Ћутим да ође којеко губи тему из вида и она ни полахко тече у воде политичкога национализма.
Што се дотиче развоја србскога предачкога језика било би веома занимљиво утврдити када се јавља смјена парадигме "ја виђу" у "ја видим", а када "на небесије(х)" у "на небесима", у којим говорима се је прво заметнуло и из кога правца заразило и друге говоре.
Проблем при овој анализи може бити да је у Стедњем Вијеку писовни језик био расслојен и у зависности од намијене придржавало се старих традиционалних образаца изражавања.
Промјена типа "виђу - видим" је максимално спроведена на западу у словеначком и кајкавском, док је у бугарском увелико сачуван стари наставак "аз вижда" (а < ą*) а -м се јавља у глагола који се завршавају на -а- (аз искам).
Nikola Ranina, godište 1507
Pribela ružice,
molim te ljuveno podvij tej kosice, gdi godi žroveno A stati tuj nemoj, još
molju boga dil zašto mni život moj. da njeka gorka vika ljudi otravit. ... Opet mi misli sve na pamet još gredu
da smišljam kosi tvé.
-------
Дивковић (1563- 1631) у својим писањима користи и облик "ја говорим, ја течем" и "ја говор(ј)у, ја реку" али у разним случајима. "ја говору" претежно онда када цитира ријечи Иисуса, а иначе "ја говорим". Упућујем на
https://www.researchgate.net/publication/339326074_Funkcionalna_raslojenost_jezika_u_Divkovicevim_Besjedama страна 7.
За језик којим пише Дивковић каже "словински како се у Босни говори" те свој вјеронаук он назива "вјеронаук пука словинскога".
Он је сам из околине Сарајева и писао је ијекавицом с понеким икавизмима и с лексичким утицајима Дубровника. Он додуше пише "у књигах, на небесих" но исто тако наводи отче наш на народном језику у којем пише "на небес
има" (локатив) и "дужниц
има нашим" (датив) умјесто лок. на небес
их и дат. дужник
ом нашим.
Ова промјена (изједначење дат, лок, инстр. мн.) старија је него велике сеобе Срба који су их распространили свуда куда су дошли, али облика старога лок. налазили су се у устаљеним изразима поготово на периферији штокаваца. Битно је напоменути да се једино на Змијању и у Сани (западној Босни) гдје је висок удио старосједилаца или пак старије струје доселица, још у првој поли 20. в. стари наставци јављају подпуно равноправно и у омјеру 50/50 са новим књижевним који су до сада већ сасвим усвојени (
Дешић). Ти говори су ијекавско - штакавски, но исти наставци се користе и у икаваца шћакаваца тих и мало јужнијих крајева (
Пецо). Стари наставци чувају се и у кајкаваца и западнијих чакаваца док чакавџи од Задра на југ користе систем с изједначеним дат/лок/инстр. мн.
О свему шаренилу падежних наставака и борби старих и нових писали су много
Ивић и Даничић.
Из деклинационе проблематике босанско-хрецеговачких говора (датив, инструментал и локатив множине)Из деклинационе проблематике босанско-хрецеговачких говора (датив, инструментал и локатив множине)
https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/5963?show=full&locale-attribute=sr_RS