Што се тиче данашњег српског становништва области Бирача, Осата (могли би додати и Лудмер/Братунац), по поријеклу вјероватно ту постоје нека три слоја:
1.
стариначко српско становништво области Треботића из средњег вијека, од досад тестираних чини ми се да су добар кандидат Аврамијевштаци R1a-L1280>YP3987, највише због опште присутности и разноврсности хаплотипова на поменутом подручју,као и због специфичности крсне славе.
2.
православно српско становништво у влашком статусу из 15. и 16. вијека, могуће поријеклом из Старог Влаха. Овај слој је најтеже препознатљив. Предања су се изгубила,а генетички не би се требао претјерано разликовати од каснијих досељеника из ерских области на југу тј. када тестирамо неког ко је нпр. М205, не можемо знати да ли је дошао у 15. или 18. вијеку и да ли је дошао из Потарја или Херцеговине. Већим бројем BIGY тестова, ваљда ће се и то једног дана моћи разлучити.
Ова прва два слоја дала су и доста становништва појединим дијеловима западне Србије, поготово у ваљевском крају и Азбуковици гдје више породица има предања о поријеклу из Осата или Бирча. Довољно је поменути Ненадовиће, Бирчанине, претке св. владике Николаја и многе друге.
3.
досељеници из Старе Херцеговине у 18. и 19. вијеку, нешто су препознатљивији због очуваних предања, специфичних крсних слава,а неријетко и генетичких резултата. Филиповић тако спомиње Старовиће (Савиндан) поријеклом од херцеговачких Старовића, као знатну породицу у Бирчу. Због славе и истог презимена, ту не би требало бити сумње. Генетички резултати у Бирчу и Осату откривају и породице које припадају профилисаним херцеговачким родовима: Копривицама, Матаругама(Риђанима), Шаренцима, Кричима.
Занимљиво је одсуство у овом подручју Бањана,Пивљана, Дробњака, а можда је све посљедица малог броја тестираних.
Имам осјећај да струја херцеговачких досељеника из 18. и 19. вијека није претјерано јака у Бирчу и Осату. Свакако је слабија од подручја Хан Пијеска и Сокоца, гдје ови херцеговачки досељеници чине практично сво становништво, али чини ми се да је слабија и у односу на Мајевицу и Семберију, гдје је било већег насељавања Херцеговаца. При чему је Бирач служио више као транзитно подручје, у коме је српско насеље и од раније било стабилизовано и комапктно.
Доњи Бирач (област Шековића) обрадио је Филиповић и ево шта је записао о становништву.
