Дебрц (Посавина, Владимирци) - „Био град краља Драгутина, град „Дебрецин”.“ Постоји још од 1284. године. Дебрц је и место где се краљ Драгутин упокојио. Дебрецин постоји и у Мађарској. Мађари сматрају да је назив Дебрецин или турског или куманског порекла, а постоје и мишљења да је словенског порекла. Назив Дебрц може имати етимолошке везе с топонимом Дабар (област која обухвата делове источне Босне и Старог Влаха), а можда и области (касније и варош) Дебар у западној Македонији.
Девреч (Пештер)
Дежева (Стара Рашка) - постоји још у 12. веку, под називом Дежево. Очито од неког лично имена (Деж?). Место рођења Светог Саве - тамо су били Немањића двори.
Дејанце (Трговиште) - „Име села, како се мисли, дошло је по неком старом становнику Дејану“.
Деч (Јужни Срем) - можда има етимолошке везе са топонимом Дечани. Дечане су неки аутори нашли и као полабско словенско племе раног средњег века.
Дворска (Рађевина) - „У Дворској има више реке једно брдо на коме се данас виде развалине неке грађевине. Мештани то зову „Градац“ и „Црквина“ и причају да су ту били двори Сибињанин Јанка, па је село по томе добило име Дворска“. Звучи уверљиво да је село било у поседу неког града („двора“), те је због тога названо - Дворска. Сибињанин Јанко и његове куле и дворови су једно од општих места у нашим предањима, па овај детаљ треба узети са резервом.
Дивостин (код Крагујевца) - село је добило име по манастиру: „За манастир Дивостин веле, да га је саградила некаква лепота девојка за владе деспота Стевана Високог. Због његове дивоте дали су му име које и он и село данас имају – Дивостин“. Можда је манастир подигнут и раније, јер се сматра (нпр. Стојан Новаковић) да је наведен у повељи византијског цара Василија II о организацији Охридске архиепископије почетком 11. века (Διβισισχον). Тумачење етимологије назива је од речи дјева и стан - дјевостан (односно - женски манастир), које се временом изобличило у Дивостин.
Дивош (Фрушка Гора) - име дугује оближњем манастиру који се зове Дивша. Назив, као и Дивостин, потиче од речи дјева, као симбол женског манастира. Дивша је заснована у 13. (краљ Драгутин) или 15. веку (деспот Јован Бранковић). Од 19. века, за манастир се устаљује изобличен назив - Ђипша. На другој страни Дунава, у источној Славонији, такође постоји село Дивош. Према неким мишљењима, назив Дивош долази од мађарског презимена Divos. Или је, пре ће бити, обрнуто?
Дићи (Рудник) - увек кад сам путовао Ибарском магистралом (кажем у прошлом времену, јер овај нови „ауто-пут“ од Љига на југ, више не пролази поред Дића), питао сам се које је порекло овог назива. Према наставку -ићи, рекло би се да је у питању презиме, али никад нисам чуо за трословно презиме са наставком -ић (у једнини би било: Дић). „У народу се не прича ништа о постанку имена села“.
Дљин (Драгачево)
Доње Бријање (код Лесковца) -
познајем двојицу људи родом из овог села и они су ми разјаснили да назив Бријање долази због ветра који у том крају „брије“.
Драгобраћа (код Крагујевца) - леп назив. Имам једног зета из овог села.
Драговита (Димитровград) - има ли овај топоним можда везе са словенским племеном Драговића или Драгувита у грчкој транскрипцији, досељеним на Балкан у 6. веку?
Дрежник (код Ужица) - над селом је брдо Градина, названо тако по средњевековној тврђави чији остаци и данас постоје. Једно мишљење је да назив тврђаве и села потиче од дрезга - шума, али би се могло тумачити и од глагола дреждати - стајати, стражарити, надзирати (Дреждник), што и јесте била улога тврђаве. У Дрежнику је рођен чувени свештеник наше Цркве отац Жарко Гавриловић (упокојио се прошле године).
Дријетањ (код Ужица) - раније се село звало Врбик, у 16. и 17. века напоредо се јављаљу називи Врбик и Дретањ, а касније се устаљује ијекавска верзија.
Дрмановићи (Стари Влах) - од личног имена Дрман. Питање је којег порекла је лично име. Један од двојице бугарских великаша из 13. века који су у поседу држали крајеве у доњем Подунављу данашње Србије - Браничево, звао се Дрман (Дърман). Сматра се да је куманског порекла.
Дрмно (код Пожаревца) - можда порекло назива баш од поменутог Дрмана?
Топоними изведени од основе „друг“:
Друговац (код Смедерева) - очито од личног имена Друг (Друга вас - Друговац). Име Друг налазимо у више средњевековних извора као лично име. Тако један од родоначелника дела његушких братстава у Залазима.
Дружетић (Тамнава),
Дружетићи (Ужичка Црна Гора) - од имена Дружета.
Дружиниће (Пештер) - од личног имена Дружина (не дружина у смислу групе људи, већ лично име облика Вучина, Дружина - Друг само такав). Али, има и другачијих мишљења: „За име села се може рећи да потиче од рода Дружинића. Род Дружинића по коме је село познато био је посебна врста кућне скупине у средњем веку. „Дакле, у овом селу су у средњем веку са својим породицама живели дружници, чланови војне дружине, који су пратили значајне путнике и обезбеђивали животе и иметак поворки што су овуда пролазили“.
Дубич (Левач) - село које је прославио „пријатељ Митар из Дубича“
Вероватно по дубу - храсту. Топонима са основом дуб- има посвуда на србском простору. Од Дубровника надаље...
Дучина (испод Космаја) - „Ту је живео војвода Дуч, који је одвео на Косово осамдесет коњаника од којих се ниједан није вратио“. По Дучи је назван поток Дучинац и данашње село“.