Порекло Ивана Мештровића

[Јовица Кртинић]

Налетех у књизи Милана Кашанина (1895-1981) "Сусрети и писма" занимљив и, бар мени, досад непознат детаљ о пореклу вајара Ивана Мештровића. Описујући свој боравак у Холандији 1931. године, где се на састанку Пен-клуба дружио са Јованом Дучићем и Иваном Мештровићем, Кашанин је забележио следеће:

"Први пут сам тада чуо да је Иван Мештровић у младости имао на подсетници поред презимена Мештровић и презиме Габриловић. Дучић га је уверавао, с великом озбиљношћу и усрдношћу, да се није могао презивати Габриловић, него Гавриловић, и да је православнога порекла. Мештровић је, не без осмеха, пристајао да буде Србин, али не и правосављанин, и порицао Дучићева филолошка и верска објашњења. Поново су се приближили кад су се опоменули да је Мештровић старином из Фојнице, у Босни, а Дучић родом из Требиња, у Херцеговини. На крају су се, на Дучићев предлог, сагласили да су обојица велики уметници".

(Милан Кашанин, "Сусрети и писма", стр. 156, Библиотека "Данас", Матица српска, Нови Сад, 1974)

[Зрно]

У његовом селу Отавицама код Дрниша имају презимена Габрић и Габриловић. За Габриће постоји легенда међу Србима да потичу од православца Лазе Габрића који је прешао у католике, јер га једном приликом није примио православни поп.

Мештровићи су сигурно били католици у 18. веку, а за даље не знам. Иван Мештровић је био један од најзначајнијих Хрвата у формирању Краљевине СХС, али су дана његови тешки националисти.

[Зрно]

Мештровић је био и писац. Написао је приповетку Луди Миле (имам је) о видовњаку Мили Кричкићу из Кричака којим је био опседнут. Још га је насликао и извајао. Имао је одличне односе са Србима и унијатима, од којих је један Милаковић био кум на његовом крштењу. Његов таленат је открио унијатски поп из Кричака и дао га на школовање. У делу Луди Миле пише како је стара православна црква у суседном селу Кањани некад била католичка, па стога немам баш утисак да је у себи осећао српско порекло и поред свега.

[Јовица Кртинић]

У његовом селу Отавицама код Дрниша имају презимена Габрић и Габриловић. За Габриће постоји легенда међу Србима да потичу од православца Лазе Габрића који је прешао у католике, јер га једном приликом није примио православни поп.

Ово презиме Габрић ме подсети на анегдоту из мог студентског живота уочи распада Југославије. У то време сам још студирао у Загребу и становао у студентском дому "Моша Пијаде" на Тргу жртава фашизма (којег су те 1991. године преименовали у Трг хрватских великана). У четверокреветној соби било је нас тројица и, игром случаја (нисмо се договарали), сва тројица смо били Срби. Једног дана, с почетка 1991. у собу је дошао нови цимер и представио се именом Ватрослав Габрић. Био је из места Крњак код Карловца (на Кордуну). Радост да нам је соба коначно етнички мешовита кратко је трајала - испоставило се да је Ватрослав Србин и то не мали, већ повећи (похвалио се како су му после 1945. готово сви ближи рођаци завршили у емиграцији у Енглеској...). Иначе, у то време, у индексима на загребачком свеучилишту (вероватно је тако и данас) морала је да се наведе и националност, а Ватрослав је у тој рубрици истакао Србин тако да је скоро пробио папир. С друге стране, један од моја преостала два цимера, Србин из Босанске посавине, кад је загустило, своје етничко изјашњење Србин у индексу преправио је у СР БиХ (тј. Социјалистичка република Босна и Херцеговина).
Зна ли неко нешто о Габрићима из Крњака?

P. S. Тек кад сам ово написао приметих да је ова прича баш у духу Броја 1 (из рубрике `Приче из минулих векова`).

[vojislav.ananic]

Габрића данас има око Суботице.

[Бакс]

Знам да Габрића има и у Сомбору. Сећам се да ми је пријатељ из Сомбора причао како има школског друга Габрића чија се сестра сликала за Плејбој. 

[Полић]

Има село Габрић код Суботице. Знам јер тамо стаје шинобус који иде за Кикинду из Суботице

[Небојша]

Мештровић је био и писац. Написао је приповетку Луди Миле (имам је) о видовњаку Мили Кричкићу из Кричака којим је био опседнут. Још га је насликао и извајао. Имао је одличне односе са Србима и унијатима, од којих је један Милаковић био кум на његовом крштењу. Његов таленат је открио унијатски поп из Кричака и дао га на школовање. У делу Луди Миле пише како је стара православна црква у суседном селу Кањани некад била католичка, па стога немам баш утисак да је у себи осећао српско порекло и поред свега.

Ево га Луди Миле:



Занимљива прича. Кажу да је "предвидео" судбину краља Александра:

Aleksandar poginuo jer ga nije poslušao

U Milina proročanstva 1935. godine malo je tko vjerovao, baš kao što nije povjerovao ni kralj Aleksandar, kojemu je Ludi Mile napisao pismo te mu ga poslao u Beograd. Upozorio ga je da ne ide u Francusku jer će biti ubijen. No, Ludog Milu nije slušao ni puk, a kamoli kralj! – Mile je bio nepismeno čeljade – kazala je Bepina. – Kralju je pismo napisala njegova kći Pera, a on je diktirao. Kralj Aleksandar pismo je pročitao, ali se na upozorenje oglušio te otputovao u Marseille, gdje mu se dogodilo upravo ono što mu je Ludi Mile pretkazao. Nakon toga, u Drniš se sjatila sva sila žandarmerije te su Milu uhapsili. Vlasti su bile uvjerene da je u vezi s atentatorima. Međutim, istragom je utvrđeno da on s tim činom nije imao nikakve veze pa je pušten na slobodu.

http://www.vecernji.hr/zanimljivosti/nostradamus-iz-drnisa-812482

Каже ли Мештровић још нешто занимљиво?

[Петровић Мађер]

Занимљива прича. Кажу да је "предвидео" судбину краља Александра:

Aleksandar poginuo jer ga nije poslušao

U Milina proročanstva 1935. godine malo je tko vjerovao, baš kao što nije povjerovao ni kralj Aleksandar, kojemu je Ludi Mile napisao pismo te mu ga poslao u Beograd. Upozorio ga je da ne ide u Francusku jer će biti ubijen. No, Ludog Milu nije slušao ni puk, a kamoli kralj! – Mile je bio nepismeno čeljade – kazala je Bepina. – Kralju je pismo napisala njegova kći Pera, a on je diktirao. Kralj Aleksandar pismo je pročitao, ali se na upozorenje oglušio te otputovao u Marseille, gdje mu se dogodilo upravo ono što mu je Ludi Mile pretkazao. Nakon toga, u Drniš se sjatila sva sila žandarmerije te su Milu uhapsili. Vlasti su bile uvjerene da je u vezi s atentatorima. Međutim, istragom je utvrđeno da on s tim činom nije imao nikakve veze pa je pušten na slobodu.

http://www.vecernji.hr/zanimljivosti/nostradamus-iz-drnisa-812482

Каже ли Мештровић још нешто занимљиво?

Има иста прича за Стевана Божића (отац Сретена Божића, алиас Барнабир Вонгар, аустралијски писац). Такође је писао краљу с упозорењем пре путовања. После атентата се судио с Крунским саветом, ваљда, што краљу нису проследили писмо упозорења. Без успеха пошто писмо нестаде из архиве. - - Божић такође предвиђа изненадно плануће WW3.

Слушао сам да су католици у Босни унапред знали за атентат, нису ни нарочито крили.

[Зрно]

Имам пола стране о том видовњаку у будућој књизи, мада прича о атентату на краља Александра и хапшењу и испитивању звучи надреално. Нашао сам одавно тај чланак у хрватским новинама. У приповетци Луди Миле се прича о његовом лутању, спавању у пољу, залажењу у цркве обе вере и привиђењима његове умрле жене...нека имена и презимена су измишљена, односно не поклапају се историјске чињенице. Имам слику с његовог гроба у Кричкама, само не знам како се стављају слике. Право име му је било Михаил Кричкић, а дође ми и неки далеки род.

[aleksandar I]

Један интерсантан детаљ из биографије Ивана Мештровића. Милорад Екмечић у својој књизи Историја Срба у новом веку 1492-1992.  се доста бавио покретом Срба католика, са посебним освртом на Далмацију. Поред Ивана Мештровића, ту убраја и Иву Војиновића и Влаху Буковца.

На страни 172/339 наводи догађај из 1910. године када је српски посланик у Бечу извјести своју владу о политичком скандалу који је изазвала изложба Ивана Мештровића. Посланик је извијестио да је: "Мештовић, који је добар Србин, узимао мотиве за своје радове из наших (српских) народних пјесма, а нарочито из косовске епопеје и поставио себи за задатака да косовске јунаке оличи у вајарским радовима".

Хабсбуршко министарство просвјете је направило нагодбу са аутором да откупи два рада за 40 000 круна, али су се послије извинили и одустали са изговором да Аустро-Угарска не може себи допустити величање српске историје. Револтирани Мештровић је посланстви саопштио да на заказаној изложби за наредну годину, у Риму, неће излагати у хабсбуршком, него у српском павиљону.

Напомињем да се то дешава након "анексине кризе", када су међудржавни односи Србије и А-У дошли до тачке усијања.

[Лаф]

Има село Габрић код Суботице. Знам јер тамо стаје шинобус који иде за Кикинду из Суботице

Габрићи из Суботице су Буњевци. После рата су били нарочито популарни народни певач Нестор Габрић и његов брат хармоникаш Антуш.

[Бећар]

Ја ћу да извучем ову тему из паучине јер и мене интересује Мештровићево порекло. Као и ви ту мотив није генетике очева или жеља да га по-србим већ разумем средину која га је извајала.   

Иван је био изузетно значајан уметнички утицај у Србији, и за очување Србске и друге Словенске културе својим стваралачким радом.  Није то први пут да је неки Хрват, Немац, Словак, Мађар, Албанац, Руски монарх ... урадио нешто значајно за Српски народ и очување културе ... а ни обрнуто. Шта је већи комплименат Српској култури него то?
 
Колико ја разумем, њега је мотивисао стваралачки рада, а не националност. Као и други великани његовог времена, он је био под сталним националним притиском да даје изјаве.  Иван Мештровић је успео да разбије нациналне и шовинистичке баријере као да не постоје. Мало ко је успевао то у толикој мери тада ... па и сада кад смо бомбардовани јефтиином белетристиком Блица и других "новости." Па и та његово достигнуће захтева поштовање. 

За Друштво Порекло би било корисно да га боље разумемо путем родослова и историких догђаја. Па онда га јавно али и објективно објаснимо хвалећи његов допринос.  Ултра-националне организације не величају великане нација са којима су у једно време имале и ружну прошлост.