У DAI заправо стоји овако:
Ὅτι ἡ γενεά τοῦ ἀνθυπάτου καὶ πατρικίου Μιχαήλ, τοῦ νἱοῦ τοῦ Βουσεβούτζη, τοῦ ἄρχοντος τῶν Ζαχλούμων, ἦλθεν ἀπὸ τῶν κατοικούντων ἀβαπτίστων εἰς τὸν ποταμὸν Βίσλας, τοὺς ἐπονομαζομένους Διτζίκη, καὶ ᾤκησεν εἰς τὸν ποταμόν... Ζαχλοῦμα [8]
Transcriptio > оти и јенеа ту онфипату ке патрикиу Михаил, ту ниу ту Вусевутзи, ту архондос тон захлумон, илфен апо тон катикундон аваптистон ис тон потамон Вислас, тус епономазоменус Дитзики, ке окизен ис тон потамон ... Захлума.
Јасни податци на основу реконструкције назива:
- Михаил Вышевић
- кнез области Захумље
- поганско племе с Висле;
- племе је записано на грчком као Дитзики; Први је П. Скок предложио, да је Дитзики преписни лапсус и да се заправо ту Διτζίκη ваља замијенити с Λιτζίκη, да би назив Литзики сближио с поменом Леђани. Да јоште предложе, да је и задње к омашка умјесто н, било би скоро па идеално.
У оваквим случајима, када се нешто у тексту мијења, увијек ваља не заборавити, да напоменути, да све замисли и тумачења која се надограђују на ријеч Литзики, тачна
само уколико је тачно да је испрва ту требало стојати Литзики, а не Дитзики. Будући да је назив Леха, то јест, Пољака, у грчком већ био познат као Λενζανοι / лензани /, не знам зашто га не би употријебили у ДАИ; Ја бих се држао назива
Дитзики, јер нема основа мијењати га и подешавати, да би се поклопило с Лесима. Такођер упућујем на словјенско племе
Дјечани, из града Дјечин у сјеверозападној Чешкој. Не кажем, да су Вишевићи отале, него указујем на језичку везу, да су Дјечани могли имати исти извор као и хумски тзв. Дитзики или ако прилагодимо србском Дичићи, Дјечићи и слично.
Опрез! Порфирогенит изричито наводи поријекло од висланскога племена породице Вишевић. Може ли се то пројицирати и на цијело житељство краја?
Ако може, на основу чега онда? С доом сумње је занимљиво да изричито наводи, да су Вишевићи од пагана, а у том крају била је тзв. Паганија. Јесу ли "Пагани" пагани, јер се нијесу хтјели крстити, када су то чинили Срби и Хрвати или су они накнадно насељени ту послије покршћења Срба и Хрвата? Овакве касне сеобе биле би видљиве по упоредби TMRCA Пољака/Словака/западних Украјинаца и данашњих потомака Херцеговаца и Буњеваца.
Што се тиче пагана с Висле, има једна занимљива притча, која се чита у Животу Методија и која гласи, да када је Методиј крстио народ по владавини Светопука Моравскога, бјеше тамо на Висли један веома силан кнез, који се кршћењу опираше и кршћане нападаше, а чтиво гласи овако:
Поганьскъ князь сильнъ вельми, сѣдя въ Вислѣ, ругашеся крьстьяномъ и пакости дѣяше. Посълавъ же къ нему, рече: «Добро ти ся крьстити, сыну, волею своею на своеи земли, да не плѣненъ нудьми крьщенъ будеши на чюжеи земли. И помянеши мя». Еже и бысть./Погански кнез силан веома, сједећ у Висле, ругаше се кршћанима и пакости дијаше. Послав ( писмо ) к њему, ( Методиј ) рече: "Добро ти је крстити се, сине, вољом својом на својој земљи, да не будеш пљењен и принудно кршћен на туђој земљи." Тако и би./
Могуће је, да је римски цар Михаил, који је и послао Методија у Мораву ( којој је тада припадала и горња Висла ) у договору са Светопуком, населио те тврдоглаве паганске Вислане са њиховим кнезом у ондашње Захумље. Не знам тачно, какав је политички статус Захумља у вријеме цара Михаила; је ли био подчињен Цариграду или је био слободна тзв. склавинија.
Мислим, да се више од овога не може ископати.
Такођер упућујем к
Martin Eggers, Das Grossmährische Reich: Realität oder Fiktion? ; eine Neuinterpretation der Quellen zur Geschichte des mittleren Donauraumes im 9. Jahrhundert, стр. 222Живот Методија http://lib.pushkinskijdom.ru/Default.aspx?tabid=2164