Веома значајан резултат. Ево шта је Ердељановић закључио о Ђуричићима:
"Тако се дакле данашњи Ђуричићи (и њихови исељени рођаци) могу сматрати као братство двојног порекла, у коме се стопило потомство једнога од најстаријих цуцких братстава (E-V13>Z19851?) са потомством неког досељеника (J2a-M92?), који је вероватно био у сродству са прецима данашњих Бандића у Команима"
Кључно питање је да ли E-V13>Z19851 можемо сматрати хаплогрупом старих Матаруга. Подсјетићу да је и Бачко тестирао Братића E-V13 за којег постоји предање да је од Парежана Матаруга ( можда је међу Матаругама било више различитих E-V13 грана?)
Изгледа да се ради управо о томе. Ђуричићи су спој оба велика рода која налазимо у Цуцама (Е1б, Ј2а).
И, како се појављују нови подаци, изгледа да ће испасти да су Матаруге Е1б. У прилог томе имамо и оних неколико родова на овом подручју (Катунска нахија, Рудине) који су носиоци те хаплогрупе и ту су из веће давнине (Копривице и још неки, па тако и ова бјеличка групација).
Признајем да сам раније мислио да су Матаруге управо они други - Ј2а.
Е, сад, поставља се питање - ко су онда Ј2а. Можемо рећи - Орловићи. Али, и даље је енигма: ако су Ј2а Орловићи, зашто братства у Пјешивцима нигде не спомињу никакво предање о Орловићима, а, ето, генетика показује да су веома блиски цуцким "Орловићима". И не само генетски, него и географски јако блиски, да је тешко поверовати да они нису могли знати за порекло од Орловића и да га не би истицали као нешто што им иде у прилог племенитом пореклу.
Одакле уопште у овом крају та прича о Орловићима...?