Скорашње поруке91
Херцеговачки родови / Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Последња порука M_Glavonjic послато Април 21, 2024, 05:42:04 поподне »Поштовани,
У претходним објавама на порталу изложили смо хипотезу о страдању породице Млађена Срезојевића, која је дефинисана као један од три велика догађаја, која су се секвенцијално десила у периоду од 1657 до 1660. године.
НАСТАВАК ИСТРАЖИВАЊА О СРЕЗОЈЕВИЋИМА
Пре читања текста који смо припремили сугеришемо да се подсетите, шта смо раније писали на тему Срезојевића, јер нови текст чини целину са претходно објављеним текстовима.
Референца на претходно објављени текст:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg196380#msg196380
Захваљујући Предрагу Т. Шћепановићу дошли смо до нових података и вредних сведочења о догађајима, коју сам кроз успостављену хипотезу реконструисао, а који су ни мање ни више него српска народна поезија.
Анализама народних песама се нисам дуго бавио, али нисам заборавио постулате које су ми давно усађени. Поред теме песме је изузетно битан и мотив због којег је песма написана, као и историјски контекст у који је песма смештена. Истраживање историјског контекста је важно, јер не само што он дефинише период када су се догађаји опевани песмом десили, већ и околности повезане са временом и местом које су утицале на стварање песме.
Морам да похвалим сарадњу са Владом Бојановићем, који је веома вредан и посвећен истраживач. Дефинитивно се не бих оволико ангажовао, да није било њега. Велику енергију има и подстиче нас остале истраживаче, да трагамо даље за новим подацима, успостављамо хипотезе и процењујемо колика је вероватноћа сваке од њих. Анализе које излажемо, смо дуго разрађивали, да би дошли до јасне форме која је спремна за објаву на форуму.
Песме које ћу анализирати се директно односе на предање о сукобу Васојевића и Срезојевића у периоду о коме је писано у претходном посту објављеном у фебруару.
Догађаји у Ровцима опевани су у 2 народне песме, „Васојева Стана“ и „Освета Станоја Николића“, записане у књизи „Епске народне пјесме из Васојевића“ писца Драгољуба Шћекића, као и у песми „Шта освета чини“ записана у трећој књизи Српских народних пјесама од Вука Стефановића Караџића. Прве две песме не могу се наћи на Internet-у, а трећа је доступна и можете је прочитати на следећем линку:
https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8
Мотив ове три песме је освета, кроз причу о њеној неопходности и неизбежности, која се реализује кроз зачарани круг насиља, који доводи до трагедија и смрти. Песме носе, за оно време, „дубоке моралне поуке“ о важности да се крвна освета спроведе, не само због правичности, јер се пала крв не прашта, већ и због части и поноса.
Историјски контекст се према хипотези коју сам изложио односи на догађаје, сукоб на Штавњу између Срезојевића и Васојевића и догађај који следи, злочин и освета Васојевића над Срезојевићима у цркви у Међуријечју.
Песме су писане од стране Васојевића и у њима је изнета њихова страна приче. У песмама се описује догађај који је разлог за њихову освету. Осуђују се Турци и Срезојевићи, величају њихови јунаци и оправдава освета над Војводом Иванишем Срезојевићем и његовом породицом. Права је срећа, да су из овог периода остали писани трагови, јер у недостатку других писаних извора, свака сведочења су злата вредна, без обзира што је у питању једна страна сагледавања трагичних догађаја.
Песме су до детаља описале предања Васојевића, али су очигледно прилагођене њиховим интересима и тадашњем наративу повезивања свега што је лоше са Турцима. То није страно ни за предања осталих племена, па ни за предање Главоњића о беби Млађену Срезојевићу пронађеној на стратишту, чију су породицу наводно побили Турци (реконструкцијом догађаја дошли смо до тога да Турци немају везе са тим злочином). Наравно, Турци нису били благонаклони према нашем народу и многе су злочине починили, али су били „јако погодни“ и да се прогласе кривцима и за догађаје са којима нису имали везе нити су у њима учествовали. Наратив је био такав у то време, да повезивање „лоших српских момака“ са Турцима у народу се још више појачавају њихове лоше особине. Тиме се безусловно оправдавају сви мотиви због којих долази до освете, па тако и у песмама Васојевића, у којима није само учињен злочин због кога се Васојевићи свете, већ је злочин подстакнут од стране Турака, што је још горе.
Оно што је зачуђујуће, јесте да се у свим овим песмама нигде не спомиње злочин на Кумовском гробљу (Предраг Т. Шћепановић нас је кориговао и нагласио да се место зове Кумовско гробље, а не Кумовско поље) у коме је страдало дванаесторо деце Васојевића. А овај догађај је по Ровачком предању, уз страдање људи у цркви у Међуријечју, био најтрагичнији догађај током тог периода. То је уосталом, био и главни разлог протеривања дела Срезојевића из Роваца, па се поставља питање, зашто је тај трагичан догађај изостављен у песмама? Истина се вероватно налази негде између ова два предања, Ровачког и предања Васојевића.
У претходним објавама на порталу изложили смо хипотезу о страдању породице Млађена Срезојевића, која је дефинисана као један од три велика догађаја, која су се секвенцијално десила у периоду од 1657 до 1660. године.
НАСТАВАК ИСТРАЖИВАЊА О СРЕЗОЈЕВИЋИМА
Пре читања текста који смо припремили сугеришемо да се подсетите, шта смо раније писали на тему Срезојевића, јер нови текст чини целину са претходно објављеним текстовима.
Референца на претходно објављени текст:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg196380#msg196380
Захваљујући Предрагу Т. Шћепановићу дошли смо до нових података и вредних сведочења о догађајима, коју сам кроз успостављену хипотезу реконструисао, а који су ни мање ни више него српска народна поезија.
Анализама народних песама се нисам дуго бавио, али нисам заборавио постулате које су ми давно усађени. Поред теме песме је изузетно битан и мотив због којег је песма написана, као и историјски контекст у који је песма смештена. Истраживање историјског контекста је важно, јер не само што он дефинише период када су се догађаји опевани песмом десили, већ и околности повезане са временом и местом које су утицале на стварање песме.
Морам да похвалим сарадњу са Владом Бојановићем, који је веома вредан и посвећен истраживач. Дефинитивно се не бих оволико ангажовао, да није било њега. Велику енергију има и подстиче нас остале истраживаче, да трагамо даље за новим подацима, успостављамо хипотезе и процењујемо колика је вероватноћа сваке од њих. Анализе које излажемо, смо дуго разрађивали, да би дошли до јасне форме која је спремна за објаву на форуму.
Песме које ћу анализирати се директно односе на предање о сукобу Васојевића и Срезојевића у периоду о коме је писано у претходном посту објављеном у фебруару.
Догађаји у Ровцима опевани су у 2 народне песме, „Васојева Стана“ и „Освета Станоја Николића“, записане у књизи „Епске народне пјесме из Васојевића“ писца Драгољуба Шћекића, као и у песми „Шта освета чини“ записана у трећој књизи Српских народних пјесама од Вука Стефановића Караџића. Прве две песме не могу се наћи на Internet-у, а трећа је доступна и можете је прочитати на следећем линку:
https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8
Мотив ове три песме је освета, кроз причу о њеној неопходности и неизбежности, која се реализује кроз зачарани круг насиља, који доводи до трагедија и смрти. Песме носе, за оно време, „дубоке моралне поуке“ о важности да се крвна освета спроведе, не само због правичности, јер се пала крв не прашта, већ и због части и поноса.
Историјски контекст се према хипотези коју сам изложио односи на догађаје, сукоб на Штавњу између Срезојевића и Васојевића и догађај који следи, злочин и освета Васојевића над Срезојевићима у цркви у Међуријечју.
Песме су писане од стране Васојевића и у њима је изнета њихова страна приче. У песмама се описује догађај који је разлог за њихову освету. Осуђују се Турци и Срезојевићи, величају њихови јунаци и оправдава освета над Војводом Иванишем Срезојевићем и његовом породицом. Права је срећа, да су из овог периода остали писани трагови, јер у недостатку других писаних извора, свака сведочења су злата вредна, без обзира што је у питању једна страна сагледавања трагичних догађаја.
Песме су до детаља описале предања Васојевића, али су очигледно прилагођене њиховим интересима и тадашњем наративу повезивања свега што је лоше са Турцима. То није страно ни за предања осталих племена, па ни за предање Главоњића о беби Млађену Срезојевићу пронађеној на стратишту, чију су породицу наводно побили Турци (реконструкцијом догађаја дошли смо до тога да Турци немају везе са тим злочином). Наравно, Турци нису били благонаклони према нашем народу и многе су злочине починили, али су били „јако погодни“ и да се прогласе кривцима и за догађаје са којима нису имали везе нити су у њима учествовали. Наратив је био такав у то време, да повезивање „лоших српских момака“ са Турцима у народу се још више појачавају њихове лоше особине. Тиме се безусловно оправдавају сви мотиви због којих долази до освете, па тако и у песмама Васојевића, у којима није само учињен злочин због кога се Васојевићи свете, већ је злочин подстакнут од стране Турака, што је још горе.
Оно што је зачуђујуће, јесте да се у свим овим песмама нигде не спомиње злочин на Кумовском гробљу (Предраг Т. Шћепановић нас је кориговао и нагласио да се место зове Кумовско гробље, а не Кумовско поље) у коме је страдало дванаесторо деце Васојевића. А овај догађај је по Ровачком предању, уз страдање људи у цркви у Међуријечју, био најтрагичнији догађај током тог периода. То је уосталом, био и главни разлог протеривања дела Срезојевића из Роваца, па се поставља питање, зашто је тај трагичан догађај изостављен у песмама? Истина се вероватно налази негде између ова два предања, Ровачког и предања Васојевића.