljada. Pomri mlogi narod od glada. A bižanija bižaše od Save prid vojskom cesarovom. Kud god bi se mako, ležahu mrtvaci: nit se kopahu, nit imadijaše tko. /Ljudi/ jiđahu" resu liskovu s drvja koru, vinovu lozu, pse, mačke. U Sarajevu izidoše dica mater mrtvu; u Banjoj Luci, koga bi obišili, obnoć bi ga gladni ljudi svega izili. U to vrime paša sicijaše i višaše i uskoke i raju, koga god bi doveli, i te bi ljudi mrtvace sve izili. I davali bismo jist ubogim, ali kako bi se najilo, tako bi i umrlo. Stvar koja se mogaše prvo toga za deset groša prodat, za jedan se prodavaše. Isprodava siromaš kuće, pokuće, zemlje, sudje, haljine... Iada ja uzeh od Sahbazovića i od Mezetovića, Turaka, livadu Drin, što se prvo nije moglo imat ni po jedne jaspre. S tom se livadom i sad, to jest na 1738. godinu od rođenja Isukrstova, a ako Bog da, i odsele služi manastir Duha Svetoga u Fojnici i u njemu fratri sv. Frane. Iste godine na 1. aprila pade po svoj Bosni po planina krvav snig i bijahu crljene kakono da su skerletom pokrivene iznad Fojnice. Tako staše tja do velikoga prolitja. — I ove godine pomori kuga; i govore ljudi da ništo hođaše noseći strile. I to Turci drže da je istina, ali nije drugo nego vrazi napastuju i čine Turci nike čaratarije.
1701. Na 10. marča prvi harači počeše se kupiti u Hercegovini. Iste godine na 10. februara pade oko Mostara mutna kiša s lugom; i posli, na misec dana, mogaše se luga namest po kamenju.
1730. Ozgor rečeni deneral Bonavalle ode u Sarajevo s pašom i tu se poturči — on i njegova dva druga. I njemu dadiše ime Ahmedbeg. Potom toga ode u Carigrad, gdi ga učiniše topčagom. I odvede iz Bosne, upisav, za trista turske momčadi da ih uči zanatu — topovim kako se biju gradovi i kako se isti topovi salivaju. Ali do malo vrimena vratiše se rečeni mladići brez zdravja, goli i brez zanata.
1732 otrova se sva Bosna. Za upisati koliko gdi pomri, hotilo bi se mlogo karte i vrimena. U Fojnici čeljad se utekoše Bogu i svetim njegovim i ne pomr od kuge nego, mala i velika, pedesetero i sedmero krstjanske čeljadi a turske hiljadu i dvisti.
1736. Na 23. svibnja na kvatre po Duhovi, poturči se Antun (Bolo) Lovrić iz Fojnice i Stevo iz Sutinske, u Fojnici. I već ako onako Antikrst usprogoni fratre i krstjane! Tu veće dana ne smide se krstjansko čeljade iz kuće pomolit, zašto s njima idaše veliko mloštvo turskih brezposlenika, s bubnji i sviralam, ne samo po sokaci od varoša nego jošter izpod manastira. I gdi koga sritu od uha krstjanskoga, psuju, pogrđuju, kuće lupaju i govore: , hoćeš se poturčit?"
1738 miseca jula ode Alipaša bosanski i tri arnaut/s/ke paše i Ibrahim-paša Skopljak i Kulenović, s ostalim pašam, alajbezi, zaimi spahije, baše i sejmeni i nefirjan od sve Bosne. I pridoše, kod Novoga učiniv ćupriju, Unu i udriše na banovinu. I jedna četa udari* na palanku, koja se zove Pedalj, gdi iz palanke kauri oboriše žestoki oganj. Gdi izginu mlogo
Turaka i Arnauta; i tako ga ne uzeše nego se vratiše pod Zrinj, koji ostaše, i druga turska četa, i zarobiše oko pedesetoro robja. Potom toga paša bosanski sa svom vojskom podside Zrinj al? mu ništa ne more učiniti: bi ga nikoliko dana, pak posla po veliki top u Novi. I bijahu ga povukli, al dojde naredba od paše da ga vrate natrag, zašto mu dojdoše nikakvi glasnici. I vrati se paša sa svom vojskom a Zrinj ostavi. A prvo toga ode velika četa opet pod Pedalj i drugu palanku, koja se zove Lakat.“ I našavši ih prazne, paša biše postavio sejmene da ih paze. A kad se vrati paša, vratiše se i sejmeni, ostavivši obidve palanke. Turci prihodeći pod Novim Unu priko mosta što su učinili, puče most i potonu konja turskih i nikoliko Turaka. A kad pridoše u svoju zemlju, najdoše tri hiljade i
šest stotina Tatara što biše došlo paši u pomoć. I ne samo pušća njih nego jošter oko četrest hiljada vojske u Kneževo polje.
Iste god/ine/ na početku miseca svibnja izajde paša /sa/ svojom ordijom iz Travnika u polje, zaštobo mu se ne pristoji stat u kuća u vrime rata. I dovedoše mu Turci svezana Pavla Pileševića iz Kotora, koji se bio upisao iste godine u sejmene, pak pobigo od buljuk-baše, zašto mu je dao malo plaće a manje hrane; i s njim /bijahu/ niki
starovirci. I zato ih Turci obmetnuše da su izdajnici i, kako rekoh, dovedoše paši. Koji poče govoriti: ,,Poturčite se, da vam prostim" život!" I Pavlov, drug,
hrkać, od prve se riči poturči i zataja Hristusa. A" Pavo reče: , Neću!" Odvedoše ga Turci u sindžir i za tri dni nagovaraše da se poturči. A on, tvrd u viri pravoj, katoličanskoj, ne kti zatajati svoja Isukrsta. Zato zapovidi paša krvoliji da mu odsiče glavu. I odsiče. Do nikoliko dana, idući isti paša na konju na špaš, što Turci reku binjiš, i ugleda Pavlovo tilo bilo kakono snig. Zapovidi i ukopaše ga krstjani; a u ovo vrime ne dadijaše nikoga kopat koga bi posiko od sužanja. A to Pavlu dopusti Isukrst, da ga psi i ptice ne izidu, zašto Boga ne zataja.
Скорашње поруке
. Има их на мрежи.
Шалу на страну, сасвим је нормално да су у Стару Рашку и пре њеног формирања па и касније многе словенске па и несловенске хаплогрупе долазиле, из разних праваца, неке се задржавале, неке пролазиле.