Видим да су Слијепчевићима и Дукићима блиски Сијерчићи из Хан Пијеска, слава Томиндан.
Сијерчиће православце нисам пронашао у том крају, али зато је цела источна Босна препуна легенди и топонима који упућују на беговску породицу Сијерчић.
Према неким подацима презивали су се Лучевић, па су прешли на ислам приликом турског освајања Босне. Други пак тврде да је реч о потурченим Србима Шијернићима:
" Зграде манастира св. Ђорђа у Сопотници порушили су Турци 1550. године.
У XVII вијеку у цркви херцега Стјепана президана је припрата, a 1869. године је такође преправљена. Ранији иконостас, који је по предању био камени, имао је двоје двери, поред којих је била гробница у којој је сахрањен кнез Радослав Ширинић, рођак и насљедник херцега Стјепана. На гробници стоји натпис: „В име бога се лежи раб божији кнез Радослав Ширинић“. Цркву су у прошлости штитили бези Сијерчићи. Они су између 1835. и 1852. године, тј. у доба Омер-паше Латаса слали оружану стражу да је бране од посебице. Ово су чинили због тога што су тврдили да је у цркви гроб њиховог претка, Радослава Ширинића, који је био хришћанин, и да су Сијерчићи његови потомци. Сијерчићи су исламизовани насљедници кнеза Радослава Ширинића. У другој половини XVIII вијека били су чувени бегови Сијерчићи који су имали у Горажду своје двије џамије. Подизали су камене куле, конаке и оџаке. Познат је био оџак Сијерчића на друму код Горажда у XVII, XVIII и првој половини XIX вијека. "
Интересантно да је Сијерчића било у околини Самобора на Дрини, који су вероватно основали досељеници из околине Гацка.
" У Горажду и његовој околини живе потомци Сијерчића, босанског „војводе, господара Кулинове Босне“. Они су данас сви муслимани, али су одлично сачували све словенске особине. Није утврђено да ли ови Сијерчићи потичу од кнеза Ширинића сахрањеног у цркви, како би с могло веровати по сличности имена и по томе што је сва земља око цркве, па и преко Дрине с десне њене стране, припадала делом цркви, а делом породици Ширинића (па се и читав један крај зове „Ширинићима“). Та су имања доцније припадала муслиманима Сијерчићима, па би се моглио закључити да су Сијерчићи помухамедањени наследници кнеза Радослава Ширинића. Они и данас причају да је у цркви Херцег Стјепана гроб њиховог претка, који је био хришћанин и поносе се да су његови потомци. Није ипак вероватно да они потичу од Ширинића, већ је много вероватније да су из Сијерчића (сеоске општине у испостави Горажде. Ширинићи су заселак у селу Парауну, општина Вранићи (сада среза Чајниче, на левој страни Дрине). Сијерчићи су штитили ову цркву и слали нарочито у доба Омер-паше, оружану стражу да брани цркву од муслиманских верских фанатика. Прича се да кад је један од предака муслиманских бегова Сијерчића добио наређење да изгради мост преко Дрине, он је од добивене грађе за мост одвојио и један део за обнављање ове хришћанске богомоље. Тадашњи фочански паша Шувалија оптужио га је за ово везиру, који је баш у то време пролазио туда идући из Цариграда за Сарајево. Бег Сијерчић (по причи: паша) некако се извукао из ове незгоде што је, иако муслиман, радио на обнављању ове цркве. "
На крају, постоји у околини Сарајева још једно предање о Сијерчићима које подсећа на оно где се помињу Лучевићи:
" Сијерчићи су из Сарајева са Гласинца. Живјели су у Рогатици од рода из Горажда неки у Ковању, а одатле неки одселили на Понор. У средњем вијеку називали су се Лучићи. "