У османским дефтерима наилазимо на појам испенџе (ispenҁe), као врста пореза на земљу који су плаћали само хришћани. Мало је познато да су многе речи које овде сматрамо турцизмима заправо позајмљенице у турском језику и потичу већином из грчког, а делом и из талијанског (венетског, новолатинског) језика. И сама реч дефтер је од грчког дифтера = кожа.
Што се испенџе тиче, она долази од талијанског spesa = трошак. И Дубровчани су користили ову реч у облику спедза (ДЗ као у македонском, глас који се обележава знаком Ѕ). Према звучности, извесније је да су Турци реч преузели од Дубровчана. Знамо да су имали проблем са изговором гласовних група СТ- и СП- те су додавали И- испред истих, као Стамполис - И-станбул, Степан - И-степан. Тако и овде спедза - И-спедза - испенџа.