сунце има моје поштовање и због знања којим влада али још више због изражене непристрасности.
Сунце је велики Прасловенофил, па отуд његове закључке морамо узети са резервом.
С тога је мало изокренуо Шверова писанија о Бастарнима дајући им при том мале шансе за њихову генетску интеграцију у Словене. Нарочито је спорна она теза коју је позвао и којој изгледа слепо верује, да се
чекајући зиму и лед (дакле, нико их није гонио до Дунава до истребљења већ су били бар са те позадинске стране релативно спокојног расположења), приликом преласка преко Дунава силни Бастарни подавише.
Овде бих желео да цитирам Тибора Живковића из књиге "Словени и Ромеји":
"У овом првом таласу упада од којих je најпознатији онај
из 548. године, када пустоше све до Драча, Словени ће продирати на
Балканско полуострво углавном ради пљачке и њихови насртаји на
земљиште под влашћу Царства окончаваће се повратком преко Дунава.
У историјској науци преовладава мишљење да Словени уопште
нападају на Византију готово искључиво са доњег Дунава,
али управо овај
упад из 548. године указује, како се чини, на правац продирања са средњег
тока реке. Прокопије каже да je ова војска Словена прешавши реку Дунав
починила страшна злодела над свим Илирима све до становника Драча.138
За њима се кретала војска илиричких архоната
139
у јачини од 15 000 људи
која није имала смелости да удари на нападаче. Из Прокопијевог сажетог
приказа догађаја у Илирику 548. године, можемо закључити веома мало,
иако je Φ. Шишић дошао до уверења да бисмо овај упад могли разумети као
ране покушаје словенског насељавања Полуострва, што сматрамо за можда
слободније тумачење извора.
140
Ф. Баришић исправно критикује Ф.
Шишића, износећи мшпљење да je на основу овог описа немогуће рећи
нешто одређеније ο овом упадуЛ4
^
Наш став je да се ипак може доћи до одређених закључака ο правцу
кретања и месту прелаза Дунава ових Словена који су пустошили Илирик
548. године. Наиме, у опису кретања нападача, Прокопије не помиње где
су они прешли Дунав, али пошто не каже да су пљачкали Тракију, кроз коју
су морали проћи да су упали са доњег Дунава, или je макар угрозити
пролазећи њеним северним или западним ободима, изводимо закључак да су
прешли Дунав негде другде, претпостављамо на средњем току реке, из
правца Паноније.
Да je овде реч ο панонским Словенима сведочи и
Прокопијев извештај ο сукобу Илдига и Авдуина, када je Илдиг прешао
Словенима користећи их у борби против Ромеја у Италији.
Још један Прокопијев опис словенског упада у Тракију из 550. године,
иде у прилог мишљењу да су Словени 548. године упали у Илирик са средњег
Дунава.
Прокопије каже да су ови Словени пустошили и Тракију и Илирик,
али из следа догађаја јасно je да je тежиште похода било према црноморској
обали и Цариграду. Стога, извесно je да су ови Словени наступали са
доњег Дунава и да нису у вези са онима из Паноније и походом из 548. године.
Али, упад из 550/551. године, свакако je повезан са панонским Словенима.Наиме, Прокопије вели, да док je Герман у Сардици прикупљао војску,
прешавши Дунав провали велика маса Словена и стиже у околину Ниша. Од
заробљеника Герман je сазнао да су ови кренули на Солун. Када су Словени
дознали да je Герман у близини, одустали су од похода на Солун и
запутили се ка Далмацији. Даље у тексту Прокопије не бележи шта се
десило са овом групом Словена."
Да се прелазак 30 хиљада или колико већ Бастарна, након пораза негде у земљи Дарданији 30./29. године, преко Дунава заиста десио, то се заиста може претпоставити, што се не може рећи и за миграцију Бастарна даље од Дунава. Уплив Бастарна у Словене (I-Y3120) се могао десити још тад или пар стотина година касније, ко то може са сигурношћу да зна, али да Словени у 6. веку нису били хомогеног састава у доњем и средњем подунављу одакле су вршили упаде у Илирик, то је Живковић покушао доказати овим писањем али и могућој, нешто каснијој миграцији једне групе Словена и I-Y3120 према Далмацији.