Јањевци

[симо]

Рекло би се да је католичко становништво српских земаља било различитог поријекла. Саске заједнице су представљале вјероватно најранији основ, а затим су се,у историјском слиједу, на њих лијепили Приморци и Дубровчани, Срби, Албанци, павликијани. Свакако да су и досељени Саси могли у себи садржати не само становништво германског поријекла, већ и словенског, влашког и мађарског.

Оно што је мени много интересантније јесте степен интеракције између изолованих католичких заједница на Балкану, које су користиле српски језик у комуникацији (од средње Босне, Сребренице, западне Србије, Копаоника, Трепче, Јањева, Кратова, Ћипроваца). Поред чињенице да их је у касном средњем и новом вијеку покривала иста фрањевачка провинција Босна Сребрна, и социјални положај је био сличан, јер је био везан за градове и руднике. Такав положај је самим тим узроковао и тјешње везе са Турцима у односу на остало српско становништво. Надимак Кулизе, од исквареног турског калауз (доушник, ухода, потказивач), некако је био логичан слијед.

У попису Трепче видимо и нека презимена која налазимо и у другим рударским средиштима. Помињу се Шумани, Мирчете... Шумановићи су колико ми је познато католички род у Фојници, Мирчетићи су забиљежени као рударски род у Подрињу досељен од Сребренице.

На тај начин би положак католика у српским земљама био донекле сличан положају Јевреја у Европи. Они су свакако били упућенији једни на друге него на околно православно становништво, ако ништа друго оно због бракова, који су се ипак склапали у оквиру своје конфесије.

Бечки рат је свакако донио велику промјену јер је збрисао многе католичке енклаве и сасвим је извјесно да је један дио тих католика завршио у православљу или исламу.

[НиколаВук]

Muhovac (Muhouz) - Muhovac kod Bujanovca?

Постоји и село Муховце близу Урошевца, одмах северно од Јерли Талиновца:

http://www.geonames.org/787787/muhovce.html

С обзиром на локацију ових других набројаних села, пре ће бити да је ово Муховце у питању.

[НиколаВук]

Vrlo vrijedni su i popisi naselja koja su pripadala Janjevu 1722.  Hvala Aksi što je ubicirao većinu.  Neka su od njih prilično daleko od Janjeva, ali i sam izvještaj veli da su neka sela po dva dana hoda od crkve. 

Spominje se i Trepča, za koju sam mislio da je raseljena u ovom trenutku.  Zanimljivo je i nekoliko selo južno od Vučitrna koja se spominju.  Za Drvare se kaže da je u njemu 25 kuća i 300 katolika.  Urošević govoreći o ovom selu nalazi uglavnom muhadžire i albanske rodove koji su navodno bili pravoslavni pa prešli na islam oko 1820.  Ništa ne govori o katolicima. 

1748. godine se spominju svjetovne župe Kratovo, Skoplje, Janjevo, Prizren, Đakovica, Zogaj, Peć i Zjum.  Franjevačka župa je Rugova.  Ovo je zanimljivo jer očito sredinom XVIII stoljeća još ima katolika u Kratovu i u Rugovi. 

U Janjevu je 1846. 132 kuća katolika, 13 kuća "Turaka" i 10 kuća Cigana.  Izvan samog naselja župnik služi kripto-katolike u selima Androvac, Brasaljce, Papaz i selo za koje mislim da piše "Leobara."

Govoreći o župi Crna Gora(Letnica), izvještaj kaže da kripto-katolici žive u selima Stubla, Binač, Laškobare, Karadag, Dunavo i Stančić.  Izvještaj ovo ne spominje, ali početkom 1846. je 25 ljaramanskih obitelji iz ove župe je javno istupilo, odbacujući islam i tražeći da ih vlast tretira kao katolike.  Lokalni kajmakam ih je dao zatvoriti i poslao u progonstvo u Anadoliju.  Posredovanjem katoličke crkve i zapadnih sila, konačno su 1848. preživjeli pušteni na slobodu.  Vratili su se u župu i od tad su njihovi potomci katoličke vjere.  Od 25 obitelji, 13 je bilo iz Gornje Stuble, 7 iz Binča, 3 iz Vrnavokola i 2 iz karadaške mahale Terzijaj.  1930-ih su stanovnici Donje Stuble počeli javno ispovjedati katoličku vjeru.  Ostatak Karadaga je i danas u ljaramanstvu, s tim da oni koji odsele iz Karadaga uglavnom postanu javno katolici.  U selu Kabaš kod Vitine danas živi oko 700 katolika koji su uglavnom doseljeni iz Karadaga i koji su u Karadagu bili muslimani.  Takvih ima 5-6 obitelji i u samoj Vitini.

Урошевић је као извор информација о пореклу родова у неком селу користио мештане који су о томе више знали, пошто је Дрваре било већински албанско село (између два рата је ту насељено више српских аутоколонистичких и колонистичких породица) не делује ми логично да би му сами Албанци измишљали како су преци од неких родова пре исламизације били православни Срби. Он се бавио и криптокатолицима-љараманима у гњиланском и витинском крају, управо као такве их и наводи према информацијама које је добио од самих мештана Албанаца. Љарамани из тих крајева потичу од малисорско-дукађинске досељеничке струје из 18. века, не од ових католика из 16. и 17. века; они су се досељавали као католици, и док је већина њихових сународника прелазила на ислам убрзо након досељења, они то нису учинили, али су касније због притиска већински исламизоване околине привидно прешли на ислам док су у кући и даље славили све католичке празнике, вршили крштења деце и остале обреде, али кришом. Још један разлог привидног преласка на ислам, поред притиска комшија-сународника, је и тај што су као муслимани, па макар и привидни, имали много већа права и нису били раја.

[НиколаВук]

Осим католичког становништва, током 16. и 17. века је у Јањеву био присутан и јак православни српски елемент, који је бројем надмашивао и католике и муслимане у том месту. Цитат из књиге Димитрија Богдановића "Књига о Косову" (стр. 87):

"Око Јањева су плодна поља са много шизматичких (православних, прим. Н.В.) села, као и Косово поље, које је добро обрађено и такође пуно шизматичких села. У самом Јањеву он налази 120 домова латинских, 200 „шизматичких"и 180 домова „Турака“, из чега се мора закључити да је почетком XVII века водећи елеменат у Јањеву још увек српски православни народ – како се то види и из других извора кроз цео XVI век."

Горе наведени подаци су из извештаја барског надбискупа Марина Биција из 1610. године, сачињеног приликом његовог обиласка католичких жупа на простору Старе Србије.

Такође су занимљиви подаци које Атанасије Урошевић доноси о овој варошици у свом чланку "Јањево-антропогеографска испитивања":

"Данашње је Јањево сигурно постало при отварању рудника за наше средњовековне владавине при крају 13. века. Ранија насеобина вероватно је расељена за време варварских најезда. Најстарији помен ове рударске колоније имамо из 1303. године, y једном писму папе Бенедикта IX барском надбискупу Марину, где се уз остале католичке парохије y Србији: y Брсковy, Руднику, Рогозни и Трепчи, наводи и парохија Грачанице (,,Grazaniza“). Помињање ове рударске колоније под именом Грачанице свакако је дошло отуда, што су куће њених првих колониста биле близу села Грачанице, око ушћа Кижнице у Грачанку, где је био главни део јањевских рудника^{Није можда пука случајност у истоветности имена косе Гласновика, која се од Велетина пружа на запад поред Грачанице, и презимена Гласновића, највећег и најстаријег рода у Јањеву, који је ту, по предању, од оснивања Јањева.}, а не на садашњем месту, у Јањеву, где су премештене нешто доцније. 1328. године, ова колонија има и свога католичког пароха, а 1346. године, у једном писму папе Климентија IV Стефану Душану о которским дијецезанским црквама, поред Призрена, Новог Брда, Трепче и других места, помиње се и Јањево („Јаnevа“). У даљем излагању видећемо да је ову католичку парохију састављало углавном дубровачко становништво, јер се овде дубровачка колонија јасно помиње y 15. и 16. веку. Јањево се потом све до краја 17. века помиње као рударско место, богато рудом; извештаји католичких мисионара готово редовно говоре о стању католичког становништва у овом месту. Из једног таквог извештаја видимо да је јањевска католичка црква 1671. године, служила за катедралу скопског надбискупа, пошто је катедрала у Скопљу преобраћена y џамију."

[НиколаВук]

Занимљив је такође Урошевићев чланак "На чијим развалинама је подигнута садашња римокатоличка црква у Јањеву?", где доноси податак да су у Јањеву током 16. и 17. века постојале најмање три цркве, две православне и једна католичка. За католичку су православци погрешно мислили да је некад била православна, те су у више наврата бранили католичким Јањевцима да поруше запуштену цркву Св. Николе и подигну на њеном месту нову богомољу. Свакако препоручујем да се прочита цео чланак.

[Equinox]

Veliki turski rat je jako pogodio janjevske katolike.  Dok 1670. imamo u Janjevu 70 kuća katolika, za koje se navodi da su zbog pada rudarstva vrlo siromašni, 1720. imamo samo 10 kuća s 80 vjernika.  Župi Janjevo je tad pripadala Priština u kojoj je još bilo 6 kuća katolika i 45 vjernika, kao i razna sela u bližoj i daljoj okolici.  Ovdje je prikaz tog dijela biskupskog izvještaja.



Ja znam gdje je Brasaljce jer je tu još prije 100 godina bilo kripto-katolika koji su upisivani u matične knjige u Janjevu, ali ne znam ostala sela.

Овај податак је мени веома интересантан јер је Главотина једно од села на потезу од Вучитрна ка Обилићу у које су се Ковачани исељавали. Тачан временски период усељавања у Главотину је непознат иако се лицитира почетак 19. века. Биће интересантно видети резултат Војиновића-Ковачанина из Главотине, који слави Св. Враче.

[НиколаВук]

Овај податак је мени веома интересантан јер је Главотина једно од села на потезу од Вучитрна ка Обилићу у које су се Ковачани исељавали. Тачан временски период усељавања у Главотину је непознат иако се лицитира почетак 19. века. Биће интересантно видети резултат Војиновића-Ковачанина из Главотине, који слави Св. Враче.

По Урошевићу, време усељавања Ковачана у Главотину је око 1830.

[Equinox]

По Урошевићу, време усељавања Ковачана у Главотину је око 1830.

Да, готово је сва исељења из Ковачице у села у околини Вучитрна датирао у сличне периоде, док је Р. Павловић, и после њега Б. Павловић датирао усељење Кадића, Филимоновића и Јеленића у Лешак почетком 18. века.

Биће у сваком случају, интересантно видети да ли се Војиновић уклапа у неки од већ идентификованих кластера. Ја лично очекујем једну од две И2-З17855 подгране, јер ми се чини, бар према досадашњим резултатима, да су Кадићки родови сконцентрисани  по бившим рударским местима на Копаонику, уз незнатна померања ка северу, вероватно након Првог српског устанка и то ка Јарињу и Врачеву.

[НиколаВук]

Да, готово је сва исељења из Ковачице у села у околини Вучитрна датирао у сличне периоде, док је Р. Павловић, и после њега Б. Павловић датирао усељење Кадића, Филимоновића и Јеленића у Лешак почетком 18. века.

Биће у сваком случају, интересантно видети да ли се Војиновић уклапа у неки од већ идентификованих кластера. Ја лично очекујем једну од две И2-З17855 подгране, јер ми се чини, бар према досадашњим резултатима, да су Кадићки родови сконцентрисани  по бившим рударским местима на Копаонику, уз незнатна померања ка северу, вероватно након Првог српског устанка и то ка Јарињу и Врачеву.

Мислим да ће се у Косметском ДНК подухвату највећа концентрација I2a2 родова јавити око Призрена, али и у Косовском Поморављу и Новобрдској Кривој Реци; у призренском крају због значаја који је он као један од главних градских и трговинских центара имао у средњем веку и где су стално циркулисали људи најразличитијег порекла, а у Поморављу и Кривој Реци због близине Новог Брда и других рудника.

[Неродимац]

Ако оно сматрају да су Хрвати то је њихова ствар само је наша да то не прихватимо...Проблем је што је 1920. године када је обновљена Пећка патријаршија за Србе прогласила само Православне, тиме одвојила велики део других религијских представника од онога што заправо јесу СРБИ. Хрвати, Албанци па и сви око нас гледају да што више приграбе оне у Србију који су се на неки начин осетили несигурни у смислу коме припадају, па тако Румини својетају Влахе, Бугари Нишки крај па тако су и Хрвати искористили и све оне који си били Католици назвали Хрватима. Иако су Јањевци и дошли из Далмације у 14.веку они никако нису могли бити Хрвати јер тамо тада њих није ни било тако да ни ови не могу бити они. Мало ми је криво што прихватамо увек оно што нам други пласирају, још мало ће нас са Косова да зову, не знам ни ја како, да нас спајају са неким народима а ми смо само СРБИ и ништа више од тога, јер смо упркос свему што се од Косовског боја све десило Српском народу на Косову ипак остали Срби и православни, а ови други због бољих положаја и разних других привилегија прелазили у друге вере у зависности шта им је том приликом одговарало, а чак су се у 19. веку Католици на Косову изјашњавали као Муслимани а у тајности били католици...У том Јањеву су живели и Срби аједан ид њих је Свети Патријарх Пајсије Јањевац,а у Јањеву је била и Српска заједница са православном црквом, можда су садашњи Јањевци пореклом од тих Срба, можда су неки видели да Католици боље пролазе па прелазили у Католичку веру, што је у време Турака било много безболније него прећи у Ислам. Много је питања, мало одговора, али бих волео да ми Срби њих као заједницу никако не прихватимо као Хрвате (што по мени никако нису) већ Србе католичке вероисповести а они пошто ни сами не знају коме припадају (час су Хрвати, час Саси, час Арбанаси) некаиспитају своје порекло на прави начин...

[Pavo]

Овај податак је мени веома интересантан јер је Главотина једно од села на потезу од Вучитрна ка Обилићу у које су се Ковачани исељавали. Тачан временски период усељавања у Главотину је непознат иако се лицитира почетак 19. века. Биће интересантно видети резултат Војиновића-Ковачанина из Главотине, који слави Св. Враче.

Koja bi sela mogla biti ova Sanouz i Dobrosciuze?

[Voljen od Boga]

Ако оно сматрају да су Хрвати то је њихова ствар само је наша да то не прихватимо...Проблем је што је 1920. године када је обновљена Пећка патријаршија за Србе прогласила само Православне, тиме одвојила велики део других религијских представника од онога што заправо јесу СРБИ. Хрвати, Албанци па и сви око нас гледају да што више приграбе оне у Србију који су се на неки начин осетили несигурни у смислу коме припадају, па тако Румини својетају Влахе, Бугари Нишки крај па тако су и Хрвати искористили и све оне који си били Католици назвали Хрватима. Иако су Јањевци и дошли из Далмације у 14.веку они никако нису могли бити Хрвати јер тамо тада њих није ни било тако да ни ови не могу бити они. Мало ми је криво што прихватамо увек оно што нам други пласирају, још мало ће нас са Косова да зову, не знам ни ја како, да нас спајају са неким народима а ми смо само СРБИ и ништа више од тога, јер смо упркос свему што се од Косовског боја све десило Српском народу на Косову ипак остали Срби и православни, а ови други због бољих положаја и разних других привилегија прелазили у друге вере у зависности шта им је том приликом одговарало, а чак су се у 19. веку Католици на Косову изјашњавали као Муслимани а у тајности били католици...У том Јањеву су живели и Срби аједан ид њих је Свети Патријарх Пајсије Јањевац,а у Јањеву је била и Српска заједница са православном црквом, можда су садашњи Јањевци пореклом од тих Срба, можда су неки видели да Католици боље пролазе па прелазили у Католичку веру, што је у време Турака било много безболније него прећи у Ислам. Много је питања, мало одговора, али бих волео да ми Срби њих као заједницу никако не прихватимо као Хрвате (што по мени никако нису) већ Србе католичке вероисповести а они пошто ни сами не знају коме припадају (час су Хрвати, час Саси, час Арбанаси) некаиспитају своје порекло на прави начин...

Надам се да уредници овог фрума цијене нас који се трудимо да нешто кажемо на тему поријекла и да ће нас поштедјет оваквих коментара. Ми смо овдје да допринесемо вашем истраживању а не да се препиремо на националној основи. Резултати до којих долазимо нису одраз наших жеља већ посљедица аргумената које људи од струке и казиваоци износе. Нека открића су изненађујућа и не поклапају се са оним што смо раније мислили о својем поријеклу и о поријеклу других али ако се узме у обзир да се све ово односи само на поријекло по мушкој линији, наша међусобна повезаност није доведена у питању. Није пријатно када човјек види да се наше ријечи овдје другачије тумаче и доживљавају.

[Милош]

Koja bi sela mogla biti ova Sanouz i Dobrosciuze?

Sanouz je мoждa Cтaнoвцe...

[Одисеј]

Ако човјек за себе каже да је Хрват, он то јесте и тачка. Глупо је препуцавати се око тога. Можемо расправљати о генетском поријеклу те особе (то је и сврха већине расправа), али не можемо га ми прогласити у националном смислу нечим што он не сматра да јесте.

[Voljen od Boga]

Рекло би се да је католичко становништво српских земаља било различитог поријекла. Саске заједнице су представљале вјероватно најранији основ, а затим су се,у историјском слиједу, на њих лијепили Приморци и Дубровчани, Срби, Албанци, павликијани. Свакако да су и досељени Саси могли у себи садржати не само становништво германског поријекла, већ и словенског, влашког и мађарског.

Оно што је мени много интересантније јесте степен интеракције између изолованих католичких заједница на Балкану, које су користиле српски језик у комуникацији (од средње Босне, Сребренице, западне Србије, Копаоника, Трепче, Јањева, Кратова, Ћипроваца). Поред чињенице да их је у касном средњем и новом вијеку покривала иста фрањевачка провинција Босна Сребрна, и социјални положај је био сличан, јер је био везан за градове и руднике. Такав положај је самим тим узроковао и тјешње везе са Турцима у односу на остало српско становништво. Надимак Кулизе, од исквареног турског калауз (доушник, ухода, потказивач), некако је био логичан слијед.

У попису Трепче видимо и нека презимена која налазимо и у другим рударским средиштима. Помињу се Шумани, Мирчете... Шумановићи су колико ми је познато католички род у Фојници, Мирчетићи су забиљежени као рударски род у Подрињу досељен од Сребренице.

На тај начин би положак католика у српским земљама био донекле сличан положају Јевреја у Европи. Они су свакако били упућенији једни на друге него на околно православно становништво, ако ништа друго оно због бракова, који су се ипак склапали у оквиру своје конфесије.

Бечки рат је свакако донио велику промјену јер је збрисао многе католичке енклаве и сасвим је извјесно да је један дио тих католика завршио у православљу или исламу.

Према називима села гдје су живјели "саси", Шљегово, Русиново, Лехово,...чини ми се да припадност једној вјери није била довољна да се једни с другим поистовјете у смислу етноса. Међу њима је било расне, језичке и културне разлике и чини ми се да је велики дио рудара Славена прешло на православље још за вријеме Немањића. Оно што видимо кроз примјер Јањева је само једна блиједа слика средњовјековља на том простору али довољно јасна да се види да су таква насеља више дубровачке него саске колоније. Ово са крипто-католицима доста јасно говори о статусу католика након 1690. г. Оно што ме сада интересује је како је долазило до тога да католици имају славу као и Срби. Јели то био неки компромис а остајали су католици или је то значило дефинитиван прелазак на православни обред.   

[Voljen od Boga]

Урошевић .......Он се бавио и криптокатолицима-љараманима у гњиланском и витинском крају, управо као такве их и наводи према информацијама које је добио од самих мештана Албанаца. Љарамани из тих крајева потичу од малисорско-дукађинске досељеничке струје из 18. века, не од ових католика из 16. и 17. века; они су се досељавали као католици, и док је већина њихових сународника прелазила на ислам убрзо након досељења, они то нису учинили, али су касније због притиска већински исламизоване околине привидно прешли на ислам док су у кући и даље славили све католичке празнике, вршили крштења деце и остале обреде, али кришом. Још један разлог привидног преласка на ислам, поред притиска комшија-сународника, је и тај што су као муслимани, па макар и привидни, имали много већа права и нису били раја.

Можеш ли нам нешто више рећи о овим малисорско-дукађинским досељеницима у гњиланском и витинском крају? Јели било крипто-католика и на другим локацијама или је то карактеристично само за Гњилане и околину ?

[Милош]

Sanouz je мoждa Cтaнoвцe...

A Dobrosiuze je вepoвaтнo Дoбpoшeвaц.

[Pavo]

Можеш ли нам нешто више рећи о овим малисорско-дукађинским досељеницима у гњиланском и витинском крају? Јели било крипто-католика и на другим локацијама или је то карактеристично само за Гњилане и околину ?

Prije svega treba navesti da je ova pojava postojala samo kod Albanaca.  I Letničani i Janjevci su uvijek bili otvoreni katolici.  Kripto-katolika je moglo biti samo tamo gdje je bilo otvorenih katolika, jer samo tamo su im svećenici mogli dijeliti sakramente i održavati ih u tajnom katoličanstvu.  Tako imamo kripto-katolike u blizini Janjeva i Letnice ali ih nije bilo u Toplici jer tamo nema katoličke župe.  Između Đakovice i Prizrena je postojala župa Zjum, i tu su u istoimenom selu i susjednom Karašinđerđu Albanci uvijek živjeli kao katolici.  Međutim, oko Đakovice je bilo nekih 30-40 sela kripto-katolika koji nisu javno istupili kao katolici sve do početka XX stoljeća.  Danas su svi otvoreno katolici.  Slično je bilo oko Peći, gdje je župa postojala samo u gradu a današnji katolici oko Kline(to je danas župa Zlokućane) živjeli u ljaramanstvu.

Kao primjer kako je sve ovo izgledalo, evo katolika iz sela Kruševa kod Peći s poreznog popisa 1913.  Popis je u obliku "ime - ime oca - prezime."

Mark Drec Gojanović
Mark Đok Gojanović
Frok Đin Gojanović
Frok Nua Merdić
Kol Ajdar Merdić
Prek Nikol Merdić
Mark Rama Gojanović

S druge strane, u katoličkoj mahali same varoši Peći, svih 30 ljudi imaju očeve koji imaju katolička imena. 

[Pavo]

A Dobrosiuze je вepoвaтнo Дoбpoшeвaц.

To ima smisla.  Sva sela bi se onda nalazila između Vučitrna i Prištine.

[Pavo]

O Janjevu i njegovom stanovništvu su manje radove objavili i Atanasije Urošević i Mirko Bajraktarović, a Gliša Elezović je još prije 100 godina istraživao njihov govor.

http://www.mediafire.com/file/xsd9309f2600k1h/Atanasije%20Urosevic%20-%20Janjevo.pdf
http://www.mediafire.com/file/iy5301wt61025u7/kqkumu8u7o0dhcjia3cijeibj1_out.pdf
http://www.mediafire.com/file/pomxoiejn3ji8i9/Elezovic-Janjevo.pdf