Казада Студени Иван Матошевић Петар Матије Матошевић Петар Луке Матошевић Иван Ћирковић Стефан Ћирковић Андрија Косовић Антун Косовић Казада Дентали Кап. Крсто Висковић Томо Баловић Матија Баловић Никола Висковић и браћа Лука Јурин Михаил Андричеви Казада Вукасевић Маро Рабазин Никола Томица Куцоловић Крсто Рабазин Ђорђе Видовић Никола Видовић Никола Аугустиновић Никола Вуловић Симон Вуловић Гргур Вуловић Казада Рајковић Матија Лоричевић Лука Бачевић и браћа Крсто Мартиновић пок. Луке и браћа Мартин Андричевић Божидар Лаловић Иван Косовић | Казада Шестокриловић Вицко Мариновић Иван Мариновић Матија Крушалић Видо Крушалић Иван Бућа Фрањо Бућа Матија Гргура Коловић Матија Јакова Коловић и браћа Андрија Ферара и браћа Казада Братица Лука Братица Трипун Буровић Братица Вицко Кршанац Казада Стојшић Стефан Палавићин Вицко Буровић Никола Буровић Вицко Бујовић и браћа Никола Стојшић, звани Влатко Стефан Стојшић, његов брат Казада Смилојевић Кап. Иван Мазаровић Лука Мазаровић Петар Мазаровић Трипун Мазаровић пок. Ивана Петар Шестановић Лука Русковић Иван Ћорко | Казада Силопи Вицко Бронза Јаков Бронза Крсто Луке Бронза Лука Замбела пок. Фрања Вицко Замбела и браћа Лука Замбела пок. Матије и браћа Лука Замбела, пок Ивана и браћа Никола Силопи Видо Силопи Андрија Силопи Стефан Циговић Казада Чизмај Томо Мартиновић Вицко Мартиновић Крсто Мартиновић Иван Мартиновић и браћа Матија Рашковић и браћа Ловро Грубаш и браћа Петар Смећа Казада Перојевић Крсто Змајевић и браћа Трипун Стукановић Петар Змајевић Трипун Змајевић и браћа Никола Петровић Лука Коловић Крсто Крсдичевић Крсто Коловић Никола Вукичевић Лука Вукичевић Стефан Стјеповић, звани Бане Иван Стјеповић, звани његов брат Казада Миоковић Никола Банић Гргур и Захарија браћа Банић Иван и Ђорђе, браћа Баталушић пок. Николе Иван пок. Трипуна Баталушић |
Одличан списак, Амико.
Шестокрили и Змајевићи-Перојевићи су Стари Његуши.
Већина казада је вероватно старије презиме, премда има и других (Чизмај, нпр, звучи албански због наставка -ај).
Сигурно има живих родова од побројаних, нарочито у Перасту.
Скака част на труду Аmicuse - управо тема која недостаје!
Је´л се зна како је изгледао/да грб Сладојевића(Риђани)?
Хвала Велмуже. :)
Грб Сладојевића гдговара оном из Фојничког грбовника.
(https://c1.staticflickr.com/5/4029/4421005844_805c063e64_b.jpg)
Нисам знао, и владика далматински Фотије је презименом Сладојевић.
Често се спомињу Сладојевићи овде, и то поготово у последње време, па бих хтео да поделим нешто што сам нашао на интернету, а мислим да није постављано овде. Реч је о пронађеном родослову Сладојевића из Никшића, који порекло воде од кнеза Сладоја (највероватније воде порекло од риђанског кнеза Сладоја, а не средњовековних Сладојевића). :)
Ево линка:
http://www.vijesti.me/vijesti/davno-izgubljena-biblija-nasla-put-do-porodice-sladojevic-iz-niksica-851169
А ево и слике тог родослова:
http://www.vijesti.me/vijesti/davno-izgubljena-biblija-nasla-put-do-porodice-sladojevic-iz-niksica-851169/galerija?p=1
Хвала Бакс, ово је интригантно!
Можда није права тема за ово. Видео сам да постоји тема о родословним таблицама, али нисам никако могао да је нађем сада. :-\
Често се спомињу Сладојевићи овде, и то поготово у последње време, па бих хтео да поделим нешто што сам нашао на интернету, а мислим да није постављано овде. Реч је о пронађеном родослову Сладојевића из Никшића, који порекло воде од кнеза Сладоја (највероватније воде порекло од риђанског кнеза Сладоја, а не средњовековних Сладојевића). :)
Ево линка:
http://www.vijesti.me/vijesti/davno-izgubljena-biblija-nasla-put-do-porodice-sladojevic-iz-niksica-851169
А ево и слике тог родослова:
http://www.vijesti.me/vijesti/davno-izgubljena-biblija-nasla-put-do-porodice-sladojevic-iz-niksica-851169/galerija?p=1
Можда није права тема за ово. Видео сам да постоји тема о родословним таблицама, али нисам никако могао да је нађем сада. :-\
Bona (Kotor), Bošković (Herceg-Novi, Risan), Brajković (Drobnjak, Perast), Bratica (Perast), Buća (Kotor), Bujović (Perast), Burović-Zmajević (Perast)
У књизи се, дакле, помињу следећа презимена из у заградама навођених места, племена, области:
Čizmaj (Perast), Ćerva (Kotor), Ćuković (Risan), Dabinović (Dobrota), Dabro (Kotor), Dandoli (Kotor),, Kalibi (Kotor), Kamenarović (Kotor), Katena (Kotor), Kjasta (Kotor), Knežević, Kolumbarić (Kotor), Komnenović (Herceg-Novi), Korner (Kotor), Kosović, Kovačević (Grahovo), Kovačić (Risan), Koza (Kotor), Krstić, Kurti, Lazarević (Kotor), Lazari (Prčan), Lazarović (Kotor), Leoni (Kotor), Lompar (Bokovo), Lučić, Luća (Kotor), Luković (Prčanj), Ljubatović (Risan), Ljubibratić (Herceg-Novi), Ljubiša (Budva), Mako (Kotor), Mandić (Nikšić), Margocio (Kotor), Marinović (Očinići), Marković, Martinović (Cetinje), Matei (Kotor), Matović (Dobrota), Medin (Paštrovići), Meksa (Kotor), Mihailović-Podgoričanin, Mihaljević (Ceklin), Milin (Prčanj), Miloradović, Miljenović (Cuce), Mioković (Perast), Mirilović, Mirković (Ćeklići), Nale (Kotor), Natali (Kotor), Netović (Dobrota), Nikola (Kotor), Nikolić, Nikšić, Novaković (Crmnica), Ognjenović (Kotor), Orlović, Orso (Kotor), Paki (Kotor), Palma (Kotor), Pasara (Kotor), Paskvali (Kotor), Pavlović, Peci (Kotor), Pelegrini (Kotor), Perojević (Perast), Petković (Nikšić), Pima (Kotor), Plamenac (Paštrovići), Popović (Lješkopolje), Popović-Tekelija (Kuči), Poro (Kotor), Pozza (Kotor), Primuti (Kotor), Pukirini (Kotor), Radić (Risan), Radmiri (Dobrota), [/b](Perast), Smilojević (Perast), Šilopi (Perast), Šiško (
Помнији пратиоци хералдичких збивања на овим просторима забележили су да је пре десетак година из штампе изашла књига под називом Grbovnik crnogorski, аутора Божидара Шекуларца и Александра Самарџића.
Иако по квалитету и свом садржају ни приближно не достиже позитивну оцену, ценим да су аутори једну ствар пионирски релативно добро урадили, направили су какав такав први списак црногорских породица које су кроз историју стекле право на грб.
Да бисмо убудуће и сами имали неку оријентацију са личним и породичним хералдичким наследством у Црној Гори, можда у скорије време бивајући у могућности да то упоредимо са неким новијим радовима, покушаћу то прекуцати, надам се са што мање грешака, пошто је у питању препис из садржаја који обухвата на овом одељку непуних пет страна. ;D
Civalelli (Kotor), Černetić, Čizmaj (Perast), Ćerva (Kotor), Ćuković (Risan), Dabinović (Dobrota), Dabro (Kotor), Dandoli (Kotor), Darvis (Kotor), Dentali (Perast), Dimitri (Kotor), Domazetović, Drago (Kotor), Drašković, Primuti (Kotor), Pukirini (Kotor), Radić (Risan), Radmiri (Dobrota), Radonjić, Rafaeli (Kotor), Rafaeli (Prčanj), Rafajlović (Risan), Rajković, Rašković, Rašović, Roza (Kotor), Salatić (Risan), Salve (Kotor), Savetti (Kotor), Sbutega (Prčanj), Segogni (Kotor), Siki (Kotor), Sisoe (Kotor), Sithi (Kotor), Sladojević (Riđani), Smekja (Perast), Smilojević (Perast), Sorenti (Kotor), Sorgo (Kotor), Spalatin (Kotor), Spica (Kotor), Stašić, Stojšić (Perast), Studeni (Perast), Šestokrilović (Perast), Šilopi (Perast), Šiško
Po porodičnoj tradiciji, koja je iznijeta u Biografiji, ističe se mađarsko porijeklo Mazarovića, koji se uz to vezuju i za staru kazadu Smilojević. Mažar (Maxar) Smilojević, mađarske narodnosti, bio je prvi naseljenik Perasta i od njega je poteklo prezime za čitavu porodicu. Ove pretpostavke o ugarskom porijeklu porodice, (po P. Butorcu nemaju čvrste osnove)
Kamenarovići su jedno od najpoznatijihpomorskih bratstava Dobrote, koje je u perioduod XVIII-XX vijeka dalo 109 pomoraca, odkojih 68 kapetana. Kamenarovići vode porijekloiz Hercegovine, od poznate porodice Krasojević,koja se spominje još 1480. godine.стр. 31
Ниiе немогуће, да и казада Чизмаи има могуће мађарско порекло. Ипак је Чизма мађарска реч, као и сам суфикс презимена на - аи. (Кезуни? прим. Сол)
Очигледно iе неки нама за сада непознат рисански род користио грб Деско(је)вића (у челенци се назиру крила анђела и рука са мачем) и позивали се на њихово порекло, слично као што се Каменаровићи (Доброта) позиваiу на порекло од Кресоiевића.
ГРБОВИ ПЕРАШКИХ КАЗАДАПише: Леонид Кампе
Шта су, у ствари, казаде? Романтична предања говоре да је Пераст основало 12 братстава (кућа): Смилоевић, Стојшић, Студени, Вукашевић, Шестокрилић, Шилопи, Братица, Чизмаи, Пероевић, Миоковић, Дентали и Рајковић. Писани извори говоре да се ради о најутицајнијим перашким братствима која су се ставила на чело пераштана у борби за осамостаљење од Котора и формирала првобитне градске институције у Перасту. Ова братства или казаде (млетачки casada, casata) су сачињавали заједницу (communitá) која је доносила све одлуке битне за живот и рад града (нека врста малог већа у дводомној скупштини). Све остале породице у Перасту (чланови великог већа или „universitá“) приклониле би се трајно по једној од ових породица стварајући тако својеврсне интересне групе које су им омогућавале учешће у политичком животу Пераста. Досељене породице такође би аутоматски припале некој од 12 казада.
Стављање Котора под власт Венеције 1420. године дао је „ветар у леђа“ пераштанима који су се одмах ставили у служби новог господара. Како је Пераст имао ту част да чува млетачку ратну заставу (Gonfalone di San Marco) свака казада је давала по једног заставника (Gonfalonier) да обавља ту значајну дужност. О великој посвећености којом су пераштани приступали овом задатку говори и податак да је чувајући ову заставу 8 заставника изгубило живот). Добри односи са Венецијом довели су до тога да 1585. године Пераст коначно постане самостална општина. Право патроната над острвом Свети Ђорђе 1634. године узима млетачки сенат.
Што се хералдике тиче, ту је ситуација још компликованија. Наиме, свих 12 породице око којих су се формирале казаде биле су поштоване и признаване као племство, али само у Перасту. Котор им (нормално) није признавао никакве повластице. Венеција, која је племство признавала искључиво на основу феудалних поседа, није имала на основу чегада им призна статус племства. Сам Пераст, опет, никада није имао ни право ни могућност за додељивање било каквих повластица било коме. У хералдичкој заоставштини Пераста дефинитивно налазимо грбове свих ових 12 породица, касније и као грбове казада, али без икаквих назнака о правом (првобитном) власнику грба. Зато са правом можемо да закључимо да су то својеврсни „народни“ грбови, непризнати и невидљиви у хералдички тада потпуно развијеној Европи.
Једино место где можемо сагледати сву лепоту грбова перашких казада је слика „Грбословље“, вероватно рад најпознатијег перашког барокног сликара Трипа Кокоље (1661. – 1713.) која се чува у Музеју града Пераста. На слици је грб града Пераста уз којег су насликани грбови свих перашких казада. Испод сваког грба исписано је и име казаде.
Грбове перашких казада не можемо наћи у доступним грбовницима. Нема их чак ни у колекцији од 106 грбова која се чува на првом спрату Поморског музеја у Котору. Сасвим штуро их описује једино Павао Буторац док се у Илирским грбовницима може пронаћи само једна од варијанти грба рода Рајковић (није грб казаде и за овај грб се уопште не наводи било каква повезаност са Перастом) и грб рода Шестокриловић (за који се наводи да је из Пераста али који уопште не личи на оригинални грб). Грбове казада зато тражимо у каменој пластици перашких палата и на надгробним споменицима на острву светог Ђорђа испред Пераста. Ови извори су обрађивани више пута а хералдичарима ће, због недоступности грбова који се налазе на острву светог Ђорђа , свакако најинтересантнији бити радови Мирка Вукасовића и Мирослава Монтанија. Оба аутора међутим само наводе камене споменике и описују их без неке детаљније хералдичке анализе.
На жалост, грбове казада Студени, Дентали, Вукашевић, Миоковић и Братица више не можемо наћи у тврдом материјалу. У ствари, грб казаде Миоковић налази се изнад улаза у двориште куће Миоковић на излазу из Пераста према Рисну али је грб потпуно оштећен и на њему се ништа не препознаје . Вукасовић налази и грб казаде Братица на гробљу на острву Свети Ђорђе , али овај грб се у потпуности разликује од грба на „Грбословљу“ тако да се вероватно ради о једном од грбова рода Братица који није прихваћен као грб казаде. Симболе казада Дентали и Вукашевић налазимо само као ликове на грбовима неких афилираних родова.(https://s13.postimg.org/4qh6fa4tf/Perast_05.jpg) (https://postimg.org/image/4qh6fa4tf/) (https://s13.postimg.org/frcbkax2b/Perast_06.jpg) (https://postimg.org/image/frcbkax2b/) (https://s13.postimg.org/ve3kxoaub/Perast_07.jpg) (https://postimg.org/image/ve3kxoaub/) (https://s13.postimg.org/vs4wx9uxv/Perast_08.jpg) (https://postimg.org/image/vs4wx9uxv/) (https://s13.postimg.org/yaqlxygo3/Perast_09.jpg) (https://postimg.org/image/yaqlxygo3/) (https://s13.postimg.org/jstepypcz/Perast_10.jpg) (https://postimg.org/image/jstepypcz/)
Грбови казада: Смилоевић, Стојшић, Шестокриловић, Шилопи, Чизмаи и Пероевић
На процес идентификације и рекогнације грбова перашких казада велики утицај имају и два обичаја локалног племства. Први је да род који се у Перасту сматра за локално племство а који нема додељен грб као свој грб сме да истиче грб казаде којој припада. Тако грб казаде Шилопи налазимо изнад улаза у палату Бронза у Перасту, на прочељу куће Милошевић у Каменарима и у лапидаријуму на острву Госпа од Шкрпјела (као грб рода Замбела). Грб казаде Чизмаи налазимо изнад улаза у палату Брајковић – Мартиновић у Перасту (као грб Трифуна Марковића – касније прозван Мартиновић из 1623. године), на два места у дворишту палате Смекја у Перасту (као грбови Петра Смекје из 1764. године). Грб казаде Перојевић се чува у Музеју града Пераста али као грб надбискупа Матије Штукановића (1682. – 1743.). Грб казаде Смилоевић налази се над улазном капијом имања породице Чорко са палатом грађеном 1710. године.
Други обичај је хералдички далеко занимљивији и састоји се у томе да сви припадници неке перашке казаде који су добили племићке повластице и право на грб, обавезно као један од симбола на грбу ставе симбол казаде којој припадају. Тако симбол казаде Смилоевић (струк смиља) на свом грбу истиче Државни саветник Шимун Иванов Мазаровић (племство и грб добио указом руског двора од 1837. године), симболе казаде Стојшић (столица) на грбовима истичу гроф (conte feudatorio) Вицко Бујовић (указ млетачког дужда Алвиза Моћенига из 1704. године) и гроф (conte) Иван Буровић (указ млетачког дужда Алвиза Моћенига из 1700. године). Симбол казаде Вукашевић (вук у скоку) може се видети на грбу Кристофала Видовића (грб из 1637. године на породичној гробници на острву Свету Ђорђе), симбол казаде Шестокрилић (соколово крило) на свом грбу истиче Никола Коловић Матикола (грб из 1785. године на породичној палати Лучић – Коловић Матикола) а симбол казаде Чизмаи (рука која држи суву грану) на свом грбу носи гроф (Conte veneto) Петар Смекја (указом млетачког дужда Петра Гриманија од 1748. године). Симболи казаде Пероевић (два укрштема пера) на грбовима носе Вицко и Никола Вућичевић (грб на породичној гробници на острву Свету Ђорђе) као и надбискуп барски и примас српски Андрија Змајевић (грб од 1671. године). Симбол казаде Дентали (риба зубатац) истичу на својим грбовима гроф и витез (conti e cavalieri) Матија Крстов Баловић (указ млетачког дужда Антонија Зена из 1763. године) и гроф пуковник (conte colonello) Франо Марјанов Висковић (одлука млетачког сената из 1695. године).(https://s13.postimg.org/mbf3qnb37/Perast_11.jpg) (https://postimg.org/image/mbf3qnb37/) (https://s13.postimg.org/cgsjy5wir/Perast_13.jpg) (https://postimg.org/image/cgsjy5wir/) (https://s13.postimg.org/7w6dj8ctf/Perast_14.jpg) (https://postimg.org/image/7w6dj8ctf/) (https://s13.postimg.org/o8gf8yr4z/Perast_15.jpg) (https://postimg.org/image/o8gf8yr4z/) (https://s13.postimg.org/nk7kq0sf7/Perast_16.jpg) (https://postimg.org/image/nk7kq0sf7/) (https://s13.postimg.org/pq1vkivvn/Perast_17.jpg) (https://postimg.org/image/pq1vkivvn/)
Грбови: казаде Рајковић, грофа Вицка Бујовића (к. Стојшић), Николе Коловића Матиколе (к. Шестокриловић), грофа Петра Смекје (к. Чизмаи), надбискупа барског и примаса срспког Андрије Змајевића (к. Пероевић) и грофа Франа Висковића (к. Дентали)
Мада постоји блага сличност са пољским клановима и њиховом хералдиком институција перашких казада и њихова хералдика је свакако јединствена у свету. Сигурно да свака од казада заслужује детаљнију хералдичку анализу али то је већ тема за нека будућа истраживања.
Можда морски пуж, или вилин коњиц, или неко слично морско створење? Чини ми се да разазнајем њушку, и горе уши.
(http://i.imgur.com/iCujEDk.jpg)
Упс, изгледа да сам прецртао доњу вилицу. ;D
Али све у свему, мислим да се види.
Нема шта, Бакс, имаш око соколово! ;DХвала, хвала на лепим речима. ;D
Хвала, хвала на лепим речима. ;D
Значи, которскa породицa Драго?
Занимљиво. До сад сам само виђао штит породице Драго, никад комплетан грб.
У томе и јесте чар овога грба. ;)
Иначе, у Перасту је живела породица Змајевић, ако се не варам. Они такође су имали исти мотив на грбу. Могуће да су то заправо рођаци породице Драго, који су своје име превели на српски језик. Од њих је мислим био и неки бискуп. У катедрали у Котору налази се његов грб под бискупским (зеленим) шеширом. Морам то проверити како се звао.
Ако пратимо документа која је Ковијанић нашао у которском архиву, могло би се закључити да су Змајевићи и Драго(вићи) исти род, с тим што је део њих своје изворно презиме превео - drago = змај. Змајевићи су старо његушко братство у Врби у Вељем Крају.
http://www.poreklo.rs/2015/12/24/pleme-njegusi/
Овде је дакле Drago преведено, а Змајевић је заправо оригинално презиме?
Од њих је мислим био и неки бискуп. У катедрали у Котору налази се његов грб под бискупским (зеленим) шеширом. Морам то проверити како се звао.Бискуп се звао Константин Змајевић. Био је први јужни Словен школован на Универзитету у Прагу. Иначе са Змајевићима заједничко порекло дели и породица Рамадановић из места Муо код Котора, који су у време османске управе преши из Пераста у Муо и променили презиме због неке породичне заваде, ако ме сећање добро служи.
Бискуп се звао Константин Змајевић. Био је први јужни Словен школован на Универзитету у Прагу. Иначе са Змајевићима заједничко порекло дели и породица Рамадановић из места Муо код Котора, који су у време османске управе преши из Пераста у Муо и променили презиме због неке породичне заваде, ако ме сећање добро служи.
У дискусији са једним нашим старим чланом, сад се сећам, дотакли смо се и грба Змајевића. А пример који сам тада слао, такође је имао челенку, али у видда ли код Дуишина, или код Розенфелда, био објављен грб Змајевића (Drago) са челенком, али са поновљеним мотивом са штита, дакле, опет са змајем.
На интернету се појављује овај:
(http://www.czipm.org/Grafika/Foto/ruske-srpskog-22.jpg)
Има ли неко идеју чији би ово могао бити грб?
(https://s3.postimg.org/6471ghmo1/IMG_20170719_091329.jpg)
Фотографисано у једној башти у Котору. :)
Цвијет у штиту неодољиво ме подсјетио на рунолист (лат. Leontopodium alpinum), односно лаички преведно "планинску лављу шапу" (Цваст изгледом подсећа на лављу шапу па отуда и име биљке (грч. leon = лав и грч. podion = ножица). https://sr.wikipedia.org/wiki/Рунолист).
Шестар над штитом тако би представљао "мештра" од густ(иј)ерне, камене цистерне - резервоара за кишницу или чатрње (бунара до издани изворске воде).
Густ(иј)ерне су технички захтијевније за извођење пошто су рађене у "живом" камену тако да се настојало да нема пукотина које би пропуштале потом прикупљену кишницу, касније доступношћу цемента свака би кућа у приморју и загори себи радила по једну у авлији и није било потребно проналазити "цјелац стијену" за дубљење. (у брду више мога села у Далмацији имамо такав стари објекат димензија 4х4х5 метара).
Поносан на своје умијеће и инжењерску вјештину израде таквих сложених а животно неопходних грађевина, вјерујем да је грб на круништу густерне "мајсторски потпис", односно препорука другима који би хтјели имати такав објекат уз кућу (ако постоји још један исти грб на другом мјесту претпставка би имала потврду ?), а поријекло мајстора би ваљало тражити негдје у Алпима, Савоја ми пада прво на памет. (https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Leontopodium_in_heraldry)
Тај цвет је и мени био на уму. Да га је хтео исклесати, не би га боље од овога урадио. Али ипак, питам се да ли је то цвет, или да није нека чудна звезда? :)
Оно изнад штита није шестар, већ конопац, о који се штит обеси. Типичан мотив у приморској каменој хералдици. Иначе, овакву звезду имамо на неким представама илирског грба Балшића, па се питам да није можда нешто с њима у вези? ???
Збиља ово знамење има 16 крака (8 мањих на 8 већих), као и звезда Балшића - или тачние провансалско-напуљских de Baux / del Balzo. Легендарни родоначелник де Боа /дел Балца би - Валтазар (иедан од троице мудраца кои дариваше Исуса), а звезда на грбу представаља Божићну односно Витлеемску звезду.
(http://i.imgur.com/mlxJaRj.png)
(породично гесло де Боа - "Au hasard Balthazar")
За разматрање ие могућност, да ие неко од напуљаских дел Балца доспео са краљицом Иеленом Анжуиском на ову страну Иадрана?
Ови наши Балшићи се први пут помињу 1360. године. Тек у 18. и 19. веку настају теорије о њиховом наводном пореклу од де Боа.
Али чињеница је да су тако гледали и Творци илирског грбовника, који чак не користе ни корен Bal- већ Bao-, дакле сличније de Baux.
Оно што је чињеница, јесте да се о нашим Балшићима не зна много, а пре те 1360. године - практично ништа.
Соловјев је, могуће из изгубљеног Београдског грбовника I, прецртао релативно сличну верзију грба Балшића овој на горе приказаној фотографији.
(https://s3.postimg.org/5ah420tfn/Screen_Shot_08-22-17_at_02.22_PM.jpg)
Мада, ми заправо немамо ниједан оригинални пример да су Балшићи користили звезду, код њих је увек вук на грбу.
Тај цвет је и мени био на уму. Да га је хтео исклесати, не би га боље од овога урадио. Али ипак, питам се да ли је то цвет, или да није нека чудна звезда? :)
Оно изнад штита није шестар, већ конопац, о који се штит обеси. Типичан мотив у приморској каменој хералдици. Иначе, овакву звезду имамо на неким представама илирског грба Балшића, па се питам да није можда нешто с њима у вези? ???
при претрази помена имена - Сандаљ, приметих једног барског патриција (15. столече) као носиоца тога имена, али са још необичнијим презименом - Bazan. Занима ме, да ли Базан на србском или албанском или влашком неко значење има? И да ли је можда познат грб барских Базана. Само по себи, и име и презиме има шпанску конотацију. (de Bazán, Наварра)
(https://i.imgur.com/nJE5tDc.png)
Sandalius, a Latinized form of the Gothic name Sandulf which meant "true wolf" from sand "true" and ulf "wolf". (утригурско-хунско име Сандилх може бити истоветно Sandulf-u, јер познато је, да су Утригури/Хуни са Остроготима ратне, али и брачне заједнице склапали.
https://www.behindthename.com/name/sandalio
https://es.wikipedia.org/wiki/Álvaro_de_Bazán
http://www.academia.edu/9790326/_Una_chasa_in_la_zitade_de_Antivari_patricijski_rod_Zupan
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cc/Escudo_%C3%81lvaro_de_Baz%C3%A1n.svg/100px-Escudo_%C3%81lvaro_de_Baz%C3%A1n.svg.png)
(грб шпанских Базана)
Помнији пратиоци хералдичких збивања на овим просторима забележили су да је пре десетак година из штампе изашла књига под називом Grbovnik crnogorski, аутора Божидара Шекуларца и Александра Самарџића.
...
У књизи се, дакле, помињу следећа презимена из у заградама навођених места, племена, области:
Komnenović (Herceg-Novi)
Комненовићи су били врло угледна и значајна српска породица у Боки.
http://www.rastko.rs/rastko-bo/muzej/index_c.html
У реду, видим да Перућица исправља управо онај податак Накићеновића који сам навео (страна 143., рекао бих). Накићеновића исправља и велики број локалних историчара у Боки Которској али пошто сам и код њих нашао доста нелогичности и пропуста нисам баш сигуран коме да верујем. Тим пре што се Накићеновић бавио већином теренским радом и податке узимао директно од становништва Боке Которске (ма какви они били). У време његовог истраживања било је могуће разговарати са директним потомцима Комненовића, сада је то мало теже извести...
Где нађосте грб Комненовића код Рајтстапа? Пошаљите ми, молим вас, тај податак, ја нисам успео да га пронађем.
Све најбоље!
Которанин