Не знам да ли се у случају овог манастира спомињао и богослужбени текст писан на бесијском језику. Не знам зашто, као да ми је та информација остала у сјећању...
Постоје два помена
беских монаха у Палестини и на Синају; први помен је у путопису "Ходочасника из Пјаћенце" из 570. године, где се говори о постојању манастира у некој долини на Синају (можда манастир св. Катарине?) чији су богослужбени језици били грчки, латински, сиријски (арамејски), коптски и
бески; други је из хагиографије св. Теодосија Антиохијског (423-529) коју је написао Симеон Метафраст (живео у другој половини 10. века), где се говори о манастиру близу Витлејема чији је оснивач био управо св. Теодосије (где је касније и сахрањен); у том манастиру су постојале четири цркве - једна је била резервисана за покајнике, за опседнуте демонима итд. док су се у трима преосталим одржавале литургије на грчком (прва црква), јерменском (друга црква) и
беском (трећа црква); први део литургије је свако од монаха појао и слушао у својој цркви, а за главни део литургије су се сви окупљали у првој (грчкој) цркви. Мислим да је овде у питању следећи манастир:
https://en.wikipedia.org/wiki/Monastery_of_St._TheodosiusБлизу њега се налази и чувени Мар Саба манастир, чији је оснивач св. Сава Освећени, по којем је наш св. Сава - Растко Немањић добио монашко име:
https://en.wikipedia.org/wiki/Mar_SabaПо предању, у Мар Саби ће бити одржана последња литургија пре Другог Доласка Господа Исуса Христа.
У сваком случају, мишљења сам да постоји велика могућност да библиотека манастира св. Катарина чува неке рукописе који су записани на фамозном беском језику (преводи Јеванђеља и Псалтира). Када би неко такав неки рукопис успео да пронађе и одгонетне, то би био прави материјални доказ о карактеру протоалбанског, тј. на основу тога би дефинитивно могло да се утврди да ли је бески исто што и протоалбански, да ли му је сродан или претке Албанаца треба тражити у неком другом палеобалканском племену/народу.
Напоменуо бих још и
рукописе Димитрија Синаита, који би могли бити први списи написани српском редакцијом старословенског језика, 80-90 година пре Мирослављевог јеванђеља и Повеље бана Кулина, тј. крајем 11. и почетком 12. века. Ове рукописе је изучавао наш филолог др Виктор Савић, а пронађени су управо у библиотеци манастира св. Катарине на Синају:
http://www.politika.rs/scc/clanak/341123/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BE%D0%B4-%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B0