Још поодавно, одлазећи на Космај, запао ми је у очи назив места Амерић недалеко од Младеновца. Један човек (Младеновчанин, дакле није мештанин Амерића) рече ми да је село добило назив по исељеницима у Америку, који су се тамо обогатили па се вратили, те је, отуд, село тако богато и лепих кућа.
Наравно да ми је одговор одмах зазвучао несувисло, јер, запитах се – кад су ти људи успели отићи у Америку, тамо се обогатити и вратити у завичај, колико је времена, покољења, ту морало проћи, па још да по тим америчким авантуристима село понесе назив? А и није баш подкосмајски крај познат по исељеницима у Америку.
Литература каже следеће:
„Прича се, да је у Америћу живео спахија Омер, по коме је село добило име „Омерић“, од кога је постало данашње име“ („Космај“, Боривоје Дробњаковић, 1930).
У османском попису влаха Београдске нахије из 1528. године, пописано је село Амерић са 19 домова.
У Попису Земунске нахије из 1578/9. године, у Земунској вароши налазимо двојицу људи презимена које може имати везе са топонимом Амерић: Митрета Хамерик и Марко Хамирић. У наредном дефтеру за Земунску нахију, писаном у раздобљу од 1588. до 1596. године, међу хришћанима вароши Земун, пописан је и Крагуј Хамерић, вероватно потомак (син) Митретин или Марков.
Село Хамерић, под тим називом, пописано је у Попису џизје Београдске области 1640/41. године, у Авалској нахији (о чему је рад написала Олга Зиројевић).
Велимир Михајловић у књизи „Српски презименик“ за презиме Амерић пише: „Презиме забележено једино у Иванић-Граду код Чазме у Хрватској. Идентично је са муслиманским личним именом Амер (арапски живот дуговечан). Које семантички одговара нашем имену ЖИвко. Узгред, тешко је сложити се са професором Миливојем Павловићем који тврди да је космајско село Амерић келтског порекла, то јест, да је постало „од трга посвећеног богу Меркуру (Ad Меrc)", јер име овог топонима треба посматрати просто као турско-српску комбинацију, од антропонима Амер и нашег патронимијског суфикса -ић“.
Постоји муслиманско презиме Хамерић у Благају код Мостара и селу Чапље код Санског моста.
Постоје данска презимена Хамерик и Хамерих.
Могућности:
1. Римско / келтско порекло топонима - Ad Меrc? Тешко за поверовати.
2. Топоним је настао од презимена које нема везе са османском влашћу? Видимо међу Земунцима око последње четврти и пред крај 16. века презимена уписана као Хамерик, Хамирић, Хамерић. Имена су србска, а турска власт је исувише кратко присутна у београдској околини и Земуну да би имала утицај на настанак презимена код хришћана. Подкосмајско село уписано је истоветним или веома сличним називом овим презименима око пола столећа раније (а исто толико и касније). Село је 1528. године уписано као Амерић, а Турци су коначно овим областима завладали тек седам година раније. Имају ли везе земунски Хамерићи са подкосмајским селом? Да ли је топоним испод Космаја патронимског порекла, а Земунци исељеници из подкосмајског села?
3. Топоним је настао под османским утицајем, по неком спахији Амиру, Амеру, Хамиру...?
4. Германско порекло топонима, односно презимена (Хамерик)?