Аутор Тема: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика  (Прочитано 7974 пута)

На мрежи Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« послато: Јануар 27, 2017, 10:29:48 поподне »
Сајт посвећен упоредној  лингвистици и реконструкцији пра-језика:
 
http://starling.rinet.ru

http://www.philology.ru/linguistics1/starostin-03.htm

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #1 послато: Март 16, 2017, 06:52:33 поподне »
Порекло индо-европских језика.
Линк:
Tracing the Origins of Indo-European Languages


Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #2 послато: Март 16, 2017, 07:20:31 поподне »
Порекло индо-европских језика.
Линк:
Tracing the Origins of Indo-European Languages
Можемо са сигурношћу одбацити малоазијску претпоставку о матици индоевропљана поготово имајући у виду скорашње налазе древне днк...

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #3 послато: Март 16, 2017, 09:19:52 поподне »
Можемо са сигурношћу одбацити малоазијску претпоставку о матици индоевропљана поготово имајући у виду скорашње налазе древне днк...

Па да, ово је само једна од теорија. Поставио сам линк због интересантне мапе и графика.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #4 послато: Април 06, 2017, 10:17:33 пре подне »
Још један кратак текст о прајезику.

Линк:

Scientists: World's languages traced back to single African mother tongue.




Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #5 послато: Април 24, 2017, 12:45:42 поподне »
Zbornik radova o preindoevropskoj lingvističkoj situaciju u Evropi:"A Linguistic Map of Prehistoric Northern Europe"

http://www.sgr.fi/sust/sust266/sust266.html

Ovde je i jedan rad o neindoevropskim supstratima u pragermanskom jeziku:

http://www.sgr.fi/sust/sust266/sust266_kroonen.pdf

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #6 послато: Април 28, 2017, 11:34:37 поподне »
Занимљив сајт са речницима (односно сачуваним речима) више изумрлих језика, као што су хетитски, тохарски, трачки, фригијски, итд.

http://www.palaeolexicon.com/Languages/Index
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #7 послато: Мај 07, 2017, 01:39:32 пре подне »
Мало иритантан предавач, али Тим Донер је као тинејџер научио преко 10 језика. Сада се изгледа бави реконструкцијом индоевропског и ово је предавање о томе (ко разуме енглески):

<a href="https://www.youtube.com/v/FAPQEx3tgDQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/FAPQEx3tgDQ</a>


https://www.youtube.com/v/FAPQEx3tgDQ

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #8 послато: Мај 07, 2017, 01:52:44 поподне »
Чувена "Шлајхерова басна" на реконструисаном прото-словенском (не знам колико је веродостојно):

<a href="https://www.youtube.com/v/7mHaxUnhEeY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/7mHaxUnhEeY</a>

https://www.youtube.com/v/7mHaxUnhEeY

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #9 послато: Април 05, 2018, 11:41:15 поподне »
Da li je ko čita knjigu "Srpsko-Keltske Pararele" od Prof. Doktora Ranke Kuić?


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #10 послато: Мај 23, 2019, 10:40:08 поподне »
Дошао сам до занимљиве паралеле када сам прегледао одређене термине у албанском, који су у вези са млекарском производњом. Наиме, албанска реч за сурутку (whey на енглеском) је hirrë, с друге стране мађарска реч за млечни производ млаћеницу (buttermilk на енглеском) је író. Откуд ово занимљиво поклапање за релативно сличне млечне производе код два потпуно удаљена и различита језика? Претпостављена етимологија албанског hirrë је следећа:

From Proto-Albanian *ksirā, from Proto-Indo-European *ksiHr-neh₂, from *ksiHróm (“milk”) (compare Persian شیر‎ (šir), Sinhalese කිරි (kiri)).[1]

...док за етимологију мађарског író пише само:

From a Turkic language.

https://en.wiktionary.org/wiki/hirr%C3%AB
https://en.wiktionary.org/wiki/%C3%ADr%C3%B3

С обзиром да албанска реч има паралеле са индо-иранским и индо-аријским језицима, рекао бих да ова реч ипак није туркијског порекла и да указује да су преци Прото-Албанаца боравили у ближем контакту са прецима Индо-Иранаца и Индо-Аријеваца, вероватно још у степској прадомовини. Пошто мађарски језик, поред туркијских, поседује и иранске утицаје (посредством аланског језика, некад распрострањеног у областима украјинских и руских степа), пре бих рекао да је та реч код њих дошла управо иранским посредством.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #11 послато: Јануар 10, 2020, 05:22:23 поподне »
У питању је словенска метатеза ликвида (al>la, ar>ra) и која је трајала најкасније до почетка 10. века.
Да ли је и код словенске речи "работа" исти случај, да се и у постојбини десио исти случај , "arbeit" у "работа" (рад)? (можда у контакту прасловена и германа?)
« Последња измена: Јануар 11, 2020, 06:09:32 поподне НиколаВук »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #12 послато: Јануар 10, 2020, 05:47:34 поподне »
Ван теме је, али да ли је и код словенске речи "работа" исти случај, да се и у постојбини десио исти случај , "arbeit" у "работа" (рад)? (можда у контакту прасловена и германа?)

Можда би било добро да Сунце прокоментарише, а ово каже Wiktionary:

From Proto-Slavic *orbota (“hard work, slavery”) derived from *orbъ (“slave”), ultimately from Proto-Indo-European *h₃erbʰ (“to change or evolve status”), the predecessor to *h₃órbʰos (“orphan”). Cognate with German Arbeit, Dutch arbeid, and Middle English arveth (“difficult; hard”).

Дакле и овде је "радила" метатеза ликвида, али да ли сама реч има неке ближе везе са германским или обе деле само заједничко индоевропско порекло, не бих знао рећи.

https://en.wiktionary.org/wiki/rabota
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #13 послато: Јануар 10, 2020, 07:29:53 поподне »
Можда би било добро да Сунце прокоментарише, а ово каже Wiktionary:

From Proto-Slavic *orbota (“hard work, slavery”) derived from *orbъ (“slave”), ultimately from Proto-Indo-European *h₃erbʰ (“to change or evolve status”), the predecessor to *h₃órbʰos (“orphan”). Cognate with German Arbeit, Dutch arbeid, and Middle English arveth (“difficult; hard”).

Дакле и овде је "радила" метатеза ликвида, али да ли сама реч има неке ближе везе са германским или обе деле само заједничко индоевропско порекло, не бих знао рећи.

https://en.wiktionary.org/wiki/rabota

Огласит ће се сунце :)

Нијесам нигдје видио,  да тако пише,  но убијеђен сам,  да је Arbeit и глагол arbeiten у њем.  зајмство из прасловијенскога.  Образлажем овако:
У слов.  је работа/робота < arbata* изведеница из коријена раб/роб < arb* по узору доброта, мокрота итд. 
Из ријечи работа изводи се даље глагол работати.
Но јест и глагол робити (robić,  robit,  робити) који значи радити.  Истога коријена је и наша ријеч роб,  те роба у смислу производ, но и у смислу робље -  "дјетца и жене",  а тако и русско ребята и ребёнок (дијете).  Ова појава је типична -  упоредити "отрок"  у значењу дијете и роб. 
Ријеч Arbeit одсутствује у Скандинавији.

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #14 послато: Јануар 10, 2020, 07:47:32 поподне »
Огласит ће се сунце :)

Нијесам нигдје видио,  да тако пише,  но убијеђен сам,  да је Arbeit и глагол arbeiten у њем.  зајмство из прасловијенскога.  Образлажем овако:
У слов.  је работа/робота < arbata* изведеница из коријена раб/роб < arb* по узору доброта, мокрота итд. 
Из ријечи работа изводи се даље глагол работати.
Но јест и глагол робити (robić,  robit,  робити) који значи радити.  Истога коријена је и наша ријеч роб,  те роба у смислу производ, но и у смислу робље -  "дјетца и жене",  а тако и русско ребята и ребёнок (дијете).  Ова појава је типична -  упоредити "отрок"  у значењу дијете и роб. 
Ријеч Arbeit одсутствује у Скандинавији.
Али онда имамо супротан процес од метатезе ликвида што Никола помиње, а то се уклапа и код "арбаит">"работа" ...не знам да ли су германи имали процес од "раб" у "арб", али је доказано од "арб" у "раб" , тако да са те тачке гледања ми делује да је то позајмљеница од германског појма, пре него да су германи позајмили од прасловена.
« Последња измена: Јануар 10, 2020, 07:49:22 поподне ДушанВучко »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #15 послато: Јануар 11, 2020, 10:23:36 пре подне »
Али онда имамо супротан процес од метатезе ликвида што Никола помиње, а то се уклапа и код "арбаит">"работа" ...не знам да ли су германи имали процес од "раб" у "арб", али је доказано од "арб" у "раб" , тако да са те тачке гледања ми делује да је то позајмљеница од германског појма, пре него да су германи позајмили од прасловена.

Германи су то позајмили из ПРАсловијенскога, дакле у доба када је ријеч гласила arbáta. Исто тако су позајмили Grenze - granica,  Körschner - krznjar, Peitsche - bič,  Gurke - ogórk,  Plauze -  pluća,  Nerz - norica,  Schmand -  smetana,  Zuber -  čъbьr итд.  Све су ово ствари,  које указују на размијену добара и однос Германа и Словијена.  Словијени су Њемцима продавали крзно и изготовине из дрвета и коже, свиње,  а ови су њима продавали мачеве,  штитове и друго да би се ови бранили од других германских племена. 
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #16 послато: Јануар 11, 2020, 10:37:09 пре подне »
Можда би било добро да Сунце прокоментарише, а ово каже Wiktionary:

From Proto-Slavic *orbota (“hard work, slavery”) derived from *orbъ (“slave”), ultimately from Proto-Indo-European *h₃erbʰ (“to change or evolve status”), the predecessor to *h₃órbʰos (“orphan”). Cognate with German Arbeit, Dutch arbeid, and Middle English arveth (“difficult; hard”).

Дакле и овде је "радила" метатеза ликвида, али да ли сама реч има неке ближе везе са германским или обе деле само заједничко индоевропско порекло, не бих знао рећи.

https://en.wiktionary.org/wiki/rabota

Ја се нисам баш добро изразио.  Првобитно значење arbъ* је слабо,  нејако чедо;
 -  упореди рус. ребя,  ребёнок < erbę(t)*
( алтернације а-е су честе нпр.  молоко < malkas*,  млеко < melkas*,  олень - alenis*,  елен - elenus и сл.)
- санк.  अर्भ (árbha) -  слабо дијете
- герм.  Erbe - наслиједник
- гр.  orfanos - дијете ( касније специјализовано у дијете без отца)

Семантичка паралела
отрок - дијете, потомак,  а потом уједно и роб
хлап -  тинејджер,  а потом и роб
Просто првобитно није било ријечи за роба,  него се то изражавало ријечју за младога човјека,  тинејджера. А већ из ријечи са специјализованим значењем настали су производи робити,  работати итд.  Лагко се је било могло десити,  да се створи и ријеч нпр.  отрочити,  но ето игром случаја није.
« Последња измена: Јануар 11, 2020, 10:41:50 пре подне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Лаф

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 80
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #17 послато: Јануар 26, 2020, 07:36:26 поподне »

Но јест и глагол робити (robić,  robit,  робити) који значи радити.  Истога коријена је и наша ријеч роб,  те роба у смислу производ, но и у смислу робље -  "дјетца и жене",  а тако и русско ребята и ребёнок (дијете).  Ова појава је типична -  упоредити "отрок"  у значењу дијете и роб. 

Да ли је сличног порекла и етимологија појма чељади(на)? Видим да Руси немају сувисао одговор.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #18 послато: Јануар 26, 2020, 10:42:46 поподне »
Може ли неко да објасни идеју стварања живота од ребра, односно због чега ребро има значење сродства?
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #19 послато: Јануар 26, 2020, 11:13:53 поподне »
Може ли неко да објасни идеју стварања живота од ребра, односно због чега ребро има значење сродства?
There are two types of world parent myths, both describing a separation or splitting of a primeval entity, the world parent or parents. One form describes the primeval state as an eternal union of two parents, and the creation takes place when the two are pulled apart. The two parents are commonly identified as Sky (usually male) and Earth (usually female) who in the primeval state were so tightly bound to each other that no offspring could emerge. These myths often depict creation as the result of a sexual union, and serve as genealogical record of the deities born from it.

In the second form of world parent myth, creation itself springs from dismembered parts of the body of the primeval being. Often in these stories the limbs, hair, blood, bones or organs of the primeval being are somehow severed or sacrificed to transform into sky, earth, animal or plant life, and other worldly features. These myths tend to emphasize creative forces as animistic in nature rather than sexual, and depict the sacred as the elemental and integral component of the natural world.One example of this is the Norse creation myth described in Gylfaginning exactly in the poem Völuspá.

https://en.wikipedia.org/wiki/Creation_myth

Дакле, овај концепт је изузетно стар.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #20 послато: Јануар 26, 2020, 11:39:32 поподне »
Да ли је сличног порекла и етимологија појма чељади(на)? Видим да Руси немају сувисао одговор.

čeljad* nema "sličnu"  etimologiju,  jere ne znači děte,  no čeljade znači "član (porodice) ,  osoba,  individua".  Ranije nije bilo rěči osoba,  no je to rěč preuzeta u vrěme panslovenstva iz Čeha, a govorilo se po narodnomu čeljade ( npr.  svako čeljade kuće da se pobroji i popiše!).  Etimoložški rěč čeljad srodna je s rěčiju čověk ( nastala iz čelověk,  lat.  cilveks). U kasnoj poljskoj i odatle u kasnoj Rusiji čeljad je poprimilo naročito značenje "ukupna poslužna radna snaga jednoga dvora" to jest,  poslužanstvo. 
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #21 послато: Фебруар 02, 2020, 10:36:13 пре подне »
Холандски лингвиста Фредерик Кортланд је предложио следећу скицу раслојавања индоевропских језика у свом раду "The disintegration of the Indo-European language family":

0. Proto-Indo-European,
1. Anatolian vs. other Indo-European,
2. Tocharian vs. Classic Indo-European,
3. Italo-Celtic vs. Central Indo-European,
4. Germanic vs. Nuclear Indo-European,
5. Graeco-Phrygian vs. Satǝm Indo-European,
6. Thraco-Armenian vs. North Satǝm Indo-European,
7. Daco-Albanian vs. East Satǝm Indo-European,
8. Balto-Slavic vs. Indo-Iranian.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #22 послато: Фебруар 02, 2020, 10:59:45 пре подне »
Холандски лингвиста Фредерик Кортланд је предложио следећу скицу раслојавања индоевропских језика у свом раду "The disintegration of the Indo-European language family":

0. Proto-Indo-European,
1. Anatolian vs. other Indo-European,
2. Tocharian vs. Classic Indo-European,
3. Italo-Celtic vs. Central Indo-European,
4. Germanic vs. Nuclear Indo-European,
5. Graeco-Phrygian vs. Satǝm Indo-European,
6. Thraco-Armenian vs. North Satǝm Indo-European,
7. Daco-Albanian vs. East Satǝm Indo-European,
8. Balto-Slavic vs. Indo-Iranian.

Било би корисно када би нам на примеру једне речи (нпр. мајка, отац, дете, сунце, месец, пас, око, глава и др.) ту његову тезу о раслојавању  индоевропских језика (редослед) приближили.
 :)

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #23 послато: Фебруар 02, 2020, 01:46:37 поподне »
Холандски лингвиста Фредерик Кортланд је предложио следећу скицу раслојавања индоевропских језика у свом раду "The disintegration of the Indo-European language family":

0. Proto-Indo-European,
1. Anatolian vs. other Indo-European,
2. Tocharian vs. Classic Indo-European,
3. Italo-Celtic vs. Central Indo-European,
4. Germanic vs. Nuclear Indo-European,
5. Graeco-Phrygian vs. Satǝm Indo-European,
6. Thraco-Armenian vs. North Satǝm Indo-European,
7. Daco-Albanian vs. East Satǝm Indo-European,
8. Balto-Slavic vs. Indo-Iranian.

Мним,  да је пресмјело творити овакове тезе на огромном недостатку података о било чем што се тиче трако-,  дако-,  фриго- и иллиро- језика.
На основу расположивих података,  могу се извући груби закључци,  нпр. да су анатолски језици најособитији и најудаљенији од заједничкога прајезика свих живећих ИЕ језика, да постоје неке заједничке особине пракелтскога и праиталских језика с једне стране,  те прасловијенскога,  прабалтијскога  и праарјанскога с друге стране. Ваља имати на уму да подјела не може тећи само једнодимензијално,  јер као и у генетици често се јављала рекомбинација и узајамни утицаји једних огранака на друге и на пољу лексике и на пољу гласовних промијена. Тако је нејасно је ли узрок сличности прасловијенскога и прабалтскога заједничко поријекло или узајамни утицај који је услиједио послије раздвоја. 

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #24 послато: Фебруар 02, 2020, 01:48:26 поподне »
Било би корисно када би нам на примеру једне речи (нпр. мајка, отац, дете, сунце, месец, пас, око, глава и др.) ту његову тезу о раслојавању  индоевропских језика (редослед) приближили.
 :)

Свакако препоручујем да се чланак ишчита, јер он ту детаљније образлаже ту поделу. Ја ћу пробати да направим поређење више језика преко Свадеш листе, узећу као пример речи за бројеве до пет и реч за колено.

Хетитски: *ās, dān, tēries, meyawes, /; gēnu;
Тохарски Б: ṣe, wi, trey, śtwer, piś; keni (дуално, "колена");
Латински: unus, duo, tres, quattuor, quinque; genu;
Велшки: un, dau (m.)/dwy (f.), tri (m.)/tair (f.), pedwar (m.)/pedair (f.), pump; glin, pen-glin, pen-lin;
Немачки: eins, zwei, drei, vier, fünf; Knie;
Старогрчки: εἷς (heîs), δύο (dúo), τρεῖς (treîs), τέσσαρες (téssares), πέντε (pénte); γόνυ (gónu);
Јерменски: մեկ (mek), երկու (erku), երեք (erekʿ), չորս (čʿors), հինգ (hing); ծունկ (cunk);
Албански: një, dy, tre, katër, pesë; gju;
Протословенски: *(j)edinъ/*(j)edьnъ, *dъva, *trьje, *četyre, *pętь; *kolěno;
Литвански: vienas, du/dvi, trys, keturi, penki; kelis/klupstis;
Санскрит: एक (éka), द्वि (dví), त्रि (trí), चतुर् (cátur), पञ्चन् (páñcan); जानु (jā́nu);
Персијски: یک (jek), دو (do), سه (se), چهار (tʃhɒːr), پنج (pændʒ); زانو (zɒːnuː).

Такође, примери за "дан" и "ноћ":

Хетитски: sīwaz; ispanz;
Тохарски Б: kauṃ; yṣiye;
Латински: dies; nox;
Велшки: dydd; nos;
Немачки: Tag; Nacht;
Старогрчки: ἡμέρα (hēméra), ἦμαρ (êmar); νύξ (núx);
Јерменски: օր (ōr); գիշեր (gišer);
Албански: ditë; natë;
Протословенски: *dьnь; *noťь;
Литвански: diena; naktis;
Санскрит: दिन (diná), अहर् (áhar), दिवस (divasa); रात्रि (rā́tri), नक्ति (nákti), क्षप् (kṣáp), रजनी (rajanī);
Персијски: روز (ruːz); شب (ʃæb).
« Последња измена: Фебруар 02, 2020, 01:50:03 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Упоредна лингвистика и реконструкција пра-језика
« Одговор #25 послато: Август 30, 2020, 05:54:01 поподне »
Постоји могућност да грчка реч ψυχή (psihi), "душа", има необичног "парњака" у адигејској (черкеској) речи псэ, са истим значењем - "душа". За античку грчку реч је дата следећа етимологија на Вики речнику:

From ψῡ́χω (psū́khō, “I blow”) +‎ -η (-ē), but never had the meaning "breath", even in Homer.

Дакле настала је од глагола "дунути, дувати" (где би требало тражити и корен словенске речи "душа"). Занимљива је сличност адигејског глагола "дунути" - епщэн. Да ли су ове подударности само случајност или су у вези? Ако су у вези, да ли би могло да се помишља да то датира још од времена протоиндоевропског? Бронзанодопска мајкопска култура (3700-3000.п.н.е.), за коју се претпоставља да је чинила језгро северозападних кавкаских језика (којима припада и адигејски), је била у тесним везама са протоиндоевропском Јамна културом, те се овде можда ради о некој врло раној позајмици, или из ПСЗК у ПИЕ или из ПИЕ у ПСЗК.

https://en.wiktionary.org/wiki/%CF%88%CF%85%CF%87%CE%AE
https://en.wiktionary.org/wiki/%D0%BF%D1%81%D1%8D
https://en.wiktionary.org/wiki/%D0%B5%D0%BF%D1%89%D1%8D%D0%BD

https://en.wikipedia.org/wiki/Maykop_culture

Чињеницама против самоувереног незнања.