Аутор Тема: Ковачани  (Прочитано 33883 пута)

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #20 послато: Август 04, 2017, 07:49:47 поподне »
Свака част за анализу, Equinox. Притом је све употпуњено днк резултатима. Одличан посао. Нешто слично раде Аврамијевштаци, Пјешивци, Пивљани и Озринићи. Истина, не са тако детаљном етнолошком анализом, мада и нису тако компликовани као "Ковачани". :)

Хвала, Небојша. Мислим да је реконструкција порекла и услова живота и миграција један важан подухват не само са аспекта изучавања порекла појединих родова већ са аспекта реконструкције средњевековног друштва у Србији.

Чињенице до којих се дошло тестирањем горе поменутих потврђује управо тезу коју мој познаник, да не кажем, пријатељ, наш еминентни историчар, Срђан Катић већ дуго тврди - да су наши средњевековни градови и насеља били веома развијени привредни и културни центри у којима су Срби били веома  активни и истакнути, да не кажем главни носиоци привредних и друштвених активности. Османски извори то потврђују и у много чему приказују Србе и њихову улогу у привреди много боље него што је то чинила наша традиционална историографија.

Што се самих Ковачана тиче, предстоји још много истраживања како би се реконструисао живот заједнице, који је, чини ми се да је сада већ сасвим извесно, био детерминисан рударском делатношћу и као такав, привлачио је миграције из различитих крајева. Оно што мени тренутно окупира пажњу јесте крсна слава, која је заједничка свим родовима који су у Ковачици обитавали у различитим периодима средњег века. Мислим да је морао да постоји својеврсан "култ" Светих Врачева, који је могао због симболике "врачева-лекара" да буде везан за ризике које су рударски и ковачки послови собом носили. Ово је просто претпоставка, без неке утемељености јер у Ковачици на жалост, нема остатака старих црквишта а нарочито неких споменика и знамења која би посведочила о постојању таквог "култа".

Даље, према налази ДНК тестирања које сам образложио, назиру се бар три правца из којих су се насељеници досељавали, са запада (I2-PH908), севера - североистока ( I2-М223) и југа (I2a DN).

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #21 послато: Август 04, 2017, 07:54:23 поподне »
Oдличнo!

Штo ce тичe Kaдићa, њиxoвo пpeзимe мoжe дa aлудиpa нa "кaдиjу"- цapиникa у Tpeпчи, o чeму пишe Mиxaилo Динић. Ta je улoгa билa нaмeњeнa Дубpoвчaнимa. Moгућe дa cу ce пpeци Kaдићa кao мoгући Cacи-кaтoлици paнo утoпили у бpojну дубpoвaчку кoлoниjу. И дaнac пocтoje пoтoмци тиx кaтoликa, чиje je пpeзимe oпcтaлo дo дaнac: Гуcнићи, Кoлићи...

Taкoђe миcлим дa тpeбa тeму пpeбaцити у "Poдoви и њиxoвe xaплoгpупe".

Хвала, Милоше! Слажем се са претпоставкама и надам се да ће нам у наредном периоду бити доступнија изворна грађа попут Османских пописа, која ће разјаснити многе дилеме.
Сама чињеница да се Кадићи већ у 16. веку помињу са презименом, које је било својствено Дубровчанима и досељеним становницима говори у прилог томе јер је у том периоду српско становништво пописивано са патронимицима.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #22 послато: Септембар 10, 2017, 12:46:13 поподне »
У вишесатном разговору са једним од старијих Ћамиловића, који су се иселили из Вучитрна после Другог светског рата, мој саговорник је случајно навео предање о величини Вучитрна у средњем веку и куги која је у том граду завладала, и онда су коцкице почеле полако да се уклапају...

Ћамиловићи су у нашој историјској грађи забележени као познати трговачки род из Трепче, који се у Вучитрн рано спустио из Ковачице. Међутим, оно што је у грађи изостављено/ пропуштено јесте разлог због кога би се познати и уважени трговачки род, који је уживао привилегије, повукао из Трепче у село у непосредном окружењу, на надморској висини од 1000-1200 метара, чији се услови не могу ни приближно поредити са онима у претходном станишту.
 
Кадићи, који су такође пописани у махали Trepz, која припада Трепчи, у периоду 1566-1574) су такође у литературу наведени као Ковачани односно, становници Ковачице.

А. Урошевић је позивајући се на путопис Е. Челебије, у чланку о Вучитрну, забележио да је након успона у развоју, Вучитрн доживео прекретницу у периоду Кандијској рата, када је почео да опада. Почетком средине 17.века је Вучитрн, по њему, имао око 2000 кућа, да би након неколико деценија у Вучутрну било затворено око 150 господских конака.

Грађа о привредним и демографским приликама у Трепчи ми за исти периоду није позната, тако да бих замолио наше уважене чланове који имају сазнања о истој, да ме упуте, али верујем да нису могле бити знатно другачије од оних у Вучитрну.

Једна веома битна околност је изостављена у Урошевићевој анализи, за коју верујем да пружа  веома битне информације које би могле да објасне депопулацију у поменутим крајевима у другој половини 17.века а која није везана за Аустријско-турски рата и Сеобу становништва 1690. године.

Наиме, истражујући грађу о избијању Велике епидемије куге у Бечу 1679. године сам наишао на наводе о великом таласу епидемије куге у Османском царству у периоду 1675-1684. године, која је захватила територије у Малој Азији и на Балкану а која се проширила на север и која је захватила Аустрију, Мађарску, Бохемију, Саксоније и наставила даље на север.

Иако још на нивоу спекулације, верујем да је ова епидемија, поред Вучитрна, захватила и Трепчу, и да је узела данак у људству, чиме је ударен последњи ударац рударској делатности у реону Трепче.
Верујем да је Ковачица за део непогођеног становништва послужила као склониште у које су се повукли како би избегли епидемију и да се култ Св. Врача (исцелитеља)  усталио у Ковачици, међу виђеније трепчанске родове који су се у њу повукли под претњом куге.

Како би се другачије протумачио нагли пад и депопулација Вучитрна у периоду од средине 17.века до Аустријско-турског рата и Велике Сеобе становништва?

Дакле, на основу наведеног, верујем да су "Ковачани" заправо родови и фамилије које су проистекле од старих трепчанских родова који су се у време епидемије куге, која је владала на Балкану и захватила ширу област Вучитрна, повукли у Ковачицу како би избегли претњу по егзистенцију. У том контексту се међу тим родовима успоставио култ Св. Врача, исцелитеља, који се до данашњег времена одржао међу потомцима тог становништва и који чини једну од најмаркантнијих карактеристика Ковачана, која је при изучавању порекла родова који су у свом предању сачувала успомену на Ковачицу, као претходном станишту, често наводила на погрешан закључак да су Ковачани један хомоген род.

У овом случају, ДНК тестирање узорка родова који се у литератури наводе као Ковачани је било од пресудног значаја, јер је показало да се не ради о једном хомогеном роду, већ о скупу родова различитог генетског порекла.

Верујем да се у испитивању даљег порекла "Ковачана" може једино приступити индивидуално и тражити претке у некадашњем становништву Трепче. Индиције да су преци Ковачани заправо становници Трепче и непосредне околине из периода 16. века управо дају примери Ћамиловића и Кадића.

Ја ћу у наредном периоду, за оне које то занима, покушати да на српски језик преведем попис хришћанског становништва Вучитрна и Трепче из горе наведеног пописа који је на албански превео и обрадио С. Пулаха.

Замолио бих наше упућеније чланове да ме упуте, ако имају више информација о поменутој епидемији која је захватила Стару Србију у периоду између 1675. и 1684. године.

На крају, једна мала допуна у вези са историјским записима о родовима који су проистекли из Ћамиловића.

Иако постоји род Јаргића, пореклом из Вучитрна, који слави Св. Враче, по казивању Ћамиловића из Вучитрна, они нису исти род нити су у било каквим родбинским односима са Ћамиловићима у последњих 150 до 200 година. Ово наравно, не искључује поменуте Јаргиће из групе Ковачана.

У Ћамиловићима постоји један огранак, који се унутар рода, ради распознавања, популарно називао Јаргићи, по Јаргастију (Јарги) који је живео у другој половини 19. века а чији је потомак мој саговорник.

Исто тако, не постоји посебан род Кекереза. Као и код огранка који су се називали Јаргићи, "кикирези" је надимак за други огранак Ћамиловића, чији је предак био слабијег материјалног стања а имао јако велико потомство па су деца била често гладна те су била пргава као "кикирези" ( у народу се тај назив користио за петлиће).

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Ковачани
« Одговор #23 послато: Септембар 10, 2017, 02:16:37 поподне »

Дакле, на основу наведеног, верујем да су "Ковачани" заправо родови и фамилије које су проистекле од старих трепчанских родова који су се у време епидемије куге, која је владала на Балкану и захватила ширу област Вучитрна, повукли у Ковачицу како би избегли претњу по егзистенцију.

Oдличнa aнaлизa и тумaчeњe! Кao и штo caм и caм пpeтпocтaвљao, peч je o cтapиницимa, aли o xeтepoгeнoм poду. Дaклe Koвaчицa je cвojeвpcни peфугиjум cтapиникa Tpeпчe.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Ковачани
« Одговор #24 послато: Септембар 10, 2017, 02:43:15 поподне »
Све похвале за Еквинокса!

Извињавам се ако је већ било речи о томе, је ли помињано када се спомиње први пут сам топоним Ковачица, тј. зна ли се колико је стар?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Ковачани
« Одговор #25 послато: Септембар 10, 2017, 02:56:32 поподне »
Све похвале за Еквинокса!

Извињавам се ако је већ било речи о томе, је ли помињано када се спомиње први пут сам топоним Ковачица, тј. зна ли се колико је стар?

У пoпиcу Oблacти Бpaнкoвићa из 1455. ce cпoмињe кao Koвaчићи у нaxиjи Лaб, aли кao oпуcтeлo ceлo.
« Последња измена: Септембар 10, 2017, 03:03:37 поподне Милош »

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #26 послато: Септембар 10, 2017, 03:32:23 поподне »
Oдличнa aнaлизa и тумaчeњe! Кao и штo caм и caм пpeтпocтaвљao, peч je o cтapиницимa, aли o xeтepoгeнoм poду. Дaклe Koвaчицa je cвojeвpcни peфугиjум cтapиникa Tpeпчe.

Хвала Милоше. Да ми ти и Pavo нисте открили и обезбедили поменути попис, тешко да би уопште дошло до утврђивања временског периода и локације у којима се први пут помињу неки од данашњих Ковачана.

Ковачица је очигледно било село у коме су се вршили неки радови прераде руде али је сама сразмера односно, број родова који своје порекло везују за то село несразмерно велик када се узму у обзир његови потенцијали.
Оно што је такође мени било занимљиво јесте условно речено, "капитал" које су они мени познати Ковачани имали на располагању при даљем расељавању. Урошевић је забележио неке Ковачане, чини ми се Лазиће, који су почеком 19.века сишли у околину Вучитрна и купили земљу од Турчина чифчије. Затим, Ћамиловићи који су наставили да се успешно баве трговином након спуштања у Вучитрн, што указује да су у Ковачици провели једно кратко време јер су успели да задрже или за кратко време обнове трговачке везе по поновном укључивању у привреду. На крају, Кадићи и Филимоновићи, који су вероватно заједно из Ковачице прешли у Лешак и успоставили неку врсте симбиозе, која је несумњиво створена у Ковачице у условима које сам описао. Филимоновићи су или заузели мада ми је већа вероватноћа да су купили имање на централном месту у Лешку, где је била Кула и одржали кметство до исељења у Топлицу а Кадићи су купили велике поседе земље које су у њиховом власништву до данас.

Дакле, у праву си да су Ковачани староседеоци јер сви родови са којима сам разговарао пате од староседелачке односно, стариначке амнезије.

Мислим да даље порекло ових родова треба тражити у старој српској властели Вука Вранковића, као дубровачким и грчким трговцима и Сасима.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #27 послато: Септембар 10, 2017, 03:33:25 поподне »
Све похвале за Еквинокса!

Извињавам се ако је већ било речи о томе, је ли помињано када се спомиње први пут сам топоним Ковачица, тј. зна ли се колико је стар?

Хвала пуно, Живота!

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #28 послато: Септембар 10, 2017, 04:27:12 поподне »
Oдличнa aнaлизa и тумaчeњe! Кao и штo caм и caм пpeтпocтaвљao, peч je o cтapиницимa, aли o xeтepoгeнoм poду. Дaклe Koвaчицa je cвojeвpcни peфугиjум cтapиникa Tpeпчe.

Постоји још један кластер, из ове перспективе гледано, чији би постанак и природа асоцијације могли да се протумаче на готово идентичан начин као и код Ковачана. Радослав Павловић је поред необјављеног записа о Ковачанима, који се чува у Етнографској збирци САНУ, оставио сличан текст о "Маринчанима", које је покушао да доведе у везу са Ковачанима због крсне славе.
Село Маринци(е) је на још већој надморској висини од Ковачице и гравитирало је Беласици тако да врло лако може да се деси да су Маринчани, који су се након 1690. а затим и 1878. године исељавали по копаонику до Жупе и по Топлици, махом по копаоничком селима Куршумлије и Блаца, били скуп разнородних родова који су се од куге повукли (не нужно из реона Беласице, у којој су рударске активности, према до сада објављеним изворима, замрле) на то, рекло би се привремено станиште. Могуће је да се и тамо повукло становништво Трепче, као из долине Лаба.

Још једна занимљивост, Павловић је у свом спису о Ковачанима, нејасно, на крају, без повезивања првих са другима, "прескочио" на "Властеличиће". Веза ми није била јасна када сам тај спис читао пре више година али би заиста могла постојати нека веза уколико су Ковачани односно, део њих, били припадници средњевековне ситне властеле која је у 16. и 17.  веку била сконцентрисана у Трепчи.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Ковачани
« Одговор #29 послато: Септембар 10, 2017, 04:34:33 поподне »
Equinox, ово је јако занимлјиво !
Прво да напоменем да ја нисам хисторичар и да немам тај вокабулар али покушат ћу допринијети овом истраживанју јер је моје поријекло такво, и према хисторијским изворима и према генетици.
Према ономе што сам ја начуо од својих предака и према мојем истраживанју "саси" су прво дошли у планинама од Бјеласице до Дурмитора. Кажем "саси" јер је очигледно да се не ради исклјучиво о људима из Саксоније у Њемачкој, већ о врло различитим етносима са подручја Њемачке, Чешке, Пољске, Словачке, Украине па и Француске. Вријеме њиховог доселјаванја је морало бити пуно прије него што их починју помињати хисторијски извори. Врло је вјероватно да их хисторијски извори поминју тек када су успјели да пронађу врло квалитетне руде сребра  на локацији која се звала Брсково према њиховом ранијем мјесту боравка у Њемачкој, у области Аламанија. Рудари из Њемачке су почели населјавати, у исто вријеме, и локације на Карпатима а најпознатије су Трансилванија и Спиш. Тај "надимак" су добили у Угарској ( И Трансилванија (Ердељ) и Спиш  (Сепаш) су тада били у Угарској од славенофоних комшија. Узгледа да су говорили језиком сличним данашнјем чешком и словачком језику са пуно примјеса њемачког, посебно када се радило о ријечима које се користе у рударству и свакодневним флоскулама, поздравима итд. То се види по топонимима гдје су они живјели. Када је Брсково постало надалеко познато почели су долазити "саси" из ових области у Угарској али и становништво које се није бавило рударством из других крајева на сјеверу, бјежећи од Монгола. Проналазак квалитетне руде, близина Котора и Дубровника и повећан број радне снаге, узрокован најездом Монгола, допринио је да Брсково постигне ту славу. Моји преци кажу "сине, наши преци су први колац ударили у Колашину" а то би требало да значи да је Колашин био рураран до нјиховог доласка или да им је то прва локација коју су населили на Балкану. Колашин, очито, долази од ријечи коло што значио пећ за топлјенје руде или за такозвано прженје руде, процес који се обавлјао пеије толјенја а има сврху да се добије што чистија руда. Живјели су привилеговано у Рашкој, правили су населја са кућама у два реда и понекад и црквом. Живјели су у посебним заједницама коју је чинила проширена породица. Нису се бавили само рударством него и производнјем креча, трговином и транспортом робе на деликатним мјестима као што су велике ријеке и сл.. Нису сви живјели на једном мјесту већ су се распоређивали на локацијама која је била близу нјиховој дјелатности. Једни су живјели близу рудокопша (разна Крушева, Руднице, итд.), други близу мјесту кдје су производили угаљ (разна Паљевине, Паља, итд.) затим на мјестима гдје су припремали руду ( разна Пржишта, Медена гувна, Прала, Бирулјци исл.) и на крају у разним трговима тог времена. Били су повезани једни са другима тако да се може, према мојим прецима, видјети да су од Брскова до Дубровника населјавали локације гдје су се могли бавити рударством али су, у исто вријеме, то биле локације битне за транспорт робе, дакле, мјеста гдје се вршио претовар робе. Та мјеста су углавном мјеста гдје се начин транспорта мијенја од конјског на колски начин. Повезани су били и са другим припадницима тог "етноса" па је познато да су ишли чак до Бугарске да би се оженили. У горнјем току Лима су јако оснажили и имали посебну организацију која је практично била "држава у држави". Највеће цркве би требале бити на локацији Ахметмујовићи код Доле, близу Гусиња, Шудикови, Брзави (на локацији Бискуповине) и постоји вјероватноћа да су цркву Светог апостола Петра у Бијелом Полју градили "саси" и которани, касније је била и православна црка а једно вријеме и џамија. Очито да се то није свиђало Њемњићима па је дошло до раскола између тога ко ће имати патронат над овим црквама которани или дубровчани. Ако би то билу дубровчани то би значило да су католици среднјовјековне србије под патронаом Климента Петог. Након тог раскола, о којем постоји усмено преданје, дошло је до формиранја Климента, то јест до формиранја посебног реда у католичанству. Ти бунтовни католици су се населили од Шекулара ка Албанији све до Скадра. Нјима су се придруживали разни бунтовници, најприје против Србије и касније против османлија.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Ковачани
« Одговор #30 послато: Септембар 10, 2017, 04:34:54 поподне »
Дакле, каравански путеви преко Сеоца и низ Морачу постају несигурни због Климента и Влаха што ове локације чини мање привлачним за ово становништво. Спонтано се шире према Пљевљима све до Рудог и Сребренице, на западу, преко Бихора и Тутина ка Голији, Руднику и Копаоники а преко Ругове за Пећ, Трепчу , Јанјево и даље према Осоговским планинама. То ширење прати ширење средњовјековне Србије. У исто вријеме развија се антагонизам између православаца и католика и тада добијају оно "лукави латини". И ријеч битанга долази од њнјемачког бите=молим и данке=хвала чиме су се поспрдивали њиховом процедуралном понашању а касније је та ријеч добила друго значење. У вријеме успона Србије њихова привилегије се сманјују у појединим подручјима и долази до дјелимичне асимилације у Србе. Ипак, дочекали су османлије и били су силом одвођенји у остале дјелове османског царства да преносе технолошке процесе у рударству. Један добар дио се задржава на Балкану и добијају одређене привилегије и посебан закон за нјих. Као посебан етнос католичке вјеросповјести се поминју све до Пиколоминијевог палјенја Скоплја. Узевши учешће у тим борбама не само да губе привилегије код османлија већ бивају гонјени и починју се крити по мјестима са већом надморском висином и кгдје су имали рођака већ интегрираних у Србе или муслимане као посебног етноса (данас Бошнјаци). Један дио се повукао са ћесаревцима, један дио, разочаран у ћесаровце се одмах исламизирао а један дио иде ка Котору и Дубровнику отуда помисао да они долазе одоздо. Помаци и Горанци имају у свом саставу потомака ових "саса" који су настанјивали данашнју Македонију и Бугарску. Према васојевићком закону видимо да их у тој области има још јер им се пријети "који ковач на Божић не удари чекићем о наковањ да се обестрви". Занимљиво је да су неки до краја 19. вијека остали католици а неке жене су дочекале и 20. вијек јер су жене биле манје склоне конвертиранју.
Мало сам се уморио :)
Надам се да не требам напоменути да је све ово конструкција према ономе шта ја знам о нјима, права истина ће засигурно још бити далеко.
Поздрав !
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Ковачани
« Одговор #31 послато: Септембар 10, 2017, 04:37:52 поподне »
Да знате да Ковачица има и поред Колашина :
https://mapcarta.com/18786882/Map
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Ковачани
« Одговор #32 послато: Септембар 10, 2017, 05:05:20 поподне »
Постоји још један кластер, из ове перспективе гледано, чији би постанак и природа асоцијације могли да се протумаче на готово идентичан начин као и код Ковачана. Радослав Павловић је поред необјављеног записа о Ковачанима, који се чува у Етнографској збирци САНУ, оставио сличан текст о "Маринчанима", које је покушао да доведе у везу са Ковачанима због крсне славе.
Село Маринци(е) је на још већој надморској висини од Ковачице и гравитирало је Беласици тако да врло лако може да се деси да су Маринчани, који су се након 1690. а затим и 1878. године исељавали по копаонику до Жупе и по Топлици, махом по копаоничком селима Куршумлије и Блаца, били скуп разнородних родова који су се од куге повукли (не нужно из реона Беласице, у којој су рударске активности, према до сада објављеним изворима, замрле) на то, рекло би се привремено станиште. Могуће је да се и тамо повукло становништво Трепче, као из долине Лаба.

Још једна занимљивост, Павловић је у свом спису о Ковачанима, нејасно, на крају, без повезивања првих са другима, "прескочио" на "Властеличиће". Веза ми није била јасна када сам тај спис читао пре више година али би заиста могла постојати нека веза уколико су Ковачани односно, део њих, били припадници средњевековне ситне властеле која је у 16. и 17.  веку била сконцентрисана у Трепчи.

Упpaвo кpcнa cлaвa и oвo тумaчeњe мe нaвoди нa paзмишљaњe дa зaпpaвo cви кojи cлaвe cв. Вpaчe, a нeмajу пpeдaњe o пopeклу, a гpaвитиpajу нa пpocтopу jужнoг Koпaoникa,  пpeдcтaвљajу cтapoceдeлaчкo cтaнoвништвo, кoje упpaвo cлaвa paзликуje oд Xepцeгoвaцa, дoceљeниx кpajeм XVII или пoчeткoм XVIII вeкa.

Jeднoм cи пocтaвиo cпиcaк тиx poдoвa кojи cлaвe cв. Вpaчe. Mнoгe пoзнajeм личнo, пa нeкa aкциja ce мoжe нaпpaвити. :)

Jelic

  • Гост
Одг: Ковачани
« Одговор #33 послато: Септембар 10, 2017, 05:10:10 поподне »
Упpaвo кpcнa cлaвa и oвo тумaчeњe мe нaвoди нa paзмишљaњe дa зaпpaвo cви кojи cлaвe cв. Вpaчe, a нeмajу пpeдaњe o пopeклу, a гpaвитиpajу нa пpocтopу jужнoг Koпaoникa,  пpeдcтaвљajу cтapoceдeлaчкo cтaнoвништвo, кoje упpaвo cлaвa paзликуje oд Xepцeгoвaцa, дoceљeниx кpajeм XVII или пoчeткoм XVIII вeкa.

Хмм, али зар на простору Копаоника не постоји она група родова са том славом која је досељена из Домановића код Стоца у Херцеговини крајем 17. века?

По Чачку и Лучанима има Домановића са славом Свети Врачи, што је исто јако занимљиво у вези тих родова са Копаоника.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Ковачани
« Одговор #34 послато: Септембар 10, 2017, 05:46:09 поподне »
Хмм, али зар на простору Копаоника не постоји она група родова са том славом која је досељена из Домановића код Стоца у Херцеговини крајем 17. века?

По Чачку и Лучанима има Домановића са славом Свети Врачи, што је исто јако занимљиво у вези тих родова са Копаоника.

Дoмaнoвићи у oвoм cлучajу нe иcпуњaвajу двa глaвнa кpитepиjумa: имajу jacнo пpeдaњe o дoлacку кpajeм XVII вeкa и Maчкoвaц, Гpaбoвницa и Kpивa Peкa кoje cу нaceлили, нe пpипaдajу jужнoм Koпaoнику. У oвoм cлучajу Дoмaнoвићи нe би тpeбaли дa имajу билo кaквe вeзe ни ca Koвaчaнимa ни ca poдoвимa пopeклoм из ceлa jужнoг Koпaoникa (oд Бopчaнa дo Вучитpнa).

Jelic

  • Гост
Одг: Ковачани
« Одговор #35 послато: Септембар 10, 2017, 06:03:51 поподне »
Дoмaнoвићи у oвoм cлучajу нe иcпуњaвajу двa глaвнa кpитepиjумa: имajу jacнo пpeдaњe o дoлacку кpajeм XVII вeкa и Maчкoвaц, Гpaбoвницa и Kpивa Peкa кoje cу нaceлили, нe пpипaдajу jужнoм Koпaoнику. У oвoм cлучajу Дoмaнoвићи нe би тpeбaли дa имajу билo кaквe вeзe ни ca Koвaчaнимa ни ca poдoвимa пopeклoм из ceлa jужнoг Koпaoникa (oд Бopчaнa дo Вучитpнa).

Аха, ок, сад ми је јасније.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #36 послато: Септембар 11, 2017, 01:58:32 поподне »
Упpaвo кpcнa cлaвa и oвo тумaчeњe мe нaвoди нa paзмишљaњe дa зaпpaвo cви кojи cлaвe cв. Вpaчe, a нeмajу пpeдaњe o пopeклу, a гpaвитиpajу нa пpocтopу jужнoг Koпaoникa,  пpeдcтaвљajу cтapoceдeлaчкo cтaнoвништвo, кoje упpaвo cлaвa paзликуje oд Xepцeгoвaцa, дoceљeниx кpajeм XVII или пoчeткoм XVIII вeкa.

Jeднoм cи пocтaвиo cпиcaк тиx poдoвa кojи cлaвe cв. Вpaчe. Mнoгe пoзнajeм личнo, пa нeкa aкциja ce мoжe нaпpaвити. :)

Слажем се да би Св. Врачи могли бити обележје стариначких родова на Копаонику а да је њихов култ резултат специфичних услова у којима су живели у једној гази свог развоја. Мислим да су оне само део тог корпуса староседелаца и да су управо по бројности и слави постали видљиви и препознатљиви. Међутим, има то још родова, о којима смо причали који спадају у старинце по овој дефиницији а који су врло значајни...Имамо Фртуниће, Парлиће и других.

Ја сада тренутно покушавам да дођем до узорка за Ћамиловиће и мислим да ћемо имати колико толики узорак за копаоничко-горњоибарску област са оних тестираних 10 Ковачана, као и другим тестирани а које имамо у бази ( Ђоровић и још по неки). Мислим да би тај узорак требало допунити резултатима још једно десетак виђенијих родова из тог краја у првој инстанци.

Предлог ти је супер и мислим да бисмо могли да предложимо такву акцију, по узору на акцију тестирања 20 Црногораца а која би надопунила списак јужњака и Косоваца.
У сваком случају, мислим да би претходно поменута два рода требало да се нађу на списку.

Да ли је неком познато да је рађено ДНК испитивање становника Дубровника и његовог залеђа или да је бар становништво тог краја обухваћено истим истраживањем? Било би интересантно видети колико рефлектује генетску структуру херцеговачког залеђа као и да ли резултати имају везе са областима Старе Србије.

Фртунићи су врло интересантни, као и Парлићи, које је М. Мандић Студо нашао, међу сељачко становништви у околини Фоче у 15. веку а којих има или је било до скоро у Вичитрну, Скопској Црној Гори и Неродимљу. Та дистрибуција ми некако индикује да је њихово расељавање пратило кретање средњевековне српске властеле, о којој нажалост имамо мало писаних трагова...

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #37 послато: Септембар 11, 2017, 02:04:47 поподне »
Дакле, каравански путеви преко Сеоца и низ Морачу постају несигурни због Климента и Влаха што ове локације чини мање привлачним за ово становништво. Спонтано се шире према Пљевљима све до Рудог и Сребренице, на западу, преко Бихора и Тутина ка Голији, Руднику и Копаоники а преко Ругове за Пећ, Трепчу , Јанјево и даље према Осоговским планинама. То ширење прати ширење средњовјековне Србије. У исто вријеме развија се антагонизам између православаца и католика и тада добијају оно "лукави латини". И ријеч битанга долази од њнјемачког бите=молим и данке=хвала чиме су се поспрдивали њиховом процедуралном понашању а касније је та ријеч добила друго значење. У вријеме успона Србије њихова привилегије се сманјују у појединим подручјима и долази до дјелимичне асимилације у Србе. Ипак, дочекали су османлије и били су силом одвођенји у остале дјелове османског царства да преносе технолошке процесе у рударству. Један добар дио се задржава на Балкану и добијају одређене привилегије и посебан закон за нјих. Као посебан етнос католичке вјеросповјести се поминју све до Пиколоминијевог палјенја Скоплја. Узевши учешће у тим борбама не само да губе привилегије код османлија већ бивају гонјени и починју се крити по мјестима са већом надморском висином и кгдје су имали рођака већ интегрираних у Србе или муслимане као посебног етноса (данас Бошнјаци). Један дио се повукао са ћесаревцима, један дио, разочаран у ћесаровце се одмах исламизирао а један дио иде ка Котору и Дубровнику отуда помисао да они долазе одоздо. Помаци и Горанци имају у свом саставу потомака ових "саса" који су настанјивали данашнју Македонију и Бугарску. Према васојевићком закону видимо да их у тој области има још јер им се пријети "који ковач на Божић не удари чекићем о наковањ да се обестрви". Занимљиво је да су неки до краја 19. вијека остали католици а неке жене су дочекале и 20. вијек јер су жене биле манје склоне конвертиранју.
Мало сам се уморио :)
Надам се да не требам напоменути да је све ово конструкција према ономе шта ја знам о нјима, права истина ће засигурно још бити далеко.
Поздрав !

Хвала пуно, Voljen od Boga, на исцрпном и јако информативном тексту. Интересантно је не само са аспекта упознавања околности у којима су се развијали већ и некако даје слику мотива због којих су се асимиловали у домаће становништво. Мислим да рударске и трговачке жупе и области нису ни приближно истражене у мери у којој заслужују и да би нам подробније информације заправо дале много бољу слику колико је становништво које је обитавало у тим центрима били прогресивно у друштвено економском погледу, па и културном.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #38 послато: Септембар 11, 2017, 02:28:25 поподне »
Дoмaнoвићи у oвoм cлучajу нe иcпуњaвajу двa глaвнa кpитepиjумa: имajу jacнo пpeдaњe o дoлacку кpajeм XVII вeкa и Maчкoвaц, Гpaбoвницa и Kpивa Peкa кoje cу нaceлили, нe пpипaдajу jужнoм Koпaoнику. У oвoм cлучajу Дoмaнoвићи нe би тpeбaли дa имajу билo кaквe вeзe ни ca Koвaчaнимa ни ca poдoвимa пopeклoм из ceлa jужнoг Koпaoникa (oд Бopчaнa дo Вучитpнa).

Ја сам мало скептичан по питању Домановића јер је запис о њиховом пореклу проистекао из разговора са теренских испитовања Радослава Павловића а не постоји ни један документовани доказ који би га поткрепио. Ја ћу покушати мало више да дознам о њима у наредном периоду а мислим да Крива Река спада у области које су ослобођене после Првог српског устанка тако да би морали и а де појаве у пописима који су Архиву Србије.
Оно што би било интересантно видети је да ли се предања „Домановића“ са Копаника поклапају са предањем Домановића у Шумадији и Западној Србији. Лука, да ли имаш неких информација о њима?

Мислим да сам у једном од порука од пре неколико месеци поменуо како је код старинаца дошло до „ корупције“ народног сећања и где су се направиле такве конструкције, на основу доступности информација које одударају од реалног стања ствари.
По том принципу, су Кадићи у Лешку, на основи врло малог броја паралела упркос велико броју разлика, успоставили били предање да потичу од Кадића из Бјелопавлића. Сада дефинитивно знамо да не само да нису од Кадића из Бјелопвалића већ и да су као дефинисац род постојали и обитавали у Трепчи бар 200 година пре претпостављеног времена рођења „Кадије“, родоначелника Кадића.
Поред тога, Дедијер је забележио само један православни род у Домановићима, чини ми се Зелениковиће, који славе једну другу крсну славу. Поред тога, има доста потомака „Ковачана“ и „Маринчана“ који су населили Криву Реку и Грабовницу тако да би их ја и даље држао у игри.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Ковачани
« Одговор #39 послато: Септембар 11, 2017, 02:32:18 поподне »
Еквиноксе, да ли има вести о исходу СНП панела Стевановића?