Владице, није то дјело никакве "њемачке историјске школе", већ антички историчари не биљеже Словене на том подручју. Готи су први пут на том подручју забиљежени у 4. вијеку пне, а задњни пут за вријеме Плинија Старијег и Тацита. Они двојица такође биљеже сва источногерманска племена на подручју Пољске. Словени/Анти су се налазили ван интересне сфере античких писаца, па се јављају тек у 5-6 вијеку.
Једини који би на неки начин могли бити словенског или германо-словенског поријекла су "Венети" које Тацит спомиње.
А на Еупедију и Мацијамова баљезгања сам алергичан. Он се и даље држи теорије да је I2a1b Дин већ била присутна међу дако-трачко-илирским племенима, а да је долазак Словена само још "додатно ојачао".
Шкрњо, повезивање И2а Динарик са Готима, има један лако уочљив логички недостатак. Познато је да је источногермански народ Гота населио за вријеме сеоба народа у 4. и 5. вијеку данашње Апенинско и Иберијско полуострво, као и јужну Француску. На тим просторима оформио своја краљевстава која су трајала неколико вијекова. Сви историјски извори и археолошки подаци говоре да се главнина Гота населила управо на тим подручјима.
И управо на тим просторима гдје су Готи били доминантни И2а Динарик је практично непостојећи. Подсјетићу вас на посљедње истраживање за Италију гдје је проценат И2а Динарик у Италији испод 0,5%. У Шпанији и Француској га свакако нема ни толико.
И2а Динарик у периоду сеобе народа (посебно наглашавам временски контекст да не би било забуне) није био у саставу нити једног источногерманског племена, јер да је тако, било би га бар до 5% на западу Европе гдје се главнина тих племена населила. То се рецимо не може рећи за I1-Z63 који је присутан и у Шпанији и Португалу, а остао је заступљен и у средњој и источној Европи. То је права источногерманска грана, не условно готска већ прије вандалско-свевска, како обрасци њеног насељавања упућују.
Као прво, заблуда је да је већина Гота населила Апенине и иберијско полуострво, и као друго, заблуда је да I2a1b Дин не постоји у значајном броју на Апенинима.
Готово пола западнобалканских Острогота одбила је предлог Теодорика да се иде на Италију, исто су учинили многи готски кнежеви у Тракији, а украјински Готи су сви одбили позив (Herwig Wolfram, History of the Goths, 1990, str. 279). Прокопије свједочи да је послије Јустинијанових ратова велики број Гота остао у провинцији Далмацији. Готски језик, такође, дуже је преживио на Балкану него у Италији и на Апенинима, а најдуже- за дивно чудо- на Криму.
Поред Гота, Теодорик је тада морао да поведе са собом друге источне Германе, као нпр. Руге и Гепиде, да би имао довољно војске. Сјетимо се да је Теодорик био само пион византијског цара Зена који га је послао да Италију ослободи од Одоакарових трупа, а не самосталан освајач. Заузврат, Теодорик би владао Италијом док цар лично не би стигао да га одмијени, а потом би му дао високу позицију у византијском државном апарату. Све је то пропало кад је цар умро, те овај није више осјећао обавезу да служи Византији.
Дакле скупио је отприлике 20.000 ратника, а свеукупно су Готи и остали источни Германи који су тад ушли у Италију бројали око 100.000 душа. 100.000 људи било би приближно два посто становништва Италије тога доба.
Не смијемо заборавити да су Остроготи различито насељавали Италију. На сјеверу су се највише населили, док на југу оставише само пар гарнизона.
А на сјеверу Италије I2a1b Динарик
има значајну концентрацију. 9.4 посто сјеверних Италијана (из Трента) носи I2a1b-M423 Динарик (Battaglia et al,
Y-chromosomal evidence of the cultural diffusion of agriculture in southeast Europe, 2008 :
http://www.nature.com/ejhg/journal/v17/n6/pdf/ejhg2008249a.pdf)
Не знам ни један народ, сем Гота, који би могао бити одговоран за близу 10 посто I2a Динарика на сјеверу Италије. Још кад се узме у обзир колико је Гота изгинуло током Јустинијанових ратова, очекивао бих још мањи број. И за трунку више од I1, а I1 је посебно ојачан досељавањима Лангобарда на сјевер Италије, што свједочи да је I2a1b Динарик прилично јак тамо.
Апенини су друга прича. Тај повећан I1-Z63 на западу Шпаније и у Португалу је дјело Свева, а
Свеви нису источни Германи, и долазе из дијелова Њемачке гдје је Z63 прилично заступљена. Свакако да је и она била присутна код источних Германа, али у мањем броју.
Сљедећа мутација је већ класична Динарик CTS10228, стара 2500 година, односно 500 г пне. По географском распореду, она је већ изразито словенска.
Не знам како је изразито словенска ако узмемо то да Словени у Пољској нијесу забиљежени до тек послије Христа.
Опет понављам: немогуће је да се једна шачица германских мушкараца у виду Бастарна издвојила и понијела сву I2a Динарик до прото-Словена. Ако су Бастарни имали И2а Дин, онда га је свакако имала и већина осталих источних Германа.
И још не знам објашњење за овакав географски распоред I2a1b и R1a ако узмемо за тачну словенску теорију. Како код босанских католика имамо 71 посто I2a1b Дин a 12 посто R1a? Како то да је динарска зона скроз дефицитарна са R1a, ако су обије гране словенске, и ако је R1a вишеструко јача од I2a Дин и у Украјини, која је највише има од осталих Словена?
Најреалније изгледа теорија по којој су предсловенски становници Динарида (ту су Готи) побјегли у неприступачне предјеле, а Словени се настанили у рјечне долине. Не заборавимо- основна јединица управе сваке ране српске словенске државе, Рашке, Дукље, Травуније и осталих, јесте
ЖУПА, која мора обухватати најмање једну рјечну долину. Планине и шуме нијесу биле насељаване словенским становништвом.
Ово би, по мени, најбоље објаснило распоред I2a и R1a. Не заборавимо да теорија о мирољубивим словенским досељеницима није тачна и да сваки византијски историчар описује опште паљење и пустош уз које су се Словени, вођени Аварима, разрачунавали са локалним становништвом. Цитати које сам раније овдје постављао:
Прокопије, Књига VII, XIII - описује догађаје око 545:
"(...) Велика маса варвара, Словени, су скоро прешли Дунав, палећи околну земљу и поробљавајуши велики број Романа. (...)"
Исти:
"(...) У Илирији и Тракији, од Јонског залива до околних градова Византије, гдје су региони Хеласа и Черсонеза, (...) Склавени и Анти, упадајући сваке године од како је Јустинијан дошао на власт, наносили су непоправљиву штету мјештанима. У свакој инвазији, сматрам да је отприлике 200.000 Романа заробљено и побијено (...)"
Прокопије о римским покушајима да се зауставе напади Словена:
"(...) и не нађе се ниједан човјек довољно храбар који би се одазвао том задатку (...)"
Јорданис: "(...) иако су ови народи сви од једне гране, сада имају три имена, Венди, Анти и Склавени (...) они сада бјесне и ратују уздуж и попријеко, они су казна за наше гријехе (...) Иако су њихова имена распршена по разним племенима, углавном се сви зову Склавени или Анти. (...)"
Да не помињем опет како би готско насељавање такође објаснило присутност кромањонског Бореби типа, који се осим код нас јавља искључиво у германским областима.
Што се тиче словенске митологије, не бих Велеса повезивао са култом I2a носилаца, јер се исти као Велниас јавља у Литванији и међу Летонцима као Велнс. Чак га неки повезују са неким грчким божанствима и са староенглеским богом, и извлаче из тога прото-индоевропски коријен Welnos*, што свједочи да се ради о индоевропском божанству.
Са друге стране, германска митологија не само да има остатке старосједилачких божанстава, већ и биљежи сусрет Индоевропљана и старосједилаца.
Исландски хроничар Снори Стурлсон пише како су "Один и Асири дошли из правца Азије, негдје иза ријеке Дњепра (прапостојбина Индоевропљана!), освајајући уздуж и попријеко". Кад су дошли до "Ваналанда" (Скандинавије) "сусретоше се са жестоким отпором, и освојише је на муку, успут се мирећи и мијешајући са старосједиоцима". Чак и наводи да је на крају "језик људи од Азије" превладао. Невјероватно је како се све поклапа са историјом.
