Аутор Тема: Српски ДНК месец 2022  (Прочитано 33218 пута)

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #180 послато: Новембар 07, 2022, 09:22:35 поподне »
76. Берендика, Томиндан, Мелина, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000. Поседује модалан хаплотип за ову грану, па има велики број потпуних и врло блиских поклапања, поготово међу тестиранима из рода Б. Потпуно поклапање на 25 маркера има са Ђукићем из Батковића код Бијељине (Јовањдан), Ковљенићем из Нуглашице код Босанског Грахова (Никољдан), а на 23 са Грунчићем из Зрењанина, Љиљком из Горњег Жировца код Двора, Грбићем из Рачића код Бихаћа и Грбићем из Осредаца код Грачаца (Срђевдан). С обзиром да је резултат Берендике стигао у истој тури кад и резултат Ђукића из Батковића, појавила се одређена сумња због потпуног поклапања њихових хаплотипова на 25 маркера, међутим провером је утврђено да се разликују на једном додатном маркеру који не улази у сет од 111 маркера, тако да се без сумње ради о аутентичним резултатима. Препорука за даље тестирање је WGS тест. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, па ако неко зна нешто више о Берендикама нека напише у коментару.

Берендике се јављају прије више од 150. година у Мелини гдје славе Томиндан и Илиндан у Нишевићима. Нисам пронашао да се још негдје спомиње ово презиме све до средине прошлог вијека када је у Доњи Јеловац одселила једна породица Берендика из Мелине. Добро би било када би тестирани знао нешто о Ристи Берендика (1814-15.2.1890) који је живио и сахрањен у Нишевићима, да случајно није отишао из Мелине као уљез у Нишевиће, задржавши презиме а узевши славу домаћина. Или су разнородне Берендике.
Када би Берендика урадио и WGS тест, то би много значило за њега, као и за све нас из овога краја.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #181 послато: Новембар 08, 2022, 10:40:50 пре подне »
78. Радовановић, Јовањдан (преслава Савиндан), Маћедонце, Медвеђа

Припада хаплогрупи G2a-M406>S9591, роду шекуларских Мезгаљана.

Хаплотипски најближи припадник овог рода Радовановићу је Пејковић из суседне Петриље, чији се род попут Радовановића сматра досељеницима из Шекулара. На 17 упоредивих маркера се од Пејковића разликује само на 439, на којем за разлику од свих осталих Мезгаљана има повишену вредност 12. Међу тестиранима на 23 маркера, најближи су му Бакић из Љевоше код Пећи и нејавни тестирани из Косовског Поморавља од којих разликује на 439, 458 и 643. Оба рода гаје предање о доласку из Брда, док ови други уз Јовањдан такође прислужују Савиндан.

Другим речима, тестирањем је утврђено да су Радовановићи сродни групи родова углавном са подручја Метохије и Јабланице који су на та подручја исељени из села Мезгаља у Шекулару. Самим тим је потврђено предање које је навео тестирани.

Препоруке за даље тестирање: Big Y-700, Dante WGS, Nebula.
       Радује  ме екзактна потврда истраживања које сам обавио у вези антропонимије Шекулара, односно презимена поријеклом из Шекулара. Књига је објављена 2013. године. Миграција је ишла Шекулар - Метохија - Јабланички крај. Тада сам навео: ,, Радовановић Битомирица код Пећи, село Маћедонце Медвеђа код Лесковца, зову их Шекуларци, слава Свети Јован 20 јануара,,. Братство манастира Високи Дечани у свом писму Књазу Николи, 1. септембра1863. године  између осталог пишу: ,,... Друго ви јављамо, да има овамо у пећском пределу једна фамилија, Мезгаље село, из Шекулара, који су пре 12 година због нападања ајдука васојевићки побегли у пећски предел, које су им Васојевићани 1 чобанина убили, па врз тога опет им отишли у кућу, те је глобили и свако злочинство истраживали. најпосле нису могли трпет, но су се вратили и убили око шест оних злочињаца..."  У потпису Архимандрит Хаџи
                                                                                                                       Серафим
                                                                                                                       Игумен Хаџи Кирил
                                                                                                                       са својом братијом.
 Занима ме презиме  нејавног тестираног из Косовског Поморавља. Може у поруци. Занима  ме  да ли је тај тестирани Микарић? То је веома битно.  Ова разура села  Мезгаља од стране  љеворечких Васојевића, са водичем од прекокомских Васојевића је за Васојевиће била награђена од Шабанагића који су господарили Гусињском нахијом, те су они запосјели имања старих Мезгаљана.

 

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5486
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #182 послато: Новембар 08, 2022, 01:40:29 поподне »
84. Кркаловић, Лучиндан, Томашево, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578, роду Тарских Никшића Y190065. Има све карактеристике ове гране. Потпуно поклапање на 25 маркера има са једним од Радовића из Прекопуца код Прокупља, даљим пореклом из Горњег Ибра (Сеоце-Крњин). Једини у овом роду деле 439=12. Како Радовић поседује два приватна СНП-а који су доступни на  Yseq-у (Y287712, Y288141), Кркаловићу бих предложио да се на њих тестира. Свакако је најбоље урадити WGS тест. Од данас је у Dante Labs-у опет попуст (199€).

Кркаловићи су у Томашево дошли вероватно после 1913. јер их у попису из те године у селу нема.  Пописани су у оближњем селу Лијеска тројица, очито браће, Кркаловића, док у Ободу, са друге стране Љубовиђе, пописана је једна кућа Кркаловића. И сам тестирани је навео Лијеску и Потрк (Обод се сматра засеоком Потрка) као села из којих потичу. Мислим да је баш Обод матица рода у коме су у 17. веку у Добриловинском катастиху пописана кућа кнеза Војина Карлице, од којих су данашњи Карличићи и куће кнеза Божа, Мирковића и кућа Анта Лазовића, од који би могли бити и Кркаловићи. Гледајући хаплотип Карличића и Кркаловића рекао бих да нису тако блиски, док би потврда везе са Радовићем из Прекопуца, омогућила да се открије и матица Радовића, али и дела Читлучана из Иб. Колашина, за које прерпостављам да су блиски Радовићу.
« Последња измена: Новембар 08, 2022, 01:48:59 поподне Милош »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #183 послато: Новембар 09, 2022, 02:05:39 пре подне »
73. Корићанац, Мратиндан, Богутовац, Краљево, J2b-M241

Корићанци су, према предању, пореклом од Никшића (Ровца). Стара слава Лучиндан, преслава Марковдан. У рашкој области било је више несродних Корићанаца (више крсних слава), а презиме је вероватно настало по неком топониму сличног имена. 

Генетички је реч о подграни J2b-M241>PH1602. Нема потпуних поклапања, али има неколико релативно блиских, пре свега на југу Србије. Интересантно да овој подграни припадају Крајишници J-PH1602 са славом Лучиндан, који су се у неком тренутку у Крајини стопили са Никшићима I2-PH908. Будући да се на простору Црне Горе за сада не јавља ова подграна међу Никшићима, предање нема чвршће упориште. У сваком случају, резултат јесте потенцијално битан за крајишке Лучинштаке, пошто припадника ове подгране нема превише у матичним областима већине Крајишника (Рашка, Стари Влах, Стара Херцеговина).
Као што је Небојша навео, ова грана се не јавља међу Никшићима у Црној Гори као што је и преслава Марковдан непостојећа, али Корићанац има све предиспозиције да припада J2b-M241>PH1602>J-Y40852>J-Y40288 подграни, којој припадају Боторић из Опаљеника код Ивањице са славом Алимпијевдан и Бугарин из Пазарџика https://www.yfull.com/tree/J-PH502/ Несумњиво је да је матица српских припадника J-Y40288 у Бијелом Пољу, јер даље порекло Боторића је управо Бијело Поље, а имамо и двојицу тестираних са истом славом са подручја Старог Влаха и Косова и Метохије, који своја даља порекла везују за Бијело Поље (Пореклаши који имају увид у резултате ових подухвата знају о којим породицама је реч). Очигледно је у Бијелом Пољу дошло до прибраћивања једног или више припадника J-Y40288 Никшићима, с обзиром на старост никшићких мутација FT190799 и Y189944, то се највероватније десило током 13. или 14. века, одакле се досељавају у околину Новог Пазара, где их касније затичу Османлије: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg178413#msg178413

На основу овог турског дефтера из 1468-69. године, сазнајемо да се у оквиру ове нахије Никшића налазило и село Горње Бање, Ахмет Аличић га је убицирао у данашње село Бање, које се налази источно од Новог Пазара:

Selo G O R N A  B A NJ A
domova 11, neoženjenih 8
Prihod 1.637

Зашто је овај податак значајан за тестираног Корићанца, као и за Никшиће? У књизи Драгољуба В. Корићанца Надибар 1 - Антропогеографска истраживања (1992. год.), на страници 244. аутор наводи следеће: "Стара слава св. Лука. преслава св. Марко, слава промењена пре око 300 година. Корићанци и Бањани су старином једноплеменици". Бањани или Бањанци су такође житељи села Богутовац и њихово презиме недвосмислено упућује на село Бање код Новог Пазара.

Током највероватније 16. века, једна група Никшића се одсељава из нахије Никшић код Новог Пазара у Босанску Крајину, Северну Далмацију и област Змијање, међу њима су били изворни Никшићи и прибраћени припадници J2b-M241>PH1602 хаплогрупе, од којих су касније настала тамошња братства Опачићи, Шевићи, Париповићи, Лемићи, Чубриле, Ерцези, Трубићи и тд., а управо је по хаплотипу један Опачић из Биовичиног Села код Кистања најближи тестираном Трубићу из Стражица, Рибник. Подсећања ради, имамо двојицу тестираних Трубића из Стражица, обојица су позитивна на Y189944 док су испали негативни на Y250780. Истакао бих да је и Урта из Осјека код Илиџе по хаплотипу близак Трубићу, са само 2 разлике на маркерима.

Заправо су овој групацији исељених Никшића недостајале само две карике за откривање даљег порекла и селидбеног пута и обе су за кратко време откривене: резултат Корићанца и дефтер из 15. века. С обзиром да на YSEQ-у не постоји могућност поруџбе теста на Y40288 SNP мутацију, Корићанцу бих предложио да поручи узводни Y40852: https://www.yseq.net/advanced_search_result.php?keywords=Y40852&search_in_description=1&x=4&y=9 или још боље WGS тест: https://dantelabs.com/products/whole-genome-sequencing Трубић ће ових дана реализовати поруџбу WGS и ово ће свакако бити један од интересантнијих резултата и истовремено један од значајнијих. Рекао бих да највеће шансе има да формира нову подграну са Кургашем из Кукуља, Бијело Поље, због предања Кургаша о Новом Пазару, или можда са Вићовићем из Драгојевца код Ариља, с обзиром да му је Вићовић са ове стране Дрине некако најближи по хаплотипу.
« Последња измена: Новембар 09, 2022, 02:18:32 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7269
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #184 послато: Новембар 09, 2022, 02:50:59 пре подне »
Као што је Небојша навео, ова грана се не јавља међу Никшићима у Црној Гори као што је и преслава Марковдан непостојећа, али Корићанац има све предиспозиције да припада J2b-M241>PH1602>J-Y40852>J-Y40288 подграни, којој припадају Боторић из Опаљеника код Ивањице са славом Алимпијевдан и Бугарин из Пазарџика https://www.yfull.com/tree/J-PH502/ Несумњиво је да је матица српских припадника J-Y40288 у Бијелом Пољу, јер даље порекло Боторића је управо Бијело Поље

На основу овог турског дефтера из 1468-69. године, сазнајемо да се у оквиру ове нахије Никшића налазило и село Горње Бање, Ахмет Аличић га је убицирао у данашње село Бање, које се налази источно од Новог Пазара:

Зашто је овај податак значајан за тестираног Корићанца, као и за Никшиће? У књизи Драгољуба В. Корићанца Надибар 1 - Антропогеографска истраживања (1992. год.), на страници 244. аутор наводи следеће: "Стара слава св. Лука. преслава св. Марко, слава промењена пре око 300 година. Корићанци и Бањани су старином једноплеменици". Бањани или Бањанци су такође житељи села Богутовац и њихово презиме недвосмислено упућује на село Бање код Новог Пазара.

Током највероватније 16. века, једна група Никшића се одсељава из нахије Никшић код Новог Пазара у Босанску Крајину, Северну Далмацију и област Змијање, међу њима су били изворни Никшићи и прибраћени припадници J2b-M241>PH1602 хаплогрупе
Овде имамо податак из истраживања Корићанца да су Корићанци пре око 300 година променили славу, што би значило да су до краја 17. века славили Лучиндан и Марковдан. Уколико су се Никшићи иселили у 16. веку из пазарске нахије Никшић у Босанску Крајину, онда би и они морали имати исто ту преславу (а није познато да ли они тамо имају ту преславу, тј. да ли уопште имају обичај преславе). Свакако је ово добра индиција о месту порекла крајишких Никшића, на основу прибраћеничког рода (уколико би прибраћени крајишки Опачићи, Шевићи били иста грана као Корићанац), а Марковдан, иако је летњи пандан Св. Луки, он се ипак везује за простор, за сада, изван Црне Горе, иако неки родови који га преслављају, везују своје порекло за Црну Гору, тј. Ровца (као Корићанци или Катићи из Ибарског Колашина, који су Y56203)...Родови који преслављају Марковдан, а славе Лучиндан су се показали разнородни, али је специфичност те преславе (у односу на остале Никшиће) таква да се морамо запитати где је почела да се преславља и када, као и генетски јако шаренолики корпус родова који славе ту славу и преславу

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #185 послато: Новембар 09, 2022, 07:07:04 пре подне »
Као што је Небојша навео, ова грана се не јавља међу Никшићима у Црној Гори као што је и преслава Марковдан непостојећа, али Корићанац има све предиспозиције да припада J2b-M241>PH1602>J-Y40852>J-Y40288 подграни, којој припадају Боторић из Опаљеника код Ивањице са славом Алимпијевдан и Бугарин из Пазарџика https://www.yfull.com/tree/J-PH502/ Несумњиво је да је матица српских припадника J-Y40288 у Бијелом Пољу, јер даље порекло Боторића је управо Бијело Поље, а имамо и двојицу тестираних са истом славом са подручја Старог Влаха и Косова и Метохије, који своја даља порекла везују за Бијело Поље (Пореклаши који имају увид у резултате ових подухвата знају о којим породицама је реч). Очигледно је у Бијелом Пољу дошло до прибраћивања једног или више припадника J-Y40288 Никшићима, с обзиром на старост никшићких мутација FT190799 и Y189944, то се највероватније десило током 13. или 14. века, одакле се досељавају у околину Новог Пазара, где их касније затичу Османлије: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg178413#msg178413

На основу овог турског дефтера из 1468-69. године, сазнајемо да се у оквиру ове нахије Никшића налазило и село Горње Бање, Ахмет Аличић га је убицирао у данашње село Бање, које се налази источно од Новог Пазара:

Зашто је овај податак значајан за тестираног Корићанца, као и за Никшиће? У књизи Драгољуба В. Корићанца Надибар 1 - Антропогеографска истраживања (1992. год.), на страници 244. аутор наводи следеће: "Стара слава св. Лука. преслава св. Марко, слава промењена пре око 300 година. Корићанци и Бањани су старином једноплеменици". Бањани или Бањанци су такође житељи села Богутовац и њихово презиме недвосмислено упућује на село Бање код Новог Пазара.

Током највероватније 16. века, једна група Никшића се одсељава из нахије Никшић код Новог Пазара у Босанску Крајину, Северну Далмацију и област Змијање, међу њима су били изворни Никшићи и прибраћени припадници J2b-M241>PH1602 хаплогрупе, од којих су касније настала тамошња братства Опачићи, Шевићи, Париповићи, Лемићи, Чубриле, Ерцези, Трубићи и тд., а управо је по хаплотипу један Опачић из Биовичиног Села код Кистања најближи тестираном Трубићу из Стражица, Рибник. Подсећања ради, имамо двојицу тестираних Трубића из Стражица, обојица су позитивна на Y189944 док су испали негативни на Y250780. Истакао бих да је и Урта из Осјека код Илиџе по хаплотипу близак Трубићу, са само 2 разлике на маркерима.

Заправо су овој групацији исељених Никшића недостајале само две карике за откривање даљег порекла и селидбеног пута и обе су за кратко време откривене: резултат Корићанца и дефтер из 15. века. С обзиром да на YSEQ-у не постоји могућност поруџбе теста на Y40288 SNP мутацију, Корићанцу бих предложио да поручи узводни Y40852: https://www.yseq.net/advanced_search_result.php?keywords=Y40852&search_in_description=1&x=4&y=9 или још боље WGS тест: https://dantelabs.com/products/whole-genome-sequencing Трубић ће ових дана реализовати поруџбу WGS и ово ће свакако бити један од интересантнијих резултата и истовремено један од значајнијих. Рекао бих да највеће шансе има да формира нову подграну са Кургашем из Кукуља, Бијело Поље, због предања Кургаша о Новом Пазару, или можда са Вићовићем из Драгојевца код Ариља, с обзиром да му је Вићовић са ове стране Дрине некако најближи по хаплотипу.

Интересантно, Владо.

Нико од крајишких Лучинштака J2b2 није радио дубински тест, али можемо претпоставити да и они припадају Ј-Y40288. Иако стара слава Лучиндан код Корићанаца може бити индикативна, није искључено да је до прибраћивања I2-PH908 и J2-PH1602 дошло тек на подручју Крајине (шире подручје Гламоча). У сваком случају, хаплогрупа, стара слава Лучиндан и предањска веза са Никшићима, не може се игнорисати. Било би добро да неко од Крајишника J2-PH1602 одради дубински тест, да би могли да причамо о јаснијој вези са групом из Старог Влаха, Брда и Рашке области (потенцијална матица).

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #186 послато: Новембар 09, 2022, 08:05:34 пре подне »
У сваком случају, хаплогрупа, стара слава Лучиндан и предањска веза са Никшићима, не може се игнорисати.
Као ни историјски извор првог реда, турски дефтер из 15. века. ;) Ја бих искључио могућност да је до некаквог прибраћивања дошло у Крајини, шансе за тако нешто су једнаке нули, не само због генетике и старе славе Корићанца Лучиндан (иначе, Бањани (Бањанци) из истог села Богутовац славе управо Лучиндан, а они су са Корићанцима исти род), већ и због тестираних Опачића на западу, којих имамо и J2b-M241>PH1602 и FT190799 хаплогрупом, а Опачићу је по хаплотипу управо најближи тестирани Трубић из Стражица. Било би добро када би се Корићанац и неко из Крајине дубински тестирали на Y40852, ако ништа друго, па бих те замолио да Корићанцу пренесеш моје предлоге. Штапиће за SNP тест увек имам код себе тако да је то најмањи проблем, а ја ћу се ангажовати да неког из Крајине уловим за тест.

Овде имамо податак из истраживања Корићанца да су Корићанци пре око 300 година променили славу, што би значило да су до краја 17. века славили Лучиндан и Марковдан. Уколико су се Никшићи иселили у 16. веку из пазарске нахије Никшић у Босанску Крајину, онда би и они морали имати исто ту преславу (а није познато да ли они тамо имају ту преславу, тј. да ли уопште имају обичај преславе). Свакако је ово добра индиција о месту порекла крајишких Никшића, на основу прибраћеничког рода (уколико би прибраћени крајишки Опачићи, Шевићи били иста грана као Корићанац), а Марковдан, иако је летњи пандан Св. Луки, он се ипак везује за простор, за сада, изван Црне Горе, иако неки родови који га преслављају, везују своје порекло за Црну Гору, тј. Ровца (као Корићанци или Катићи из Ибарског Колашина, који су Y56203)...Родови који преслављају Марковдан, а славе Лучиндан су се показали разнородни, али је специфичност те преславе (у односу на остале Никшиће) таква да се морамо запитати где је почела да се преславља и када, као и генетски јако шаренолики корпус родова који славе ту славу и преславу
Ма о том "предању о Ровцима" не бих трошио превише речи. Ровчани су још у 19. веку били увелико познат род и у Србији, захваљујући не само изворним, исељеним Ровчанима већ и бројним исељеним родовима из области Потарја, којима је генетика разбила та предања, па се такво на сличан начин могло накалемити и код појединих Лучинштака са преславом Марковдан у Србији. Родовска преслава се временом губила, из разних разлога а један од њих је свакако појава сеоских заветина и преслава, заједничких за све родове. Када ме је Предраг Шћепановић пре две године замолио да испитам неке Лучинштаке из Старог Влаха и њихове преславе, због Савиндана која је карактеристична за Шћепановиће и Булатовиће у Црној Гори, нисам успео да му пронађем ниједног таквог управо из разлога што су родовске преславе замењене сеоским. Исти случај се највероватније десио и са родовима у Босанској Крајини и Северној Далмацији. Биће да је преслава Марковдан искључиво везана за Никшиће из Новог Пазара, јер Марковдана нема ни међу Лучинштацима ни у селима око Бијелог Поља, за које се тврди да су староседеоци. Уосталом, у књизи Надибар сам приметио за још неке породице са комбинацијом Лучиндан-Марковдан да порекло изводе "од Новог Пазара" и околине, али да не затрпавамо сад ову тему нашим препискама о Никшићима, биће о томе речи на нашој теми...  :)
« Последња измена: Новембар 09, 2022, 08:20:08 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #187 послато: Новембар 09, 2022, 08:44:14 пре подне »
Као ни историјски извор првог реда, турски дефтер из 15. века. ;) Ја бих искључио могућност да је до некаквог прибраћивања дошло у Крајини, шансе за тако нешто су једнаке нули, не само због генетике и старе славе Корићанца Лучиндан (иначе, Бањани (Бањанци) из истог села Богутовац славе управо Лучиндан, а они су са Корићанцима исти род), већ и због тестираних Опачића на западу, којих имамо и J2b-M241>PH1602 и FT190799 хаплогрупом, а Опачићу је по хаплотипу управо најближи тестирани Трубић из Стражица. Било би добро када би се Корићанац и неко из Крајине дубински тестирали на Y40852, ако ништа друго, па бих те замолио да Корићанцу пренесеш моје предлоге. Штапиће за SNP тест увек имам код себе тако да је то најмањи проблем, а ја ћу се ангажовати да неког из Крајине уловим за тест.

Све то звучи добро, али знаш шта је велики проблем. Лучинштака J2b-M241>PH1602 за сада уопште нема источно од Дрине, нити у Црној Гори. Такође, ни Корићанци, ни Алимпијевштаци нису баш сасвим блиски Крајишницима са славом Лучиндан. Ове хаплогрупе је некада било на једном широком подручју (резултати старе ДНК). Тако да Крајишници J-PH1602 немају још сигурну матицу. У сваком случају бих за сада избегао неке коначне закључке, али ето доброг трага, ако неко жели да се позабави дубљим пореклом ове групације.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #188 послато: Новембар 09, 2022, 09:05:13 пре подне »
Све то звучи добро, али знаш шта је велики проблем. Лучинштака J2b-M241>PH1602 за сада уопште нема источно од Дрине, нити у Црној Гори. Такође, ни Корићанци, ни Алимпијевштаци нису баш сасвим блиски Крајишницима са славом Лучиндан. Ове хаплогрупе је некада било на једном широком подручју (резултати старе ДНК). Тако да Крајишници J-PH1602 немају још сигурну матицу. У сваком случају бих за сада избегао неке коначне закључке, али ето доброг трага, ако неко жели да се позабави дубљим пореклом ове групације.
Разлог томе (болдовани део) што имамо веома мали број тестираних Лучинштака са преславом Марковдан, у односу на њихову бројност. Постоји и приличан број Лучинштака источно од Дрине који су испали негативни на никшићку FT190799, а њихови хаплотипови нам нису познати јер се радило о планском, дубинском тестирању на FT190799. Можда би неки од њих могли пробати тест на Y40852, попут Усиљана из Савова, Розгића из Осонице, Радошевића из Брезове, Марковића из Обајгоре и тд. Биће то све ок, не сумњајте у анализе Никшића "специјалца". :D

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #189 послато: Новембар 10, 2022, 02:45:12 поподне »
70. Јовановић, Јовањдан, Вукојевац, Куршумлија

Тестирани припада хаплогрупи N2-FT182494>FT213937>FGC28435

Поседује немодалне вредности на следећим маркерима: DYS19=15, DYS460=11, DYS643=12, и нема ниједно потупно поклапање.

Тестирани је оставио податак да су Јовановићи старијим пореклом из Велимља (Бањани). Предање о пореклу из Бањана потврђује и Вујадин Б. Рудић у свом раду "Становништво Топлице", где пише да су следеће породице у Вукојевцу из Бањана: Марковићи, Перовићи, Мркоњићи, Јовановићи, Драганчићи, Томашевићи и Ђурковићи.

Вредно је напоменути да су према предаљу породице Јововић из Петровића (Бањани), Јовановићи из Вукојевца пореклом од њиховог братсва. Јововићи из Петровића су већ од раније потврђени припадници FGC28435 гране, те је ово предање вероватно тачно.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #190 послато: Новембар 10, 2022, 08:46:45 поподне »
60. Достинић, Ђурђевдан, Краварево/Гацко

Припада хаплогрупи I2-PH908. Припада хаплотипски профилисаном роду Врањштана-ђурђевштака. Посједује кључне карактеристичне маркере овог рода DYS385ab=13-15 и DYS437=14. Има потпуно поклапање са Кундачином из Хатеља/Берковићи.

Роду Врањштана-ђурђевштака припада више фамилија са подручја Херцеговине (Кашиковићи, Кундачине, Милидраговићи, Хајровићи, Таминџије). На основу предања може се закључити да им је најстарија матица у билећким Врањским.

О Достинићима сам једини податак наишао код Новака Мандића Студе, који пише: "ДОСТИНИЋИ су становници Дубљевића. Потичу од Голубовића из Пиве. Има их и у Кравареву." Тестирани је оставио податак о поријеклу из Љубомира.

Како год, генетички подаци указују на везу са наведеним породицама у блиећком, дабарском и невесињском крају.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #191 послато: Новембар 10, 2022, 09:21:42 поподне »
59. Достинић, Никољдан, Сасовићи/Херцег-Нови

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y51673, роду Предојевића. Посједује све карактеристичне вриједности маркера за овај род: DYS393=14, DYS391=12, DYS576=19, DYS635=22. Хаплотипом му је најближи Поповић из Мале Грачанице/Гацко, са којим дијели и заједничку карактеристичну вриједност DYS389-I/II=14/32. Претпоставља се да се род Предојевића развио из средњовјековног катуна Предојевића, који се у историјским изворима јавља у 15. вијеку, са матицом на подручју Пријевора код Билеће.

За Достиниће из Сасовића је Накићеновић у свом раду Бока записао сљедеће: "Дocтинићи, прије се звали Карамани, а nрозвали се Достиниhи по баби Достињи. Славе Никољ-дан. Овамо дошли из Корјенића 1710. на мјесто неког Радашина, који је тад изумро." Јављају се у више пописа почевши од половине 18. вијека на подручју херцегновског краја. Петар Перо Достинић, учитељ на Топли у 19. вијеку, био је један од најближих школских другова Његошевих.

Тестирани је оставио податак да потичу "од Никца од Ровина", што по свему судећи није тачно јер Никац од Ровина би требао припадати хаплогрупи E-V13.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #192 послато: Новембар 10, 2022, 10:15:26 поподне »
60. Достинић, Ђурђевдан, Краварево/Гацко

Припада хаплогрупи I2-PH908. Припада хаплотипски профилисаном роду Врањштана-ђурђевштака. Посједује кључне карактеристичне маркере овог рода DYS385ab=13-15 и DYS437=14. Има потпуно поклапање са Кундачином из Хатеља/Берковићи.

Роду Врањштана-ђурђевштака припада више фамилија са подручја Херцеговине (Кашиковићи, Кундачине, Милидраговићи, Хајровићи, Таминџије). На основу предања може се закључити да им је најстарија матица у билећким Врањским.

О Достинићима сам једини податак наишао код Новака Мандића Студе, који пише: "ДОСТИНИЋИ су становници Дубљевића. Потичу од Голубовића из Пиве. Има их и у Кравареву." Тестирани је оставио податак о поријеклу из Љубомира.

Како год, генетички подаци указују на везу са наведеним породицама у блиећком, дабарском и невесињском крају.
Чини ми се да би могао бити близак један род из пљеваљско-пријепољског краја који такође слави Ђурђевдан. Овај род   није снип профилисан?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5314
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #193 послато: Новембар 10, 2022, 10:58:24 поподне »
Чини ми се да би могао бити близак један род из пљеваљско-пријепољског краја који такође слави Ђурђевдан. Овај род   није снип профилисан?

Једино ако је неки род који није у бази СДНКП.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #194 послато: Новембар 10, 2022, 11:00:11 поподне »
Једино ако је неки род који није у бази СДНКП.
Није у бази.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5314
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #195 послато: Новембар 10, 2022, 11:01:53 поподне »
Једино ако је неки род који није у бази СДНКП.

Мада, постоји одређена сличност са Шљукићем.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #196 послато: Новембар 11, 2022, 10:54:22 пре подне »
Мада, постоји одређена сличност са Шљукићем.
Да на Шљуке сам мислио, значи овај род Врањштана нема ништа испод PH908.Штета.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5314
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #197 послато: Новембар 11, 2022, 11:14:14 пре подне »
Да на Шљуке сам мислио, значи овај род Врањштана нема ништа испод PH908.Штета.

Нема. Није још нико дубински тестиран.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3435
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #198 послато: Новембар 12, 2022, 06:28:09 поподне »
85. Манић, Никољдан, Ниш, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS448=19 и DYS456=15. Нема ближих поклапања на пројекту. Ради утврђивања млађе гране препоручио бих BigY или WGS тест.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8530
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2022
« Одговор #199 послато: Новембар 15, 2022, 12:49:39 пре подне »
Списак последње туре кандидата:

86. Јанковић, Ђурђевдан, Шаринци, Прњавор
87. Мауровић, Кашћерга, Пазин
88. Радивојевић, Стевањдан, Грабовица, Котор Варош
89. Кања, Ходоњин, Чешка
Чињеницама против самоувереног незнања.