Брвнара је несумљиво, нарочити тип куће на Полуострву. Све донедавно је била главна кућа у планинским пределима Србије и западним динарским земљама, око Купе и Уне, око Плашкога, по Лици, Банији и Кордуну. Велика је сличност између норвешке дрвене куће и наше брвнаре. Сталне брвнаре су понегде називали ижине, слично називу жижа (кућа) у западној Славонији и Хрватској. Кад је земљиште нагнуто, онда се под доњим делом куће постављао висок зид који је затварао подрум. Оваква брвнара чини прелаз кући на ћелици. У брвнима су исечени један или више малих прореза, окна, који су се даском или капком (сурма) затварали. Представљали су примитивне прозоре, који су више служили да дим кроз њих излази. Тавана није било, осим што је каткад изнад огњишта био черен или ћерен за сушење кукуруза. Између греда тавана су намештане облице на којима се суши сланина и пастрма. На слемену је био један или више отвора, које су називали и баџе, кроз које је одлазио дим. Доцније је уз баџе прављен и дрвени оџак капић, који је био наткривен купастом дрвеном капом. На брвнари, имају често двоја наспрамна врата. Огњиште је увек било ближе једном зиду. Изнад њега је прочевље, по коме се ређају црепуље и седи се око ватре. Затим пепељак за пепео. На огњишту су два већа камена које су називали преклади или завала. Старији су спавали око ватре. Ту су и котлови или бакрачи, вериге, затим пека (од гвожђа) или црепуља (од земље) за печење хлеба. Хлеб се месио у наћвама, а јело се постављало на округлу синију. Цео ограђени простор са кућом и зградама, називао се двор, понегде авлија. Код праве брвнаре се ретко пред кућним вратима правио трем или доксат. Вода се махом доносила из даљине, са студенца. Први додатак једнодељној брвнари била је остава, клет, ћилер, сулдрма или хуџера, већ како се где називала. Касније се уз кућу додавала соба за ноћивање ожењених задругара, кадшто и за девојке, и звали су је вајат, стасина, а у Васојевићима клет. У тој соби се налазила пећ са лончићима. Са појавом собе, кућа постаје полубрвнара. На крову са горње стране је калкан, отвор кроз који се улазило на таван. На банку или атли се налазило посуђе. Напослетку, било је и брвнара на три спрата. Доле је за стоку, у средини кухиња са собама и собе на тавану. Ови алпски утицаји су дошли у карсној Хрватској, можда и услед Војне границе. Изнад првог спрата на тим алпским кућама, била је веранда, која се негде називала и гангл. Кућа се ноћу осветљавала зубљама, лучом, жижком, лојаним свећама, фењерима.
Куће од черпића или плетери са високим дашчаним крововима истисле су брвнаре. У Војводини су биле карактеристичне куће од земљаног набоја. Најмање су биле трајне те куће од набоја и черпића, јер су се брзо обурвавале под утицајем влаге, кише, снегова. И овакве куће су све више ишчезавале, па се данас граде куће од цигле и покривају се црепом. У употреби је све чешће тврди материјал, камен, зидни елементи, бетон. Камене куће могу трајати вековима. Од тесаног су камена, покривене плочом. Имају двоја врата: веља и мала. Али, има и брвнара које су грађене од храстовине старих и двеста година и које су још увек насељене, нарочито на Банији.