Новогодишња ДНК недеља 2023

[НиколаВук]

Друштво српских родословаца „Порекло“  у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду организује новогодишњу акцију тестирања генетичког прапорекла, која ће трајати од понедељка, 19. децембра до недеље, 25. децембра 2022. године. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.

Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Новогодишње ДНК недеље цена тестирања биће 7.000 динара.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 25 STR маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.

Након што примимо Вашу пријаву добићете путем мејла детаљне инструкције за даље кораке.

Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 7.000 људи.

Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.

Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

https://www.poreklo.rs/2022/12/18/novogodisnja-dnk-nedelja-2023-veliki-popust-na-dnk-testiranje-prijavite-se/

[Мића]

Када ће први списак пријављених?

[НиколаВук]

Када ће први списак пријављених?

Прва тура је предата крајем прошле недеље:

1. Јовић, Алимпијевдан, Ново Ланиште/Јагодина
2. Илић, Аћимовдан, Букор, Шабац
3. Петровић, Никољдан, Липовац, Горњи Милановац
4. Радојичић, Ђурђевдан, Клатичево, Горњи Милановац
5. Красић, Стевањдан, Биличић, Гламоч

[Христифор]

Још  једна акција тестирања која прерасла у традиционалну.  Надамо се солидном броју тестираних.

[НиколаВук]

Још  једна акција тестирања која прерасла у традиционалну.  Надамо се солидном броју тестираних.

Биће их мање него током месечних акција, што је очекивано већ и због краћег временског периода трајања акције, али и ја мислим да ће за акцију тог трајања бити солидан број кандидата.

[Срки Вук]

Прва тура је предата крајем прошле недеље:

1. Јовић, Алимпијевдан, Ново Ланиште/Јагодина
2. Илић, Аћимовдан, Букор, Шабац
3. Петровић, Никољдан, Липовац, Горњи Милановац
4. Радојичић, Ђурђевдан, Клатичево, Горњи Милановац
5. Красић, Стевањдан, Биличић, Гламоч

Илићи из Букора су огранак од Ђапића из НК,

[Небојша]

2. Илић, Аћимовдан, Букор, Шабац, J2b-M205>Y22059

Тестирани је навео предање о пореклу из околине Никшића, од братства Ђапића (племе Угреновића). Слично предање се помиње у монографији "Рађевина и Јадар" (село Шор), за тамошње Дамњановиће.

"Дамњановићи (ст. през. Ђапићи) из Студенаца (код Никшића). Један њихов дед се уставио у Острову, други је отишао у Цветуљу и потом у Бадовинце, а трећи у Букор. (Јоаким и Ана)."

Судећи по овом налазу, Илићи из Букора су вероватно огранак Дамњановића, а даље Ђапића. Претпостављам да већи број породица из мачванског и колубарског округа, са овом славом, припада управо роду Угреновића.

Тестирани се и генетички потпуно уклапа у овај род (вредност 10 на маркеру DYS643). Овим резултатом добили смо вероватно и хаплогрупу Ђапића, једног од пар главних братстава Угреновића. Преко Пејића из околине Сарајева знамо хаплогрупу Пејовића, а у матици су тестирани Мумовићи, Лаловићи и Мијановићи (сви J2b-M205). Остало је да се тестирају још Пантовићи, мада нема сумње да су повезани са осталим Угреновићима. Генетичка прича око овог племена се лепо развија за сада.

[Срки Вук]

2. Илић, Аћимовдан, Букор, Шабац, J2b-M205>Y22059

Тестирани је навео предање о пореклу из околине Никшића, од братства Ђапића (племе Угреновића). Слично предање се помиње у монографији "Рађевина и Јадар" (село Шор), за тамошње Дамњановиће.

"Дамњановићи (ст. през. Ђапићи) из Студенаца (код Никшића). Један њихов дед се уставио у Острову, други је отишао у Цветуљу и потом у Бадовинце, а трећи у Букор. (Јоаким и Ана)."

Судећи по овом налазу, Илићи из Букора су вероватно огранак Дамњановића, а даље Ђапића. Претпостављам да већи број породица из мачванског и колубарског округа, са овом славом, припада управо роду Угреновића.

Тестирани се и генетички потпуно уклапа у овај род (вредност 10 на маркеру DYS643). Овим резултатом добили смо вероватно и хаплогрупу Ђапића, једног од пар главних братстава Угреновића. Преко Пејића из околине Сарајева знамо хаплогрупу Пејовића, а у матици су тестирани Мумовићи, Лаловићи и Мијановићи (сви J2b-M205). Остало је да се тестирају још Пантовићи, мада нема сумње да су повезани са осталим Угреновићима. Генетичка прича око овог племена се лепо развија за сада.

Нисам ни сумњао да су наши, а и рекао сам одмах да су од Ђапића 😎

[Небојша]

Нисам ни сумњао да су наши, а и рекао сам одмах да су од Ђапића 😎

Браво, роде! С обзиром да је од тебе кренула ова прича о Угреновићима и J2b-M205, заслужујеш да носиш орден Угреновића!

[Небојша]

Илићима (Дамњановићима) су сигурно сродни и Арсеновићи, тј. Аћимовићи из Доње Бадање (Лозница).

"Аћимовићи из Букора, од Ђапића и од Арсеновића. Њихов предак се настанио као поп. (Јоаким и Ана)." (Боривоје Милијевић: Рађевина и Јадар, 1913)

Арсеновића са овом славом, а пореклом из Букора, има и у другим селима око Шапца. Тамо кажу да су старином "из Пиве".

[Срки Вук]

Браво, роде! С обзиром да је од тебе кренула ова прича о Угреновићима и J2b-M205, заслужујеш да носиш орден Угреновића!

Хвала брате!
 Тачно је да сам изгурао ову причу. Имао сам и још увјек имам јаку, огромну жељу и вољу да истражим род којем припадам, и ето нешто смо урадили, захваљујући и другима из мог рода који су се укључили у причу и дали свој допринос тако што су се тестирали. На жалост немамо скоро никаквих историјских извора о самом Угрену и племену, и то ме јако фрустрира!
Ал шта је ту је, полако идемо напријед!

[Небојша]

На жалост немамо скоро никаквих историјских извора о самом Угрену и племену, и то ме јако фрустрира! Ал шта је ту је, полако идемо напријед!

Немој да те то фрустрира. Толико су Угрени стари, да их ни извори нису закачили (старији од пера). Преживели су кроз народно предање, које је веома живо, а видимо и кроз генетику.

[drajver]

3. Петровић, Никољдан, Липовац/Горњи Милановац

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>PH220. Посједује карактеристичне вриједности DYS456=13 и DYS635=21, што га уз славу Никољдан јасно сврстава уз двије тестиране породице: Миковиће из Јежевице код Чачка и уз необјављену породице из Распоганче/Сјеница. Породица из Распоганче има предање о поријеклу "из Васојевића", али питање је колико је то предање реално.

Сами Петровићи су дио Белобрковића-Павловића из Липовца код манастира Враћевшнице. За њих је у етнографској литератури записано сљедеће: "Били су у Старом Липовцу. На зна се одакле су досељени, али је до сада четврто или пето колено. Славе Никољдан."

На основу поклапања са друге двије породице може се претпоставити миграциони правац од Сјенице преко Доњег Драгачева до таковског краја.

[drajver]

4. Радојичић, Ђурђевдан, Клатичево/Горњи Милановац

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Хаплотип је потпуно модални, па се на основу њега може само закључити да тестирани припада роду Дробњака, али не и ком огранку овог рода. Има пуно поклапање на упоредивих 17 маркера са Глишовићем из Калиманића/Г: Милановац који слави Ђурђевдан. Ово поклапање је значајно, с обзиром да су Радојичићи из Клатичева огранак Радојичића из Калиманића, а за које се у етнографској литератури наводи сљедеће:

"-Радојичићи, Вучићевићи, Нешовићи и Глишовићи су по старини Мијушковићи, славе Ђурђевдан. Предак Мијушко био је од Сјенице. Од истог су рода и;
-Вукашиновићи, и поред тога што су њихове породице пореклом од деда који је дошао из Синошевића као посинак, и он је ипак био од ових Вукашиновића. Дошао је Радојица, парадед 67-годишњег Драгурина, када је село било „пустиња“."

С обзиром да су двије породице овог рода тестиране, може се закључити да и читав род припада роду Дробњака.

Сам тестирани наводи предање о поријеклу "из Црне Горе". Чинис е д је сјенички крај свакако био (успутна?) станица.

Препорука је неки од дубинских тестова (Nebula, BIGY700, Dante)

[drajver]

5. Красић, Стевањдан, Биличић/Гламоч

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичнијих вриједности, DYS456=16, DYS570=20, DYS643=11, међутим нема тестираних који би посједовали све три ове вриједности. Од слављеника Стевањдана, Красићу су најближи (додуше на 5/23 разлике): Зеленковићи из Домановића/Чапљина; Бајићи из Видова Села/Дрвар; Крповићи из Звијезда/Пријепоље и Симићи из Какмужа/Петрово. Зеленковићи имају двије дијељене карактеристичне вриједности са Красићем DYS456=16, DYS643=11, а Бајићи ниједну иако су географски најближи.

У већински муслиманском селу Биличић код Гламоча, Красићи су поред три муслимаске породице: Бејтегића, Радоваца и Нухића једини православни род који је старосједичаки. Самим тим они би могли бити из првог слоја српског становништва на гламочком пољу који је обухваћен пописом 1550. године.

[Зрно]

5. Красић, Стевањдан, Биличић/Гламоч

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичнијих вриједности, DYS456=16, DYS570=20, DYS643=11, међутим нема тестираних који би посједовали све три ове вриједности. Од слављеника Стевањдана, Красићу су најближи (додуше на 5/23 разлике): Зеленковићи из Домановића/Чапљина; Бајићи из Видова Села/Дрвар; Крповићи из Звијезда/Пријепоље и Симићи из Какмужа/Петрово. Зеленковићи имају двије дијељене карактеристичне вриједности са Красићем DYS456=16, DYS643=11, а Бајићи ниједну иако су географски најближи.

У већински муслиманском селу Биличић код Гламоча, Красићи су поред три муслимаске породице: Бејтегића, Радоваца и Нухића једини православни род који је старосједичаки. Самим тим они би могли бити из првог слоја српског становништва на гламочком пољу који је обухваћен пописом 1550. године.

Красићи из Дрниша исто славе Стевањдан, а тамо су од почетка 18. в.  По мени је сеоба била из Гламоча у Далмацију, иако ови из Гламоча и Ливна махом имају причу о досељавању из Далмације.

[vasil]

Миковиће из Јежевице код Чачка и уз необјављену породице из Распоганче/Сјеница.

Микович е патроним от личното име Мико ли? Това име досега съм срещал само при нас, прапрадядо ми се е казвал Мико други примери са политика Михаил Миков е от Кулско където има заселници от при нас както и археолога Васил Миков от Ябланица изобщо това име при нас е доста добре застъпено.

[Фубуки]

Красићи из Дрниша исто славе Стевањдан, а тамо су од почетка 18. в.  По мени је сеоба била из Гламоча у Далмацију, иако ови из Гламоча и Ливна махом имају причу о досељавању из Далмације.

Изгледа да је у ранијем периоду, у 16. и 17. веку, главни правац сеоба био из Босне у Далмацију, а касније, у 18. и 19. обрнут, из Далмације у Босну. Већина предања наводи како им је у Далмацији земља била „тесна”, а Босна је била опустела, што од ратова што од епидемија куге, па су се тамо насељавали. Знам да је већина српских породица Ливањског поља пореклом само из Цетинске/Врличке крајине. Исто важи и за Гламоч, само не у толико великом проценту. Неки су дошли раније директно из Далмације, а неки преко Ливањског поља. Доста је презимена којих има и у Гламочу, Ливањском пољу и Цетинској крајини: Ненадић, Иветић, Џуџалија, Ђукић, Барош итд.

[Гаџић Црнчевић]

Красићи из Дрниша исто славе Стевањдан, а тамо су од почетка 18. в.  По мени је сеоба била из Гламоча у Далмацију, иако ови из Гламоча и Ливна махом имају причу о досељавању из Далмације.

Подручје у Гламочу гдје је Биличић (Биличић и Хозићи) је насељено поред муслиманских старосједилачких породица (очекивано због обиља плодне земље) и православним породицама досељеним из Далмације и то из врличког,дрнишког и сињског краја.Остале православне породице из ова два села су   породице које су у гламочком пољу већ биле и раније, па сплетом околности пресељавале се у Биличич и Хозиће.Та линија досељавања западно од Динаре,из Сиња и Дрнишког краја у горње гламочко поље је увелико позната и кроз предања и и потврђена тестирањем.Није ми досад познат обрнути смјер кретања становништва , што се не може рећи за правац из сјеверне Далмације и Лике.

[sbk]

5. Красић, Стевањдан, Биличић/Гламоч
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичнијих вриједности, DYS456=16, DYS570=20, DYS643=11, међутим нема тестираних који би посједовали све три ове вриједности. Од слављеника Стевањдана, Красићу су најближи (додуше на 5/23 разлике): Зеленковићи из Домановића/Чапљина; Бајићи из Видова Села/Дрвар; Крповићи из Звијезда/Пријепоље и Симићи из Какмужа/Петрово. Зеленковићи имају двије дијељене карактеристичне вриједности са Красићем DYS456=16, DYS643=11, а Бајићи ниједну иако су географски најближи.

Молба за drajver-а (и друге са "Порекла): колико је Красић из Биличића близак презимењаку из Шешковаца код Лакташа који је I2 > I-Y218167 и слави Игњатијевдан?
Исправите ме ако грешим, то је "низводно" од I2-PH908.

Да ли постоје теоретске шансе да се ради о истој породици/роду?

[Зрно]

Подручје у Гламочу гдје је Биличић (Биличић и Хозићи) је насељено поред муслиманских старосједилачких породица (очекивано због обиља плодне земље) и православним породицама досељеним из Далмације и то из врличког,дрнишког и сињског краја.Остале православне породице из ова два села су   породице које су у гламочком пољу већ биле и раније, па сплетом околности пресељавале се у Биличич и Хозиће.Та линија досељавања западно од Динаре,из Сиња и Дрнишког краја у горње гламочко поље је увелико позната и кроз предања и и потврђена тестирањем.Није ми досад познат обрнути смјер кретања становништва , што се не може рећи за правац из сјеверне Далмације и Лике.

Тестирањем не може бити потврђено досељавање из Далмације у Гламоч, јер тако и ја могу рећи да је поклапање резултата доказ да су се досељавали из Гламоча у Далмацију. Код многих породица око Дрниша има предање да су се доселили из Гламоча, а то се може прочитати у књизи Ердељановића о Буњевцима. Користио је запис непознатог аутора који је истражио 4 села (Трбоуње, Велушић, Кричке и Житнић) око 1900. године и за већину презимена је као порекло наведена Босна, а чак за 24 од 65 конкретно Гламоч. Уосталом, има много документованих записа о досељавању породица из западне Босне у Далмацију посредством ускока, у Морејском рату око 1690. године. Да сад не вадим, има конкретно које године и одакле су долазили. С друге стране, кад читам предања неких око Гламоча да су из Дрниша, та су ми презимена потпуно непозната и нису документована око Дрниша у задњих 300 година. Још се и наводи нека Комортина Кула код Дрниша која апсолутно не постоји, нити ишта слично томе.

Уосталом, моја хаплогрупа тј. ужа подграна је жив доказ о досељавању из Унца и Гламоча. Тамо је раширена преко Срдића и других, све до Петровца и Рибника (више презимена), а ја сам усамљен у Далмацији и још према катастрима сасвим сигурно знам да родоначелник није ту од давнина, него се доселио око 1730, јер му је дата земља породице која је изумрла.

[Фубуки]

Оба смера сеоба су добро документована, само што се народ, као што сам написао, из Босне у Далмацију селио раније, а из Далмације у Босну касније. И један и други талас су били масовни и нема смисла оспоравати их говорећи 'није ми познато' и 'није ми логично'.

[Зрно]

Оба смера сеоба су добро документована, само што се народ, као што сам написао, из Босне у Далмацију селио раније, а из Далмације у Босну касније. И један и други талас су били масовни и нема смисла оспоравати их говорећи 'није ми познато' и 'није ми логично'.

Могу да се сложим с овом констатацијом, првенствено што си хронолошки ишао. Само бих модификовао твоју претходну поруку о сеобама из Босне у Далмацију у 16. и 17. в. Није то било сеоба из Босне, него је мајка свих мајки сеоба из Херцеговине у ширем смислу према Далмацији и Босанској Крајини почетком 16. в. То је данашње српско становништво најзападнијих крајева, уз сво дужно поштовање према фамозном племену Гламочана и Власима из предтурског доба који су незаобилазни и неистражени до краја.

[Тимар]

Могу да се сложим с овом констатацијом, првенствено што си хронолошки ишао. Само бих модификовао твоју претходну поруку о сеобама из Босне у Далмацију у 16. и 17. в. Није то било сеоба из Босне, него је мајка свих мајки сеоба из Херцеговине у ширем смислу према Далмацији и Босанској Крајини почетком 16. в. То је данашње српско становништво најзападнијих крајева, уз сво дужно поштовање према фамозном племену Гламочана и Власима из предтурског доба који су незаобилазни и неистражени до краја.

Значи, мајка Херцеговина је била густо насељена, а Далмација и Босанска Крајина пустарија. Или су само муслимани били западно од Врбаса и Неретве до почетка 16. вијека. Врло занимљиво.

[Зрно]

Значи, мајка Херцеговина је била густо насељена, а Далмација и Босанска Крајина пустарија. Или су само муслимани били западно од Врбаса и Неретве до почетка 16. вијека. Врло занимљиво.

Занимљиво је да нико није споменуо муслимане, иако се позивате на њих. Свако ко има елементарно историјско знање, зна да су муслимани настали након турских освајања. Ово ме неодољиво асоцира на оно "Ако си против Вучића, онда си за Ђиласа". Изледа да ми до краја живота не гине борба против усташа и Деретићеваца,  и то први дан Нове Године, да знам на чему сам.

[Jovo79]

Значи, мајка Херцеговина је била густо насељена, а Далмација и Босанска Крајина пустарија. Или су само муслимани били западно од Врбаса и Неретве до почетка 16. вијека. Врло занимљиво.

Ни данас, а ни икада раније, Херцеговина није имала толики демографски потенцијал и величину да попуни друге регије, а да се више пута не насели новим становништвом. Пре свега, биће реч о кружном и повратном кретању једног истог становништва на тромеђи.

[Зрно]

Ни данас, а ни икада раније, Херцеговина није имала толики демографски потенцијал и величину да попуни друге регије, а да се више пута не насели новим становништвом. Пре свега, биће реч о кружном и повратном кретању једног истог становништва на тромеђи.

Нема никаквог кружења ако Турци назаустављиво напредују према западу и потискују становништво. Може бити само у правцу силе потиска.

[ДушанВучко]

Ни данас, а ни икада раније, Херцеговина није имала толики демографски потенцијал и величину да попуни друге регије, а да се више пута не насели новим становништвом. Пре свега, биће реч о кружном и повратном кретању једног истог становништва на тромеђи.

Ту су битни време и простор, није Херцеговина имала потенцијал да попуни друге регије, него они родови који су исељени у друге регије су се временом намножили у тим регијама. Теоретски, пре исељавања из Херцеговине, тамо није морало ни бити много више становника него што је данас (али када је то било и колико је времена протекло од насељавања у новим регијама? Не може се број родова исељених из Херцеговине у регијама у које су се иселили изједначити са бројем становника Херцеговине напр. 300 година пре тога. Плус, вероватно су у новим срединама имали већи потенцијал за демографско ширење него у матици одакле су пореклом, па се сад питаш "колики је демографски потенцијал" то могла да има Херцеговина пре исељавања, када има толико потомака исељеника ван Херцеговине?)

[ДушанВучко]

Плус, вероватно су у новим срединама имали већи потенцијал за демографско ширење него у матици одакле су пореклом, па се сад питаш "колики је демографски потенцијал" то могла да има Херцеговина пре исељавања, када има толико потомака исељеника ван Херцеговине?)

Пример: вероватно је данас можда 95% (можда и више) Никшића ван матице, а свега 5% (или мање) у матици (иако их је некада 100% било у матици, али када и у ком броју?). Тако је и за друге херцеговачке родове који су се исељавали

[Exiled]

Ни данас, а ни икада раније, Херцеговина није имала толики демографски потенцијал и величину да попуни друге регије, а да се више пута не насели новим становништвом. Пре свега, биће реч о кружном и повратном кретању једног истог становништва на тромеђи.

Тако је, незнам зашто та теза не погодује устаљеном мишљењу али ће и то доћи на своје. Исто тако како је слуђени народ тумаро од немила до недрага у религијском опсегу исто тако је тумаро и у географском и трудио се да остане у ономе што му је био дио спознаје а када то није успио да учини срећу је тражио удаљенијом миграцијом.

[Зрно]

Није ми баш јасно о чему вас двојица причате (можда је у мени проблем, не спорим). Војводина је једна од најнасељенијих регија, а не знам баш да су из Војводине колонизовали суседне крајеве, једино су кроз историју "примали". И примаће и даље Црногорце, Херцеговце и Крајишнике, иако је густо насељена.

[Зрно]

Прво, треба да се схвати Дарвинова теорија еволуције, да само најјачи и најспособнији опстају. Та биолошка одредница се даље надовезује на географију, тј. да су у увек људи са планина потискивали оне у низији из простог разлога што су способнији и агресивнији. Множе се, не могу да исхране своје породице и шире се на подручја у којима људи живе у изобиљу у односу на њих (иако то није ништа специјално). Бројност уопште није битна, као што је био случај код Викинга који су харали Европом уздуж и попреко, са незнатним бројем људи. И да се вратимо на Турке...они освајају територије према западу, Хрвати чакавци гмиле на све стране, само да их не дочекају, а онда Турци кажу: "Ево Срби, браћо мила, на западу остала празна поља, само их населите са вашом стоком (претежно овцама) да не пропада земља. Тако су насељени западни српски крајеви. Неки се можда неће сложити са мном, иако сам пласирао епску причу. Драже им је племе Гламочана од стољећа седмог.

[Гаџић Црнчевић]

Прво, треба да се схвати Дарвинова теорија еволуције, да само најјачи и најспособнији опстају. Та биолошка одредница се даље надовезује на географију, тј. да су у увек људи са планина потискивали оне у низији из простог разлога што су способнији и агресивнији. Множе се, не могу да исхране своје породице и шире се на подручја у којима људи живе у изобиљу у односу на њих (иако то није ништа специјално). Бројност уопште није битна, као што је био случај код Викинга који су харали Европом уздуж и попреко, са незнатним бројем људи. И да се вратимо на Турке...они освајају територије према западу, Хрвати чакавци гмиле на све стране, само да их не дочекају, а онда Турци кажу: "Ево Срби, браћо мила, на западу остала празна поља, само их населите са вашом стоком (претежно овцама) да не пропада земља. Тако су насељени западни српски крајеви. Неки се можда неће сложити са мном, иако сам пласирао епску причу. Драже им је племе Гламочана од стољећа седмог.

Поприлично се слажем са Вашом "епском причом",помјерања од плодних равница сјеверне Македоније и Косова и Метохије на правац у ком је све рђаво , сем нешто пашнјака , ако и њих има.Значи сеобе иду прекп Црне горе,Херцеговине,Далмацијом све до кршне Лике.Имовина коју имају племена су искључиво стока и примитивни лични алат,који им на мјестима на којим нема обрадивог земљишта ,воде и сл не омогућава развој, дапаче већи број мушких потомака уситнјава и оно мало што имају и наравно да се покрећу за мјестом гдје могу да се прехрана (први и најзначајнији интерес).Зато не чуди прелазак из "уређеног" млетачког друштва у Далмацији у "дивљи запад" османског царства-садашнја Босанска Крајина.Што се тиче лично Ваше хапло групе и везе са Гламочанима,Дрварчанима и сл. то су презимена која су прешла правцем западно од Динаре,кроз Преодац према Унцу и Гламочу или западније кроз Срб у бјељајско поље.Становништво Горњљег гламочког поља је насељавано линијом источно од Динаре ,односно преко Ливна,Купреса.Појединачни случајеви су могући дотле да нема рјешенја за порекло порпдице (лични примјер ,моји су око 1780 сигурно били Милошевићи, због неког догађаја са локалним Турцима-наводно убиство ,попаљени, побијени,преживјели побјегли преко границе у Далмацију,на њихово мјесто бег преселио Шавије из Вагана-и данас су ту.Моји се послије вратили на нову позицију -садашње Рељино село и до данас смо од тада Црнчевићи).Нигдје не нађе фамозне Милошевиће по Босанској крајини  или Херцеговини,Далмацији , а да им је хапло група као моја.

[Exiled]

Прво, треба да се схвати Дарвинова теорија еволуције, да само најјачи и најспособнији опстају. Та биолошка одредница се даље надовезује на географију, тј. да су у увек људи са планина потискивали оне у низији из простог разлога што су способнији и агресивнији. Множе се, не могу да исхране своје породице и шире се на подручја у којима људи живе у изобиљу у односу на њих (иако то није ништа специјално). Бројност уопште није битна, као што је био случај код Викинга који су харали Европом уздуж и попреко, са незнатним бројем људи. И да се вратимо на Турке...они освајају територије према западу, Хрвати чакавци гмиле на све стране, само да их не дочекају, а онда Турци кажу: "Ево Срби, браћо мила, на западу остала празна поља, само их населите са вашом стоком (претежно овцама) да не пропада земља. Тако су насељени западни српски крајеви. Неки се можда неће сложити са мном, иако сам пласирао епску причу. Драже им је племе Гламочана од стољећа седмог.

Добра ти ова епика,пробај нешто у десетерцу😊 Него биће да су Турци рекли Власима да поћерају себе и овце на те опустјеле предјеле и тако се они скрасише ту. Још једна ствар, не баве се људи ваљда овим осећања ради и шта је коме и колико драго и мило него ваљда да нешто сазнају,науче,помогну можда у расветљавању историје наших народа и народности😊Срећна нова!!!

[Jovo79]

Нема никаквог кружења ако Турци назаустављиво напредују према западу и потискују становништво. Може бити само у правцу силе потиска.

По тој логици данашњи Херцеговци нису Херцеговци.

Тако је, незнам зашто та теза не погодује устаљеном мишљењу али ће и то доћи на своје. Исто тако како је слуђени народ тумаро од немила до недрага у религијском опсегу исто тако је тумаро и у географском и трудио се да остане у ономе што му је био дио спознаје а када то није успио да учини срећу је тражио удаљенијом миграцијом.

Слажемо се.

[Зрно]

Да заборавимо ову епику и миграције Срба из Херцеговине, јер би требало онда да се пребацимо на другу тему и наставимо тамо. Иницијално је била прича о миграцијама Гламоч-Далмација или обрнуто, у вези са резултатом Красића. Недавно сам наишао на стари новински чланак у којем је неко превео извештај млетачког провидура сенату, сад не знам баш из које године. Углавном, између осталог каже да становништво које је доведено с турске територије у Далмацију има проблеме са испашом стоке, јер нема довољно траве, и да зато одлазе преко границе у Турску. Да то власти знају и да је то кршење закона, али да се праве као да не виде, па све остаје ствар договора Морлака са Турцима, тј. часте их поклонима. Практично је веза ових подручја стално постојала.

[Фубуки]

Народ у Крајини иначе не пати од комплекса да морају бити староседеоци, као неки. Већина Гламочана врло добро зна када и одакле су се доселили и то радо каже, а они који не знају се запитају и желели би да знају. Тужан изузетак је Никић и неколицина људи које је завео својом причом о некаквим Гламочанима од 7. века. Он и у селу Поткрај види континуитет од средњег века, када се зна да оно није постојало до пред крај 19. века (Нема га на Аустријској карти из 1878), када се ту из Ђуличана населио Перо Радоја са супругом Стеванијом Смиљанић и децом. У исто су време, можда мало пре или касније, дошле Келаве из Далмације и Римци из Ливањског поља, и ето села.

[sbk]

Дискусија се распламсала на тему времена и правца миграција Гламоч - Далмација, а нико да ми одговори на молбу (била је упућена drajver-у али и свима са "Порекла) да ми кажу колико је Красић из Биличића близак презимењаку из Шешковаца код Лакташа који је I2 > I-Y218167 и слави Игњатијевдан и да ли постоји макар мала шанса да се ради о истој породици/роду?

Као прилог претходној расправи, један детаљ са теме (Босанци у аустријској војсци тијеком Дубичког рата): у списку који је поставио "Pavo" о извештајима преласка на аустријску страну, поред места Клишевић и Голубић Католички код Бихаћа, ту су и два гламочка села: Стекеровци и Поповићи, а у овом другом на списку је и Szimo Krasich (Симо Красић, Шиме Красић?):

Selo Popovići kod Glamoča, 1788. godine
Bojan Lovre
Stephan Jellich
Paval Ivich
Mihailo Jellich
Jovan Ninkovich
Szimo Krasich
Dmitar Ivich
Stevan Ivich
Jovo Jagodich
Rade Scharmacz
German Liubissich
Konstantin Millassinovich
Petar Millassinovich
Lazo Millassinovich
Juray Travar
Illia Travar
Petar Szerdich
Gavran Germann
Spika Banich

[Exiled]

Дискусија се распламсала на тему времена и правца миграција Гламоч - Далмација, а нико да ми одговори на молбу (била је упућена drajver-у али и свима са "Порекла) да ми кажу колико је Красић из Биличића близак презимењаку из Шешковаца код Лакташа који је I2 > I-Y218167 и слави Игњатијевдан и да ли постоји макар мала шанса да се ради о истој породици/роду?

Као прилог претходној расправи, један детаљ са теме (Босанци у аустријској војсци тијеком Дубичког рата): у списку који је поставио "Pavo" о извештајима преласка на аустријску страну, поред места Клишевић и Голубић Католички код Бихаћа, ту су и два гламочка села: Стекеровци и Поповићи, а у овом другом на списку је и Szimo Krasich (Симо Красић, Шиме Красић?):

Selo Popovići kod Glamoča, 1788. godine
Bojan Lovre
Stephan Jellich
Paval Ivich
Mihailo Jellich
Jovan Ninkovich
Szimo Krasich
Dmitar Ivich
Stevan Ivich
Jovo Jagodich
Rade Scharmacz
German Liubissich
Konstantin Millassinovich
Petar Millassinovich
Lazo Millassinovich
Juray Travar
Illia Travar
Petar Szerdich
Gavran Germann
Spika Banich

Разликују се 11 маркера на 23, тако да немају везе један с другим.

[drajver]

Дискусија се распламсала на тему времена и правца миграција Гламоч - Далмација, а нико да ми одговори на молбу (била је упућена drajver-у али и свима са "Порекла) да ми кажу колико је Красић из Биличића близак презимењаку из Шешковаца код Лакташа који је I2 > I-Y218167 и слави Игњатијевдан и да ли постоји макар мала шанса да се ради о истој породици/роду?

Нисам видио питање у великом броју постова. Као што помену Exiled, превелик број разлика у маркерима да би имали ближу везу. Рекао бих да шанса не постоји или је сасвим минимална.

[Зрно]

Млечанима је ради попуњавања опустошених крајева требало ново становништво, па је генерални провидур склопио договор са главарима Јања и Челебића код Гламоча да они са својим људима пређу на млетачку територију, што је остварено 1689. Тада је 120 породица, односно 1200 људи населило Петрово поље код Дрниша. Са собом су повели и сву стоку (1.000 волова и 4.000 грла ситне стоке). Наредне године је стигло још 400 људи из села Слатине и Растоке.

Ово сам дуговао од раније. Слатина и Растока су код Рибника. Већ сам рекао да многи око Дрниша имају предања да су из Гламоча, што је записано усмени испитивањем пре 100 година, а ово је из млетачких докуменета који такав сценарио итекако потврђују. Моја грана хаплогрупе нарочито потврђује у генетичком смислу.

[НиколаВук]

Списак друге туре кандидата, предат пред Нову годину:

6. Марковић, Часне Вериге, Мисоча, Илијаш
7. Радојчић, Лучиндан, Горњи Лајковац, Мионица
8. Рајовић, Аранђеловдан, Прељина, Чачак
9. Ћећез, Ђурђевдан, Доње Село, Коњиц
10. Булат, Митровдан, Бузета, Глина
11. Ћендић, Мратиндан, Губеревци, Лучани
12. Иванчевић, Михољдан, Понори, Оточац
13. Митровић, Никољдан, Вргудинац, Бела Паланка
14. Гајић, Аранђеловдан, Завлака, Крупањ
15. Кичић, Михољдан, Шњеготина Средња, Челинац
16. Докић, Аранђеловдан, Јошавка Доња, Челинац
17. Лазовић, Врачевдан, Властелице, Лучани
18. Басарић, Ђурђиц, Губеревци, Лучани
19. Вучинић, Никољдан, Вргинмост
20. Тошић, Томиндан, Жљебови, Соколац
21. Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин, Вргинмост
22. Пантић, Ђурђиц, Поцерски Метковић, Шабац
23. Бодрожић, Стевањдан, Кољане, Врлика
24. Стајић, Лазаревдан, Грабовица, Невесиње
25. Комљеновић, Часне Вериге, Чремушница, Вргинмост

[Црна Гуја]

1. Јовић, Алимпијевдан, Ново Ланиште, Јагодина

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Једина специфичнија вредност коју поседује је DYS389=14-30 (уместо модалних 13-29). На 17 упоредивих маркера најближе поклапање има са Ракићем из Угљара код Косова Поља (Стевањдан) и са Ђурђићем из Округлице код Сврљига (Алимпијевдан), од обојице се разликује на само једном маркеру. На 23 маркера најближе му је неколико родова са подручја Расине, Здравковић из Батота код Бруса (Стевањдан), Перјаничић из Доброљубаца код Александровца (Стевањдан) и Жујковић из Читлука код Крушевца (Ђурђиц), као и један нејавни резултат из околине Трговишта, од све четворице разликује се на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио више детаља о пореклу, али у тексту о пореклу становништва Новог Ланишта помињу се два рода која славе Алимпијевдан, па Јовићи највероватније потичу од једног од њих:

Јевтићи (5 к., Св. Ђорђе Алимпије), доселили се из тимочког краја око 1810. године.

Милутиновићи, Ђукићи (3 к., Св. Ђорђе Алимпије), не зна се одакле су дошли.

https://www.poreklo.rs/2012/05/30/poreklo-prezimena-selo-novo-lani%C5%A1te-jagodina/

[НиколаВук]

Списак кандидата из туре која је јуче однета у лабораторију:

26. Шашић, Мратиндан, Ервеник
27. Топић, Никољдан, Барице, Доњи Вакуф
28. Лазовић, Јовањдан, Добраче, Ариље
29. Војновић, Ђурђевдан, Брувно, Грачац
30. Вујинић, Ђурђевдан, Србац
31. Грбић, Јовањдан, Кукљић, Госпић

[НиколаВук]

Због великог интересовања, изазваног нарочито услед чланка о "Пореклу" који је изашао на сајту Нове ТВ, пријава за акцију ће бити продужена до недеље, 15. јануара.

https://nova.rs/magazin/prica-se/deset-godina-su-istrazivali-poreklo-srba-ovo-su-saznanja-o-nasem-dnk-koja-menjaju-pogled-na-istoriju/

[Христифор]

Сјајне вести. Заступљени сви крајеви, чини се мало мање Црна Гора па ће се и то требало би променити.

[Ивица Јовановић]

Због великог интересовања, изазваног нарочито услед чланка о "Пореклу" који је изашао на сајту Нове ТВ, пријава за акцију ће бити продужена до недеље, 15. јануара.

https://nova.rs/magazin/prica-se/deset-godina-su-istrazivali-poreklo-srba-ovo-su-saznanja-o-nasem-dnk-koja-menjaju-pogled-na-istoriju/

Članak je odličan!

[НиколаВук]

Списак кандидата из туре предате у понедељак:

32. Топалски, Матијевдан, Бачко Петрово Село, Бечеј
33. Гмијовић, Велика Госпојина, Кашевар, Блаце
34. Поповић, Јовањдан, Велики Крчимир, Гаџин Хан
35. Карличић, Лучиндан, Штаваљ, Сјеница
36. Попивода, Јовањдан, Љешев Ступ, Цетиње
37. Хаџић, Никољдан, Раља, Сопот
38. Цветић, Стевањдан, Пиносава, Београд
39. Петровић, Митровдан, Соко Бања
40. Маринковић, Ђурђевдан, Рогојевац, Крагујевац
41. Станојевић, Лазаревдан, Лесковац, Кнић
42. Јовановић, Ђурђевдан, Убава, Вишеград
43. Антонијевић, Св. Јелисеј, Сибница, Рековац
44. Сузић, Јовањдан, Горњи Жировац, Двор
45. Савић, Ђурђевдан, Робаје, Мионица
46. Николић, Аранђеловдан, Лозница, Братунац
47. Ванка, Аранђеловдан, Прогар, Сурчин
48. Здравковић, Никољдан, Печењевце, Лесковац
49. Ћесаровић, Никољдан, Чуруг, Жабаљ
50. Иветић, Стевањдан, Бастаси, Босанско Грахово
51. Иванишевић, Ђурђевдан, Мали Радић, Босанска Крупа
52. Јачић, Лучиндан, Медвеђа, Трстеник
53. Тодоровић, Стевањдан, Заовине, Бајина Башта
54. Ђорђевић, Митровдан, Рељинци, Горњи Милановац
55. Јанковић, Алимпијевдан, Косуриће, Нови Пазар
56. Милосављевић, Ђурђевдан, Губеревац, Кнић
57. Милосављевић, Аранђеловдан, Дољане, Крушевац
58. Цвејић, Јовањдан, Крајиште, Липљан
59. Анђеловски, Никољдан, Дејловце, Старо Нагоричане
60. Петровић, Никољдан, Бровић, Обреновац
61. Гордић, Лучиндан, Горобиље, Пожега
62. Лукић, Јовањдан, Ваљево
63. Марковић, Ђурђиц, Мала Иванча, Сопот
64. Мијаиловић, Аранђеловдан, Домишевина, Брус
65. Путник, Аранђеловдан, Нови Град
66. Мишковић, Срђевдан, Борач, Кнић
67. Грошин, Стевањдан, Меленци, Зрењанин
68. Јоксимовић, Стевањдан, Добротин, Липљан
69. Павловић, Никољдан, Бунови. Фоча
70. Паунковић, Ђурђиц, Бингула, Шид
71. Тимотијевић, Никољдан, Захумско, Сјеница
72. Ракић, Св. Мина, Кашевар, Блаце
73. Милутиновић, Пантелијевдан, Коцељева
74. Миловић, Никољдан, Рибашевина, Косјерић

[ДушанВучко]

52. Јачић, Лучиндан, Медвеђа, Трстеник

Нисам чуо за њих, надам се поклапању

[Христифор]

Оборен добрано рекорд по броју пријављених у односу на прву Новогодишњу ДНК недељу 2022.

[Зрно]

23. Бодрожић (Стевањдан), Кољане/Врлика

Припада хаплогрупи R1b, и по свему судећи изузетно реткој грани Y13200>BY15590, која се раздвојила од свих осталих европских R1b (М269) пре више од 13.000 година. Нађена је у неким древним узорцима из Европе и местимично „исплива“ код савремених људи у разним крајевима континента. Овој грани код нас за сада припадају само Бодироге/Бодироже/Бодрожићи и Станчић из околине Ужица. 

Ово је та грана на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY15590/

Бодрожић по СТР маркерима има потпуно поклапање са раније тестираним презимењаком из истог села.  Под командом Николе Биоковића 1692. на подручју Врлике био је Никола "Бодришић" са 9 чланова породице, а 1720. је Петар "Бодирошко" у Кољанима са 25 чланова породице имао земљу и млин (Срби у Цетинској крајини, Симић, Шкиљан). У Кољанима је 1810. било 7 породица Бодрожића (44 члана), а одатле су у 19. веку населили Биочић и Житнић код Дрниша. Бодрожићи су најбројнији у Свибу код Имотског где су покатоличени у 18. веку (Српско-далматински магазин из 1861. године). То је на пола пута до Бодирога у Херцеговини.
 
Једино што сам пронашао да има сличности са презименом је средњовековни стари град Бодрог код Сомбора који је имао изузетан значај у регији све до татарске најезде и уништења. Има и Стари Бодрог код Арада у румунском Банату. Ако пустимо машти на вољу, могао је неки војник-најамник или трговац из Бодрога стићи у средњовековну Србију.

[Јовица Кртинић]

Једино што сам пронашао да има сличности са презименом је средњовековни стари град Бодрог код Сомбора који је имао изузетан значај у регији све до татарске најезде и уништења. Има и Стари Бодрог код Арада у румунском Банату. Ако пустимо машти на вољу, могао је неки војник-најамник или трговац из Бодрога стићи у средњовековну Србију.

Свима које интересује ово место топло препоручујем књигу (историјски роман) почившег Мирослава Јосића Вишњића - "Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба".

[Небо_Сав]

23. Бодрожић (Стевањдан), Кољане/Врлика

Једино што сам пронашао да има сличности са презименом је средњовековни стари град Бодрог код Сомбора који је имао изузетан значај у регији све до татарске најезде и уништења. Има и Стари Бодрог код Арада у румунском Банату. Ако пустимо машти на вољу, могао је неки војник-најамник или трговац из Бодрога стићи у средњовековну Србију.

Сетих се једне књиге аутора Мирослава Јосића Вишњића:  "Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба. Књига је била награђена НИН-овом наградом  за роман годин, 1990 г.

О књизи пишу следеће:

Hronika revolucionarno-ratnih i društvenih (štampanje novina, epidemija kolere) zbivanja u Bačkoj 1848/1849. godine. Naglasak je na kolektivnom planu i na sudbini grada Bodroga: buna, ušančenje, opsada, rat, odolevanje, pad i konačno uništenje (sravnjenje sa zemljom).

[drajver]

7. Радојчић, Лучиндан, Горњи Лајковац, Мионица

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани I2-PH908>FT190799 и роду Никшића. Посједује готово у потпуности модални хаплотип. Једине немодалне вриједности су DYS449=32 и донекле DYS635=24. С обзиром на крсну славу и чињеницу да је и хаплотип Никшића прилично модалан, може се основано претпоставити припадност Никшићима. За дефинитивну потврду потребан је SNP или дубински тест.

Тестирани Радојчић оставио је податак да му је старије презиме Вукићевић. У етнографској литератури налазимо сљедећи запис: "Вукићевићи, уз Први устанак из Бабина у Полимљу, бегунци са породицама, славе Лучиндан."

[drajver]

12. Иванчевић, Михољдан, Понори/Оточац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Са претходно тестираним Иванчевићем исте славе разликује се у 2 маркера од 22 упоређених (DYS391 и DYS481). Међутим и један и други Иванчевић дијеле карактеристичнe маркера: DYS390=23, DYS456=14 па нема сумње да су дио истог генетичког рода. Поред тога, Иванчевић из Понора посједује и карактеристичну вриједност DYS643=11. Не постоје тестирани у бази осим Иванчевића који дијеле све три ове карактеристичне вриједности. Међутим, један тестирани: Копитић, Јовањдан из Буковика/Нова Варош дијели два од ова три карактеристична маркера са Иванчевићима, што је већ индикативно за постојање могуће везе. Иначе се Копитић од Иванчевића из Понора разликује само на једном маркеру (DYS390). Ова повезаност се може провјерити само SNP и дубинским тестовима.

Иванчевићи су српски род из Горње крајине, гдје су забиљежени са различитим славама: Михољдан, Јовањдан, Никољдан, Стевањдан. Било их је и на Кордуну и на Банији и у Лици. Иванчевићима који славе Михољдан, матично подручје је у Вилићком пољу код Оточца и вјероватно су дио сеобе које се десила под вођством Усораца 1658.године са турског дијела Лике. Одатле су попуњавали новоослобођене крајеве. Иванчевићи из Почитеља код Госпића би такође требали припадати  овом роду, јер су позитивно тестирани на I2-S17250.

[Зрно]

10. Булат (Митровдан), Бузета/Глина

Припада хаплогрупи R1b-PF7562 ("старија источна"), вероватно низводној R-FT44409. Тестирана су већ двојица Булата из истог места који су E-V13, а има и један из Кирина десетак километара даље, који је R1b-PF7562. Булат из Бузете се од Булата из Кирина разликује на 1 маркеру, као и од Мартића из Бузете са истом славом (није исти маркер у питању). Занимљиво је да са Костићем из Јагодине (Никољдан) има потпуно поклапање на 23 маркера, иако су му ова двојица логично ближи сродници.

О Булатима и Мартићима на том простору би могао нешто Демић да напише.

https://www.yfull.com/tree/R-PF7563/

[drajver]

16. Докић, Аранђеловдан, Јошавка Доња/Челинац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује модалан хаплотип тако да има доста бликсих поклапања која не морају имати филогенетички значај. Једина немодална вриједност маркера је нешто повишен DYS458=19. Најближи по хаплотипу, а да такође посједује повишен DYS458=19 и да слави Аранђеловдан јесте један необјављени тестирани са подручја Пријепоља. Разлика њега и Докића је на једном маркеру од упоређених 23. У ближој околини Докић нема блиских хаплотипова.

Тестирани је оставио предање о поријеклу из Херцеговине. Докићи су у Јошавци били присутни крајем 19. вијека, и по шематизму једини су Докићи који су славили Аранђеловдан на подручју дабробосанске митрополије.

Препорука су свакако дубински тестови.

[Зрно]

22. Пантић (Ђурђиц), Поцерски Метковић/Шабац

Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563, и вероватно као и Булат и многи други - низводној R-FT44409. Има потпуно поклапање на СТР маркерима са Симоновићем (Мратиндан) из Идвора и један маркер разлике од претходно објављеног Булата.

Пантићи (14 к., Ђурђиц). Витомиров (46 год.) отац Милан, деда Драгић, прадеда Ђорђе, чукундеда Лазар, прачукундеда Панта он са Јеком и браћом из Доњег Јабучја од Ваљева.

https://www.yfull.com/tree/R-PF7563/

https://www.poreklo.rs/2023/01/11/haplogrupa-r1b-kod-srba/

[Небојша]

22. Пантић (Ђурђиц), Поцерски Метковић/Шабац

Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563, и вероватно као и Булат и многи други - низводној R-FT44409. Има потпуно поклапање на СТР маркерима са Симоновићем (Мратиндан) из Идвора и један маркер разлике од претходно објављеног Булата.

Пантићи (14 к., Ђурђиц). Витомиров (46 год.) отац Милан, деда Драгић, прадеда Ђорђе, чукундеда Лазар, прачукундеда Панта он са Јеком и браћом из Доњег Јабучја од Ваљева.

https://www.yfull.com/tree/R-PF7563/

https://www.poreklo.rs/2023/01/11/haplogrupa-r1b-kod-srba/

Пантићима је прилично близак и Ђурић са истом славом, из Истока у Метохији. Па то може бити индикативно због даље матице. Исту славу славе и Шестићи из Лакташа, а све ове породице деле и вредност 14 на маркеру 549.

[drajver]

18. Басарић, Ђурђиц, Губеревци/Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908, у табели СДП роду А31, којег карактерише крсна слава Ђурђиц и карактеристични маркери: DYS385ab=14-16 и посебно DYS576=15. Овом роду поред Басарића припадају још неке необјављене породице из Старог Влаха и Метохије. Овим резултатима је потврђено да су Басарићи у Губеревцу повезани са тестираним из Тисовице/Нова Варош и Грујићем из Гораждевца/Пећ.

У етнографској литератури је за Басариће у Губеревцима забиљежено сљедеће:
"Басаре су дошле из Сјенице пре 80-90 година. Славе Ђурђиц."

Ово из Сјенице може да се схвати доста широко, јер су могли имати међустаницу у Тисовици/Нова Варош гдје за овај род стоји записано:
"Стаменићи - Басаре, 9 к. (Ђурћиц). Имају надимак Басаре. Стаменића има одсељених у: Миланџи, Ивањици (2), Словенији (2), Чачку (3) и Аустрији, који су одсељени после 1950. године. Одсељени су Басаре у село Остру, у близини Чачка, при крају 19. века, где носе презиме Басарићи. Једна породица Стаменића је у Миланџи (усинио га Нешковић), а двојица су одатле отишла y Ивањицу."

"Примера ради: Басаре у Тисовици, Чкоњевићи у Штиткову, Вуловићи y Равној Гори M Азањци y Васиљевићима директни су потомци четири рођена брата досељена из Црне Горе"

Иако предање о вези Басара и Чкоњевића није тачно (различите су хаплогрупе) у сваком случају је интересатно помињање Црне Горе и није искључено да су поменуте породице дошле у једном миграционом таласу. Предање породица из Метохије које припадају истом роду као и Басаре иде у прилог томе да би најстарије мјесто поријекла могао бити берански Хас, односно да се по свему судећи ради о старим србљачким братствима.

Иначе, Басара-Басарића са славом Ђурђиц има расељених и по другим крајевима Србије, Подибру и Надибру, Гружи, Драгачеву.

[drajver]

20. Тошић, Томиндан, Жљебови/Соколац

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506, роду Каљевића из Дробњака. Поред славе Томиндана, посједује близак хаплотип осталим тестираним из овог рода као и карактеристичну вриједност DYS385ab=13-15. Са Каљевићем из Струганика/Мионица има пуно поклапање на 17 маркера. На овај начин је потврђено и предање које за Тошиће гласи:"Тошићи (Томиндан) су старином Каљевићи из Језера". Остале блиске породице су им: Мишићи из Струганика/Мионица, Дробњак из Брајковца/Пријепоље, Крнетић из Бањана/Босанска Крупа. Тошићи посједују и нешто нижу вриједност маркера DYS449=28, коју други припадници овог рода нису тестирали. Препорука за Тошиће је дубински тест.

Каљевићи су стари род са подручја Дробњака. С обзиром на присуство рода у Крајини, могуће је да се род формирао прије 16. вијек. У Дробњаку им је матично мјесто било Слатина/Шавнику одакле су се расељавали прво по Дробњаку и Потарју, а затим и по Србији и Романији.

[Иван Вукићевић]

6. Марковић, Часне Вериге апостола Петра, Доња Мисоча, Илијаш, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Као и остали тестирани са истом славом, поседује вредност маркера DYS456=16, док је на том маркеру 17 модална вредност код Васојевића. Од модалног хаплотипа одступа још и вредност маркера DYS635=24.

Марковићи према предању потичу из Крајине и старије презиме им је Косић. Ово предање иде у прилог овом резултату с обзиром да је матица братстава која славе Часне вериге у околини Мркоњић Града.

Чланак о роду Васојевића на порталу:
https://www.poreklo.rs/2018/04/07/rod-vasojevica/

[Иван Вукићевић]

8. Рајовић, Аранђеловдан, Прељина, Чачак, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује вредности маркера DYS385=17-19, DYS439=11 и DYS576=19 које одступају од модалног хаплотипа гране E-V13. Ниједна од ових вредности није посебно карактеристична, али ову комбинацију маркера нема нико други на пројекту. Тестирани нема ближих поклапања хаплотипова на пројекту.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест.

Тестирани је навео да су се Рајовићи према предању око 1830. године доселили "од Карловаца". Нагађа се да је старије презиме Раић или Рнић.

[Atlantische]

19. Вучинић, Никољдан, Вргинмост

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480.

Тестирани поседује неколико ретких вредности, од којих су најиндикативније 456=16 и 481=22. Неку од ових вредности има још свега 7/127 хаплотипова подгране Y128480 из табеле пројекта, али једино Вучинићев хаплотип поседује њихову комбинацију. Поред њих, хаплотип му карактерише и нешто чешћа 385b=15. Самим тим нема потпуних нити блиских поклапања, како у свом крају нити у остатку српских земаља.

На додатном маркеру 449 има вредност 29, коју од хаплотипова са овим маркером имају још само Игњатијевштаци Маћешићи са Кордуна, који такође поседују и 385b=15 а припадају њима својственој подграни Z45848. Занимљиво је да су Вучинићу хаплотипски доста удаљени остали Никољштаци са подручја Крајине , па се тако од Козлице из Војнића разликује на чак 6 од 23 упоредивих маркера. Како наредних дана/недеља очекујемо да пристигну резултати Dante WGS тестова Козлице и Поповића из околине Бихаћа, видећемо да ли су G2a-Y128480 Никољштаци са подручја Крајине уопште припадници истог рода. Овако ми делује као могућа опција да су Вучинићи потекли од неког рода Игњатијевштака, што се може потврдити или демантовати само дубинским тестирањем.

Колико видим, Вучинићи су на подручју Горње Крајине били присутни само у Славском Пољу код Вргинмоста, што је претпостављам и село из којег потиче породица тестираног.

Препоруке за даље тестирање: Big Y-700, Dante WGS, Nebula.

[drajver]

Колико видим, Вучинићи су на подручју Горње Крајине били присутни само у Славском Пољу код Вргинмоста, што је претпостављам и село из којег потиче породица тестираног.

Било их је доста на подручју Моравица са истом славом, а и још неким насељима на Банији и Кордуну.

https://www.poreklo.rs/2022/12/29/rodovi-gornjokarlovacke-eparhije-vuk/

[Atlantische]

Било их је доста на подручју Моравица са истом славом, а и још неким насељима на Банији и Кордуну.

https://www.poreklo.rs/2022/12/29/rodovi-gornjokarlovacke-eparhije-vuk/

Гледао сам само форумску тему, превидех да су у питању допуне и исправке.

[Иван Вукићевић]

9. Ћећез, Ђурђевдан, Доње Село, Коњиц, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада генетичком роду Гачића, Судара и Ћећеза из долине Неретве, за који је карактеристична слава Ђурђевдан. Од претходно тестираног Ћећеза из истог места разликује се на маркеру DYS458, где хаплотип новотестираног Ћећез има вредност 17, што је очито мутација новијег датума пошто остали припадници рода имају вредност 16 на том маркеру. Ћећези се по хаплотипу од Гачића и Судара, али осталих генетички блиских родова из Источне Херцеговине (Бобанци - никољштаци, Вујовићи - Тодорићани и Мркоњићи, Зуровци - Невесињци), издвајају са вредностима маркера DYS389i=12 и DYS389ii=29 (у питању је заправо једна мутација).

Тестирани је навео да је старије презиме Ћећеза Владисављевић. Миграторни пут - Грахово (Никшић)-Житомислић-Идбар (Челебићи)-Доње Село (Коњиц). Раније тестирани Ћећез је навео предање према коме Ћећези потичу од Ковачевића из Грахова, али је за поменуто братство утврђено да припада грани I2-PH908.

Род Гачића, Судара и Ћећеза детаљније је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[Небојша]

34. Поповић, Јовањдан, Велики Крчимир, Гаџин Хан, J2b-M205>Y22059

Према речима тестираног, Поповићи имају родовски надимак "Јањаци". Старије презиме гласило је Поп-Стојановић, а претпоставка је да су старином из околине Призрена.

У литератури се о овом роду каже следеће:

"Ањаци (Поповићи). Родоначелник Јанићије, кога су звалу Ања и Јања па отуда назив ове фамилије. Јанићије се доселио из Калне (Црна Трава). Његови синови су Станко, Ђорђе и Стојан. Ђорђе и Стојан су као трговци одсељени у Параћин. Има их одсељених у Равну Дубраву, Власотницу, Нишу, Београду, Енглеској, Коритници, Јагодину, Лесковцу. У породици је било доста свештеника, трговаца и угоститеља. Осим тога има доста факутелски  образованих – преко 20, а имају и официра. Из ове фамилије је Милентије Поповић високи функционер после Другог светког рата. Славе Јовањдан."

Резултат потенцијално интересантан због чињенице да би ово могао бити први "источни" J2-Y155375. Хаплотип поседује неке карактеристичне вредности за ову подграну (458=15, 576=19). Најближе поклапање са Радаковићима (Никољдан) из Брувна у Лици (разлика на GATAH4). Припадност подграни J2-Y155375 (Кричи) треба потврдити дубинским тестом.

Од овог рода су пореклом браћа Милентије и Миодраг Поповић. Више о њиховом (лошем) односу на: https://magazinsana.rs/zla-kob-medu-bracom-milentije-i-miodrag-popovic/

[Atlantische]

28. Лазовић, Јовањдан, Добраче, Ариље

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480.

Попут раније објављеног Вучинића и Лазовићев хаплотип поседује низ немодалних вредности. У питању су 385b=15, 458=17 и 549=12. Највећи раритет представља 549=12, коју имају још само тестирани из Ријечке нахије и Лукић из Подујева, са којима се због веће маркерне разлике, различитих слава и географске удаљености Лазовић не може ближе повезати. Формално, најближе поклапање Лазовићу је Лилић из Пирота, са којим се разликује само на 549=12. ''Отежавајућа околност'' приликом анализе резултата представља и слава Јовањдан, јер је она код припадника ове хаплогрупе у већој мери присутна само у Крајини, уз појединце на југу и истоку Србије који немају скорије везе са подручјем Старог Влаха. Географски најближи G2a-Y128480 Јовањштак јесте Плакаловић са Романије који је тестиран код 23andMe.

Лазовићи из Добраче потичу од Лазара Кокије - Кокића, који се по предању доселио из села Бурађа код Кокиног Брода крајем 18. века или за време Првог српског устанка. Овај податак је од користи за генетички део анализе, јер на подручју Нове Вароши постоји повећана концентрација ове хаплогрупе у виду четворице нејавних тестираних који славе различите славе (Никољдан, Томиндан, Аранђеловдан и Ђурђевдан). Тестирани Ђурђевштак има најближег сродника у Пљевљима, док се за остала три рода може претпоставити да су дуже присутни на том простору, па је сасвим могуће да је Лазовић повезан са некима од њих и поред различите славе.

Препоруке за даље тестирање: Big Y-700, Dante WGS, Nebula.

[NemanjaE-V13]

6. Марковић, Часне Вериге апостола Петра, Доња Мисоча, Илијаш, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Као и остали тестирани са истом славом, поседује вредност маркера DYS456=16, док је на том маркеру 17 модална вредност код Васојевића. Од модалног хаплотипа одступа још и вредност маркера DYS635=24.

Марковићи према предању потичу из Крајине и старије презиме им је Косић. Ово предање иде у прилог овом резултату с обзиром да је матица братстава која славе Часне вериге у околини Мркоњић Града.

Чланак о роду Васојевића на порталу:
https://www.poreklo.rs/2018/04/07/rod-vasojevica/

Ја сам тестирани Марковић.
Као што је наведено по предању у Илијаш смо дошли из Крајине.Предање исто тако каже да је наша земља "кметовско селиште" тако да би се могло закључити како смо ту дошли за вријеме турака односно прије 1878.године.Најстарији предак за кога знамо је Марко (наш родоначелник) упокоjио се 1898 године.Гдје и када је рођен то не знамо.
Једино се поуздано зна да је имао брата Мијата од којег су настали Мијатовићи из Кадарића (Илијаш) који су исто славили Часне Вериге.Последњи мушки потомак Мијатовића погинуо је у Партизанима тако да се њихова лоза угасила.

Видим да нас струка сврстава у род Васојевића.
Занима ме постоји ли каква претпоставка прије колико вијекова смо имали заједничког претка са Васојевићима?

[drajver]

29. Војновић, Ђурђевдан, Брувно/Грачац

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује прилично модалан хаплотип за род Дробњака, са великим бројем блиских поклапања која не морају имати филогенетички значај. Од немодалних вриједности маркера издваја се DYS390=24 које Војновић дијели са раније тестираним Војновићима из Мазина и  Грубишићима из Велике Попине/Грачац. Иако Карановићи из више крајишких мјеста који славе Ђурђевдан, не посједују ову вриједност, по хаплотипу су веома блиски Војновићима. Ова поклапања потврђују присутно предање да Војновићи, Грубишићи и Карановићи воде поријекло од три брата. С тим да ово "три брата" не треба схватати буквално, већ као присуство свијести о заједничком поријеклу ова три рода. Нико од поменутих породица није урадио неки од дубинских тестова, па је препорука да се то учини како би се добила пуна генетичка профилација рода.

Војновићи који славе Ђурђевдан, присутни су у више личких насеља у околини Доњег Лапца и Грачаца, а одател су исељавали према Поуњу и Подгрмечу, гдје су такође присутни у више насеља. Даља старина је, судећи по генетичким резултатима, Дробњак.

[drajver]

30. Вујинић, Ђурђевдан, Србац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од немодалних вриједности маркера издвајају се DYS385ab=14-16 и DYS635=21. У бази СДП једина породица која посједује обе ове вриједности, а слави Ђурђевдан су Грубачићи, из Раста/Невесиње. Они су и по укупном хаплотипу најближи Вујинићима (1 маркер разлике на 23). ову везу свакако треба провјерити дубинским или SNP тестирањем. У Крајини ову комбинацију маркера имају још само Балабани из Врточа/Бос.Петровац, али они славе Петровдан и по хаплотипу су нешто удаљенији од Вујинића. На подручју ближег окружења Вујинић нема посебно блиских хаплотипова.

Вујинићи су прилично локализовани на подручју Лијевче поља. У шематизму из 1882. године, на подручју митрополије дабробосанске уписани су само на подручју парохије Кукуље (Србац), али са славом св. Василије.

[Зрно]

71. Тимотијевић (Никољдан), Захумско/Сјеница

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. Тешко је тврдити која је грана испод, али су у оптицају BY199059>BY198296 (Дивац, Петрашиновић) и FT49714 (Пипери). За нешто треће је мала шанса. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Петровићем из Белице/Јагодина (исто Никољдан), који је сврстан у BY199059, мада то није сигурно. Од многих Пипера се разликује на само једном маркеру, а већ смо открили досељене Пипере у тој области. Ништа без тестирања у иностранству (Данте лабс) ако се жели сазнати прецизнија грана.

Тестирани је навео да му се наврдеда доселио у Захумско, али да не зна одакле. По књизи Села Сјеничког краја из 2009. испитано је неколико Тимотијевића и скоро сви су рекли да су из Црне Горе, а један да је конкретно из племена Куча (резултат демантује причу о Кучима). 


https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[drajver]

31. Грбић, Јовањдан, Кукљић/Госпић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Прилично је модалног хаплотипа и суштински нема карактеристичних маркера, што говори да се веома тешко само на основу маркера могу опредијелити блискости. По укупном хаплотипу од слављеника Јовањдана најближи му је Мазалица из Црквеног Бока/Суња (2/23), а на подручју Лике најближи су му Будисављевићи из Пећана (2/23), али они славе Стевањдан. Грбић додуше има и једно пуно поклапање, али на подручју Србије и вјероватно без филогенетичког значаја (необјављена породица из околине Лазаревца).

О Грбићима из околине Госпића нисам нашао неких поузданих података. У сваком случају нису повезани са Грбићима на подручју Врховине који славе Никољдан, као ни Грбићима у околини Грачаца који славе Срђевдан.

[Иван Вукићевић]

Видим да нас струка сврстава у род Васојевића.
Занима ме постоји ли каква претпоставка прије колико вијекова смо имали заједничког претка са Васојевићима?

То није могуће утврдити само на основу основног теста који сте урадили. Неопходно би било да урадите неки од дубљих тестова (WGS или BigY), који се раде у иностраним лабораторијама. Нико од тестираних који славе Часне Вериге до сада није урадио дубљи тест, тако да би тај резулат био значајан за велику групу братстава која слави ту славу.

[Христифор]

Поприличан број посебно И2а и Р1б  у овој тури.

[NemanjaE-V13]

То није могуће утврдити само на основу основног теста који сте урадили. Неопходно би било да урадите неки од дубљих тестова (WGS или BigY), који се раде у иностраним лабораторијама. Нико од тестираних који славе Часне Вериге до сада није урадио дубљи тест, тако да би тај резулат био значајан за велику групу братстава која слави ту славу.

Не знам да ли се без дубљег теста можемо сврстати у Васојевиће јер постоји велика могућност да имамо заједничког претка са њима прије настанка Васојевића.Ко зна гдје нам је тај заједнички предак живио.

[Grbić]

31. Грбић, Јовањдан, Кукљић/Госпић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Прилично је модалног хаплотипа и суштински нема карактеристичних маркера, што говори да се веома тешко само на основу маркера могу опредијелити блискости. По укупном хаплотипу од слављеника Јовањдана најближи му је Мазалица из Црквеног Бока/Суња (2/23), а на подручју Лике најближи су му Будисављевићи из Пећана (2/23), али они славе Стевањдан. Грбић додуше има и једно пуно поклапање, али на подручју Србије и вјероватно без филогенетичког значаја (необјављена породица из околине Лазаревца).

О Грбићима из околине Госпића нисам нашао неких поузданих података. У сваком случају нису повезани са Грбићима на подручју Врховине који славе Никољдан, као ни Грбићима у околини Грачаца који славе Срђевдан.

U Popisu like i Krbave iz 1712 godine u Metku je popisan Vukosav Grbić(3 člana domaćinstva).
 U plemenskom riječniku Ličko Krbavske Županije iz 1915 god  Popisani su u Kukljiću/Medak  - 10 kuća i u Metku--1 kuća.

Od Grbića iz Like ostali su za testiranje još Arandjelovštaci(Svračkovo selo i Debelo brdo),od njih je i Manojlo Grbić.

[Небојша]

39. Петровић, Митровдан, Сокобања, J2b-M241>Z638

Према предању, Петровићи су пореклом из села Мралино, околина Скопља. Старије презиме гласило је Илић. Реч је о подграни J2b-Z1043, а у пројекту најближе стоје са Јевремовићима и Нићифоровићима из Колубаре и Мачве (деле неке карактеристичне вредности). Ова веза је упитна, пошто је становништво поменутих области насељено махом из Старог Влаха. У сваком случају, ова подграна J2b-M241 је веома заступљена у Македонији, па је предање о пореклу по свему судећи тачно.

[Петар М. Демић]

10. Булат (Митровдан), Бузета/Глина

Припада хаплогрупи R1b-PF7562 ("старија источна"), вероватно низводној R-FT44409. Тестирана су већ двојица Булата из истог места који су E-V13, а има и један из Кирина десетак километара даље, који је R1b-PF7562. Булат из Бузете се од Булата из Кирина разликује на 1 маркеру, као и од Мартића из Бузете са истом славом (није исти маркер у питању). Занимљиво је да са Костићем из Јагодине (Никољдан) има потпуно поклапање на 23 маркера, иако су му ова двојица логично ближи сродници.

О Булатима и Мартићима на том простору би могао нешто Демић да напише.

https://www.yfull.com/tree/R-PF7563/

Булати су један од разгранатијих банијских родова. Према подацима из друге половине XVIII века, потврђени су у селима Брестик, Брњавац, Бузета, Дабрина, Драготина, Кирин и Пјешчаница. Сви поменути огранци прослављају Дмитровдан као изворну крсну славу.

Занимљиво је напоменути да су управо Мартићи једини род уз Булате који у селима Бузета и Дабрина прославља Дмитровдан, па самим тим њихова повезаност не чуди. Осим Булата и Мартића, овом племену припадају банијски Момићи, као и Полимци, који су такође врло разгранати и чије би презиме могло упућивати на даље порекло ове групације.

Што се тиче Булата који припадају хаплогрупи E-V13, реч је о породици моје мајке, односно мом ђеду и даљем ујаку. Тај огранак је родословно чист од краја XIX века, али је јасно да је прибраћен правим Булатима. Надам се да ћемо у будућности сазнати од ког рода потичу по мушкој линији.

[НУки ⚔🦅⚔]

Имамо ли списак неке нове туре кандидата?

[НиколаВук]

Имамо ли списак неке нове туре кандидата?

Имамо, али морамо још да средимо податке о славама и местима порекла, па ћу онда објавити на овој теми. Отежавајућа околност је и што је ово највећа тура кандидата, мислим у историји организовања оваквих акција, с обзиром да су у једном маху предати узорци од укупно 102 кандидата.

[Зрно]

69. Павловић (Никољдан), Бунови/Фоча

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. На 23 упоредива маркера најближи је једном из Витине (Косово) са истом славом (2 маркера разлике). Павловић има DYS458=16 што по правилу упућује на грану Y32147, али ништа није сигурно без дубљег теста. Има и ретке вредности DYS391=10 и DYS549=12.

О Павловићима код Фоче нисам нашао ништа о пореклу, нити је тестирани написао. Чак на попису 1991. их нема у Буновима, него у суседним селима, и то врло мали број.

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Зрно]

47. Ванка (Аранђеловдан), Прогар/Сурчин

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. Вероватно се ради о грани FT49714 (Пипери), пошто има славу карактеристичну за њих, а по маркерима су му најближи Брковић и Филиповић из околине Подгорице (исто Аранђеловдан), од којих се разликује на једном маркеру, а заједничка им је ретка вредност DYS576=19. Најбоље да се тестира код Данте лабса, ако га занима детаљније истраживање порекла.

Тестирани је написао да су од давнина у Прогару, а да су дошли сеобама из Рашке. Нисам нашао ништа о Ванкама у Прогару, нити видим да је то место неко обрадио што се тиче презимена.

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Ojler]

69. Павловић (Никољдан), Бунови/Фоча

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. На 23 упоредива маркера најближи је једном из Витине (Косово) са истом славом (2 маркера разлике). Павловић има DYS458=16 што по правилу упућује на грану Y32147, али ништа није сигурно без дубљег теста. Има и ретке вредности DYS391=10 и DYS549=12.

О Павловићима код Фоче нисам нашао ништа о пореклу, нити је тестирани написао. Чак на попису 1991. их нема у Буновима, него у суседним селима, и то врло мали број.

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

На жалост, фочански крај је у етнографској литератури прилично слабо покривен. Осим новијих радова Мише Тодовића готово да нема ничега другог. Тодовић помиње да је Павловића било у Буновима на попису 2010. године, али се даље не бави њима. Извесно их је било у Буновима у периоду 1941-1945, јер се помињу међу жртвама рата.

Занимљив ми је један навод који бележи Тодовић, а који коинцидира са презименом, славом и местом порекла ових Павловића, мада је готово извезно без неког стварног значаја:

Буновић је племе за које Велимир Ђуровић пише да су поријеклом из Херцег Новог. Насељавали су Бунове, а славили Никољдан, као и Павловићи, који ће доласком Турака у фочански крај бити потиснути из града на периферију и на подручје Бунова. Имали су цркву Светог Николе на Осијеку.

[Ивица Јовановић]

Имамо, али морамо још да средимо податке о славама и местима порекла, па ћу онда објавити на овој теми. Отежавајућа околност је и што је ово највећа тура кандидата, мислим у историји организовања оваквих акција, с обзиром да су у једном маху предати узорци од укупно 102 кандидата.

Пред сваку акцију практиковати да се у доступним медијима објави да је акција у току, очигледно је да много значи.

[НУки ⚔🦅⚔]

Имамо, али морамо још да средимо податке о славама и местима порекла, па ћу онда објавити на овој теми. Отежавајућа околност је и што је ово највећа тура кандидата, мислим у историји организовања оваквих акција, с обзиром да су у једном маху предати узорци од укупно 102 кандидата.

Добре вести, само напред.
Право збори Ивица, има довољно времена између акција за писање једног квалитетног текста, који ће да подстакне људе на тестирање.

69. Павловић (Никољдан), Бунови/Фоча

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. На 23 упоредива маркера најближи је једном из Витине (Косово) са истом славом (2 маркера разлике). Павловић има DYS458=16 што по правилу упућује на грану Y32147, али ништа није сигурно без дубљег теста. Има и ретке вредности DYS391=10 и DYS549=12.

О Павловићима код Фоче нисам нашао ништа о пореклу, нити је тестирани написао. Чак на попису 1991. их нема у Буновима, него у суседним селима, и то врло мали број.

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Чини ми се да је Павловић први R1b-Z2705 из Источне Херцеговине/Горњег Подриња.

Ристо Јеремић, Хас Хоча:

[Atlantische]

Пред сваку акцију практиковати да се у доступним медијима објави да је акција у току, очигледно је да много значи.

Није први пут да медији обавесте о акцијама, то је практично већ годинама случај. Било је коментарисанијих и популарнијих чланака о Пореклу и Српском ДНК пројекту, али никада са оваквим утицајем на пријаве и тестирање.

[Ивица Јовановић]

  Uboden pravi tajming izgleda. Odlično. Možda i posledica povećanog interesovanja globalno. U svakom slučaju, na ovu krizu, sjajna vest.

[Ojler]

Uboden pravi tajming izgleda. Odlično. Možda i posledica povećanog interesovanja globalno. U svakom slučaju, na ovu krizu, sjajna vest.

И добар тајминг, а и други медији. Било је и раније гостовања по телевизијама, чини ми се најчешће на ТВ Хепи, али изгледа да њихови гледаоци слабо маре за ову тематику.

[Христифор]

Чини ми се да је Нова  гледанија чак и од јавног сервиса пошто је након њеног прилога скочио број пријављених. Наставити сарадњу на обострано задовољство.

[Црна Гуја]

13. Митровић, Никољдан, Мокра, Бела Паланка

Припада хаплогрупи R2-Y3399>Y106645>FGC65158>Y82803. Митровић је тек трећи припадник хаплогрупе R2 на нашем пројекту, али није ближе повезан са двојицом раније тестираних из околине Липљана и Прилепа чији резултати нису још увек јавни. Њихове гране су се највероватније раздвојиле пре више од 11000 година, а што се очитава и у разлици у маркерима, јер се Митровић од друге двојице разликује на чак 13 од 23 упоредива маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да припадају роду Станинаца, за које се у литератури наводи да су непознатог порекла.

https://www.poreklo.rs/2016/01/01/poreklo-prezimena-selo-mokra-bela-palanka/

[Црна Гуја]

14. Гајић, Аранђеловдан, Завлака, Крупањ

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Осим повишене Y-GATA-H4=12 нема неких специфичнијих вредности, али упркос томе нема ни ближих поклапања. На 2 од 23 маркера разликује се од Чајетинца из Дубља код Трстеника (Стевањдан) и Млинара из Горњег Карина код Обровца (Ђурђевдан), али узевши у обзир различите славе као и приличну географску удаљеност мала је вероватноћа да са њима заиста постоји нека ближа веза. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су Гајићи староседеоци у Завлаци, што се поклапа са наводима из литературе:

Џагићи, Перишићи, Симићи и Гајићи: Мисли се да је најстарија породица Џагића и Перишића у Горњој мали и Симића и Гајића у Доњој мали.

https://www.poreklo.rs/2014/04/19/poreklo-prezimena-selo-zavlaka-krupanj/

[Црна Гуја]

17. Лазовић, Св. Врачи, Властељице, Лучани

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y2613>Y2608>YP6098. Поседује повишену вредност DYS385=12-15, чиме се одлично уклапа у род А1, у ком има потпуно поклапање са двојицом Вукићевића из Милатовића код Лучана (Ђурђевдан). У оквиру истог рода, од Катанића из Бечња код Чачка се разликује на 2 од 23, а од Поповића из Милатовића на 3 од 23 маркера. Обојица славе Ђурђевдан. Веза са Вукићевићима је несумњиво врло блиска, упркос различитим славама, и због тога се препоручује неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се што прецизније утврдила старост те везе. Лазовићи се сматрају староседеоцима у селу:

У овом селу су најстарије породице:

–Кнежевићи, Станишићи, Лазовићи, Терзићи и Марковићи, сви славе Св. Врачеве и:

–Велимировићи, славе Ђурђевдан.

Све су ове породице старе и не зна се када су и одакле досељене. Они су староседеоци и спадају у најстарије породице у Драгачеву. Сељаци веле, да су све породице, осим Велимировића, једног порекла о чему нас уверава и заједничка слава. Да ли су те породице раније имале исто презиме – о том нико не зна ништа да каже док се из приче о постанку имена села види како су Кнежевићи то (през)име добили. Старији људи причају да је је име Кнежевића прво постало а тек касније по именинима или занимању појединаца из те продице постала презимена осталих поменутих породица.

https://www.poreklo.rs/2014/07/19/poreklo-prezimena-selo-vlasteljice-lucani/

[Црна Гуја]

24. Стајић, Лазаревдан, Грабовица, Невесиње

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP4278>Y109474>BY30743>Y144943, роду Шаренаца. Поседује модални хаплотип, без неких специфичних вредности. Са претходно тестираним Стајићем из истог места има потпуно поклапање на 21 упоредивом маркеру, као и са Бабићем из Селишта код Билеће на 23 маркера. И са већином осталих припадника овог рода има прилично блиска поклапања (1-3 маркера разлике). Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). О роду Шаренаца опширно је писано на форуму, а и до детаља је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=662.0

[Мардарије Корнећанин]

33. Гмијовић, Аранђеловдан, Кашевар, Блаце

Припада хаплогрупи R1b-L51>U152>Z37>Y175368 роду Морачана Богићеваца. Осим повишене 549=13 нема неких специфичнијих вредности, а од до сада тестираних најближи му је Мијачић из Калудре код Зубиног Потока, што вероватно сведочи и о миграционом путу Морача-Стари (Ибарски) Колашин-Копаоник-Топлица.

Гмијовићи су се из села Лепенца код Бруса, где им је матица, населили у оближња села Кашевар, Разбојну и Чунгулу.

Уколико тестирани жели да одреди још детаљније место унутар великог рода Морачана, препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).

[Мардарије Корнећанин]

66. Mишковић, Срђевдан, Борач, Кнић

Припада хаплогрупи R1b-L51>U152>Z193>Y221452, роду Б у табели СДНКП, који бисмо могли назвати и родом Мишковића из Борча.

https://www.yfull.com/tree/R-Z193/

Поседује по свој прилици модални хаплотип за Мишковиће, јер се од обојице претходно тестираних Мишковића из истог места разликује на по једном маркеру за једну вредност, па ми се зато чини да су за тај род модалне вредности 439=12 и 570=18, као код управо тестираног.

Нема ни потребе за даље тестирање дубинским тестом (WGS или BigY-700), осим ако сами Мишковићи желе да потврде тачност гранања предака унутар породичног родослова.

[Црна Гуја]

32. Топалски, Матијевдан, Бачко Петрово Село, Бечеј

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Једина вредност која одудара од модалне је снижена DYS481=24, па Топалски има јако велики број релативно блиских поклапања, али ниједно од њих не може се издвојити као посебно блиско на основу славе и географске блискости. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да им је раније презиме било Белић, и да су даљим пореклом из Призрена, одакле су досељени у Првој великој сеоби Срба 1690. године. Као најстаријег познатог претка навео је Владу (Владимира) Топалског, рођеног 1847. у Бачком Петровом Селу.

[Црна Гуја]

56. Милосављевић, Ђурђевдан, Губеревац, Кнић

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y33>CTS8816>Y2902. Хаплотипом се у потпуности уклапа у род В, у ком има потпуно поклапање на 25 упоредивих маркера са Јелићем из Бара код Шавника, а на 23 маркера са двојицом Смоловића из Прошћења и Добриловине код Мојковца, и са Церовићем из Тушине код Шавника. Од Петрушића из Струга код Шавника разликује се на само 1, а од Шпањевића из Гојаковића код Мојковца на 2 од 23 маркера. С обзиром да ниједан припадник овог рода није још увек урадио дубински тест, препорука за даље тестирање је WGS или BigY-700. Тестирани је у упитнику навео да су Милосављевићи први пут у селу поменути 1830. године, али да се не зна када су се тачно и одакле доселили. Резултат без икакве сумње указује на порекло са севера Црне Горе, прецизније из области између Шавника и Мојковца, где је и матично подручје овог генетичког рода.

https://www.poreklo.rs/2015/02/09/poreklo-prezimena-selo-guberevac-knic/

[Мардарије Корнећанин]

54. Ђорђевић, Митровдан, Рељинци, Г. Милановац

Припада хаплогрупи R1b-L51. На овом броју маркера се не може утврдити дубља грана унутар те хаплогрупе. Због изузетно снижене вредности 481=20 нема блиских поклапања међу до сада тестираним Србима.

Према расположивој литератури (Милоје Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, ново издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ), Ђорђевићи у Рељинцима потичу од рода Сретеновића из села Пољанице у истом крају - Качеру.

-Сретеновићи (Радовановићи, Ђорђевићи, Мирковићи, Ђуровићи, Јанковићи, Андрићи, Живковићи), који су одавно досељени из Срема, славе Митровдан.

Препорука за даље тестирање је свакако дубински тест (WGS или BigY-700), јер би било изузетно занимљиво сазнати којој грани припада један од највећих качерских родова.

[Црна Гуја]

62. Лукић, Јовањдан, Ваљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222. Поседује модалан хаплотип, без неких специфичних вредности. Потпуно поклапање на 23 маркера има са раније тестираним Лукићем из Осечине, Јевтићем из Осечине и Тешићем из Мионице, а и са већином осталих припадника ове гране има прилично блиска поклапања (1-3 маркера разлике). С обзиром да је до сада само један припадник овог рода урадио дубински тест, препорука Лукићу је да уради WGS или BigY-700 тест како би овај јако бројан и разгранат род био у потпуности генетички профилисан. Тестирани је у упитнику навео могућност да су даљим пореклом из Босне, која се и иначе јавља у предањима великог броја припадника овог рода.

[Селаковић]

62. Лукић, Јовањдан, Ваљево

Тестирани је у упитнику навео могућност да су даљим пореклом из Босне, која се и иначе јавља у предањима великог броја припадника овог рода.

Биће да је ближим пореклом из Осечине 

[Мардарије Корнећанин]

53. Тодоровић, Стевањдан, Заовине, Бајина Башта

Припада хаплогрупи R1b-L51>U152>FT27293>A274>A275, роду А у табели СДНКП, коме припада изузетно велики број породица са истом славом по западнијим српским крајевима, док је најстарија матица тог рода у пољу Љубомир у Херцеговини.

Тодоровић из заовина у односу на раније тестираног Шпијуновића из Мокре Горе има ниже вредности за по једну разлику, на 439=11, 549=13 и чак двоструку разлику на 576=16 (18 код Шпијуновића). Такође, на маркеру 456=17 Тодоровић има повишену вредност. Све то говори да је род Којадиновића, са славом св Стеван, којем припадају тестирани Тодоровић и Шпијуновић веома разгранат на подручју планине Таре.

[Христифор]

Могу ли ови Тодоровићи бити повезани са Тодоровићима са Требевића који такође славе Стевањдан?

[Црна Гуја]

63. Марковић, Ђурђиц, Мала Иванча, Сопот

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује врло специфичну вредност, изразито ниску DYS392=8, што га аутоматски сврстава у род А6. Поред ње истиче се и јако ретка DYS385=14-14, која је врло вероватно настала у релативно скоријем периоду, и специфична је за Марковиће. Једина блиска поклапања Марковић има са Кузмићем и Живојиновићем из Кораћице код Младеновца, са којима дели поменуту ретку вредност DYS392=8, а који такође славе Ђурђиц. Од Кузмића се разликује на 2 од 23, а од Живојиновића на 3 од 23 маркера. Како овај род није детаљније генетички профилисан, препорука за Марковића је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да се предак Миајило Миајиловић у Малу (тада Пусту) Иванчу доселио са синовима Марком, Петром, Томом и синовцем Ристом из Кораћице код Младеновца. Даљим пореклом су по предању са Косова и Метохије, досељени у сеоби Срба под Арсенијем III Чарнојевићем. Поклапање са Кузмићем и Живојиновићем у потпуности иде у прилог досељењу из Кораћице.

Предање вели да су најстарији родови дошли од Сјенице и Пештери. Најстарији је досељеник пошао са браћом и са њома се споразумео, да сваки остане онде, где му певац запева. Једном је певац запевао у Трешњевици, другоме у Липовићу, трећем у Тополи, четвртом у Ковачевцу, а петом у Кораћици.

Потомци су тијх најстаријих досељеника од Сјенице и Пештери: Чулићи (Марковићи, Лазаревићи) укупно 9 кућа. Ђурчићи (Живојиновићи, Јанковићи, Кузмићи, Стејићи, Дакићи) укупно 31 кућа. Петковићи (Павловићи, Петровићи, Ћеримовићи, Ивановићи, Џуџићи, Миленићи, Ђурићи, Бранковићи, Радосављевићи, Сердаровићи, Бакаловићи, Цокићи, Живановићи, Миланчевићи, Милошићићи укупно 46 кућа, сви славе св. Ђурђиц. Досељени у 17. веку.

https://www.poreklo.rs/2012/05/03/prezimena-selo-kora%C4%87ica-mladenovac/

[Мардарије Корнећанин]

Могу ли ови Тодоровићи бити повезани са Тодоровићима са Требевића који такође славе Стевањдан?

Име Тодор је раније било толико често да таква веза може бити само чиста случајност, као на пример у случају да се неки припадник генетског рода Дробњака са Сокоца презива Марковић, а исто се презива Марковић и неки припадник генетског рода Дробњака из на пример Косјерића, иако им је заједнички предак живео пре рецимо 700 година.

Укратко, не, сигурно нема ближе везе између тих Тодоровића. Вероватно нема баш никакве везе, јер слава св Стеван ипак није тако ретка да би је славио само један род.

[Небојша]

42. Јовановић, Ђурђевдан, Убава, Вишеград, J2b-M241>Z638

Овај крај није етнографски најбоље обрађен, али Јовановић је на основу свог днк резултата свакако пронашао даљу матицу, као и блиске генетичке сроднике. Реч је о добро профилисаној групи која слави Ђурђевдан (сви Срби припадници ове подгране славе исту славу), J2b-M241>Z638>Z1043>Y22894. Сви су генетички релативно блиски (до два маркера разлике), а подграна се за сада јавља искључиво у динарском подручју. Матица потез Стара Херцеговина-Стари Влах.

Генетички блиске породице:

- Бојовић, Прибој
- Николић, Горње Чарађе, Никшић
- Живанић, Купрес
- Никић, Купрес (J-Z631, 23andMe)
- Перић, католик, Ливно
- Бижић, Грубишино Поље, Западна Славонија
- Савић, Бачевци, Ваљево

Од осталих припадника J2-Z1043, овај хаплотип се јасно разликује по вредностима 635=24, 643=10.

Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-Y22894/

[Небојша]

46. Николић, Аранђеловдан, Лозница, Братунац, J2b-M205>Y22059

Тестирани је навео предање о пореклу из Његуша. Реч је највероватније о подграни J2-Y22063, а најближа поклапања постоје са неколико српских породица из Крајине (Дупор, Гвојић, Вејновић), Старог Влаха (Стојановић, Чајетина) и Старе Херцеговине (Варезић, Плужине).

Доста интересантна мутација 13 на маркеру 393, коју дели са неколико породица из Мачванског и Колубарског округа (пореклом из Бирча, што није далеко од Братунца). Они припадају највероватније подграни J2-Y155375, па би за почетак требало кренути од утврђивања дубље подгране овог рода (YSEQ, или неки други тест).

 

[Exiled]

Поприличан број посебно И2а и Р1б  у овој тури.

Шта ти је перцепција или ти "point of view" а ево како ја ово видим, Лика сваки пети није PH908.

[Небојша]

55. Јанковић, Алимпијевдан, Косуриће, Нови Пазар, J2a-L70

Предање које је оставио тестирани: Пореклом из Црне Горе. Миграторни пут - Пљевља-Голија-Брезовица (Нови Пазар) - Косуриће. Родовски назив - Чекановићи. Подаци из литературе (Петар Ж. Петровић: Рашка) "Чекановићи 3 K., св. Алемпије, из Штавице, овамо дошли из јошаничке Брезовице пре 1860".

Неколико блиских хаплотипова на подручју Косова и Централне Србије, али као и код већине наших J2a-L70 доста и оних релативно блиских, на једном широком подручју.

[Небојша]

60. Петровић, Никољдан, Бровић, Обреновац, J2b-M241>Z638

Тестирани је оставио податак о родовском надимку "Бугарчићи". На први поглед доста нелогична најближа поклапања за овај крај. Али, узевши у обзир родовски надимак, као и податке из литературе и крсну славу коју деле ови тестирани, делује да веза заиста постоји.

"Станковци* и Станковићи, прва половина 18. века, Видин, Никољдан.
*Станковци овог села дошли су од Видина у великој давнини и у селу се зову још: Бугарчићи, Петровићи и Пешићи." (Љубомир Љуба Павловић: „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, 1912)

Најближa поклапања у ДНК пројекту:

- Влашки До/Жабари, Браничево (слава Никољдан)
- Велико Градиште, Браничево (слава Никољдан)

[Зрно]

58. Цвејић (Јовањдан), Крајиште/Липљан

Припада хаплогрупи R1b-PF7562, вероватно грани BY16680. Има потпуно поклапање на 23 маркера са нејавним резултатом из истог места и са истом славом. Од свих осталих се разликује на 6 маркера (неколико тестираних из Штрпца) и више од тога. Нема неког сличног по маркерима ни међу Албанцима. Било би добро да се одради тестирање у иностранству (Данте лабс) и формира нека посебна подграна.

По предању тестираног, родоначелник се звао Цвеја Димовић (чукундеда). Пресељени су из Великог Алаша у 18. век, а даљом старином су из околине Бијелог Поља. Од Димовића је према литератури сасвим сигурно настало више презимена у селу (Јанићевић, Јевтић, једна кућа Денић).

https://www.poreklo.rs/2023/01/11/haplogrupa-r1b-kod-srba/

https://www.yfull.com/tree/R-PF7562/

[Христифор]

Да сумирамо статистику на 43 обрађена резултата.  Изненађујуће или не Р1б  је на првом месту.


Р1б-11 (25.5%)
И2а-8 (18.6% ) / Дин Југ- 8 (100%) 
Р1а-8 (18.6%)
Ј2б-6 (13.9%)
И1-3 (6.9%)
Е-В13-3 (6.9 %)
Г2а-2 (4.6%)
Ј2а-1 (2.3%)
Р2-1 (2.3%)

[Зрно]

Да сумирамо статистику на 43 обрађена резултата.  Изненађујуће или не Р1б  је на првом месту.


Р1б-11 (25.5%)
И2а-8 (18.6% ) / Дин Југ- 8 (100%) 
Р1а-8 (18.6%)
Ј2б-6 (13.9%)
И1-3 (6.9%)
Е-В13-3 (6.9 %)
Г2а-2 (4.6%)
Ј2а-1 (2.3%)
Р2-1 (2.3%)

Бојим се да ће пасти на треће место.

[Христифор]

То ће бити мање изненађујуће свакако. Мада треће место је и даље одличан резултат.

[ДушанВучко]

Просек ће да буде у "нормали" за гране, јер се ради о слободном узорку (а што је већи слободан узорак, то је већа "нормала")

[Небојша]

Говорио сам раније о томе, да је ових 43 резултата последица динамике објављивања (у зависности од уредника). Не приказује реалан пресек, чак ни за овако мали узорак. Срби ни на 40 тестираних не могу изгледати овако.

Поставићу пресек прва 43 пристигла резултата (када би се редом објављивали):

Узорак 43

I2-Y3120 13 = 30.23% / I2-PH908 25.28%
E-V13 11 = 25.58%
R1a 5 = 11.63% / R1a-Z280 6.98 / R1a-M458 4.65
R1b 4 = 9.30
J2b 4 = 9.30 / J2b-M205 4.65 / J2b-M241 4.65
I1 3 = 6.98 / I1-P109 4.65 / I1-Z63 3.26
G2-L42 2 = 4.65
R2 1 = 3.26

Дакле ово је већ генетичка слика коју срећемо код Срба по неким областима, иако је узорак скроман. Као што рече Душан, узорак ће бити велики и локације тестираних су разноврсне, па би слика на крају требала да буде уједначена и типична за српски просек.

Узевши у обзир резултате из ове и наредне туре, може се рећи да су старобалканске хаплогрупе E-V13, R1b и J2b-M241 (Трачани и Илири) "покидале". Видећемо да ли ће се одржати до краја у том стилу, или ће се утопити у просек.

[Мића]

Говорио сам раније о томе, да је ових 43 резултата последица динамике објављивања (у зависности од уредника). Не приказује реалан пресек, чак ни за овако мали узорак. Срби ни на 40 тестираних не могу изгледати овако.

Поставићу пресек прва 43 пристигла резултата (када би се редом објављивали):

Узорак 43

I2-Y3120 13 = 30.23% / I2-PH908 25.28%
E-V13 11 = 25.58%
R1a 5 = 11.63% / R1a-Z280 6.98 / R1a-M458 4.65
R1b 4 = 9.30
J2b 4 = 9.30 / J2b-M205 4.65 / J2b-M241 4.65
I1 3 = 6.98 / I1-P109 4.65 / I1-Z63 3.26
G2-L42 2 = 4.65
R2 1 = 3.26

Дакле ово је већ генетичка слика коју срећемо код Срба по неким областима, иако је узорак скроман. Као што рече Душан, узорак ће бити велики и локације тестираних су разноврсне, па би слика на крају требала да буде уједначена и типична за српски просек.

Узевши у обзир резултате из ове и наредне туре, може се рећи да су старобалканске хаплогрупе E-V13, R1b и J2b-M241 (Трачани и Илири) "покидале". Видећемо да ли ће се одржати до краја у том стилу, или ће се утопити у просек.

 Да, чак и да тврдимо да је узорак случајан у статистичком смислу, редослед објављивања резултата то свакако није, тј. уредници обично објављују резулатате хаплогрупе за коју су задужени у цугу:)

[Иван Вукићевић]

15. Кичић, Михољдан, Шњеготина Средња, Челинац, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

На основу хаплотипа се основано може претпоставити да тестирани припада грани L241, што би било добро потврдити SNP тестом:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2232

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS390=25, DYS385b=19 и DYS448=19. На три маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Панић, Ђурђиц, Кремна/Ужице
- Дражић, Ђурђевдан, Дрен/Лазаревац
- Живановић, Ђурђиц, Крњево/Велика Плана
Кичић је заједно са њима сврстан у општи род В у табели Српског ДНК пројекта.

Продица тестираног има предање о пореклу са Косова.

[Иван Вукићевић]

25. Комљеновић, Часне Вериге апостола Петра, Чремушница, Вргинмост, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује веома снижену вредност маркера DYS635=20, као и повишене вредности маркера DYS389ii=32 и YGATAH4=12. Од хаплотипа претходно тестираног Комљеновића (Петровдан, Велики Градац/Глина, стара слава Часне Вериге) са FTDNA се на 13 упоредивих маркера разликује једино на маркеру DYS389ii, где хаплотип Комљеновића из Великог Градца има вредност 31. На стандардном броју маркера најближе поклапање има са Ћеркетом (Никољдан, Кадињани/Лакташи). Комљеновић је у табели Српског ДНК пројекта сврстан у род В3, док се у роду В1 налазе Булати из Баније (славе Митровдан), а у роду В2 су Ћеркета, Вулић и Чубриловић из шире околине Бањалуке (славе Никољдан). За сва три рода је карактеристична снижена вредност маркера DYS635=20.

Комљеновићи су прво братство које слави Часне Вериге, а да највероватније не припада генетичком роду Васојевића. Поред већ поменуте карактеристичне вредности маркера DYS635=20, хаплотипови Комљеновића се од хаплотипова огромне већине Васојевића разликују и на маркеру DYS389i, на коме Васојевићи имају повишену вредност 14, док Комљеновићи имају модалну вредност 13.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Тестираном бих препоручио да уради неки од дубљих тестова (WGS или BigY).

[Иван Вукићевић]

26. Шашић, Мратиндан, Ервеник, E-V13>Z1057>Y30977>Y37092

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS390=25, DYS458=17 и DYS533=11. Од претходно тестираног Шашића из Бјелаја код Босанског Петровца разликује се на два маркера, а са њим дели вредности маркера DYS390=25 и DYS533=11, при чему обојица имају и повишене вредности на маркеру DYS458. Шашићи су свстани у нови род Д у оквиру гране Y37092 у табели Српског ДНК пројекта. Од хаплотипа Радуловића из Шћенице у Бобанима код Требиња, који припада роду Бобанаца - ђурђевштака, разликује се на три маркера, али је разлика на маркеру DYS458 за две вредности.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

[Иван Вукићевић]

21. Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин, Вргинмост, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241>Y142744>YP4806

Припада роду Перенчевића. Ово је трећи тестирани припадник овог братства, а роду припада и Вукобратовић, који потиче од Перенчевића. Хаплотип тестираног је модалан за овај род са изузетком вредности маркера DYS458=16.

Тестирани је у упитнику навео да се 1737. помиње предак по имену Никола, који је имао сина Марка. Надимак породице је Кутлаче.

[Иван Вукићевић]

36. Попивода, Јовањдан, Љешев Стуб, Цетиње, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга, односно подроду Бјелица који је тренутно на нивоу FT104106* на основу неколико WGS/BigY резултата појединих тестираних припадника рода Матаруга.

Попиводе су већ више деценија једини становници села Љешев Стуб (помиње се и као Љешев Ступ) у Бјелицама, а старо презиме им је Рабаревић. Почетком 20. века, када је Ердељановић обишао Стару Црну Гору, у селу је било 20 кућа Попивода и 3 куће Кузмана. Ови други су се средином века скроз иселили.

О Попиводама је доступно више корисних података на следећој страници:
http://www.popivoda.net/Popivoda/05%20-%2001%20Prezime%2004.html

Сматра се да су Попиводе и Кузмани род, али не постоји родослов којим би своје претке довели у везу:
http://www.popivoda.net/Popivoda/08%20-%2001%20Bratstvo%20Kuzman%2004.html

Оно што се може уочити на сајту Попивода јесте да немају практично никакво предање о даљем пореклу или припадности неком већем роду. Постојала су различита мишљења, од тога да потичу од Орловића и да су род са осталим Бјелицама (Дубљанима, Предишанима и Милешевићима), па до тога да су староседеоци у Бјелицама које су затекли досељени Орловићи. У прилог првој тези је ишло то што Попиводе славе Јовањдан, исто као и Дубљани и Предишани, а у прилог другој тези је ишло то што односи Попивода са суседним Предишанима и нису баш били идеални. Конкретно - Абрамовићи из Предиша су око 1800. године попалили суседни Љешев Стуб:
http://www.popivoda.net/Popivoda/09%20-%2001%20Narav%20Ljesevostupaca%2004.html
Познато је да Бјелице важе за најагресивније црногорско племе, али овај догађај са паљењем Љешевог Стуба је дефинивно врхунац имајући у виду да се ради не само о вишевековним саплеменицима (Љешев Стуб је део Бјелица од постанка племена), већ и о даљим сродницима што видимо на основу овог резултата.

Дакле, може се закључити да су се Љешевоступци временом разродили са Дубљанима, Предишанима и Милешевићима, те да су Бјелице од свог настанка племе чија је окосница један род, који се дели на 4 основне гране у овом племену. Ако изузмемо села Микулићи и Томићи која су Бјелице борбама освојиле и чије су становнике увек посматрале као другоплеменике, сва братства из овог племена припадају генетичком роду Матаруга, судећи барем по досадашњим резултатима. Самим тим је предање према коме Бјелице потичу од неког Бијела/Бјелана/Бјела сасвим реално, без обзира на то што се поменути родоначелник везује за митске Орловиће.

Додатну забуну када је у питању порекло Попивода унео је Небојша Драшковић, који је у првом издању своје књиге Господари гена у Црној Гори грешком објавио хаплотип неког припаданика рода Бјелопавлића као хаплотип Попиводе. Грешку је исправио у другом издању своје књиге, а овај резултат је додатна потврда да Попиводе припадају генетичком роду Матаруга.

[Иван Вукићевић]

37. Хаџић, Никољдан, Раља, Сопот, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS481=21 и DYS643=11. Има потпуно поклапање са хаплотипом следећег тестираног:

Хаџић, Никољдан, Лозовик, Велика Плана

Припада хаплогрупи Е-V13. Нема претерано блиских поклапања на Пројекту. Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Родоначелник Хаџића је Илија Распоповић, његови синови су се такође презивали Распоповићи или Илићи, а његови унуци су 1857. преузели презиме Хаџић, јер је Илија био хаџија тј. ишао је на хаџилук. Имали су родбину у Старом Селу. Нашао сам такође да Хаџићи потичу од староселских Радоњића и Распоповића који су по предању дошли средином 18. века у Аџибеговац из Пиве у Црној Гори."

С обзиром на исто презиме и славу, нема дилеме да се ради о истом роду. Двојица Хаџића су у табели СДНКП сврстани у род Х. Тестирани Хаџић из Раље нема предање о даљем пореклу, али је навео да је старије презиме породице било Поповић, што је врло слично старијем презимену Распоповић које је навео Хаџић из Лозовика.

[Ивица Јовановић]

Ако се испостави да је истинито то да је Хаџић презиме које је тај род узео у другој половини 19. века онда би ова двојица тестираних требали да имају неку информацију о заједничком пореклу. Јер је прошло тек око 150 година. А и да немају сада имају 

[Ojler]

27. Топић, Никољдан, Барице/Доњи Вакуф, I2-Y3120

Иако хаплотип тестираног Топића одступа од модалног хаплотипа гране I2-Y3120 на великом броју маркера (чак 10), само за две разлике се може рећи да су специфичне, док су остале без посебног филогенетичког значаја и прилично често се јављају и код других тестираних. Карактеристичним се могу сматрати маркери DYS458=16 и DYS549=12. На упоредива 23 маркера резултату Топића најближи је резултат једног тестираног из околине Сјенице (два разлике) и резултат Марића из села Пољице Чичево код Требиња (три разлике). Оба ова резултата поседују поменуте вредности маркера DYS458=16 и DYS549=12, а тестирани славе Никољдан као и Топић.

Топићи иначе живе у више села на подручју Доњег Вакуфа. Осим Барица, где их је на попису 1991. године било и највише, у већем броју су забележени и у селима Криваче и Урије. Тестирани Топић је навео да у породици постоји предање по коме су старином из Старе Херцеговине или Црне Горе, што се на основу резултата ДНК теста чини могућим.

[Ojler]

49. Ћесаровић, Чуруг/Жабаљ, Никољдан, I2-Y3120

Ово је други тестирани Ћесаровић из Чуруга. Претходни је тестиран прошле године:

102. Ћесаровић, Чуруг/Жабаљ, Никољдан, I2-Y3120

Према наводима тестираног старије презиме породице било је Ћесаров. У матичним књигама Чуруга Ћесарови се јављају од 1737. године, док се презиме Ћесаровић наводи 1760. године. Очито се ради о староседелачкој породици још из времена Потиске границе.

Посматрано у односу на модални хаплотип карпатско-динарске гране хаплогрупе I2a, резултат тестираног Ћесаровића поседује више карактеристичних маркера - DYS390=23, DYS456=16 и DYS549=12 - као и нешто ређу вредност DYS635=22. Од родова који славе Никољдан најближи му је хаплотип Вараклића (Седобро, Пријепоље) са разликом на три вредности и подударањем на DYS390=23 и DYS635=22, али упоредив на само 17 маркера. Зато је можда занимљивији резултат Седларевића (Драгољевац, Исток) који слави Ђурђиц. Овај резултат од хаплотипа Ћесаровића одступа за четири вредности на три маркера од 23 упоредива, а такође поседује карактеристичне вредности DYS456=16 и DYS549=12, као и нешто ређу вредност DYS635=22.

Нови резултат другог Ћесаревића, тестираног током Новогодишње ДНК недеље, разликуе се од хаплотипа претходно тестираног на три маркера и као што је било очекивано уједно му је и најближи. Новотестирани Ћесаровић не поседује карактеристичну вредност маркера DYS456=16, па се чини да је она специфична за претходно тестираног или грану фамилије којој он припада. То Ћесаровићима оставља два заједничка карактеристична маркера, DYS390=23 и DYS549=12, и удаљава их од раније поменуте могуће блискости са Седларевићем.
Требало би још поменути један донекле близак резултат који ми је раније промакао, а до је хаплотип Самопјана (Мишљен/Љубиње), са подударањем на оба поменута карактеристична маркера и разликом на четири од 23 упоредива. Но, Самопјани ипак славе другу славу (сада Јовањдан, а раније наводно Ђурђевдан), па је велико питање има ли ова генетичка назнака могуће блискости са Ћесаровићима неког стварног родословног значаја.

[Atlantische]

27. Топић, Никољдан, Барице/Доњи Вакуф, I2-Y3120

Иако хаплотип тестираног Топића одступа од модалног хаплотипа гране I2-Y3120 на великом броју маркера (чак 10), само за две разлике се може рећи да су специфичне, док су остале без посебног филогенетичког значаја и прилично често се јављају и код других тестираних. Карактеристичним се могу сматрати маркери DYS458=16 и DYS549=12. На упоредива 23 маркера резултату Топића најближи је резултат једног тестираног из околине Сјенице (два разлике) и резултат Марића из села Пољице Чичево код Требиња (три разлике). Оба ова резултата поседују поменуте вредности маркера DYS458=16 и DYS549=12, а тестирани славе Никољдан као и Топић.

Топићи иначе живе у више села на подручју Доњег Вакуфа. Осим Барица, где их је на попису 1991. године било и највише, у већем броју су забележени и у селима Криваче и Урије. Тестирани Топић је навео да у породици постоји предање по коме су старином из Старе Херцеговине или Црне Горе, што се на основу резултата ДНК теста чини могућим.

Врло је могуће да су ови Топићи једнородни са јањским Топићима из Чуклића код Шипова. Поред исте славе, познато је да су многи јањски родови ''силазили'' и насељавали Скопљанску (Врбаску долину) око Доњег Вакуфа.

[Иван Вукићевић]

40. Маринковић, Ђурђевдан, Рогојевац, Крагујевац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Припада генетичком роду Вранешана - савинштака и има модални хаплотип овог рода. Матица рода је у Вранешу на северу Црне Горе, а сви до сада тестирани припадници рода славе Савиндан. За већину припадника овог рода је карактеристична повишена вредност маркера DYS549=14, коју има и хаплотип Маринковића.

Тестирани је навео да Маринковићи према предању потичу са севера Црне Горе, што је овим резултатом потврђено.

Род Вранешана - савинштака је доста бројан у околини Пријепоља, тако да је обрађен детаљније у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[Иван Вукићевић]

41. Станојевић, Лазарева Субота, Лесковац, Кнић, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241>Y142744

Хаплотип тестираног је поприлично модалан за грану Y142744, а једина вредност која одступа је DYS449=31. На једном од упоредива 23 маркера (ту не спада DYS449, који је један од два маркера која су додата у сет Биолошког факултета) разликује се од хаплотипова следеће тројице тестираних:
Радовановић, Лазарева Субота, Лесковац/Кнић
Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац
Чикара, Михољдан, Петковац/Петриња

Радовановић је из истог места и слави исту славу, тако да је јасно да су истог порекла. Маркер на коме се разликује од хаплотипа Петровића (DYS549) доста варира код припадника ове гране, тако да је могуће да и он припада истом роду. Тројица тестираних су у табели СДНКП груписани у род Г. С друге стране, хаплотип Станојевића се од хаплотипа Чикаре разликује на маркеру DYS391, на коме Чикара и већина других њима сродних братстава која славе Михољдан имају карактеристичну вредност маркера 11, тако да се не може тврдити да су ближе повезани.

У књизи Михаила Драгића „Гружа“ наводи се следеће:
У селу је најстарија фамилија Станојевићи. За време Кочине Крајине Станојевићи су бежали у Срем, па су се после неколико година вратили; Станоје је умро „тамо у Немачкој“.
...
-Станојевићи су досељени из Котраже у Драгачеву; до сада их је седмо колено. Узуновићи у Новом Селу (Морава) држе још са овима кумство из Драгачева, јер су и они пореклом са тих простора, из села Краварице. Славе Лазаревдан.

[НиколаВук]

Следи списак туре кандидата која је предата прошле недеље лабораторији (највећа до сад, укупно 102 кандидата):

75. Валан, Илиндан, Доњи Рајић, Новска
76. Ђурић, Никољдан, Јелићка, Приједор
77. Шврака, Часне Вериге, Јелићка, Приједор
78. Глушац, Аранђеловдан, Корита, Билећа
79. Несторовић, Никољдан, Подгорац, Бољевац
80. Кујачић, Аранђеловдан, Аранђелово, Требиње
81. Сарачевић, Лучиндан, Љутовница, Горњи Милановац
82. Лепојевић, Никољдан, Балиновац, Прокупље
83. Којовић, Мратиндан, Велика Гора, Требиње
84. Зарић, Никољдан, Вилуси, Бања Лука
85. Маричић, Ђурђевдан, Дедевци, Краљево
86. Ђерић, Ђурђиц, Буар, Ужице
87. Филиповић, Никољдан, Ниш
88. Вурдеља, Лазаревдан, Адашевци, Шид
89. Бојовић, Ђурђевдан, Прибојска Голеша, Прибој
90. Петревски, Мратиндан, Арбиново, Дебарца
91. Ковач, Стевањдан, Јабука, Фоча
92. Иванов, Јовањдан, Каменица, Димитровград
93. Белензаде, Јовањдан, Рудине, Гламоч
94. Васић, Јовањдан, Пожарница, Тузла
95. Павловић, Јовањдан, Добрње, Петровац на Млави
96. Росић, Алимпијевдан, Мислопоље, Рашка
97. Јованчевић, Јовањдан, Шутци, Љиг
98. Новаковић, Ђурђевдан, Гуча Село, Лучани
99. Станојевић, Ђурђевдан, Причевић, Ваљево
100. Булатовић, Лучиндан, Колашин
101. Костић, Стевањдан, Алексиначки Бујмир, Алексинац
102. Вранов, Аранђеловдан, Вишњићево, Шид
103. Рајић, Никољдан, Калаузовићи, Соколац
104. Цвијановић, Ђурђевдан, Доњи Вакуф
105. Тошић, Никољдан, Петровац, Пирот
106. Андрић, Јовањдан, Дрежник, Ужице
107. Поповић, Никољдан, Дучина, Сопот
108. Веселић, Ђурђевдан, Сремски Карловци
109. Бошњак, Алимпијевдан, Шарок, Мохач
110. Пезић, Ђурђевдан, Бранешци Горњи, Челинац
111. Пиља, Јовањдан, Бротња, Грачац
112. Милићевић, Петковдан, Богатић
113. Луковић, Никољдан, Бања, Аранђеловац
114. Јанковић, Ђурђиц, Вировац, Мионица
115. Чановић, Аранђеловдан, Бршно, Никшић
116. Вилић, Никољдан, Брајићевићи, Гацко
117. Остојић, Лазаревдан, Кржава, Крупањ
118. Јовић, Јовањдан, Власотинце
119. Трифуновић, Мала Госпојина, Горња Врањска, Шабац
120. Адамовић, Јовањдан, Дрвар
121. Ђекић, Стевањдан, Крњеуша, Босански Петровац
122. Жујовић, Аранђеловдан, Врачевић, Лајковац
123. Павловић, Савиндан, Ново Село, Лесковац
124. Мунћан, Јовањдан, Конак, Сечањ
125. Јевтић, Митровдан, Брестовац, Бојник
126. Раца, Мратиндан, Мрчевци, Лакташи
127. Карабасил, Никољдан, Црквичко Поље, Плужине
128. Грубор, Ђурђевдан, Бастаси, Дрвар
129. Лачњевац, Никољдан, Стањево, Александровац
130. Мишић, Никољдан, Шадићи Горњи, Власеница
131. Марковић, Никољдан, Лозовик, Велика Плана
132. Михаиловић, Аранђеловдан, Кладово
133. Шаренац, Аранђеловдан, Доњи Давидовићи, Билећа
134. Павлица, Стевањдан, Мушић, Купрес
135. Максимовић, Св. Аксентије, Вир, Никшић
136. Поповић, Ђурђевдан, Сочковац, Добој
137. Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина, Грачац
138. Стојичић, Часне Вериге, Растока, Рибник
139. Филиповић, Лучиндан, Душковци, Пожега
140. Илић, Аранђеловдан, Бијељани, Билећа
141. Стаменковић, Никољдан, Црковница, Пожега
142. Димитријевић, Никољдан, Пећ
143. Олуић, Аранђеловдан, Билишане, Обровац
144. Поповић, Аранђеловдан, Ба, Љиг
145. Јудин, Београд
146. Недељковић, Стевањдан, Долац, Завидовићи
147. Ђорђевић, Аранђеловдан, Бошњаце, Лебане
148. Обрадовић, Аранђеловдан, Божевац, Мало Црниће
149. Мијановић, Никољдан, Столац
150. Голоскоковић, Стевањдан, Златарић, Ваљево
151. Ризнић, Јовањдан, Бања, Аранђеловац
152. Живковић, Ђурђевдан, Јеринићи, Плужине
153. Куљанчић, Аранђеловдан, Кула
154. Шипетић, Аранђеловдан, Граб, Лучани
155. Вујовић, Никољдан, Прераца, Билећа
156. Павловић, Ђурђиц, Кременица, Бела Паланка
157. Стевић, Ђурђиц, Вировац, Мионица
158. Караман, Сплит
159. Николић, Никољдан, Корбово, Кладово
160. Рајковић, Петковдан, Ново Корито, Књажевац
161. Андрић, Јовањдан, Покревеник, Пирот
162. Видановић, Аранђеловдан, Покревеник, Пирот
163. Полимац, Митровдан, Швракарица, Двор
164. Марасанов, Казањ, Русија
165. Филиповић, Јовањдан, Горња Рженица, Плав
166. Јанићијевић, Мратиндан, Приштина
167. Цветковић, Аранђеловдан, Велики Јовановац, Пирот
168. Цветковић, Аранђеловдан, Велики Јовановац, Пирот
169. Обрадовић, Ђурђиц, Јелен До, Пожега
170. Николић, Никољдан, Стубал, Блаце
171. Милуновић, Ђурђиц, Ђаке, Куршумлија
172. Обрадовић, Аранђеловдан, Беочин
173. Шоћ, Аранђеловдан, Дубова, Цетиње
174. Трифковић, Никољдан, Раштани, Мостар
175. Даниловић, Ђурђевдан, Срећање, Пљевља
176. Огњеновић, Никољдан, Миљанићи, Никшић

[Ивица Јовановић]

Машала 

[drajver]

45. Савић, Ђурђевдан, Робаје/Мионица

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује модални хаплотип за дробњачки род, тако да има велики број пуних или веома бликсих поклапања која не морају имати филогенетички значај. По предању, Савићи су огранак Дробњака Косовчића Славујевића Маловића, па се са великом дозом сигурности може рећи да је предање потврђено. Ипак за пуну потврду везе потребни би били дубински тестови како Савића, тако и Маловића (који нису ни STR тестирани). Припадност Савића роду Косовчића могла би лако бити утврђена преко тестирања појединачног маркера DYS607 (Косовчићи су DYS607=13 у односу на модално 14).

О поријеклу Савића у етнографској литератури је записано сљедеће:
"-Драгојевићи, Савићи и Маријићи. Пред Кочину Крајиму доселили су се Драгојевићи из Дробњака од братства Маловића; са њима су у сродству Савићи и Маријићи у овом селу, Јовановићи у Мратишићу и Текићи у Кључу, славе Ђурђевдан а до скоро преслављали Савиндан."

Од наведених породица, засад су само Савићи тестирани. Било би добро такође да се тестирају и породице из рода Славујевића у Дробњаку: Маловићи, Мандићи и Машићи. ( Постоје додуше Мандићи из околине Пријепоља који славе Савиндан и SNP тестирани Маловићи који су I1-P109, али веза ових дробњачких породица са Славујевићима тек би требала да се утврди).

[drajver]

51. Иванишевић, Ђурђевдан, Мали Радић/Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I1-Z63>PH220, роду Б у табели СДП. Већина вриједности маркера Иванишевића је модална за хаплогрупу I1-PH220. Сврстан је на основу крсне славе Ђурђевдана и географске повезаности у род крајишких I1-PH220 ђурђевштака. У овом роду присутно је више родови са подручја: Јања и Змијања, околине Прњавора и Славоније. Сама грана I1-Z63>PH220 присутна је широм српских земаља и о њој детаљније може да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/01/04/stablo-haplogrupe-i1-m253z63/
Од свих припадника ђурђевштака I1-PH220 једино је Алексић из Сврзигаћа/Милановац/Славонија тестиран дубински и има дужи хаплотип. Оно што би можда у хаплотипу могло бити одређујуће за овај ужи род јесте вриједност маркера DYS460=11 коју посједују и Алексић и Иванишевић, а код осталих припадника рода није покривана. Остали припадници I1-PH220 који имају дужи хаплотип посједују DYS460=10. Ипак, ово је мали број упоредивих узорака да би се ова маркерна одредница могла поуздано користити у профилацији овог рода. Иванишевић посједује немодалну вриједност DYS635=21 у односу на остале припаднике рода, али и хаплогрупе I1-PH220, па се може закључити да се ту ради о некој скоријој приватној промјени.

У енографској литератури се помиње да су се Иванишевићи у Мали Радић доселили након окупације (1879) из Бјелопоља/Кореници у Лици, гдје их и данас има. Ово је у складу и са предањем које је оставио тестирани.

[Селаковић]

Следи списак туре кандидата која је предата прошле недеље лабораторији (највећа до сад, укупно 102 кандидата):

106. Андрић, Јовањдан, Дрежник, Ужице

Је л' овде сигурно слава Јовањдан?

103. Рајић, Никољдан, Калаузовићи, Соколац

Одлично, ово би тебало да је најстарија фамилија на подручју Гласинац-Соколац, једна од ретких из 18. века, ако не и раније.

[НиколаВук]

Је л' овде сигурно слава Јовањдан?

Требало би да јесте, барем према информацијама које смо добили од тестираног.

[Христифор]

Машала 

Ударнички се пријављивало, што један добар тв прилог може доброг да донесе.

[drajver]

73. Милутиновић, Пантелиндан, Коцељева

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA73226, роду А у табели СДП. Овом роду, поред Милутиновића припадају још три породице које славе Пантелиндан. Двије су из Барање (Татарин и Дворнић), док је једна из Старог Влаха. Узимајући у обзир смјер миграција могло би се закључити да је исходиште овог рода на подручју Старог Влаха и да се ради о веома старом роду који је и кроз крсну славу сачувао своју препознатљивост. На основу етнографских и историјских података о породицама које припадају овом роду, могло бис езакључити д аје кретање рода ка сјеверу везано првеснтвено за миграције у 16. вијеку. Хаплотип Милутиновића је потпуно модалан, како за род Пантелинштака тако и за хаплогрупу I-FTA73226. О хаплогрупи I-FTA73226 може детаљније да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/

Милутиновићи су стара породица у Коцељеви. У етнографској литератури о групи породица којима припадају Милутиновићи записано је сљедеће:
"-Бабићи*, стара породица, Пантелијевдан.
*Бабићи су стара коцељевачка породица растурена по свим џематима и под разним презименима, али преовлађује у Доњем Крају са презименом Бабић."

[Рус]

164. Марасанов, Казањ, Русија

Појашњење: презиме није руског (словенског) порекла, већ од Коми-Пермјака. Рећ "марайтны" значи прљаво, прљавштина. Наши понекад користе рећ "марать".

[Exiled]

73. Милутиновић, Пантелиндан, Коцељева

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA73226, роду А у табели СДП. Овом роду, поред Милутиновића припадају још три породице које славе Пантелиндан. Двије су из Барање (Татарин и Дворнић), док је једна из Старог Влаха. Узимајући у обзир смјер миграција могло би се закључити да је исходиште овог рода на подручју Старог Влаха и да се ради о веома старом роду који је и кроз крсну славу сачувао своју препознатљивост. На основу етнографских и историјских података о породицама које припадају овом роду, могло бис езакључити д аје кретање рода ка сјеверу везано првеснтвено за миграције у 16. вијеку. Хаплотип Милутиновића је потпуно модалан, како за род Пантелинштака тако и за хаплогрупу I-FTA73226. О хаплогрупи I-FTA73226 може детаљније да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/

Милутиновићи су стара породица у Коцељеви. У етнографској литератури о групи породица којима припадају Милутиновићи записано је сљедеће:
"-Бабићи*, стара породица, Пантелијевдан.
*Бабићи су стара коцељевачка породица растурена по свим џематима и под разним презименима, али преовлађује у Доњем Крају са презименом Бабић."

Врло је могуће као што кажеш да је у 16. вијеку миграција ишла на сјевер али је исто тако могуће да је након окончања рата и разграничења између Аустрије и Турске могло доћи и до миграција сјевер-југ, почетак и прва половина 18. вијека. Значи миграције Барања,Бачка у Срем а након тога прелазак на турску страну,тј "препливавање Саве. Иста судбина је могла бити и код мојих рођака Кандића.

[dko]

73. Милутиновић, Пантелиндан, Коцељева

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA73226, роду А у табели СДП. Овом роду, поред Милутиновића припадају још три породице које славе Пантелиндан. Двије су из Барање (Татарин и Дворнић), док је једна из Старог Влаха. Узимајући у обзир смјер миграција могло би се закључити да је исходиште овог рода на подручју Старог Влаха и да се ради о веома старом роду који је и кроз крсну славу сачувао своју препознатљивост. На основу етнографских и историјских података о породицама које припадају овом роду, могло бис езакључити д аје кретање рода ка сјеверу везано првеснтвено за миграције у 16. вијеку. Хаплотип Милутиновића је потпуно модалан, како за род Пантелинштака тако и за хаплогрупу I-FTA73226. О хаплогрупи I-FTA73226 може детаљније да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/

Милутиновићи су стара породица у Коцељеви. У етнографској литератури о групи породица којима припадају Милутиновићи записано је сљедеће:
"-Бабићи*, стара породица, Пантелијевдан.
*Бабићи су стара коцељевачка породица растурена по свим џематима и под разним презименима, али преовлађује у Доњем Крају са презименом Бабић."

pogledao sam stablo, ili pokusao, ali ne kapiram gde se nalaze u odnosu na buhe?

[drajver]

pogledao sam stablo, ili pokusao, ali ne kapiram gde se nalaze u odnosu na buhe?

Они као и Бухе, али и Бачке из Далмацији припадају подграни I-FTA73226. Да би се јасније опредијелила њихова позиција низводно од те подгране, требало би да ураде дубински тест, као што су Бачке и Бухе већ учинили. Ово је дакле сврставање у подграну на основу хаплотипа и предикције.

[Ojler]

70. Паунковић, Ђурђиц, Бингула/Шид, I2-Y3120

Према наводима тестираног, породица чува предање по коме су у Срем дошли из Тимочке крајине, крајем 18. века. Тамо су се наводно прво презивали Косовац, али им је предак убио Турчина те због тога променио презиме и пребегао у тадашњу Аустрију, односно Срем.

Паунковићи су у Бингули забележени на попису Срема из 1828. године, када је у овом селу пописан Софроније Паунковић. Није сасвим јасно да ли се ово односило на Бингулу која је данас у шидској општини или суседну Стару Бингулу која припада општини Сремска Митровица. На истом попису је и у оближњем Кувеждину пописана Софија Паунковић. Данас у Срему нема насеља по имену Кувеждин (постоји само манастир са овим именом), али се вероватно ради о данашњем насељу Кувеждински Прњавор које је у саставу села Дивош, недалеко од Бингуле.
С обзиром да су Паунковићи на поменутом попису били малобројни, чини се тачним предање о њиховом досељавању у Срем крајем 18. века: ако је дошао само један човек, до 1828. године породица и није могла да се разграна.

Када је у питању предање о пореклу из Тимочке крајине, могуће да је оно "контаминирано" сазнањем да у Тимочкој крајини живи породица истог презимена, Паунковић. Ови Паунковићи из Тимочке крајине су тестирани у једном другом истраживању и установљено је да припадају другој грани, односно да нису сродни Паунковићима из Срема.

Хаплотип тестираног Паунковића поседује карактеристичан маркер DYS570=20 као и нешто ређе вредности DYS19=17 и DYS481=28, с тим што је маркер DYS481 брже мутирајући и није толико релевантан. У бази СДНКП хаплотип Паунковића има више блиских резултата, који се због географске удаљености, различите славе и поменутог предања на први поглед не чине филогенетички значајним. Потпуно поклапање на свих 23 упоредива маркера постоји са за сада необјављеним хаплотипом једног тестираног из околине Приштине који слави Никољдан, док са Стојановићем из Бајчинца код Прокупља који такође слави Никољдан има један маркер разлике на 23 упоредива. Разлика на једном до два маркера постоји и са хаплотиповима групе породица са простора Топлице и Косова које славе Врачевдан - родом Ковачана "Точанаца" (Филиповић, Доње Точане/Куршумлија; Стевановић, Брежани/Блаце; Војиновић, Главотина/Вучитрн; Нешић, Шљивовица/Вучитрн). Узимајући у обзир да сви поменути резултати поседују ређе маркере DYS570=20 и DYS19=17 који се јављају код Паунковића, као и предање тестираног да је породично презиме раније било Косовац, основано је претпоставити да претке тестираног треба тражити на простору Топлице и Косова.

Препоручио бих за даље истраживање неки од геномских тестова, а ако би требало "гађати" само једну млађу подграну кренуо бих од I-Z17855.

[Ojler]

11. Ћендић, Мратиндан, Губеревци/Лучани, I2-Y3120

Тестирани није навео да породица поседује предање о даљем пореклу. У студији о Горњем Драгачеву Косте Јовановића, објављеној 1908. године, у Губеревцима је забележен џемат Ћендићи, у коме је било укупно 19 кућа, од чега су у 18 живели Ћендићи. У истој студији се наводи да су Ћендићи дошли у Губеревце из Старе Србије, одмах после Ђурђића, који су се ту први доселили крајем прве половине 18. века.

Иако хаплотип Ћендића поседује вредност 19 на маркеру DYS448, што би га сврстало у грану I2-PH908, због необично високе вредности DYS449=33, нетипичне за I2-PH908, смештен је у грану I2-Y3120, док се у будућности евентуално не утврди млађа грана којој тестирани припада. Једна од ове две вредности маркера је свакако атипична и претставља карактеристику хаплотипа Ћендића. Поред тога, карактеристичне вредности овог хаплотипа су и  DYS385a=15, те посебно ретка вредност DYS549=10.

Најближи резултату Ћендића је хаплотип Радисављевића из Лоћике код Рековца, који такође слави Мратиндан и поседује обе поменуте ретке вредности маркера, а од хаплотипа Ћендића одступа на само једном маркеру од 23 упоредива. Имајући у виду ретку вредност маркера DYS549=10 коју деле, као и не тако честу славу Мратиндан, могло би се закључити да између Ћендића и Радисављевића постоји генетичка блискост. Овој родовској групи би могао припадати и Зимоњић из Крушчице код Ариља (Св. Јелисеј), који припада истој географској регији као и Ћендић и са њиме дели 21 од 23 упоредива маркера, те поседује обе поменуте карактеристичне вредности. Трећи резултат кога вреди поменути је хаплотип Баралића из Мрчајеваца код Чачка (Никољдан) , који такође поседује карактеристичне маркере DYS385a и DYS549=10, и разликује се од резултата Ћендића на два од 23 упоредива маркера.

Сви поменути хаплотипови који су слични резултату Ћендића, тренутно су сврстани у грану I2-PH908 због поседовања вредности DYS448=19, а с обзиром да им вредност маркера DYS449 није одређена. Мишљења сам да се барем у случају Радисављевића ради о истом генетичком роду којем припада и Ћендић, те да би и његов резултат требало преместити у грану I2-Y3120 и у бази СДНКП формирати нови род.

[drajver]

50. Иветић, Стевањдан, Бастаси/Бос.Грахово

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани I2-FT14506>BY191770>FT124969. Овој младој подграни припада још један Иветић из истог краја и Благојевић из Дренове/Прњавор, који такође слави Стевањдан. Старост ове гране по свему судећи не прелази период сеоба 16. вијека. На нивоу FT124969 се налази још неколико SNP-ова, тако да тај ниво у будућности може бити "поцијепан" са могућношћу да неки од тих SNP-ова, укључујући и именујући FT124969, буде пронађен на српском истоку. Иветић посједује чак пет маркера разлике са претходно тестираним Иветићем, што говори о старини и разгранатости рода Иветића на крајишком простору. О хаплогрупи којој припадају Иветићи детаљније може да се прочита на сљедећем линкуhttps://www.poreklo.rs/2021/12/17/stablo-haplogrupe-i2-ph908ft14506/

О роду Иветића писано је детаљније на сљедећој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3277.0

[drajver]

61. Гордић, Лучиндан, Горобиље/Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани I2-FT190799 и роду Никшића. Осим вриједности DYS391=10 и DYS449=32, све остале вриједности маркера Гордића су модалне, што значи да се на основу хаплотипа тешко може одређивати блискост са осталим Никшићима.

Тестирани је оставио предање да су у Горобиље досељени око 1780. године од племена Никшића. Предање је по свему судећи тачно. Од почетка 19. вијека може се пратити у документима развој задруге Милије Гордића и његових пет синова у Горобиљу.

Остаје још само да се дубинским тестовима утврди ком огранку Никшића Гордићи припадају.

[drajver]

65. Путник, Аранђеловдан, Доње Водичево/Нови Град

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има пуно поклапање са претходно тестираним Путником из истог мјеста. Хаплотип је углавном модални и не оставља пуно простора да се дефинишу неке конкретније везе. 

Путници који славе Аранђеловдан, уско су локализовани на подручју Новог Града. У крупском крају и на Банији, присутни су Путници који славе Никољдан. Иако географски јесу блиски новским Путницима, због различите славе требало би ову евентуалну везу провјерити тестирањем. И крупски Путници никоштаци су досељеници са Баније, па је на Банији то презиме вјероватно и настало.

Углавном, без дубинских тестова, сам хаплотип Путника не даје информацију за ништа детаљније.

[drajver]

74. Миловић, Никољдан, Трнава/Ужице

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани I2-Y51673 и роду Предојевића. Посједује немодалне и карактеристичне маркере, DYS393=14, DYS19=15, DYS481=32. Вриједност маркера DYS393=14 уз славу Никољдан, га повезује са херцеговачким родом Предојевића и граном I2-Y51673, али би ову везу свакако било пожељно потврдити дубинским или SNP тестом. Миловић, нпр. не посједују другу карактеристичну предојевићку вриједност, повишен DYS391, али има и других предојевићких породица које га не посједују.  Највећи број карактеристичних маркера Миловић дијели са херцеговачком породицом Милићевић из Границе у Билећким Рудинама, која му је и по хаплотипу најближа. И Милићевићи су сврстани у предојевићки род.

О Миловићима из Ужичке Црне Горе у етнографској литератури записано је сљедеће:
"–Миловићи, подељени у Горње и Доње Миловиће при извору Трнаве и под старим путем, којим се пело на Црнокосу. Предак ове породице дошао је из Косијера у Црној Гори и населио уз своје сељаке Косијерце, са којима су одувек међаши. Мило је хајдуковао око Ужица и по Мокрој Гори, па се пред смрт смирио, дошао је деци и умро. Ова вредна, занимљива и предузетничка породица подељена је у два џемата; има их 25 кућа, славе Никољдан."

https://www.poreklo.rs/2014/02/13/poreklo-prezimena-selo-trnava-uzice/

Сам тестирани оставио је податак о поријеклу из Бањана, али ако се мисли на везу са граховским и бањанским Миловићима, та веза није генетички потврђена, јер граховски и бањански Миловићи припадају другим хаплогрупама.

[Иван Вукићевић]

44. Сузић, Јовањдан, Горњи Жировац, Двор, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Тестирани је по хаплотипу најближи грани Z38456, али поседује повишену вредност маркера DYS570=21, док је модална вредност код ове гране 19 на том маркеру. Због тога бих препоручио SNP тест ради потврде припадности овој грани:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=16368

Нема превише блиских поклапања, а на три маркера (при чему је разлика на DYS570 за две вредности) разликује се од хаплотипа једног тестираног из Радишева код Србице, чији резултат још није објављен, као и хаплотипова следеће тројице тестираних:
Поповић, Никољдан, Грмушани/Двор на Уни
Матавуљ, Јовањдан, Грбавци/Градишка
Црљић, Ђурђевдан, Дервента
Сва четворица су у табели СДНКП сврстани као припадници гране Z38456.

Тестирани је навео да су Сузићи највероватније у 18. веку дошли у Горњи Жировац из Босне, где постоје одређени топоними који су називе добили по Сузићима (Сузића До, Сузића поток).

[Иван Вукићевић]

48. Здравковић, Никољдан, Печењевце, Лесковац, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>A24070>A24066

Припада роду Б, као и двојица тестираних Живковића из истог места. Од њих се разликује на маркеру DYS439, на коме хаплотип Здравковића има вредност 12, а Живковићи вредност 13. Ова мутација се очито јавила код Здравковића у новије време, пошто ниједан други до сада тестирани припадник ове гране нема нижу вредност од 13.

Тестирани је навео да су се Здравковићи доселили са Косова негде половином 19. века.

[Небојша]

48. Здравковић, Никољдан, Печењевце, Лесковац, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>A24070>A24066

Припада роду Б, као и двојица тестираних Живковића из истог места. Од њих се разликује на маркеру DYS439, на коме хаплотип Здравковића има вредност 12, а Живковићи вредност 13. Ова мутација се очито јавила код Здравковића у новије време, пошто ниједан други до сада тестирани припадник ове гране нема нижу вредност од 13.

Тестирани је навео да су се Здравковићи доселили са Косова негде половином 19. века.

Дакле Тома је E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>A24070>A24066

[Иван Вукићевић]

57. Милосављевић, Аранђеловдан, Дољане, Крушевац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Припада генетичком роду Вранешана - савинштака и има хаплотип истоветан модалном хаплотипу овог рода. Има потпуно поклапање са хаплотипом Тубића из Доњих Лопижа код Сјенице, који слави Савиндан, као и већина припадника овог рода.

Тестирани је навео да су се Милосављевићи доселили са Копаоника, а да су пре тога живели на Косову. Старије презиме породице је Грбић.

[Иван Вукићевић]

59. Анђеловски, Никољдан, Дејловце, Старо Нагоричане, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Хаплотип тестираног поседује веома снижену вредност маркера DYS458=13. Модална вредност на овом маркеру је 15, како за грану Z16988, тако и за читаву грану V13. Најближе поклапање хаплотипова има са Петијевићем (Јовањдан, Лазаревићи/Мокринe/Херцег Нови), од кога се разликује на два маркера. На три макрера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Узуновић, Аранђеловдан, Рогача/Лучани
- Давчик, нема славу, Таванкут/Суботица
- Петијевић, Зачеће Св. Јована Крститеља, Петијевићи/Крушевице/Херцег Нови
- Мраовић, Никољдан, Бовић/Вргинмост
- Глишић, Алимпијевдан, Сребреница
С обзиром на доста велику географску удаљеност, не може се говорити о некој ближој вези са овим тестиранима.

Тестирани је навео да су ранија презимена ове породице била Анђеловић и Јовановски. Ова презимена се не помињу у селу у истраживању Јована Трифуноског са почетка 70-их година. Међутим, све породице које је он затекао у селу према предању потичу од истог претка, тако да би овај резултат могао бити меродаван за комплетно становништво овог села.

[Bane]

Дакле Тома је E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>A24070>A24066

Вероватно је сад прилика да питамо колегу Zor-а како му иде певање? 

[Exiled]

Вероватно је сад прилика да питамо колегу Zor-а како му иде певање? 

Певамо ко славуји сви редом😊

[Zor]

Вероватно је сад прилика да питамо колегу Zor-а како му иде певање? 

 Добро, више од мајчине стране додуше, са очеве више иде свирка.

[Милош]

35. Карличић, Лучиндан, Штаваљ, Сјеница

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, њеној грани Y134578>Y134585>Y190065, роду Тарских Никшића. Има све карактеристике овог рода, али и вредности маркера које су карактеристичне за Карличиће и њима по хаплотипу блиске родове: 437=14 и YGATAH4=11. Тестирани Карличић за разлику од свог рођака из истог места, поседује и 439=12, вредност коју имају Радовић из Прекопуца и Кркаловић из Бијелог Поља, па можда постоји нека веза са њима.

Карличићи потичу од Карлица из Обода код Бијелог Поља и Мојковца. Најпре су се одселили у Читлук код Сјенице, па потом у Кнежевац и на крају у Штаваљ.

Карличићу наравно предлажем WGS тест, пре свега Dante Labs, уколико је у могућности, посебно што се очекује WGS резултат Кркаловића, а Радовић је већ на Yfull стаблу.

[Милош]

38. Цветић, Стевањдан, Пиносава, Београд

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 390=25, 385=13-15, 389=14-32. Нема потпуна поклапања, а најближи му је један тестирани у оквиру САНУ истраживања из Бежаније са славом Ђурђевдан, као и један из Лозана код Сврљига са славом Никољдан. Да ли заиста постоји веза међу њима, тешко је потврдити на овом нивоу сазнања.

За Цветиће се у литератури каже: "Пешићи (Цветићи, Стошићи) су из Бивоља (Округ крушевачки, Срез расински), где и данас имају сроднике, дошли су пре бежаније 1813. године. Њихов је предак Пеша, зову их „Арнаутима“ те су старином јамачно из данашње северозападне Старе Србије".

https://www.poreklo.rs/2013/11/18/poreklo-prezimena-selo-pinosava-vozdovac-beograd/

Предлажем неки од дубинских тестова свакако.

[Владимир Бојановић]

35. Карличић, Лучиндан, Штаваљ, Сјеница

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, њеној грани Y134578>Y134585>Y134582, роду Тарских Никшића. Има све карактеристике овог рода, али и вредности маркера које су карактеристичне за Карличиће и њима по хаплотипу блиске родове: 437=14 и YGATAH4=11. Тестирани Карличић за разлику од свог рођака из истог места, поседује и 439=12, вредност коју имају Радовић из Прекопуца и Кркаловић из Бијелог Поља, па можда постоји нека веза са њима.

Карличићи потичу од Карлица из Обода код Бијелог Поља и Мојковца. Најпре су се одселили у Читлук код Сјенице, па потом у Кнежевац и на крају у Штаваљ.

Карличићу наравно предлажем WGS тест, пре свега Dante Labs, уколико је у могућности, посебно што се очекује WGS резултат Кркаловића, а Радовић је већ на Yfull стаблу.

Порука за тестираног Карличића, који верујем прати ову тему и линкови ка другим темама, које ће га надам се заинтересовати и дати му прецизније одговоре на даље порекло и прибраћеност његових предака аутентичним Тарским Никшићима:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7026.msg183305#msg183305
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7026.msg183205#msg183205
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg181603#msg181603

[Милош]

43. Антонијевић, Св. Јелисеј, Сибница, Краљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичну вредност 385=15-15. Поред ове карактеристике има и ретку славу, па нема сумње да су му блиски Зимоњић из Крушчице код Ариља и Поповић из Јаворске Равне Горе код Ивањице. Са Поповићем има потпуно поклапањем, док са Зимоњићем има пар разлика. Како је матица Поповића извесно Комарани код Нове Вароши, рекао бих да је матица читавог рода негде у доњем Полимљу.

"Зимоњићи. Дошао Јован из Крушчице пре Карађорђа. У Првом устанку је ратовао унук Јованов. Фамилија су са Зимоњама у Вучковици. Славе Св. Јелесије". И сам тестирани је навео порекло од Зимоњића, што је овај резултат и потврдио.

https://www.poreklo.rs/2015/03/10/poreklo-prezimena-selo-sibnica-kraljevo/

[Ojler]

72. Ракић, Св. Мина, Кашевар/Блаце, I2-Y3120

Према предању које је навео тестирани, Ракићи припадају роду Кулиза, те као и све фамилије које по предању припадају овом роду славе Светог мученика Мину, који се слави истог дана када и Свети Стефан Дечански (Мратиндан, 11/24.11). Ракићи мисле да су старином из Херцеговине, одакле су дошли на Копаоник, а затим са Копаоника сишли у Сувају код Крушевца и на крају прешли у Кашевар. За становнике Кашевара се зна да су се у Топлицу доселили након ослобођења овог краја од Турака, углавном са подручја Копаоника и околине Бруса. У Топлици неких Ракића који славе Мратиндан и сматрају се Кулизама има (или их је било) и у селу Паваштица, у општини Куршумлија.

Иако хаплотип тестираног поседује вредност DYS448=19 која је опредељујућа за припадност грани I2-PH908, због неуобичајено високе вредности маркера DYS449=33 Ракић је за сада смештен на грану I2-Y3120, док се евентуално не ураде дубљи генетички тестови. Поред једног од ова два маркера који би могао бити специфичан, хаплотип Ракића карактерише и вредност DYS439=14. Иако овај резултат има велики број хаплотипова у бази СДНКП од којих се разликује за две вредности маркера, међу њима нема ни једног за који би се могло поуздано тврдити да му је филогенетички близак. Од укупно 17 таквих резултата упоредивих на 23 маркера, само је један са славом Мратиндан: Вуковић из Белог Манастира. "Технички" најближи резултату Ракића би били хаплотипови Васића (Драгнић Подови/Шипово, Стевањдан) и једног тестираног из косовског села Врбовац (Витина, Андријевдан), чији резултат још није објављен. Оба ова хаплотипа имају повишену вредност DYS439>=14 и подударање са хаплотипом Ракића на 21 од 23 упоредива маркера. Ова сличност ипак не мора ништа значити што се тиче стварне генеалошке блискости тестираних.

[Atlantische]

117. Остојић, Лазаревдан, Кржава, Крупањ

Припада хаплогрупи T1a-L31>Y13244.

Нема блиских поклапања у табели пројекта.

Грана Y13244 је према YFull процени палеолитске старости. За разлику од YFull-а, FTDNA база (њихова номенклатура је PH141) има више потврђених припадника ове гране из већег броја држава, који су међутим углавном радили само основне SNP тестове. Они би пре свега требали припадати P322 огранку, који се потом рачва на доминантно европске и арапске подгране. Опет, све ове гране су због слабе профилизације релативно велике (углавном бронзанодопске) старости, па би било неозбиљно овакав хаплотип повезати са неком конкретном предачком популацијом.

Чини ми се да су Остојићу најближи европски хаплотипови са подручја централне-западне Европе. Конкретно говорећи један Енглез са којим је 4/23. Такође, у анонимној YHRD-овој бази му се као поклапање јавља један U.S. Caucasian American хаплотип. Како је ова база осакаћена скорашњим накарадним променама политике приватности, не може се тачно рећи којег је етничког порекла овај тестирани, али је за претпоставити да је у питању неко западноевропског порекла.

По предању које је навео тестирани а какво је забележио и Боривоје Милојевић, преци Остојића и њима сродних породица су доселили у Кржаву половином 18. века из Дробњака. Овакав резултат не иде у прилог таквој сеоби нити показује везу са неким од бројних тестираних родова који гаје предање о Дробњаку као матици или успутној станици.

Препорука за даље тестирање, како би се пре свега дошло до конкретнијих веза са неким од иностраних хаплотипова јесу Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.

[Atlantische]

120. Адамовић, Јовањдан, Дрвар

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480, роду крајишких Јовањштака (род К у табели пројекта).

Од Адамовића из Босанске Крупе се разликује на 635 на којој овај има повишену 21, што је сасвим сигурно резултат каснијих мутација. Од Михајловића из Мокронога код Дрвара се разликује само на 576, што је битно из следећег разлога. Сматрам да су овим резултатом дефинитивно установљене 2 маркерне вредности које су уз славу меродавне за нечију припадност овом роду.

У питању су 576=≤14 (Михајловић има 13) и 570=19. Друга вредност је мислим доста индикативна за припадност грани Y128646>Y128039>Y60799, којој припадају крајишки и херцеговачки Игњатијевштаци и род Земуновића-Корјенића из Херцеговине. Ван ових родова она се јавља код још 10-ак припадника Y128480 (за разлику од њих 100-инак из табеле пројекта код којих не). Видећемо да ли ће WGS Никољштака Козлице који ускоро треба да стигне а који има 570=19 потврдити ово правило.
Сада бих рекао постаје упитно јесу ли Јовањштаци са Баније и Кордуна (Драгић и Мириловић) који немају поменуте вредности на 576 и 570 ближе повезани са Михајловићима и Адамовићима.

Адамовићи из Унца и Адамовићи из Поуња гаје идентично предање о досељавању из Смољане код Босанског Петровца. У Смољани имамо 23andMe тестиране G2а Јовашњтаке Стојановиће који важе за дуже присутан род у том крају, иако су у литератури забележени наводи да би могли бити сродни Бањцима и самим тим досељеници из Далмације. Како не бих уносио додатну забуну са наводима из литературе, поставићу овај графички приказ око могућих кретања Адамовића на којем су приказани и J2a Адамовићи из Санског Моста који сматрају да су доселили из Унца. Овим резултатом је то свакако доведено у питање, а сасвим сигурно је установљена ''права'' хаплогрупа Адамовића.



Као што се може видети, Адамовићи из Унца сматрају да су даљим пореклом ''од Травника''. Ово је занимљиво у контексту резултата Ј2а Адамовића чије географски најближе поклапање јесу Будићи са Влашића који славе Ђурђевдан. Ово свакако пре јесте случајност, а могло би да показује и заједничко кретање предака G2a и J2a Адамовића ка Крајини. По мом мишљењу, ако су Адамовићи заиста доселили у Унац из Смољане то би пре свега требало посматрати као повратну миграцију на једно од првобитних подручја у Босанској Крајини које су населили Срби у влашком статусту током 16. века. Потврду раширености G2a-Y128480 на подручју Унца би поред бројног рода Михајловића и њима сродних презимена требало тражити и у 23аndMe резултату Јовањштака Вуковића из околине Книна који се сматрају досељеницима из Босне у 17. веку. 

Да не дужим даље, препорука за даље тестирање јесте неки од дубинских тестова: Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.

[Милош]

52. Јачић, Лучиндан, Медвеђа, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим карактеристичне вредности 385=14-14, остали део хаплотипа му је потпуно модалан. Ако изузмемо ову карактеристику, најближи му је свакако Рачић из истог места, који слави Ђурђиц.

Рачић, Ђурђиц, Медвеђа, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип веома близак модалу, али и поред тога нема ближих поклапања (најближе три разлике на упоредивих 23 маркера). Има једино нешто вишу вредност 24 на DYS635. Можда му је најближи Вуловић из Лопаша код Трстеника који исто слави Ђурђиц, иако имају 4 разлике на упоредивих 23 маркера, углавном на брзомутирајућим.

У литератури у Медвеђи су забележена два рода са славом Ђурђиц:

"Сремци (6), дошли из Срема, слава им је Ђурђиц, прекада Ђурђев-дан.
 Јачићи (3), досељени из Жупе, слава им је Ђурђиц,  а прекада Ђурђев-дан."
https://www.poreklo.rs/2012/12/03/poreklo-prezimena-selo-medveđa-trstenik/

Тестирани вероватно припада Јачићима, па му је онда вероватно близак и Јовановић из Пуховца у Жупи. Слава можда показује везу са Копаоником, где има доста родова са славом Ђурђиц/Ђурђевдан и који су преко Жупе насељавали Расину.

Тестирани је оставио податак једино да су даљим пореклом из Црне Горе.

И заиста Јачићи су у литератури, као што се види из цитата, забележени као слављеници Ђурђица. Што се споменутог Јовановића из Жупе тиче, он има вредност 385=15-15, па као да је у оквиру овог рода тај маркер "нестабилан". Што се славе тиче, тестирани није навео да је она мењана, па ако прати Форум, било би добро да објасни.

Препорука за дубља тестирања свакако, најбоље неки WGS тест, јер се ради о модалном хаплотипу.

[Atlantische]

121. Ђекић, Стевањдан, Крњеуша, Босански Петровац

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480.

Поседује потпуно модалан хаплотип па самим тим има велики број блиских поклапања из свих српских етнографских зона.

Ово је иначе први G2a-Y128480 из наших западних крајева који слави Стевањдан. Пре гледања хаплотипа сам помислио да би могао бити сродан Стевањштацима Лојовићима-Окиљевићима из околине Гацка који имају хаплотип препознатљив кроз 392=12 (неки и 393=13), али то међутим није случај. Изгледа да су они исељавали само уз Дрину.

Пошто су Ђекићи попут бројних личких родова прешли у Крњеушу након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине 1878. године, посебну пажњу сам обратио на личке G2a-Y128480 (којих има тестираних са 4 различите славе). Ако са некима од њих постоји ближа веза, онда су то двојица тестираних Никољштака Ћурћића из околине Оточца и Госпића. Ђекић се од њих обојице разликује само на 576, на којем се и њих двојица међусобно разликују, па се тако код Ђекића и двојице Ћурчића на овом маркеру јављају вредности 15, 16 и 17. Ову могућу везу не треба узимати као дефинитивну, како због другачије славе тако и модалних хаплотипова Ђекића и Ћурчића.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.

[Atlantische]

123. Павловић, Савиндан, Ново Село, Лесковац

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480, вероватно и подрани Y128646.

Несумњиво му је близак САНУ тестирани који је као место порекла навео сâм град Лесковац, а који слави Никољдан. Њихов род карактерише уникатна вредност 13-14 на 385 (модал је 14-14, евентуално 14-15). Колико је ово раритетна вредност на 385а говори податак да је уз њих двојицу од 130 тестираних из табеле пројекта поседује још само Видовић са Кордуна. Из разлога што ову вредност има и Бугарин из Копривштице који је потврђен као Y128646+ мислим да су огромне шансе и за њихову припадност овој подграни. Њој од Срба потврђено припадају још крајишки и херцеговачки Игњатијевштаци и Земуновићи-Корјенићи из Херцеговине, који су припадници низводне Y128039>Y60799.

Тестирани је у упитнику навео да се предак Павловића - Пејча, доселио негде из Сврљишког краја. У литератури видим да се у Новом Селу наводи род Бисинци у истоименој махали који слави Савиндан. По предању, доселили су из комшијског црнотравског краја. Како год, резултат говори о вишевековном бивствовању предака Павловића на простору Шоплука и Јужног Поморавља.

Иначе, на подручју Сићевачке клисуре али са друге стране Јужне Мораве имамо још двојицу Y128480 САНУ тестираних Никољштака, који додуше имају модалне хаплотипове.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.

[Зрно]

109. Бошњак (Алимпијевдан), Шарок/Мохач

Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563, односно грани FT44409. По маркерима су му најближи Ђурић (Ђурђиц) из Истока у Метохији и један из околине Јагодине (Никољдан), од којих се разликује на само 1 од 23 упоредива маркера, а у питању је DYS391=12. Бошњак једини од свих PF7562 има вредност 12 (остали већином 11, и мањином 10). Гледајући славу Алимпијевдан, она је заједничка са тројицом тестираних из околине Крупња и Ваљева, али су разлике у маркерима најмање 3.

Тестирани је навео да се предак Јосиф Никић или Милић око 1870. доселио из Босне, али то време досељавања у мађарску Барању ми не звучи баш логично. С друге стране имамо писање Цвијића из 1919. године када је посетио тај крај у вези са разграничењем: ...обишао је археолошке остатке који су сведочили да је Печуј у прошлости био словенски град. Затим је обишао и староседеоце Печуја, Бошњаке, који су били словенског порекла.... Колико сада видим по књигама постојали су католици који причају нашим језиком, а звали су их "Бошњацима" јер су дошли из Босне у Печуј и променили веру. Није ми баш јасна прича. 

https://www.yfull.com/live/tree/R-PF7563/

[Христифор]

Пре ће бити да је порекло из јужне Србије.

[Милош]

64. Мијаиловић, Аранђеловдан, Домишевина, Брус

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује изразито карактеристичне вредности 393=12 и GATAH4=8. Ове две вредности поседује само он на целом пројекту. Уз ове две карактеристике, могу се још издвојити и 456=16, 391=10. Нисам успео наћи ниједан релативно близак хаплотип.

Такође Мијаиловиће нисам нашао ни у литератури. Сам тестирани је навео да им је родовски надимак Глеђићи и да им је стара слава Јовањдан.

Свакако препорука за WGS тест, који једино може тренутно да нам да какав такав одговор.

[Небојша]

120. Адамовић, Јовањдан, Дрвар

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480, роду крајишких Јовањштака (род К у табели пројекта).

Од Адамовића из Босанске Крупе се разликује на 635 на којој овај има повишену 21, што је сасвим сигурно резултат каснијих мутација. Од Михајловића из Мокронога код Дрвара се разликује само на 576, што је битно из следећег разлога. Сматрам да су овим резултатом дефинитивно установљене 2 маркерне вредности које су уз славу меродавне за нечију припадност овом роду.

У питању су 576=≤14 (Михајловић има 13) и 570=19. Друга вредност је мислим доста индикативна за припадност грани Y128646>Y128039>Y60799, којој припадају крајишки и херцеговачки Игњатијевштаци и род Земуновића-Корјенића из Херцеговине. Ван ових родова она се јавља код још 10-ак припадника Y128480 (за разлику од њих 100-инак из табеле пројекта код којих не). Видећемо да ли ће WGS Никољштака Козлице који ускоро треба да стигне а који има 570=19 потврдити ово правило.
Сада бих рекао постаје упитно јесу ли Јовањштаци са Баније и Кордуна (Драгић и Мириловић) који немају поменуте вредности на 576 и 570 ближе повезани са Михајловићима и Адамовићима.

Адамовићи из Унца и Адамовићи из Поуња гаје идентично предање о досељавању из Смољане код Босанског Петровца. У Смољани имамо 23andMe тестиране G2а Јовашњтаке Стојановиће који важе за дуже присутан род у том крају, иако су у литератури забележени наводи да би могли бити сродни Бањцима и самим тим досељеници из Далмације. Како не бих уносио додатну забуну са наводима из литературе, поставићу овај графички приказ око могућих кретања Адамовића на којем су приказани и J2a Адамовићи из Санског Моста који сматрају да су доселили из Унца. Овим резултатом је то свакако доведено у питање, а сасвим сигурно је установљена ''права'' хаплогрупа Адамовића.



Као што се може видети, Адамовићи из Унца сматрају да су даљим пореклом ''од Травника''. Ово је занимљиво у контексту резултата Ј2а Адамовића чије географски најближе поклапање јесу Будићи са Влашића који славе Ђурђевдан. Ово свакако пре јесте случајност, а могло би да показује и заједничко кретање предака G2a и J2a Адамовића ка Крајини. По мом мишљењу, ако су Адамовићи заиста доселили у Унац из Смољане то би пре свега требало посматрати као повратну миграцију на једно од првобитних подручја у Босанској Крајини које су населили Срби у влашком статусту током 16. века. Потврду раширености G2a-Y128480 на подручју Унца би поред бројног рода Михајловића и њима сродних презимена требало тражити и у 23аndMe резултату Јовањштака Вуковића из околине Книна који се сматрају досељеницима из Босне у 17. веку. 

Да не дужим даље, препорука за даље тестирање јесте неки од дубинских тестова: Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.

Адамовића је било и у Крњеуши:

"Адамовићи потјечу старином из Далмације. Доселили су прије 200 година. У сеоби задржали су се вјероватно неко вријеме у Унцу, гдје и сада има једна кућа Адамовића. Доселили су овамо као двије породице, које нијесу биле у блиском сродству. Једна од њих, као и њини потомци, данас имају предјевак Лавоњићи. С Врановине је одселила једна породина на Војевац, те их сад има и тамо неколике куће. Данас их има на Горњој Врановини 15 кућа. Славе Св. Јована."

Од Адамовића воде порекло још неке породице из Бјелајског поља. Ђурђићи из Вођенице и Лазаревићи из Дринића.

[dra037]

64. Мијаиловић, Аранђеловдан, Домишевина, Брус

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује изразито карактеристичне вредности 393=12 и GATAH4=8. Ове две вредности поседује само он на целом пројекту. Уз ове две карактеристике, могу се још издвојити и 456=16, 391=10. Нисам успео наћи ниједан релативно близак хаплотип.

Такође Мијаиловиће нисам нашао ни у литератури. Сам тестирани је навео да им је родовски надимак Глеђићи и да им је стара слава Јовањдан.

Свакако препорука за WGS тест, који једино може тренутно да нам да какав такав одговор.

Aaaaaaa očekivanje je bilo definitivno preveliko.🙂

[Ивица Јовановић]

Aaaaaaa očekivanje je bilo definitivno preveliko.🙂

Полако брале, немој одмах да ми се разочараваш. 

Глеђић

Павле Глеђић се спомиње као неко ко је од Дубровчана скупљао могориш (данак од Дубровчана) 1419. године. Могориш се плаћао кнезовима Требиња и Захумља. PH908 је типичан за Ерцеговину (Љубиње преко 50% ако не грешим). Уради дубљи тест (WGC, Dante Labs). Tако ћеш вероватно добити одговоре на питања које сада имаш, то јест где си на I2-PH908 стаблу. Свако добро.

[dra037]

Полако брале, немој одмах да ми се разочараваш. 

Глеђић

Павле Глеђић се спомиње као неко ко је од Дубровчана скупљао могориш (данак од Дубровчана) 1419. године. Могориш се плаћао кнезовима Требиња и Захумља. PH908 је типичан за Ерцеговину (Љубиње преко 50% ако не грешим). Уради дубљи тест (WGC, Dante Labs). Tако ћеш вероватно добити одговоре на питања које сада имаш, то јест где си на I2-PH908 стаблу. Свако добро.

Ne nije razocarenje, ima osnove za neki pocetak, obzirom da ima dosta razlicitih prica odakle smo dosli do tih jugoistocnih delova Kopaonika. Od Makedonije, preko Sasa koji su se bavili rudarstvom pa postoje price da bas u selu Domisevina bilo nekoliko manjih rudnika do Hercegovine obzirom da sam i od dede slusao da peva one pesme (ojkace, koje su cinimi se karakteristicne za Hercegovce).
Ali razocarenje nije definitivno!
Hvala na pomoći

[Ивица Јовановић]

Ne nije razocarenje, ima osnove za neki pocetak, obzirom da ima dosta razlicitih prica odakle smo dosli do tih jugoistocnih delova Kopaonika. Od Makedonije, preko Sasa koji su se bavili rudarstvom pa postoje price da bas u selu Domisevina bilo nekoliko manjih rudnika do Hercegovine obzirom da sam i od dede slusao da peva one pesme (ojkace, koje su cinimi se karakteristicne za Hercegovce).
Ali razocarenje nije definitivno!
Hvala na pomoći

Заборави Сасе. Шансе да патрилинеарно вучеш корен од неког PH908 Саса је 1:100000. Мада није потпуно немогуће, свашта се овде знало прионаћи. Тест целог генома, ако имаш воље, је најбоље решење код оваквих нејасних резултата.

[dra037]

Заборави Сасе. Шансе да патрилинеарно вучеш корен од неког PH908 Саса је 1:100000. Мада није потпуно немогуће, свашта се овде знало прионаћи. Тест целог генома, ако имаш воље, је најбоље решење код оваквих нејасних резултата.

Volje ima naravno, hvala puno na savetima, obzirom da sam totalno nov u ovome imacu cime da se zanimam

[Неродимац]

По овоме што имамо о Доброшевини тамо нема фамилија са славом Аранђеловдан нити неко са породичним називом Глеђић. Да ли dra037 може нешто више да каже о свом роду да би могли да трагамо даље?

[dra037]

По овоме што имамо о Доброшевини тамо нема фамилија са славом Аранђеловдан нити неко са породичним називом Глеђић. Да ли dra037 може нешто више да каже о свом роду да би могли да трагамо даље?

Nesto vise: mozda prezime Mijajlović jer ima i rodjaka koji su Mijajlovići iz istog sela pa je negde moguce doslo do greske pri upisivanju da li kof nas Mijailovića ili kod Mijajlovića to ne znam.A u selu Domiševina, mes.zajednica Blaževo,Opština Brus. svi Mijailovići i Mijajlovići slave Arandjelovdan, osim nas i Jovanovići takodje slave istu slavu. slavu Jovandan je da kazem stara slava, pa je menjana iz razloga skrivanja od Turaka (po predanju). Para deda je rodjen u selu 1894.g i znam da je i njegov otac rodjen u istom selu.

[Неродимац]

Nesto vise: mozda prezime Mijajlović jer ima i rodjaka koji su Mijajlovići iz istog sela pa je negde moguce doslo do greske pri upisivanju da li kof nas Mijailovića ili kod Mijajlovića to ne znam.A u selu Domiševina, mes.zajednica Blaževo,Opština Brus. svi Mijailovići i Mijajlovići slave Arandjelovdan, osim nas i Jovanovići takodje slave istu slavu. slavu Jovandan je da kazem stara slava, pa je menjana iz razloga skrivanja od Turaka (po predanju). Para deda je rodjen u selu 1894.g i znam da je i njegov otac rodjen u istom selu.

Пошто у литератури нема забележено ништа о вашој фамилији најбоље је што Ивица рече да се уради WGS тест код Dante Labsa цена мислим да је и даље на попусту 200 еура па ако сте у могућности то је најбоља варијанта. За сада смо ту где јесмо у мору PH908.

[Небојша]

89. Бојовић, Ђурђевдан, Прибојска Голеша, Прибој, J2b-M241>Z638

"По Танасију Пејатовићу (Средње Полимље и Потарје) Бојовићи у Голешима воде порекло од Топаловића (топал - хром човек). Новица Бојовић објављује исцрпне податке о Бојовићима у Прибојским Голешима и њихов комплетан родослов, почев од Боја Бојовића – Топала, као најстаријег по имену познатог претка данашњих Бојовића у овом селу, а вероватно и Хер-Голешима. Бojo Топал је овде доселио око 1780. године, а као извор ових података Новица Бојовић наводи дело Андрије Лубурића “Дробњаци - племе y Херцеговини", Београд, 1930. године." (Милојица Нешов Спарић: Херцеговачка Голеша, 2006)

Бојовић припада добро профилисаном генетичком роду, тј. подграни J2b-M241>Z638>Z631>Z1043>Y22894. Потпуно поклапање са Јовановићем из околине Вишеграда, који је такође тестиран у склопу ове акције.

Више о том резултату:

42. Јовановић, Ђурђевдан, Убава, Вишеград, J2b-M241>Z638

Овај крај није етнографски најбоље обрађен, али Јовановић је на основу свог днк резултата свакако пронашао даљу матицу, као и блиске генетичке сроднике. Реч је о добро профилисаној групи која слави Ђурђевдан (сви Срби припадници ове подгране славе исту славу), J2b-M241>Z638>Z1043>Y22894. Сви су генетички релативно блиски (до два маркера разлике), а подграна се за сада јавља искључиво у динарском подручју. Матица потез Стара Херцеговина-Стари Влах.

Генетички блиске породице:

- Бојовић, Прибој
- Николић, Горње Чарађе, Никшић
- Живанић, Купрес
- Никић, Купрес (J-Z631, 23andMe)
- Перић, католик, Ливно
- Бижић, Грубишино Поље, Западна Славонија
- Савић, Бачевци, Ваљево

Од осталих припадника J2-Z1043, овај хаплотип се јасно разликује по вредностима 635=24, 643=10.

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-Y22894/

Ови Николиће из Горњег Чарађа су према предању пореклом из Дробњака, што иде у прилог томе да је матица овог рода негде на потезу Потарје-Полимље.

[Небојша]

107. Поповић, Никољдан, Дучина, Сопот, J2b-M205>Y22059


Поповић је оставио предање о пореклу из Драгачева (досељени око 1820), пре тога негде из околине Новог Пазара. У литератури се каже следеће:

Дучина (Сопот)
- Поповићи, славе Никољдан. Старином су Сјеничани. Зову их „Ерама“. У Колетини (Јасеница) имају рођаке – Вујовиће.

Колетина (Страгари, Крагујевац)
- Вујовићи 3 к. Слава: св. Никола. Доселили се од Сјенице пре Устанка. Прво се настанили у Кутлову (лепенички) где их има и зову се Недовићи - Недићи. Деда ових Вујовића, пошто је био сиромашан, напусти Кутлово и пре 90 г. дође у Котражу, а затим пређе и настани се овде. Имају фамилију и у Дучинама (београдски) али не знају како се зову.

Поповићима су несумњиво генетички блиски Поповићи са истом славом из Лопаша крај Пожеге. Реч је о подграни J2b-M205>Y22059>Y155375 (Затарје, Кричи). Није искључено да су им даљи род Шекељићи из Штиткова код Нове Вароши. Деле са њима крсну славу и вредност 22 на маркеру 481, по којој асоцирају на дубљу подграну J-BY173966.

Све ове породице сврстане су у засебан род у оквиру J-Y155375 (А3).

[drajver]

75. Валан,Илиндан, Доњи Рајић/Новска

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако је хаплотип близак модалу, нема блиских поклапања. Од немодалних вриједности можда само DYS19=17 вриједи поменути. Нема ниједног блиског хаплотипа на подручју Славоније,а такође ни једног блиског хаплотипа од родова који славе Илиндан. Препорука су дубински тестови који можда открију нешто више.

Валани који славе Илиндан су уско локализовани на простору села Горњи и Доњи Рајић/Новска. Презиме Валан постоји још једнино на подручју Рибника/Кључ, али тамошњи Валани славе Михољдан. Без обзира на различите славе, због специфичности презимена, било би добро да се тестирају и Валани из Рибника, како би се провјерила веза са Валанима из Рајића.

[drajver]

78. Глушац, Аранђеловдан Илиндан, Корита/Билећа

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани I2-BY93199 роду Озринића. Посједује кључне карактеристичне маркере DYS389-1/2=14/32 и DYS448=18, који га уз славу Аранђеловдан и предање, прилично сигурно сврставају у озринићки род. Остале вриједности маркера су модалне за род Озринића,а пуно поклапање на 23 маркера, Глушац има са Јововићима из Марковине/Цетиње, Мићуновићима из Г.Трепче/Никшић, Абрамовићима из Велестова/Цетиње.

Предање које је оставио тестирани говори о поријеклу Глушаца од Јововића из Марковине, а период њиховог досељавања у Корита смјешта у половину 18. вијека. Сличне податке можемо наћи и у етнографској литератури: "О сеоби Глушаца, који веома слабо чувају стара предања, по источној Херцеговини има још података. Они су се из Марковине прво доселили у Корита средином XVIII вијека. У Коритима има 10 кућа Глушаца и од њих одвојено мало братство Анђићи. Од Глушаца из Корита су истоимена братства у Ублима (7 кућа), Вучјем Долу, Фојници и код Гацка. Сви славе Аранђеловдан, а прислужују Илиндан."

Може се рећи да је предање Глушаца и генетички потврђено. Ипак било би добро кроз дубинске тестове одредити прави карактер ове везе са другим озринићким братствима.

Од овог херцеговачког рода Глушаца је и познати народни пророк Мато Глушац (1774-1870).

[dra037]

Пошто у литератури нема забележено ништа о вашој фамилији најбоље је што Ивица рече да се уради WGS тест код Dante Labsa цена мислим да је и даље на попусту 200 еура па ако сте у могућности то је најбоља варијанта. За сада смо ту где јесмо у мору PH908.

👍

[Небојша]

114. Јанковић, Ђурђиц, Вировац, Мионица, J2b-M205>Y22059


"Јанковићи, као најстарију породицу у селу узимају да су данашњи Јанковићи, за које се држи да су одвајкада на левој обали Топлице, под Рогљевицом. Ова породица је врло стара, за њу не зна се, да се откуда доселила, а сматра се да је готово цело село разродило се од ње, да их има чак у Ратковцима и да је први насељеник овог села од ове исте породице. Јанковићима се данас у селу зове мали број кућа, али како је ова породица одавно најчувенија и највиђенија у селу, то и ми увршћујемо по примеру сељана све сродне породице у њу. Јанковића према овоме, под разним презименима, има у овом селу 61 кућа и све славе Ђурђиц." (Љубомир Павловић, Колубара и Подгорина, 1907)

Мусићи (Јабучје) су од непричавских Гавриловића и вировачких Јанковића и чудо да су и данас одржали родбинске везе. У селу (Јабучју) се зови још и: Ћатићи, Стевановићи, Шљокићи, МИЛИЋИ, Радованчевићи, Јакшићи, Ћосићи и Тејићи и сви су у горњем делу села, до Рукладе и Лајовца и сви славе ЂУРЂИЦ (према књизи Антропогеографија ваљевске Тамнаве од истог писца, оп. Милодан).
https://www.poreklo.rs/2013/03/29/poreklo-prezimena-selo-virovac-mionica/

Јанковићи су свакако најстарији и најразгранатији род у Вировцу. Упитна је веза са Мусићима из Јабучја, пошто има тестираних припадника овог рода који припадају хаплогрупи I2-PH908 (Милићи). Још једна породица из Вировца (иста слава) тестирана је у склопу ове акције и припада истом кластеру M205 као и Јанковић, тако да је ова прича Јанковићима као веома разгранатом роду (са изведеним презименима) вероватно потврђена.

Јанковићи врло вероватно припадају подграни J2b-M205>Y22059>Y155375 (Затарје, Кричи). Интересантно да су им блиске многе породице које славе управо Ђурђиц, али и Ђурђевдан, па вероватно ту треба тражити везу. У питању су углавном вредности маркера 385=15-18/19, 458=15, 576=19/20 и 481=23.

У тој су групи Исаиловићи из Мачве, Живковићи из Непричаве код Лајковца, Радовићи из околине Бијелог Поља, Бирчани из Колубаре, Кукољи из Старог Влаха, итд.

[drajver]

91. Ковач, Стевањдан, Јабука (Модро Поље)/Фоча

Припада хаплогрупи I2-PH908, подграни I2-A5913>BY79593. Хаплотип Ковача посједује све карактеристичне маркере за ову грану: DYS390=23, DYS385ab=14-16, YGATA H4=11, DYS570=16, па нема сумње да јој заиста и припада. По укупном хаплотипу најближи му је Рајевац, Никољдан из Бранежаца/Чајетина (2/23), а није му далеко ни Сокић из Севојна/Ужице који слави Стевањдан (4/23). Због славе, могла би се претпоставити ближа веза са Сокићем.

Тестирани је оставио предање о поријеклу из Рисна и везу са Шиндишима и племеном Риђанима. Међутим, ту се вјероватно ради о претпостављеној вези са невесињским Ковачима стевањштацима, који заиста баштине предање о поријеклу од Шиндиша. Ипак, Ковачи из Јабуке нису повезани са невесињским Ковачима (који су друге хаплогрупе), па и цијела конструкција о Шиндишима и Риђанима отпада. Насупрот томе, у етнографској литератури се наилази на податак  "Ковачи из Јабуке су старосједиоци. Родоначелник им је Вукашин и славе Светог првомученика и архиђакона Стефана (Шћепандан, 9. јануар)." који вјероватно више одговара истини. Од ових Ковача из Јабуке би требали бити и Ковачи исте славе из Врхпраче, Пале, који знају за досељавање из Модрог Поља, а наводе старије презиме Радуловић и даље поријекло из Црне Горе. Ковачи из Врхпраче су само SNP тестирани и терминално су одређени као I2-S17250.

[drajver]

100. Булатовић, Лучиндан, Колашин

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније подграни I2-FT190799>Y250780 роду Никшића Ровчана. Посједује изразито карактеристичну, ниску вриједност DYS458=15 коју од Никшића нико други не посједује, а и међу припадницима I2-PH908 је веома ријетка. С обзиром да доста тестрианих Булатовића има снижену DYS458=16, очигледно еј ово код тестираног скорија приватна промјена, која само потврђује уклопљеност у хаплотип Булатовића. Тог карактера је и нижа вриједност DYS481=28, која је код Булатовића такође често снижена. Остале вриједности хаплотипа су модалне.

У сваком случају генетички је прилично потврђена припадост Никшићима Ровчанима Булатовићима, али би за јасније дефинисање везе било потребно урадити дубински тест. Тестирани је само оставио мјесто поријекла Колашин, тако да се о предањима може рећи само оно што је већ иначе познато за поријекло Ровчана и њиховог огранка Булатовића.

[Ojler]

84. Зарић, Никољдан, Вилуси/Бања Лука, I2-Y3120

Тестирани није навео предање о даљем пореклу. Из литературе се за становнике змијањских Вилуса може пронаћи податак да га углавном чини најстарији слој досељеника или су у питању староседеоци. Заселак Зарићи који је био део Вилуса расељен је у планским расељавањима у периоду 1968-1976, када су четири куће Зарића пресељене у Лакташе. Зарића из Вилуса је било исељених и у змијањским Борковићима.

Хаплотип тестираног карактеришу ређе вредности DYS391=10, DYS385a=15 и посебно ретка вредност маркера DYS437=16. Међу резултатима тестираних из базе СДНКП нема оних који би били посебно блиски, а при том занимљиви са становишта праваца миграције становништва. Зарићу је технички најближи резултат Чолакова (Велики Гај/Пландиште, Стевањдан), који такође поседује ређе вредности DYS391=10 и DYS385a=15, са разликом на три маркера од 23 упоредива.

[Небојша]

115. Чановић, Аранђеловдан, Бршно, Никшић, J2a-M92>SK1356

Чановићи су пореклом Шурбатовићи, са Чева. Овим резултатом потврђен је и један резултат са 23andMe.

Мирјачић, Аранђеловдан, Бршно/Никшић, J2a-M92

"МИРЈАЧИЋ, Бршно (Жупа Никшићка), раније: ПОТОЛИћ, огранак Шурбатовића. Досељеници из Пјешиваца" (Презимена у Црној Гори)

Ово је први Шурбатовић са маркерима. Потпуно се уклапа у род Цуца-Пјешиваца (J-Y230579). Потпуно поклапање са Вукосављевићима из околине Обреновца и Вуковићима из околине Брчког (обе породице славе Јовањдан), са којима дели вредност 15-16 на маркеру 385. Ако изузмемо ову мутацију на 385, блиски су му прилично и сви други из овог генетичког рода.

Више о пореклу Шурбатовића: https://www.poreklo.rs/2020/12/24/poreklo-prezimena-surbatovic/

[Небојша]

84. Зарић, Никољдан, Вилуси/Бања Лука, I2-Y3120

Тестирани није навео предање о даљем пореклу. Из литературе се за становнике змијањских Вилуса може пронаћи податак да га углавном чини најстарији слој досељеника или су у питању староседеоци. Заселак Зарићи који је био део Вилуса расељен је у планским расељавањима у периоду 1968-1976, када су четири куће Зарића пресељене у Лакташе. Зарића из Вилуса је било исељених и у змијањским Борковићима.

Хаплотип тестираног карактеришу ређе вредности DYS391=10, DYS385a=15 и посебно ретка вредност маркера DYS437=16. Међу резултатима тестираних из базе СДНКП нема оних који би били посебно блиски, а при том занимљиви са становишта праваца миграције становништва. Зарићу је технички најближи резултат Чолакова (Велики Гај/Пландиште, Стевањдан), који такође поседује ређе вредности DYS391=10 и DYS385a=15, са разликом на три маркера од 23 упоредива.

По маркерима, чини се да постоје велике шансе за подграну I-A1328, која је веома раширена у Крајини.

[Radul]

115. Чановић, Аранђеловдан, Бршно, Никшић, J2a-M92>SK1356

Чановићи су пореклом Шурбатовићи, са Чева. Овим резултатом потврђен је и један резултат са 23andMe.

Ово је први Шурбатовић са маркерима. Потпуно се уклапа у род Цуца-Пјешиваца (J-Y230579). Потпуно поклапање са Вукосављевићима из околине Обреновца и Вуковићима из околине Брчког (обе породице славе Јовањдан), са којима дели вредност 15-16 на маркеру 385. Ако изузмемо ову мутацију на 385, блиски су му прилично и сви други из овог генетичког рода.

Више о пореклу Шурбатовића: https://www.poreklo.rs/2020/12/24/poreklo-prezimena-surbatovic/

Ето после годину дана један мој. Овако, њих су Шобајић и Потолићи држали да су од Потолића, од неименованог брата Богдановог. Овим резултатом је њихово свједочење са почетка 20. вијека потврђено.

За почетак препорука да тестира снип FT385487
https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=251717

[Небојша]

124. Мунћан, Јовањдан, Конак, Сечањ, J2b-M241>Z638

Тестирани је навео да су његови староседоци у овом крају. Мунћана је било пуно на простору Баната, нису сви истородни (различите крсне славе), а основа презимена је по свој прилици влашког порекла. На 23andMe има Мунћана (Никољдан) из Крушчице крај Беле Цркве, такође J-M241. Неки аутори верују да би даља старина банатских Мунћана могла бити област Мунтенија у данашњој Румунији. Не знам колико оваква теорија има лингвистичко упориште.

Мунћан вероватно припада подграни J2b-M241>Z638>Z631>Z1043>FGGC55778, што би требало потврдити неким дубинским тестом. Са двојицом тестираних управо из Баната има и најближе поклапање, тако да они такорећи чине банатски кластер у оквиру J-Z1043. У питању су Драгојлов (Аранђеловдан) из околине Опова и Пандуров (Петковдан) из Банатског Новог Села.

[НиколаВук]

124. Мунћан, Јовањдан, Конак, Сечањ, J2b-M241>Z638

Тестирани је навео да су његови староседоци у овом крају. Мунћана је било пуно на простору Баната, нису сви истородни (различите крсне славе), а основа презимена је по свој прилици влашког порекла. На 23andMe има Мунћана (Никољдан) из Крушчице крај Беле Цркве, такође J-M241. Неки аутори верују да би даља старина банатских Мунћана могла бити област Мунтеанија у данашњој Румунији. Не знам колико оваква теорија има лингвистичко упориште.

Мунћан вероватно припада подграни J2b-M241>Z638>Z631>Z1043>FGGC55778, што би требало потврдити неким дубинским тестом. Са двојицом тестираних управо из Баната има и најближе поклапање, тако да они такорећи чине банатски кластер у оквиру J-Z1043. У питању су Драгојлов (Аранђеловдан) из околине Опова и Пандуров (Петковдан) из Банатског Новог Села.

Мунћан је "србизовани" облик од румунског munteanu, у буквалном преводу "планинац" односно "горштак", али се тај назив односи на људе који су пореклом из Мунтеније, односно Кнежевине Влашке (Влашка низија источно од реке Олт, западно од реке Олт па до Дунава и Карпата је Олтенија). Мада је можда у овом случају презиме задржало оригинално значење "планинца", па би се односило на њихово даље порекло са обронака банатских или ердељских Карпата.

[Иван Вукићевић]

77. Шврака, Часне Вериге апостола Петра (прислужба Аранђеловдан), Јелићка, Приједор,  E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. У табели СДНКП је сврстан у подрод Васојевићи-Томићи, као и сва братства која славе Петровдан и Часне Вериге, а припадају овом роду. Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS391=11 и DYS570=20.

Тестирани је навео да су се преци Шврака доселили са локалитета Швраков камен на Кумбаруши (граница општина Приједор и Бања Лука).

[Милош]

68. Јоксимовић, Стевањдан, Добротин, Липљан

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неке посебно карактеристичне вредности. Оне које бих можда издвојио били би 439=12, 481=29, 635=22, као и 449=29. По хаплотипу, а и географски, чини ми се да су му најближи тестирани из Белог Поља код Пећи и Старог Бадовца код Приштине, али обојица славе различите славе.

Јоксимовиће нисам пронашао у литератури у Добротину, мада се у пописи из 1912. спомиње извесни Јоксим Гуџић, који би могао бити родоначелник Јоксимовића. Сам тестирани је навео да им је старо презиме Гуџић. Међутим Гуџићи су тестирани у оквиру КиМ подухвата и може се рећи да са Јоксимовићем нису род, а уз то славе и различите славе. Јоксимовића са славом Стевањдан има у Угљару, али и за њих поуздано можемо рећи да нису у роду са тестираним, јер и њих имамо тестиране у оквиру КиМ подухвата.

Јоксимовићу свакако препоручујем WGS тест, јер на овом нивоу сазнања не може се ништа више рећи.

[Radul]

77. Шврака, Часне Вериге апостола Петра (прислужба Аранђеловдан), Јелићка, Приједор,  E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. У табели СДНКП је сврстан у подрод Васојевићи-Томићи, као и сва братства која славе Петровдан и Часне Вериге, а припадају овом роду. Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS391=11 и DYS570=20.

Тестирани је навео да су се преци Шврака доселили са локалитета Швраков камен на Кумбаруши (граница општина Приједор и Бања Лука).

За потпуну спознају WGS, још је на попусту:
https://www.dantelabs.com/products/whole-genome-sequencing

[Ojler]

По маркерима, чини се да постоје велике шансе за подграну I-A1328, која је веома раширена у Крајини.

И ја сам о томе размишљао, да би могли припадати роду А гране I2-FT109402, у коме су Басарић, Вуклиш, Драгојевић, Љубоја, Тегелтија и други, али ме је одвратило то што у односу на модални хаплотип овог рода имају две ретке вредности. Но, у суштини се ипак уклапају у овај род и има смисла да се њему придруже. Прихватам твоју сугестију, распоредићу их у I2-FT109402, род А.

[Неродимац]

68. Јоксимовић, Стевањдан, Добротин, Липљан

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неке посебно карактеристичне вредности. Оне које бих можда издвојио били би 439=12, 481=29, 635=22, као и 449=29. По хаплотипу, а и географски, чини ми се да су му најближи тестирани из Белог Поља код Пећи и Старог Бадовца код Приштине, али обојица славе различите славе.

Јоксимовиће нисам пронашао у литератури у Добротину, мада се у пописи из 1912. спомиње извесни Јоксим Гуџић, који би могао бити родоначелник Јоксимовића. Сам тестирани је навео да им је старо презиме Гуџић. Међутим Гуџићи су тестирани у оквиру КиМ подухвата и може се рећи да са Јоксимовићем нису род, а уз то славе и различите славе. Јоксимовића са славом Стевањдан има у Угљару, али и за њих поуздано можемо рећи да нису у роду са тестираним, јер и њих имамо тестиране у оквиру КиМ подухвата.

Јоксимовићу свакако препоручујем WGS тест, јер на овом нивоу сазнања не може се ништа више рећи.

У Ономастици Милета Букумировића у Добротину је забележен један род са славом Св. Стефана. То је Јовановић, доселили се крајем 19. века из Чаглавице . Имају породични надимак ДРКЛИЋ. У селу осим овога рода нико није славио Св. Стефана па ако тестирани није из рода Гуџића онда би могао да припада овоме роду.

[Иван Вукићевић]

85. Маричић, Ђурђевдан, Дедевци, Краљево, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Припада роду Ђ из табеле СДНКП. Од хаплотипа Маричића из Комадина код Ивањице и Јовичинца из Глеђице код Ивањице разликује се на два маркера. Сва тројица славе Ђурђевдан.

Тестирани је навео да Маричићи из Дедеваца потичу из Братљева код Ивањице. Матица овог рода је очито на подручју Ивањице.

С обзиром да је међу припадницима гране FGC11450 код нас до сада урађен мали број дубљих тестова, препоручио бих WGS или BigY тест.

[Uzi]

76. Ђурић, Никољдан, Јелићка, Приједор

Припада хаплогрупи N2-FT182494.

Тестирани има снижену вредност YGATAH4=10 и повишену вредност DYS635=22. Нема потпуних поклапања али има доста блиских. Због поклапања на маркеру DYS635 и слављења исте славе, мада се разликују на два маркера, би му могао бити близак Угрчић из Ивошеваца код Кистања.

Тестирани је у упитнику записао да у његовој породици нема предања да су се однекуд доселили, и да прислужују две славе (Илиндан и Аранђеловдан). Ни у литератури нисам успео да пронађем ништа о Ђурићима из Јелићке. На попису из 1991 било их је пописаних 61 чланова, и били су једна од већих породица у Јелићки.

За даљи тест препоручио бих директно тестирње на FGC28435.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772

[Христифор]

Да освежимо статистику. Стигли смо до 91 објављеног резултата.


И2а-28 (30.7% ) / Дин Југ- 23 (82.1%)  Дин Север-5 (17.8%)
Е-В13-17 (18.6%)
Р1б-12 (13.1%)
Ј2б-10 (10.9%)
Р1а-8 (8.7%)
И1-6 (6.5%)
Г2а-5 (5.4%)
Ј2а-2 (2.1%)
Р2-1 (1%)
Т1-1 (1%)
Н2-1 (1%)

[Челић]

Ne nije razocarenje, ima osnove za neki pocetak, obzirom da ima dosta razlicitih prica odakle smo dosli do tih jugoistocnih delova Kopaonika. Od Makedonije, preko Sasa koji su se bavili rudarstvom pa postoje price da bas u selu Domisevina bilo nekoliko manjih rudnika do Hercegovine obzirom da sam i od dede slusao da peva one pesme (ojkace, koje su cinimi se karakteristicne za Hercegovce).
Ali razocarenje nije definitivno!
Hvala na pomoći

Мијаиловићи су се у Домишевину,по причи старијих , доселили  из суседног Радуња. У прилог овој тврдњи, говоре и наводи етнолога Р. Павловића у студији " Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-1878. године". Наводећи устаничке породице из Радуња, Павловић износи следеће: " Из Радуња: Вучковић Јевденије, Јовановић Величко, Веселин,Петар,Маринковић Илија,Милија, Мијаиловић Станоје,Стојановић Иван. Вучковићи и Јовановићи су један исти род-од Кулиза из Штаве.Слава св.Мина. Остале породице су од једног рода, пореклом из Ибарског Колашина, а старином из племена Мораче. Слава Арханђеловдан и Св. Јован Крститељ  ( 24.јуна по ст. кал. ). Оба рода вратила су се у ослобођено село". Дакле, у наводима се помиње и извесни Мијаиловић Станоје, који припада роду који слави Аранђеловдан и Ивањдан. Засигурно се ради о вашем претку.Ваши преци у Домишевину, долазе највероватније после 1878.године. Након 1878. чести су случајеви пресељавања појединих породица у суседна или оближња села блажевачког краја, где су притом новопридошле породице  куповином долазиле на имања породица која су исељавала у Топлицу. Припаднике овог рода, можемо наћи у оближњим и суседним селима: Ковизле, Радуње,Иричићи.Предања о пореклу из Македоније и Херцеговине су вероватно утицај старијих родова из Домишевине, које те области наводе као своје матичне области пре насељавања на источни Копаоник. Сва ова разнолика предања о пореклу, типична су за блажевачки крај. Нажалост, село Домишевина је једино село блажевачког краја за које немамо потпуне податке о пореклу родова.

[dra037]

Мијаиловићи су се у Домишевину,по причи старијих , доселили  из суседног Радуња. У прилог овој тврдњи, говоре и наводи етнолога Р. Павловића у студији " Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-1878. године". Наводећи устаничке породице из Радуња, Павловић износи следеће: " Из Радуња: Вучковић Јевденије, Јовановић Величко, Веселин,Петар,Маринковић Илија,Милија, Мијаиловић Станоје,Стојановић Иван. Вучковићи и Јовановићи су један исти род-од Кулиза из Штаве.Слава св.Мина. Остале породице су од једног рода, пореклом из Ибарског Колашина, а старином из племена Мораче. Слава Арханђеловдан и Св. Јован Крститељ  ( 24.јуна по ст. кал. ). Оба рода вратила су се у ослобођено село". Дакле, у наводима се помиње и извесни Мијаиловић Станоје, који припада роду који слави Аранђеловдан и Ивањдан. Засигурно се ради о вашем претку.Ваши преци у Домишевину, долазе највероватније после 1878.године. Након 1878. чести су случајеви пресељавања појединих породица у суседна или оближња села блажевачког краја, где су притом новопридошле породице  куповином долазиле на имања породица која су исељавала у Топлицу. Припаднике овог рода, можемо наћи у оближњим и суседним селима: Ковизле, Радуње,Иричићи.Предања о пореклу из Македоније и Херцеговине су вероватно утицај старијих родова из Домишевине, које те области наводе као своје матичне области пре насељавања на источни Копаоник. Сва ова разнолика предања о пореклу, типична су за блажевачки крај. Нажалост, село Домишевина је једино село блажевачког краја за које немамо потпуне податке о пореклу родова.

Ovo je sasvim logično i uklapa se sto se slave tice potpuno, i sa trenutnim stanjem, za Ivanjdana 7.jula sečemo kolač (letnji sv Jovan) i 20.januara ( Slava sv Jovan, kod nas tumačen i kkao zimski sv.Jovan) i Arandjelov dan.
Ovo je od velike pomoći i veliko hvala.

[Милош]

Ovo je sasvim logično i uklapa se sto se slave tice potpuno, i sa trenutnim stanjem, za Ivanjdana 7.jula sečemo kolač (letnji sv Jovan) i 20.januara ( Slava sv Jovan, kod nas tumačen i kkao zimski sv.Jovan) i Arandjelov dan.
Ovo je od velike pomoći i veliko hvala.

Вероватно је то као што каже Челић. Сад видим да је у Радуњу забележен род Гашића са том славом и преславом.

Што се тиче предања о И. Колашину и Морачи, тешко је то доказати,  пошто данас родова са том комбинацијом слава нема тамо. Постоје Морачани са Аранђеловданом и В. Госпојином, што је ишло у прилог Морачанима-Богићевцима, што се на крају и генетички потврдило. И данас тих родова има у И. Колашину: Станићи, Мијачићи и Краговићи. Такође и веза са Морачом је за сада тешко доказива.

Моје мишљење је да се ради о веома старом роду на простору Копаоника, који је због исте славе (не и преславе), преузео и предање о Морачи и И. Колашину, а преко родова из околине Бруса, који су генетички потврђени Морачани, као што је Тодосијевић из Бозољина, Гмијовић из Лепенца, Стошовић из Игроша... Зато и рекох WGS тест нам једино може показати правац миграција и евентуалну матицу вашег рода.

[Uzi]

76. Ђурић, Никољдан, Јелићка, Приједор

Припада хаплогрупи N2-FT182494.

Тестирани има снижену вредност YGATAH4=10 и повишену вредност DYS635=22. Нема потпуних поклапања али има доста блиских. Због поклапања на маркеру DYS635 и слављења исте славе, мада се разликују на два маркера, би му могао бити близак Угрчић из Ивошеваца код Кистања.

Тестирани је у упитнику записао да у његовој породици нема предања да су се однекуд доселили, и да прислужују две славе (Илиндан и Аранђеловдан). Ни у литератури нисам успео да пронађем ништа о Ђурићима из Јелићке. На попису из 1991 било их је пописаних 61 чланова, и били су једна од већих породица у Јелићки.

За даљи тест препоручио бих директно тестирње на FGC28435.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772

Ове две књиге, до којих на жалост немам доступ, би биле од помоћи. Надам се да ће наш члан и форумаш Тимар поделити неке занимљиве детаље о роду Ђурића из Јелићке.
https://plus.cobiss.net/cobiss/rs/sr/bib/search/expert?c=au%3D%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%2C+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4%2C+1960-&db=cobib&mat=allmaterials

[Uzi]

111. Пиља, Јовањдан, Бротња, Грачац

Припада хаплогрупи N2-FT182494>FT213937.

Тестирани има повишену вредност DYS549=13, а вероватно припада још нижој грани FGC28435. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Печујлијом из Барање који слави Никољдан, али због различите славе мале су шансе да постоји ближа веза између њих.

Најранији запис за Пиље у Бротњи сам нашао на попису Крајишника из 1813. године. У литератури се наводи за насеља у околини Срба: "Међу Србима велку чест чине они које је Крајина на том тлу затекла, остали су углавном из сусједних насеља од Брувна до Зрмање." (С. Павичић - Сеобе и насеља у Лици)

Пиља (Јовањдан) има и у Бјелини код Бенковца, те постоји могућност да су повезани са овима из Лике. Пиље у Бјелини су пописани 1709. године са три задруге.
https://www.poreklo.rs/2018/10/21/poreklo-prezimena-selo-bjelina-benkovac/

Препорука је да тестирани потврди припадност FGC28435 грани са директним тестом:
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772

[Тимар]

Ове две књиге, до којих на жалост немам доступ, би биле од помоћи. Надам се да ће наш члан и форумаш Тимар поделити неке занимљиве детаље о роду Ђурића из Јелићке.
https://plus.cobiss.net/cobiss/rs/sr/bib/search/expert?c=au%3D%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%2C+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4%2C+1960-&db=cobib&mat=allmaterials

Врло ријетко се оглашавам у Пореклу, у последњих неколико година, а данас ево други пут. Колико ми се чини, ја сам подарио Пореклу обе књигу: Тимар и тимарски родови и Родословље тимарских Јелићана. Сви који су се тестирали, а имају матицу у Тимару, имају код себе обе ове књиге и могу прочитати шта сам прикупио о њиховим презименима из других наведених писаних извора. А ако теби лично нешто треба а колико видим ниси имао прилику књиге прочитати, пошаљи ми ПП, и добиђеш одговор.

[Иван Вукићевић]

86. Ђерић, Ђурђиц, Буар, Ужице, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389i=14, DYS389ii=32, DYS458=17 и DYS549=13. Нема ближих поклапања на пројекту. Препоручио бих WGS или BigY тест ради утврђивања припадности некој од млађих грана.

Према предању које је навео тестирани, Ђерићи потичу из села Малина (данас селиште код Жудојевића на подручју Завођа у Херцеговини), одакле им се предак Јован доселио почетком 19. века. Малина је матица рода Малешеваца, али тестирани нити припада роду Малешеваца, нити слави Ингњатијевдан.

[НиколаВук]

Навешћу списак кандидата за две туре, једну која је предата прошли понедељак и другу која је предата данас.

Тура од прошле недеље:

177. Крстић, Аранђеловдан, Књажевац
178. Коларевић, Јеремијевдан, Вучак, Ивањица
179. Митровић, Митровдан, Дучићи, Подгорица
180. Филиповић, Ђурђиц, Приштина
181. Николић, Јовањдан, Руда Буква, Косјерић
182. Томић, Јовањдан, Пачир, Бачка Топола
183. Кнежевић, Ђурђиц, Прусци, Нови Град
184. Шобот, Митровдан, Горњи Орловци, Приједор
185. Матијевић, Цвети, Бреково, Ариље
186. Дозет, Јовањдан, Велики Пашијан, Гарешница
187. Благојевић, Стевањдан, Марковац, Велика Плана
188. Милићевић, Томиндан, Каона, Владимирци
189. Мештровић, Зачеће Св. Јована, Ђурашевићи, Тиват
190. Беговић, Никољдан, Подгорица
191. Киперовић, Никољдан, Сухо Поље, Добој
192. Маркуш, Ђурђиц, Подгорица
193. Ивковић, Никољдан, Бијела Рудина, Билећа
194. Куч, Зачеће Св. Јована, Бабино, Беране
195. Јекели, Атина, Грчка
196. Радовић, Аранђеловдан, Баре, Колашин
197. Радојичић, Јовањдан, Берковац, Мионица

Тура предата данас:

198. Мамуза, Петровдан, Градина, Приједор
199. Новаков, Никољдан, Кулпин, Бачки Петровац
200. Савић, Ђурђиц, Дружетић, Коцељева
201. Петровић, Тривуњдан, Горња Драгуша, Блаце

[Христифор]

Колико ће укупно бити пријављених? Ово прети да обори све досадашње акције што се тиче броја тестираних рачунајући Светски и Српски ДНК месец.

[Мардарије Корнећанин]

118. Јовић, Јовањдан, Власотинце

Припада хаплогрупи R1b>L51

Без дубљег теста није могуће одредити којој тачно грани припада тестирани. Од до сада тестираних најближи је хаплотип Коњевића, што највећу вероватноћу даје грани U152>L2>FGC13619.

Јовићи су једна од староседелачких породица вароши Власотинца, и немају предње о старијем пореклу.

[НиколаВук]

Колико ће укупно бити пријављених? Ово прети да обори све досадашње акције што се тиче броја тестираних рачунајући Светски и Српски ДНК месец.

Највише тестираних је било у акцији "Светски ДНК месец 2021", укупно 223 кандидата, и тај рекорд још увек неће бити оборен.

[ВелиборЛазић13]

118. Јовић, Јовањдан, Власотинце

Припада хаплогрупи R1b>L51

Без дубљег теста није могуће одредити којој тачно грани припада тестирани. Од до сада тестираних најближи је хаплотип Коњевића, што највећу вероватноћу даје грани U152>L2>FGC13619.

Јовићи су једна од староседелачких породица вароши Власотинца, и немају предње о старијем пореклу.

Да ли Јовићев хаплотип има значајнијих сличности са Михојлићем и Алексићем из Батковића (тестирани у оквиру акције Семберија)? Иста је хаплогрупа, иста претпостављена грана (чини ми се), а иста и крсна слава. Јасно је да се ради о значајној просторној удаљености, али треба слиједити сваки траг, нарочито када су у питању овакви резултати као код Михојлића и Алексића, без неких ближих поклапања међу осталим до сада тестираним.

[Иван Вукићевић]

87. Филиповић, Никољдан, Ниш, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера YGATAH4=12 и DYS533=13. Од модала одступа и вредност маркера DYS635=21. Нема ближих поклапања хаплотипова. Од хаплотипа једног тестираног из Српског Бабуша код Урошевца чији резултат још није објављен разликује се на три маркера, али су на два маркера разлике за две вредности, па се не може тврдити да је нека ближа веза у питању. Препоручио бих WGS или BigY тест.

Тестирани је навео да Филиповићи према предању потичу из неког села у околини Гњилана.

[Зрно]

141. Стаменковић (Никољдан), Црковница/Лесковац

Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и сасвим извесно подграни BY147912>Y182782. Стаменковић има карактеристичну вредност маркера DYS393=12, што је одлика BY147912, као и DYS392=11 - вредност коју имају само припадници млађе гране Y182782. На 23 упоредива маркера потпуно поклапање има са Миленковићем (Бублица/Прокупље), Савићем (Стрижа/Параћин) и Стојанчевим (Колуница/Сурдулица). Прва двојица славе Јовањдан, а трећи Велику Госпојину. Од Игњатовића из Гроцке се разликује на једном маркеру (иста слава - Никољдан).

Тестирани је написао да имају породични надимак - Балинци. У литератури написаној 1970-их наводе се само Стаменковци (Ђорђевићи) без помена славе (7 кућа) и за њих је речено да су староседеоци.

https://www.yfull.com/tree/R-Y182782/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Milan Jovic]

118. Јовић, Јовањдан, Власотинце

Припада хаплогрупи R1b>L51

Без дубљег теста није могуће одредити којој тачно грани припада тестирани. Од до сада тестираних најближи је хаплотип Коњевића, што највећу вероватноћу даје грани U152>L2>FGC13619.

Јовићи су једна од староседелачких породица вароши Власотинца, и немају предње о старијем пореклу.

Poštovani,
Ukoliko je Vaša pretpostavka tačna, da li to znači da moj predak potiče od Keltskog plemena sa severa Italije?

[Неродимац]

Poštovani,
Ukoliko je Vaša pretpostavka tačna, da li to znači da moj predak potiče od Keltskog plemena sa severa Italije?

Здраво Милане без дубљих анализа не могу да се доноси такви закључци и да ли можете да нам кажете да ли знате ваше место порекла, где су ваши преци живели пре Власотинца?

[drajver]

104. Цвијановић, Ђурђевдан, околина Доњег Вакуфа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично модалан хаплотип што значи д аима велики број бликсих поклапања која не морају имати филогенетички значај. Од немодалних вриједности издвајају се DYS391=10 и DYS449=32. Вриједност DYS391=10 можда упућује на припадност грани I2-Z16983>A493, али то би требало SNP провјерити. Од слављеника Ђурђевдана, Цвијановићу је по кукупном хаплотипу најближи Јокић из Каменице/Маглај (1/23). Бољу профилацију могу дати само дубински тестови.

Тестирани није оставио предање о поријеклу, па чак ни тачно мјесто поријекла. У околини Доњег Вакуфа Цвијановића је било у насељима Растичево и Оборци, сјевероисточно од града. Овдје се ради о старијим српским насељима, гдје становништво највећим дијелом потиче од Срба у влашком статусу из 16.вијека. Турски попису на том подручју у том периоду биљеже кнежинске самоуправе. Могуће је да Цвијановић потиче из тог слоја српског становништва.

[Зрно]

160. Рајковић (Петковдан), Ново Корито/Књажевац

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. Сасвим сигурно је сродан двојици из околине Сврљига и једном из Ниша, који имају исту славу (нису јавни резултати). За овај род специфична је ретка вредност DYS393=13, а захваљујући Рајковићу добили смо и јединствену комбинацију 19-18 на маркерима DYS576 и DYS570 (остали из овог рода немају тестиране те маркере). С обзиром на специфичне вредности на неким маркерима, можда би се утврдила посебна грана испод R1b-Z2705, карактеристична за околину Сврљига и Књажевца. Али, за то треба дубинско тестирање (Данте лабс).

Тестирани није оставио никакве податке о пореклу. У литератури је обрађено село, али се не наводе Рајковићи. За многа презимена пише да су досељена с друге стране Старе планине, из Бугарске. Преци Рајковића су вероватније доселили из мало западнијег подручја (Сврљига).


https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[drajver]

119. Трифуновић, Мала Госпојина, Горња Врањска/Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује више карактеристичних вриједности: DYS19=17, DYS385ab=13-15,DYS439=11, DYS449=28, DYS481=28, DYS643=9. Већину ових вриједности посједује и један необјављени род из Плешина/Рашка који слави Ђурђиц и за којег бих рекао да је прилично извјесно повезан са Трифуновићем. Тај род је по предању у Плешин доселио из Сјеничког Поља, а као мјесто још даљег поријекла се наводи Дробњак. Ни овај род није дубински или SNP тестиран тако да је препорука и за Трифуновића да се ураде дубински тестови.

Тестирани је оставио предање о поријеклу, које може да се нађе и у етнографској литератури, о поријеклу од Каитовића из Недељица/Лозница.

"Тривуновићи (18 к., Мала Госпојина). Чедомиров (67 год.) отац Мијаило, деда Савко, прадеда Тривун он из Недељица (Јадар)."

О Каитовићима постоји мало фантастично предање, па је питање колико је тачно.

"Каитовићи су из Требиња, славе Малу Госпојину (према речима Александра Каитовића, према предању воде порекло од млетачког трговца Кајтаза Кокана Икарајица, који је дошао из Далмације. Он је, како се тврди, имао неколико синова, и од њих су настала презимена Каитовић, Кокановић и Икарајичић. Каитовићи су подељени у три подгрупе – Кобце, Лијаће и Курјаке)."

[Atlantische]

80. Кујачић, Аранђеловдан, Аранђелово, Требиње

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480>Y128646>Y128039>Y60799, роду Земуновића-Корјенића.

Са свим тестираним припадницима овог рода је на маркер-два разлике. Према тој рачуници, формално су му на 23 упоредива маркера најближи Бурлица, Тркља, Комар (разлика на 385b где Кујачић има повишену 15) односно Бакоч (разлика на 389 на којем Бакоч има повишену 30). Од Гобовића из истог села тестираног на 17 маркера се разликује на 385b и 439.

Братства која припадају овом роду гаје доста детаљно предање о прошлости (о чему је нашироко писано у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине). У најкраћим цртама, сматрају да потичу од средњовековне браће Земуновића, који су по предању учествовали у Косовској бици. То предање има неколико верзија, од тога да је у бици учествовало деветоро браће па до тога да је на Косово пошло чак 70 Земуновића. Сматра се да сви Аранђеловштаци потичу од једног од преживеле браће који је имао два сина, па су од једног Стијачићи а од другога Бакочи, а остала братства су се касније издвојила из њих.

Кујачићи сматрају да су од Стијачића, а исто предање имају и њима генетички сродни Гобовићи, Комари, Бурлице и Вучковићи (од којих потичу тестиране Тркље). Најближи генетички сродници роду Земуновића-Корјенића (потврђено SNP тестирањем) су Игњатијевштаци са простора Херцеговине и Крајине, који по свему судећи представљају Земуновиће ''асимиловане'' међу оближње Малешевце.

Иако је SNP тестирањем Митровића из Топлице (потомка колониста Комара из Опутних Рудина) потврђена припадност Земуновића грани Y60799, за прецизније временско одређивање старости овог рода и њихове везе са Игњатијевштацима би било потребно одрадити неки од дубинских тестова. С тим у вези, препорука за Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.

[Небојша]

147. Ђорђевић, Аранђеловдан, Бошњаце, Лебане, J2a-L70

Тестирани је оставио податак о породичном надимку "Постолови". У литератури је то претпостављам следећи род: Деда Ђокини (Ђорђевићи) су непознатог порекла.(https://www.poreklo.rs/2016/05/14/poreklo-prezimena-selo-bosnjace-lebane/)

У генетичком смислу, нема потпуних поклапања, али има више релативно блиских хаплотипова на простору југоисточне Србије и Шумадије. Чест случај код наших припадника J2a-L70. Од читаве ове групе српских J2a-L70, једино је Јовановић из Лесковца код Петровца на Млави урадио дубински тест, па можемо претпоставити да су и Ђорђевићи позитивни на J-Z40772. То је нека препорука за даље тестирање. Два маркера разлике од старих узорака J2a-L70 из околине Травника.

[Иван Вукићевић]

88. Вурдеља, Лазарева Субота, Адашевци, Шид, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS576=16, коју нема ниједан припадник гране Z38456 на нашем пројекту. Од модалног хаплотипа ове гране одступа и вредност маркера YGATAH4=11. На три маркера се разликује од хаплотипова Црљића (Дервента, Ђурђевдан) и  једног тестираног чији резултат није јаван (Радишево/Србица, Петковдан).

Тестирани је навео да Вурдеље према предању потичу са Косова, одакле су се доселили са Чарнојевићем.

[Ивица Јовановић]

147. Ђорђевић, Аранђеловдан, Бошњаце, Лебане, J2a-L70

Тестирани је оставио податак о породичном надимку "Постолови". У литератури је то претпостављам следећи род: Деда Ђокини (Ђорђевићи) су непознатог порекла.(https://www.poreklo.rs/2016/05/14/poreklo-prezimena-selo-bosnjace-lebane/)

У генетичком смислу, нема потпуних поклапања, али има више релативно блиских хаплотипова на простору југоисточне Србије и Шумадије. Чест случај код наших припадника J2a-L70. Од читаве ове групе српских J2a-L70, једино је Јовановић из Лесковца код Петровца на Млави урадио дубински тест, па можемо претпоставити да су и Ђорђевићи позитивни на J-Z40772. То је нека препорука за даље тестирање. Два маркера разлике од старих узорака J2a-L70 из околине Травника.

Село се зове Бошњаце?

[Небојша]

Село се зове Бошњаце?

Да. Немој ми рећи да си повезао то са Травником?

[Atlantische]

159. Николић, Никољдан, Корбово, Кладово

Припада хаплогрупи G2a-M406, вероватно грани Z17887 за коју му Невген даје највеће шансе.

Најближа поклапања (2-3/17) има са тројицом САНУ тестираних са подручја северних и североисточних падина Копаоника, из Рашке и Александровца. Један од ових родова слави Аранђеловдан а друга два Никољдан. Како су у питању географски удаљена подручја и поклапања (са разликама) на мањем броју маркера не би их посматрао као сигурне даље генетичке сроднике. За тако нешто би било потребно да Николић и неко од њих уради дубинско тестирање. Ми на пројекту имамо Јовановског из Полошке котлине у Македонији, припадника низводне Z17887>FTB20525 у којој се налази и тестирани из румунског Каларашија, али је сматрам разлика између њих двојице превелика (7/25) да би Николић припадао овој грани. Није немогуће али хаплотип из основног теста не иде у прилог томе.

Тестирани није навео родовски надимак његове породице, па из тог разлога не могу да повежем Николиће са неким од родова Никољштака у Корбову које је обрадила литература. Колико видим, сматра се да је село обновљено средином 18. века од досељеника или повратника са друге стране Дунава, из Румуније. Становништво је насељавано у три таласа, углавном из Влашке или локалним сељакањима.

[Ивица Јовановић]

Ма јок 

[Иван Вукићевић]

93. Белензаде (презиме оца: Белензада), Јовањдан, Рудине, Гламоч, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга, односно подроду Драгошевића из Грахова у Старој Херцеговини. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу Драгошевића, услед чега има више потпуних поклапања са хаплотиповима припадника овог рода.

Боривоје Милојевић наводи следеће у раду „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“:
Белензаде славе Св Јована. „Кад је српско пало, а турско настало”, један паша узме два момка из „Берлина”: Штрпца и Белензаду. Белензади је дао земљу од Врбе до Башића Моста и дао му је „фетму“ (тапију). Белензаде су најпре „стали“ у Рудинама. Ту им „узмакне мал”, а Турци им одузму земљу и „окрену под трећину и половину”. „Фатму” су им отели Омерхаџићи из Малкочеваца. Они пређу у Зајаругу и отуда опет дођу у Рудине „прије Аустрије”. Око 1830. год, била је једна кућа Белензада и у њој су живела три брата. Око 1840. год. један Белензада се био „замиловао” са неком цуром. Кад му је Турчин хгео отети, он је узме и оде у Ускопље у „момчалук” Миралемима. Ови му даду кметство у Главици.

[Radul]

Исељених Белензада из Гламоча било је у Хан Пијеску, негдје '60-70' година прошлог вијека. Упечатљиво презиме 

[Radul]

Да. Немој ми рећи да си повезао то са Травником?

  јес к'о да сад гледам... Али и мени би пролетила помисао 

[НиколаВук]

104. Цвијановић, Ђурђевдан, околина Доњег Вакуфа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично модалан хаплотип што значи д аима велики број бликсих поклапања која не морају имати филогенетички значај. Од немодалних вриједности издвајају се DYS391=10 и DYS449=32. Вриједност DYS391=10 можда упућује на припадност грани I2-Z16983>A493, али то би требало SNP провјерити. Од слављеника Ђурђевдана, Цвијановићу је по кукупном хаплотипу најближи Јокић из Каменице/Маглај (1/23). Бољу профилацију могу дати само дубински тестови.

Тестирани није оставио предање о поријеклу, па чак ни тачно мјесто поријекла. У околини Доњег Вакуфа Цвијановића је било у насељима Растичево и Оборци, сјевероисточно од града. Овдје се ради о старијим српским насељима, гдје становништво највећим дијелом потиче од Срба у влашком статусу из 16.вијека. Турски попису на том подручју у том периоду биљеже кнежинске самоуправе. Могуће је да Цвијановић потиче из тог слоја српског становништва.

Тестирани Цвијановић се јавио мејлом и пренео да је сазнао да је место порекла село Оборци код Доњег Вакуфа, па се то може допунити у бази.

[Небојша]

156. Павловић, Ђурђиц, Кременица, Бела Паланка, J1-P58

Тестирани је навео магловито предање о пореклу са Косова, пре тога из Црне Горе. Судећи по литератури, Павловићи би могли припадати роду Коилковци:

"Коилковци (Нешићи и Живићи) и Лишковци (Цонићи, Младеновићи, Веселиновићи, Павловићи и Денићи), Св.Ђорђе. Коилковаца-Живића има одсељених у Белу Паланку а Лишковаца у Ниш и Белу Паланку. Извесно је да побројани, данас потпуно издиференцирани родови, који славе исту славу, имају заједничко родовско порекло. О таквим пореклу има трагова у свести неколико најстаријих представника неких поменутих родова."
https://www.poreklo.rs/2016/04/16/poreklo-prezimena-selo-kremenica-bela-palanka/

Реч је највероватније о подграни J1-P58>Z2313>FGC4415. После Влаховића-Синобада, ово је најбројнији и Y-STR најпрофилисанији J1 род код Срба. Кластер је за сада присутан искључиво на простору Југоисточне Србије, Северне Македоније и Косова. Сви су међусобно доста блиски (2-3 маркера разлике), али мана је што нико од њих није радио дубинску анализу. Већина из ове групе је са анонимних истраживања, а презименима се могу поменути: Илић, Аранђеловдан, Ресник/Бабушница и Владимиров, Никољдан, Драјинци/Сурдулица. 

[Иван Вукићевић]

99. Станојевић, Ђурђевдан, Причевић, Ваљево, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Има потпуно поклапање са хаплотипом Живановића из Крњева код Велике Плане, који слави Ђурђиц. Овај хаплотип је потпуно модалан за грану L241 и нема ниједну карактеристичну вредност маркера. Живановић има предање о пореклу из села Гари код Дебра (племе Мијаци), па би и Станојевић могао потицати одатле даљим пореклом.

Тестирани је навео да су се Станојевићи доселили око 1800. године из Црне Горе или Херцеговине. У селу су познати и као Цветићи.

У раду Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“ из 1907. године наводи се следеће:
-Станојевићи су пореклом од Костојевића-округа ужичког, предак сишао као мајстор после Кочине Крајине и овде застао, има их 5 кућа и славе Ђурђевдан.

[Небојша]

157. Стевић, Ђурђиц, Вировац, Мионица, J2b-M205>Y22059


Стевићи су по свему судећи огранак Јанковића, чији је резултат објављен нешто раније у склопу ове акције. Више о Јанковићима из Вировца и генетички сродним породицама:

114. Јанковић, Ђурђиц, Вировац, Мионица, J2b-M205>Y22059


"Јанковићи, као најстарију породицу у селу узимају да су данашњи Јанковићи, за које се држи да су одвајкада на левој обали Топлице, под Рогљевицом. Ова породица је врло стара, за њу не зна се, да се откуда доселила, а сматра се да је готово цело село разродило се од ње, да их има чак у Ратковцима и да је први насељеник овог села од ове исте породице. Јанковићима се данас у селу зове мали број кућа, али како је ова породица одавно најчувенија и највиђенија у селу, то и ми увршћујемо по примеру сељана све сродне породице у њу. Јанковића према овоме, под разним презименима, има у овом селу 61 кућа и све славе Ђурђиц." (Љубомир Павловић, Колубара и Подгорина, 1907)

Мусићи (Јабучје) су од непричавских Гавриловића и вировачких Јанковића и чудо да су и данас одржали родбинске везе. У селу (Јабучју) се зови још и: Ћатићи, Стевановићи, Шљокићи, МИЛИЋИ, Радованчевићи, Јакшићи, Ћосићи и Тејићи и сви су у горњем делу села, до Рукладе и Лајовца и сви славе ЂУРЂИЦ (према књизи Антропогеографија ваљевске Тамнаве од истог писца, оп. Милодан).
https://www.poreklo.rs/2013/03/29/poreklo-prezimena-selo-virovac-mionica/

Јанковићи су свакако најстарији и најразгранатији род у Вировцу. Упитна је веза са Мусићима из Јабучја, пошто има тестираних припадника овог рода који припадају хаплогрупи I2-PH908 (Милићи). Још једна породица из Вировца (иста слава) тестирана је у склопу ове акције и припада истом кластеру M205 као и Јанковић, тако да је ова прича Јанковићима као веома разгранатом роду (са изведеним презименима) вероватно потврђена.

Јанковићи врло вероватно припадају подграни J2b-M205>Y22059>Y155375 (Затарје, Кричи). Интересантно да су им блиске многе породице које славе управо Ђурђиц, али и Ђурђевдан, па вероватно ту треба тражити везу. У питању су углавном вредности маркера 385=15-18/19, 458=15, 576=19/20 и 481=23.

У тој су групи Исаиловићи из Мачве, Живковићи из Непричаве код Лајковца, Радовићи из околине Бијелог Поља, Бирчани из Колубаре, Кукољи из Старог Влаха, итд.

Јанковић и Стевић су сврстани у посебан род у оквиру подгране J-Y155375 (А4). Деле вредност 27 на маркеру 389II, као и веома ретку вредност 12 на маркеру 533. Овим родовима су могуће блиске још неке M205 породице из Колубарског округа и Мачве (Ђурђевдан/Ђурђиц), али за сада се држимо сигурних веза.

[Црна Гуја]

79. Несторовић, Никољдан, Подгорац, Бољевац

Припада хаплогрупи R1a, док се млађа подграна не може утврдити на овом броју маркера. Несторовић поседује јако ниску вредност DYS448=15, коју поред њега поседује само још један тестирани из наше базе, а поред ње издвајају се још две специфичне вредности, DYS385=11-12 и врло ниска DYS458=14. Једино ближе поклапање у бази има са тестираним из околине Прешева чији резултат није још увек јаван, а који такође слави Никољдан. Разликују се на 3 од 23 маркера, а с обзиром да деле две од три горенаведене специфичне вредности (DYS448=15 и DYS458=14) нема сумње да припадају истој грани. Због изузетно специфичног хаплотипа, препорука за Несторовића је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700) како би се утврдила најмлађа грана којој припада. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу, а ни у тексту о Подгорцу не спомињу се Несторовићи, па не знамо да ли припадају неком од родова који су поменути.

https://www.poreklo.rs/2020/01/19/poreklo-prezimena-selo-podgorac-boljevac/

[Црна Гуја]

82. Лепојевић (Миленковић), Никољдан, Балиновац, Прокупље

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније грани YP237>YP951. Oва грана не јавља се често у јужнијим крајевима, па одатле нема ни блиских поклапања. Најближе поклапање има са Новаковићем из Крупе на Врбасу (Стевањдан), од ког се разликује на само 1 од 23 маркера, затим са Сремцем из Вашице код Шида (Стевањдан) и Медићем из Дољана код Доњег Лапца (Ђурђевдан) од којих се разликује на 2 од 25, и Медићем из Бастаса код Дрвара (Ђурђевдан) и Алексићем из Брадића код Лознице (Ђурђевдан), од којих се разликује на 2 од 23 маркера. С обзиром да је од свих припадника ове гране само Сремац урадио дубински тест, препорука за Лепојевића је WGS или BigY-700 тест, након чега би највероватније ова група родова била у потпуности генетички профилисана. Тестирани је у упитнику навео да је предак Вукадин усвојен од стране Лепојевића, а да је рођењем био од Миленковића из истог села.

[Шарпланинац]

159. Николић, Никољдан, Корбово, Кладово

Припада хаплогрупи G2a-M406, вероватно грани Z17887 за коју му Невген даје највеће шансе.

Најближа поклапања (2-3/17) има са тројицом САНУ тестираних са подручја северних и североисточних падина Копаоника, из Рашке и Александровца. Један од ових родова слави Аранђеловдан а друга два Никољдан. Како су у питању географски удаљена подручја и поклапања (са разликама) на мањем броју маркера не би их посматрао као сигурне даље генетичке сроднике. За тако нешто би било потребно да Николић и неко од њих уради дубинско тестирање. Ми на пројекту имамо Јовановског из Полошке котлине у Македонији, припадника низводне Z17887>FTB20525 у којој се налази и тестирани из румунског Каларашија, али је сматрам разлика између њих двојице превелика (7/25) да би Николић припадао овој грани. Није немогуће али хаплотип из основног теста не иде у прилог томе.

Тестирани није навео родовски надимак његове породице, па из тог разлога не могу да повежем Николиће са неким од родова Никољштака у Корбову које је обрадила литература. Колико видим, сматра се да је село обновљено средином 18. века од досељеника или повратника са друге стране Дунава, из Румуније. Становништво је насељавано у три таласа, углавном из Влашке или локалним сељакањима.

Zdravo. Bilo bi dobro Nikolic da se testira na Dante ili slicno da saznamo kojoj podgrani pripada. Inace vrlo zanimljiv rezultat. Mozda je Nikolic poreklom sa Juga. Ili je mozda i neka druga struja u pitanju koja dosla od severa.

[Шарпланинац]

156. Павловић, Ђурђиц, Кременица, Бела Паланка, J1-P58

Тестирани је навео магловито предање о пореклу са Косова, пре тога из Црне Горе. Судећи по литератури, Павловићи би могли припадати роду Коилковци:

"Коилковци (Нешићи и Живићи) и Лишковци (Цонићи, Младеновићи, Веселиновићи, Павловићи и Денићи), Св.Ђорђе. Коилковаца-Живића има одсељених у Белу Паланку а Лишковаца у Ниш и Белу Паланку. Извесно је да побројани, данас потпуно издиференцирани родови, који славе исту славу, имају заједничко родовско порекло. О таквим пореклу има трагова у свести неколико најстаријих представника неких поменутих родова."
https://www.poreklo.rs/2016/04/16/poreklo-prezimena-selo-kremenica-bela-palanka/

Реч је највероватније о подграни J1-P58>Z2313>FGC4415. После Влаховића-Синобада, ово је најбројнији и Y-STR најпрофилисанији J1 род код Срба. Кластер је за сада присутан искључиво на простору Југоисточне Србије, Северне Македоније и Косова. Сви су међусобно доста блиски (2-3 маркера разлике), али мана је што нико од њих није радио дубинску анализу. Већина из ове групе је са анонимних истраживања, а презименима се могу поменути: Илић, Аранђеловдан, Ресник/Бабушница и Владимиров, Никољдан, Драјинци/Сурдулица.

Imamo Kiroskog iz Vratnice na Poreklu.  Jel im neke blize veze sa Pavlovicem koji pominje Kosovo kao dalje poreklo ?

[Nikola М]

88. Вурдеља, Лазарева Субота, Адашевци, Шид, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS576=16, коју нема ниједан припадник гране Z38456 на нашем пројекту. Од модалног хаплотипа ове гране одступа и вредност маркера YGATAH4=11. На три маркера се разликује од хаплотипова Црљића (Дервента, Ђурђевдан) и  једног тестираног чији резултат није јаван (Радишево/Србица, Петковдан).

Тестирани је навео да Вурдеље према предању потичу са Косова, одакле су се доселили са Чарнојевићем.

Вурдеље су са простора Горње Крајине (Лика и Кордун) где славе: Ђурђевдан, Лазареву Суботу и Никољдан. Било их је и у Лици у местима: Бунић, Дољи Лапац, Љубошина, Медак, Могорић, Папуча, Сврачково село, Удбина, док их је на Кордуну било у селима: Коранско село, Маљевац, Велики Козинац. С обзиром на славу тестираног и наведене славе из Крајине највероватније ова породица потиче из неког од тих села, јер је сам простор Срема од 18. века па до данашњих дана представљао регији у коју су се многи досељавали са простора Лике, Кордуна, Баније и других западнијих регија.

[Фубуки]

93. Белензаде (презиме оца: Белензада), Јовањдан, Рудине, Гламоч, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга, односно подроду Драгошевића из Грахова у Старој Херцеговини. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу Драгошевића, услед чега има више потпуних поклапања са хаплотиповима припадника овог рода.

Боривоје Милојевић наводи следеће у раду „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“:
Белензаде славе Св Јована. „Кад је српско пало, а турско настало”, један паша узме два момка из „Берлина”: Штрпца и Белензаду. Белензади је дао земљу од Врбе до Башића Моста и дао му је „фетму“ (тапију). Белензаде су најпре „стали“ у Рудинама. Ту им „узмакне мал”, а Турци им одузму земљу и „окрену под трећину и половину”. „Фатму” су им отели Омерхаџићи из Малкочеваца. Они пређу у Зајаругу и отуда опет дођу у Рудине „прије Аустрије”. Око 1830. год, била је једна кућа Белензада и у њој су живела три брата. Око 1840. год. један Белензада се био „замиловао” са неком цуром. Кад му је Турчин хгео отети, он је узме и оде у Ускопље у „момчалук” Миралемима. Ови му даду кметство у Главици.

Једна моја чукунбаба је од Белензада, тако да је мени ово веома занимљив резултат. Неке Белензаде, можда због необичног презимена и предања које спомиње некакав „Берлин“, имају причу о сефардском пореклу. Можда ипак по родоначелниковој женској линији
Свакако, веома специфично и презиме и предање указују на то да се свашта занимљиво издешавало између одласка из Старе Херцеговине и доласка у Гламоч. Само када бисмо имали неке сачуване документе, па да сазнамо шта тачно.

[ivanc79]

Zdravo. Bilo bi dobro Nikolic da se testira na Dante ili slicno da saznamo kojoj podgrani pripada. Inace vrlo zanimljiv rezultat. Mozda je Nikolic poreklom sa Juga. Ili je mozda i neka druga struja u pitanju koja dosla od severa.
Николић је у суштини заинтересован за даља испитивања. Можда се одлучи и за WGS

[drajver]

138. Стојичић, Часне Вериге, Растока/Рибник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је углавном модални, а од немодалних вриједности издваја се само DYS19=15, а и та вриједност не значи пуно за одређивање евентуалних ближих веза. У Крајини нема припадника I2-PH908 да славе Часне Вериге, али има неколико породица које славе Петровдан, а да су I2-PH908. Стојичићу је од тих по хаплотипу најближи Јерковић из Г. Суваје/Бос.Крупа (5/25), али ни то није толико блиско да би указивало на сигурну везу. Отприлике исте удаљености су хаплотипови Балабана из Врточа/Бос.Петровац и Батића,Сански Мост. Са друге стране Стојичић има скоро потпуно поклапање са Козомаром, Ђурђевдан из Гламоча (1/23).

Пошто подручје Рибника није етнографски обрађивано, нема детаљнијих података о проијеклу Стојичића нити је тестирани оставио нека породична предање. Подручје горњег тока ријеке Сане је Србима у влашком статусу насељавано почетком 16. вијека, и ту има доста породица које су присутне у континуитету од тог периода. Могуће да су Стојичићи једна од таквих породица. У парохији Слатина, којој је Растока припадала крајем 19. вијека, и породица Јовић слави Часне Вериге па би било добро кад би се тестирали.

Свакако је и приједлог за Стојичиће да ураде неки од дубинских тестова.

[Зоран Трифуновић]

119. Трифуновић, Мала Госпојина, Горња Врањска/Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип посједује више карактеристичних вриједности: DYS19=17, DYS385ab=13-15,DYS439=11, DYS449=28, DYS481=28, DYS643=9. Већину ових вриједности посједује и један необјављени род из Плешина/Рашка који слави Ђурђиц и за којег бих рекао да је прилично извјесно повезан са Трифуновићем. Тај род је по предању у Плешин доселио из Сјеничког Поља, а као мјесто још даљег поријекла се наводи Дробњак. Ни овај род није дубински или SNP тестиран тако да је препорука и за Трифуновића да се ураде дубински тестови.

Тестирани је оставио предање о поријеклу, које може да се нађе и у етнографској литератури, о поријеклу од Каитовића из Недељица/Лозница.

"Тривуновићи (18 к., Мала Госпојина). Чедомиров (67 год.) отац Мијаило, деда Савко, прадеда Тривун он из Недељица (Јадар)."

О Каитовићима постоји мало фантастично предање, па је питање колико је тачно.

"Каитовићи су из Требиња, славе Малу Госпојину (према речима Александра Каитовића, према предању воде порекло од млетачког трговца Кајтаза Кокана Икарајица, који је дошао из Далмације. Он је, како се тврди, имао неколико синова, и од њих су настала презимена Каитовић, Кокановић и Икарајичић. Каитовићи су подељени у три подгрупе – Кобце, Лијаће и Курјаке)."

Позната ми је литература коју помињете али наведено није у потпуности тачно пошто је Савко Чедомиров син а не деда, Мијаило је рођени брат мог чукундеде и њихов отац се звао Никола а деда Милан док је Миланов отац највероватније Тоша с обзиром на податке са споменика на сеоском гробљу. За поменутог Тривуна или Трифуна сам чуо из прича од старих али се не може са сигурношћу тврдити да је тачно.

Претпостављам да су Недељице била нека успутна станица или слично током сеоба па је због тога остало то предање. Интересује ме како је могуће урадити дубински тест пошто сам прочитао да се не раде у Србији? Имали каквих препоруке за ту врсту теста од чланова који су већ то радили? Хвала.

[drajver]

Претпостављам да су Недељице била нека успутна станица или слично током сеоба па је због тога остало то предање. Интересује ме како је могуће урадити дубински тест пошто сам прочитао да се не раде у Србији? Имали каквих препоруке за ту врсту теста од чланова који су већ то радили? Хвала.

Имате више о томе на сљедећим темама:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3909.740
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6699.msg179786#msg179786
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=588.0
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6256.msg164390#msg164390

[drajver]

139. Филиповић, Лучиндан, Душковци/Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908, највејроватније роду Никшића. Међутим и ово са посебном резервом, јер има доста специфичан хаплотип, без ближих поклапања како са Никишићима тако и с аосталим тестиранима. Ипак, поред славе Лучиндана имају и породично предање о поријеклу из Никшићке жупе. Карактеристичне и немодалне вриједности су: DYS19=15, DYS391=10, DYS458=16, DYS456=16, DYS643=11. Од слављеника Лучиндана, најближи му је Крстивојевић, Лучиндан, Крчмар/Мионица.

У етнографској литератури о њима налазимо сљедеће податке:
"Филиповићи су потомци Филипа Мраковић из Цикота, сродник Поповића из Субјела имао је у планини своје закосе, овде напасао стада и после деобе остао у селу. Населио се у први мах на нижој тераси маховима изнад Јежевице, има их 28 кућа, славе Лучиндан."
У опису Цикота налазимо сљедећи податак:
"–Мрачићи су на левој обали Сјечице, испод Кузмана у Годљеву, досељени су из Мрачића у Никшићкој Жупи, има их 5 кућа, славе Лучиндан."

У сваком случају пожељено је да ураде неки од дубинских тестова и провјере своју припадност роду Никшића.

[drajver]

140. Илић, Аранђеловдан, Бијељани/Билећа

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Илића-Дољана, који највјероватније припадају грани I2-FT16449>Y151633>FTB820. Овај род је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине и том приликом су обрађене тестиране породице: Илићи из Горњих Давидовића и Гашићи из Чваљине. Недавно је тестирањем Симеуновића из Кореташа/Лопаре, откривено да би и овај мајевички род могао припадати Илићима-Дољана. Симеуновић је радио дубински тест, који је показао припадност грани I-FTB820, па се припадност овој грани може претпоставити и за остале припаднике рода Илића-Дољана. Овај род има сљедеће карактеристичне маркере: DYS391=10, DYS533=11. Поред тога, Илићи из Бијељана посједују још неке карактеристичне вриједности: DYS385ab=15-15, DYS439=14, што их ближе повезује са Гашићима из Чваљине који такође посједују те вриједности. Може се претпоставити да су Гашићи из Чваљине огранак бијељанских Илића.

Матица цијелог рода је у селу Дола у Билећким Рудинама, гдје се налази и стара (родовска?) црква посвећена св. Арханђелу Михаилу. Највјероватније су Илићи-Дољани старосједиоци села Дола још  из средњег вијека.

[drajver]

149. Мијановић, Никољдан, Столац

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Мијановића, који су обрађени у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Овај род посједује сљедеће карактеристичне маркере: DYS389-I/II=14/32, DYS643=11. Мијановић из Стоца уклапа се у генетички профил раније тестираних Мијановића из Љубомира код Требиња (Укшићи и Пијавице) и Лакићевића из Кривошија. Пуно поклапање на 23 маркера има са Мијановићем из Пијавица. Роду Мијановића је по хаплотипу веома близак род љешанских Грачана, Брновићи и Раичковићи који славе Петковдан.

Предања најстарију матицу Мијановића смјештају у Зету, што можда није далеко од истине, с обзиром на генетичку блискост са љешанским Грачанима. Одатле су Мијановићи прешли у Цуце, па у Корјениће, Кривошије, Љубомир. Има их настањених у више херцеговачких насеља.

[drajver]

152. Живковић, Ђурђевдан, Јеринићи/Плужине

Припада хаплогрупи I2-PH908. Са раније тестираним Живковићем из Старе Бање/Медвеђа(колонисти из Пиве) има пуно поклапање на 23 марекра. Од карактеристичних маркера издвајају се DYS390=25, DYS391=10, DYS576=17, DYS481=28. Неке од ових карактеристичних вриједности Живковићи дијеле са Пејовићем, Срђевдан из Веленића/Фоча, па би с обзиром и на географску блискост могла постојати веза између ових родова.

Предање Живковића говори о поријеклу од Церовића из Тушине у Дробњаку, али предање по свему судећи није тачно јер Церовићи припадају другој хаплогрупи. Матица Живковића је у насељу Јеринићи у Пиви. Огранци Живковића у Пиви су Ликићи и Гашовићи, а има и огранака са посебним презименима исељених у Босну.

[Pekarnv]

43. Антонијевић, Св. Јелисеј, Сибница, Краљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичну вредност 385=15-15. Поред ове карактеристике има и ретку славу, па нема сумње да су му блиски Зимоњић из Крушчице код Ариља и Поповић из Јаворске Равне Горе код Ивањице. Са Поповићем има потпуно поклапањем, док са Зимоњићем има пар разлика. Како је матица Поповића извесно Комарани код Нове Вароши, рекао бих да је матица читавог рода негде у доњем Полимљу.

"Зимоњићи. Дошао Јован из Крушчице пре Карађорђа. У Првом устанку је ратовао унук Јованов. Фамилија су са Зимоњама у Вучковици. Славе Св. Јелесије". И сам тестирани је навео порекло од Зимоњића, што је овај резултат и потврдио.

https://www.poreklo.rs/2015/03/10/poreklo-prezimena-selo-sibnica-kraljevo/

Ja sam testirani Popovic iz Komarana. Ako neko od ovih Antonijevica ili od Zimonjica prate forum neka me kontatiraju,da propratimo poreklo,i migracije iz naseg kraja. Svako dobro, pozdrav svima!

[Црна Гуја]

83. Којовић, Мратиндан, Веља Гора, Требиње

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Иако се на основу ретке вредности DYS385=11-12 испрва чинило да би Којовић могао припадати роду који чини њему неколико географски блиских фамилија из околине Требиња и Билеће који деле ову вредност, а један од њих такође слави Мратиндан, разлика у маркерима (7+) је исувише велика да би се могло говорити о припадности истом роду, па чак и истој грани. Са друге стране, са свим припадницима рода L1029 A2 разликује се на само 2 од 23/17 маркера, на DYS385 на ком остали имају вредност 11-13 и на DYS389II где Којовић има 30 а остали 29. У питању су Кувељић из Милешеве код Пријепоља, Бабић из Сјенице, Средојевић из Стубице код Лазаревца и један нејавни из околине Сјенице, сви славе Ђурђевдан. Како би се утврдила најмлађа подграна којој припада, препорука Којовићу је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

[drajver]

153. Куљанчић, Аранђеловдан, Кула

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује специфичан хаплотип без ближих веза са тестиранима у бази СДП пројекта. Од карактеристичних и немодалних вриједности издвајају се: DYS19=17, DYS391=10, DYS437=16. Иако не дијеле неке карактеристичне маркере, Куљанчићу је најближи род Илића-Дољана из Херцеговине (3/23). Повезује их и иста слава Аранђеловдан, па би ову могућу везу било пожељно испитати дубинским тестом.

Тестирани је оставио предање о поријеклу из села Куљанчићи у власеничком крају у Босни. Такво село заиста постоји и у њему и данас живе муслимани Куљанчићи, међутим кулски Куљанчићи су доста старија породица у Кули и извјесније је да су презиме добили управо по Кули. У пописима Срба у Кули из 18. вијека, веома је често презиме Куљашки, Куљанин, па и презиме Куљанчић може бити само једна од верзија тог презимена.

[Петар М. Демић]

19. Вучинић, Никољдан, Вргинмост

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480.

Тестирани поседује неколико ретких вредности, од којих су најиндикативније 456=16 и 481=22. Неку од ових вредности има још свега 7/127 хаплотипова подгране Y128480 из табеле пројекта, али једино Вучинићев хаплотип поседује њихову комбинацију. Поред њих, хаплотип му карактерише и нешто чешћа 385b=15. Самим тим нема потпуних нити блиских поклапања, како у свом крају нити у остатку српских земаља.

На додатном маркеру 449 има вредност 29, коју од хаплотипова са овим маркером имају још само Игњатијевштаци Маћешићи са Кордуна, који такође поседују и 385b=15 а припадају њима својственој подграни Z45848. Занимљиво је да су Вучинићу хаплотипски доста удаљени остали Никољштаци са подручја Крајине , па се тако од Козлице из Војнића разликује на чак 6 од 23 упоредивих маркера. Како наредних дана/недеља очекујемо да пристигну резултати Dante WGS тестова Козлице и Поповића из околине Бихаћа, видећемо да ли су G2a-Y128480 Никољштаци са подручја Крајине уопште припадници истог рода. Овако ми делује као могућа опција да су Вучинићи потекли од неког рода Игњатијевштака, што се може потврдити или демантовати само дубинским тестирањем.

Колико видим, Вучинићи су на подручју Горње Крајине били присутни само у Славском Пољу код Вргинмоста, што је претпостављам и село из којег потиче породица тестираног.

Препоруке за даље тестирање: Big Y-700, Dante WGS, Nebula.

Вучинићи су најкасније од друге половине XVIII века присутни у Моравцима (најмање 1 породична задруга), Сјеничаку (најмање 1 породична задруга) и Славском Пољу (најмање 4 породичне задруге), селима која гравитирају данашњем Вргинмосту и која су тек накнадно (1780-их година) ушла у састав Прве банске крајишке регименте. Вучинића је било и на подручју Друге банске крајишке регименте.

Временом је огранак из Мораваца (данашњи Бански Моравци) угашен, док су се огранци из Сјеничака (данашњи Доњи Сјеничак) и Славског Поља одржали до нашег времена. Нажалост, није ми позната крсна слава Вучинића из Доњег Сјеничака, али за Вучиниће из Славског Поља имам потврду да прослављају Никољдан. Било би добро када би се тестирани Вучинић јавио и разјаснио да ли потиче из Доњег Сјеничака или Славског Поља.

Пошто велики број родова из Сјеничака и Славског Поља прославља Никољдан, претпостављам да су неки од њих племенски повезани са Вучинићима (наравно, увек постоји шанса да тестирани није припадник изворних Вучинића). У поменутим селима није било родова који прослављају Игњатијевдан.

[Петар М. Демић]

25. Комљеновић, Часне Вериге апостола Петра, Чремушница, Вргинмост, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује веома снижену вредност маркера DYS635=20, као и повишене вредности маркера DYS389ii=32 и YGATAH4=12. Од хаплотипа претходно тестираног Комљеновића (Петровдан, Велики Градац/Глина, стара слава Часне Вериге) са FTDNA се на 13 упоредивих маркера разликује једино на маркеру DYS389ii, где хаплотип Комљеновића из Великог Градца има вредност 31. На стандардном броју маркера најближе поклапање има са Ћеркетом (Никољдан, Кадињани/Лакташи). Комљеновић је у табели Српског ДНК пројекта сврстан у род В3, док се у роду В1 налазе Булати из Баније (славе Митровдан), а у роду В2 су Ћеркета, Вулић и Чубриловић из шире околине Бањалуке (славе Никољдан). За сва три рода је карактеристична снижена вредност маркера DYS635=20.

Комљеновићи су прво братство које слави Часне Вериге, а да највероватније не припада генетичком роду Васојевића. Поред већ поменуте карактеристичне вредности маркера DYS635=20, хаплотипови Комљеновића се од хаплотипова огромне већине Васојевића разликују и на маркеру DYS389i, на коме Васојевићи имају повишену вредност 14, док Комљеновићи имају модалну вредност 13.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Тестираном бих препоручио да уради неки од дубљих тестова (WGS или BigY).

Комљеновићи који прослављају зимски и летњи Петровдан, потврђени су током друге половине XVIII века у селима Велики Градац (најмање 5 породичних задруга, славе летњи Петровдан), Чемерница (најмање 1 породична задруга, славе зимски Петровдан) и Чремушница (најмање 1 породична задруга, славе зимски Петровдан). Сва поменута села припадала су Првој банској крајишкој регименти.

У периоду од 1772. до октобра 1786. године, на подручју Чремушнице пописани су Лазо Комљеновић (1772), Матија Комљеновић (1778, 1784, 1785) и Јован Комљеновић (1785), сви из породичне задруге бр. 13.

На простору Прве банске крајишке регименте зимски Петровдан славили су, осим Комљеновића, још и Аћимовићи (Голиња), Вукичевићи (Чавловица) и Гриве (Брезово Поље), док су летњи Петровдан славили још и Беговићи (Беговићи), Вукичевићи (Блатуша), Шиму(н)лије (Јошавица) и Шпановићи (Влаховић). Видимо да оба Петровдана, поред Комљеновића, обележавају још и Вукичевићи (Блатуша и Чавловица).

[Петар М. Демић]

21. Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин, Вргинмост, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241>Y142744>YP4806

Припада роду Перенчевића. Ово је трећи тестирани припадник овог братства, а роду припада и Вукобратовић, који потиче од Перенчевића. Хаплотип тестираног је модалан за овај род са изузетком вредности маркера DYS458=16.

Тестирани је у упитнику навео да се 1737. помиње предак по имену Никола, који је имао сина Марка. Надимак породице је Кутлаче.

О Перенчевићима смо писали раније. Реч је о роду који је врло бројан и који је потврђен у Острожину током друге половине XVIII века (најмање 6 породичних задруга). У периоду од 1772. до октобра 1786. године, пописани су следећи Перенчевићи (по породичним задругама):

• 30 - Тадија Перенчевић (1772)
• 32 - Никола Перенчевић (1772, 1779, 1784, 1786)
• 33 - Иван Перенчевић (1772, 1778)
• 34 - Стојак Перенчевић (1772), Лука Перенчевић (1784)
• 35 - Мишљен Перенчевић (1772), Јован Перенчевић (1785)
• 36 - Марко Перенчевић (1772), Јандрија Перенчевић (1779, 1784, 1786), Јанко Перенчевић (1781, 1784)
• неутврђено - Тодор Перенчевић (1778), Михаило Перенчевић (1778)

Тестирани потиче из старе породичне задруге бр. 32 и самим тим је потомак или сродник хусара Николе Перенчевића (рођеног око 1738. године у Острожину):

[Петар М. Демић]

44. Сузић, Јовањдан, Горњи Жировац, Двор, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Тестирани је по хаплотипу најближи грани Z38456, али поседује повишену вредност маркера DYS570=21, док је модална вредност код ове гране 19 на том маркеру. Због тога бих препоручио SNP тест ради потврде припадности овој грани:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=16368

Нема превише блиских поклапања, а на три маркера (при чему је разлика на DYS570 за две вредности) разликује се од хаплотипа једног тестираног из Радишева код Србице, чији резултат још није објављен, као и хаплотипова следеће тројице тестираних:
Поповић, Никољдан, Грмушани/Двор на Уни
Матавуљ, Јовањдан, Грбавци/Градишка
Црљић, Ђурђевдан, Дервента
Сва четворица су у табели СДНКП сврстани као припадници гране Z38456.

Тестирани је навео да су Сузићи највероватније у 18. веку дошли у Горњи Жировац из Босне, где постоје одређени топоними који су називе добили по Сузићима (Сузића До, Сузића поток).

Сузићи су потврђени у Жировцу током друге половине XVIII века (најмање 2 породичне задруге). На подручју Прве банске крајишке регименте, Сузића са истом крсном славом било је и у Сјеничаку Ласињском, где су потврђени у истом периоду (најмање 2 породичне задруге).

Према подацима из периода од 1772. до октобра 1786. године, у селу су пописани следећи Сузићи (по породичним задругама):

• 68 - Петар Сузић (1772, 1778), Лука Сузић (1778)
• 69 - Кузман Сузић (1772)

Временом је на простору Жировца дошло до промене задружних бројева, па су Сузићи од 1781. године били на задружним бројевима 85 (одговара старом броју 69) и 86 (одговара старом броју 68):

• 85 - Кузман Сузић (1784), Пилип Сузић (1785)
• 86 - Стеван Сузић (1783, 1784), Петар Сузић (1784, 1785), Лука Сузић (1784), Арсенија Сузић (1785), Глиго Сузић (1785)

Осим Сузића, Јовањдан су у Жировцу прослављали још Божићи, Бурмуџије, Крњајићи и Ћорковићи, па би неко од њих могао бити племенски повезан са Сузићима (Крњајићи свакако нису, пошто посредно имамо њихов резултат).

[Црна Гуја]

92. Иванов, Јовањдан, Каменица, Димитровград

Припада хаплогрупи R1a-Z280, млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Осим повишене DYS438=12 нема неких специфичних вредности. Занимљиво је да најближе поклапање има са Дмитровићем из Превршца на Банији, од кога се разликује на само 1 од 23 маркера, али могуће је да се само ради о случајној сличности на мањем броју маркера. Од географски ближих поклапања ту су Милановић из Горњег Крчина код Варварина са славом Ђурђевдан (2/23), један нејавни резултат из околине Лебана (2/23), један нејавни резултат из околине Владичиног Хана са славом Јовањдан (3/23), Михајловић из Владичиног Хана са славом Никољдан (3/23), као и неколико припадника рода Г1, такозваних "R1а Дробњака" из околине Зубиног Потока са славом Ђурђевдан, од којих се такође разликује на 3 од 23 маркера (Степановић из Рујишта, Вучинић из Вељег Бријега и Костић из Пресеке). С обзиром да нико од наведених поклапања није SNP потврђен, препорука Иванову за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да им је породични надимак до четири генерације уназад био Тодорецини, а да постоје чак три верзије о даљем месту порекла породице по мушкој линији: Црна Гора, Западна Бугарска (Чипровци) и Косово (Гњилане).

[НиколаВук]

90. Петревски, Мратиндан ("Мартинија"), Арбиново, Дебарца

Припада хаплогрупи N1-TAT>L1026>Y13852. Невген предвиђач његовом хаплотипу даје преко 40% шансе да припада овој подграни N1 хаплогрупе, а и упоређивањем са модалним хаплотипом гране Y13852 на Yfull сам утврдио да дефинитивно са њим има најмање разлика на маркерима. Можда припада још нижој подграни Y319099, где се на Yfull стаблу налазе Мађар, Албанац и Чечен, али бих га због веће сигурности ипак оставио на Y13852 нивоу.

https://www.yfull.com/tree/N-Y13852/

Нема ближих поклапања у бази Српског ДНК пројекта и први је предвиђени припадник Y13852 у табели Српског ДНК пројекта. Ова подграна је карактеристична за ране Мађаре. На некрополи Карош II, лоцираној у североисточној Мађарској (жупанија Боршод-Абауј-Земплен), која потиче из 10. века односно из периода непосредно након насељавања Мађара у Панонију, у гробу 29 је пронађен скелет који припада грани N1-Y13852*. У питању је скелет млађег мушкарца (ознака К2-29), који је сахрањен са богатим прилозима и коњаничком опремом, уз делимични скелет коња, што је типични начин сахрањивања представника раномађарске елите. Више о овом археогенетском налазу се може прочитати у додатним материјалима рада "Whole genome analysis sheds light on the genetic origin of Huns, Avars and conquering Hungarians":

https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2022.01.19.476915v1.supplementary-material

Петревски је навео да је старије презиме његове породице било Андревски, а да им је породични надимак Татаровци. У етнографској литератури која се бави Арбиновом нисам успео да нађем родове који би имали наведени надимак, али постоје родови који славе "Мартинију", односно Мратиндан. У раду Јована Трифуноског "Охридско-струшка котлина" као слављеници ове славе су у Арбинову наведени родови Трпевци и Коњаровци, са 11 кућа, док се у необјављеном раду Бранислава Русића "Охридска област" као слављеници Мратиндана помињу Караџовци (4 к.), Коњаровци (7 к.), Ивановци (7 к.), Матевци или Смилевци (4 к.) и Ћубезијовци (5 к.). Сви ови родови су старинци села. С обзиром на генетички резултат, могло би се помишљати да су далеки преци тестираног Вардариоти, етничка група насељена током 10. века у долину Вардара од стране Византије, за коју се претпоставља куманско, печенешко али и мађарско порекло; ови Вардариоти су до краја 10. века христијанизовани, а потом су регрутовани као део царске гарде, односно као део чувара палате византијског цара, поред познатије Варјашке гарде. Надимци Татаровци (по Татарима) и Коњаровци (можда по граду Конија у Анадолији) би такође могли бити индикативни у светлу резултата. Топла препорука тестираном је да уради неки од дубинских тестова (Dante или Nebula WGS или FTDNA Big-Y700).

https://en.wikipedia.org/wiki/Vardariotai

[Христифор]

Надимак Татаровци доста тога говори. Дефинитивно је даље порекло азијско, Македонија је права егзотика у погледу генетике.

[Milan Jovic]

Здраво Милане без дубљих анализа не могу да се доноси такви закључци и да ли можете да нам кажете да ли знате ваше место порекла, где су ваши преци живели пре Власотинца?

Неколико генерација мојих предака су рођени у Власотинцу, тако да на жалост немам сазнања о томе где су моји преци живели пре Власотинца. Разговарао сам са неколико старијих чланова фамилије, али њима такође није познато место порекла предака пре Власотинца... тако да немам идеју како би могао да дођем до тог податка.

[Неродимац]

Неколико генерација мојих предака су рођени у Власотинцу, тако да на жалост немам сазнања о томе где су моји преци живели пре Власотинца. Разговарао сам са неколико старијих чланова фамилије, али њима такође није познато место порекла предака пре Власотинца... тако да немам идеју како би могао да дођем до тог податка.

Свакако је препорука за неки од напреднијих тестова да би дошли до више сазнања о вашим прецима јер не знамо чак ни ближе порекло. А да ли имате неки породични назив рода?

[Zor]

90. Петревски, Мратиндан ("Мартинија"), Арбиново, Дебарца

Припада хаплогрупи N1-TAT>L1026>Y13852. Невген предвиђач његовом хаплотипу даје преко 40% шансе да припада овој подграни N1 хаплогрупе, а и упоређивањем са модалним хаплотипом гране Y13852 на Yfull сам утврдио да дефинитивно са њим има најмање разлика на маркерима. Можда припада још нижој подграни Y319099, где се на Yfull стаблу налазе Мађар, Албанац и Чечен, али бих га због веће сигурности ипак оставио на Y13852 нивоу.

https://www.yfull.com/tree/N-Y13852/

 Занимљив резултат! Тешко је са N1 гранама често. L1034 је 481=21, занимљива грана N-FT12659 је 456=13.

 Село Арбиново се јавља у османским дефтерима Охридског санџака из 1516., 1530., 1582., 1613. у нахији Дебарца, и звало се тада Хрбино.
 1582. у селу скоро сви имају уобичајена словенска имена, Шула/Шола је необичније. Нека вуку више на српски простор, нпр. Милош, Оливер па и Бошко, као да је ту српска средњевјековна држава имала јачи утицај.

[Црна Гуја]

94. Васић, Јовањдан, Пожарница, Тузла

Припада хаплогрупи Q, према процени НевГена највероватније грани L56>Y2659>Y2700>L940>L932. Може се рећи да поседује прилично уникатан хаплотип јер нема ниједно блиско поклапање ни у табели пројекта, ни у иностраним базама. Апсолутна препорука за неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер се на други начин не може доћи до информација о припадности млађој подграни. Тестирани је у упитнику навео да је најстарији познати предак Јован Васић рођен око 1820. у Пожарници, а да су по породичном предању даљим пореклом из (околине) Требиња.

[НиколаВук]

Занимљив резултат! Тешко је са N1 гранама често. L1034 је 481=21, занимљива грана N-FT12659 је 456=13.

 Село Арбиново се јавља у османским дефтерима Охридског санџака из 1516., 1530., 1582., 1613. у нахији Дебарца, и звало се тада Хрбино.
 1582. у селу скоро сви имају уобичајена словенска имена, Шула/Шола је необичније. Нека вуку више на српски простор, нпр. Милош, Оливер па и Бошко, као да је ту српска средњевјековна држава имала јачи утицај.

Хаплотип Петревског има вредност 13 на DYS456, па је могуће да припада нижој подграни FT12659.

[Црна Гуја]

Хаплотип Петревског има вредност 13 на DYS456, па је могуће да припада нижој подграни FT12659.

Врло могућа је и припадност грани FT247100 у којој су Албанац и Чечен, чини ми се да је поклапање STR маркера још боље:

https://www.yfull.com/tree/N-FT247100/

У сваком случају без икакве сумње припадају изворно угарској грани.

[Zor]

Хаплотип Петревског има вредност 13 на DYS456, па је могуће да припада нижој подграни FT12659.

 Имају на FTDNA двојица Грка, један је овај са YFull стабла, други је само радио N-L1034+ а има исто 456=13 (14 доминира иначе код велике већине N1).

 Могли би бити Вардариоти обзиром и на мађарску конекцију, Кумани се јављају нешто касније (на границе Русије тек средином 11 в.).

[Ивица Јовановић]

90. Петревски, Мратиндан ("Мартинија"), Арбиново, Дебарца

Припада хаплогрупи N1-TAT>L1026>Y13852. Невген предвиђач његовом хаплотипу даје преко 40% шансе да припада овој подграни N1 хаплогрупе, а и упоређивањем са модалним хаплотипом гране Y13852 на Yfull сам утврдио да дефинитивно са њим има најмање разлика на маркерима. Можда припада још нижој подграни Y319099, где се на Yfull стаблу налазе Мађар, Албанац и Чечен, али бих га због веће сигурности ипак оставио на Y13852 нивоу.

https://www.yfull.com/tree/N-Y13852/

Нема ближих поклапања у бази Српског ДНК пројекта и први је предвиђени припадник Y13852 у табели Српског ДНК пројекта. Ова подграна је карактеристична за ране Мађаре. На некрополи Карош II, лоцираној у североисточној Мађарској (жупанија Боршод-Абауј-Земплен), која потиче из 10. века односно из периода непосредно након насељавања Мађара у Панонију, у гробу 29 је пронађен скелет који припада грани N1-Y13852*. У питању је скелет млађег мушкарца (ознака К2-29), који је сахрањен са богатим прилозима и коњаничком опремом, уз делимични скелет коња, што је типични начин сахрањивања представника раномађарске елите. Више о овом археогенетском налазу се може прочитати у додатним материјалима рада "Whole genome analysis sheds light on the genetic origin of Huns, Avars and conquering Hungarians":

https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2022.01.19.476915v1.supplementary-material

Петревски је навео да је старије презиме његове породице било Андревски, а да им је породични надимак Татаровци. У етнографској литератури која се бави Арбиновом нисам успео да нађем родове који би имали наведени надимак, али постоје родови који славе "Мартинију", односно Мратиндан. У раду Јована Трифуноског "Охридско-струшка котлина" као слављеници ове славе су у Арбинову наведени родови Трпевци и Коњаровци, са 11 кућа, док се у необјављеном раду Бранислава Русића "Охридска област" као слављеници Мратиндана помињу Караџовци (4 к.), Коњаровци (7 к.), Ивановци (7 к.), Матевци или Смилевци (4 к.) и Ћубезијовци (5 к.). Сви ови родови су старинци села. С обзиром на генетички резултат, могло би се помишљати да су далеки преци тестираног Вардариоти, етничка група насељена током 10. века у долину Вардара од стране Византије, за коју се претпоставља куманско, печенешко али и мађарско порекло; ови Вардариоти су до краја 10. века христијанизовани, а потом су регрутовани као део царске гарде, односно као део чувара палате византијског цара, поред познатије Варјашке гарде. Надимци Татаровци (по Татарима) и Коњаровци (можда по граду Конија у Анадолији) би такође могли бити индикативни у светлу резултата. Топла препорука тестираном је да уради неки од дубинских тестова (Dante или Nebula WGS или FTDNA Big-Y700).

https://en.wikipedia.org/wiki/Vardariotai

Wow! Pakako??  Sjajan rezultat, i istorijski i prostorni kontekst.

[CosicZ]

90. Петревски, Мратиндан ("Мартинија"), Арбиново, Дебарца

Припада хаплогрупи N1-TAT>L1026>Y13852. Невген предвиђач његовом хаплотипу даје преко 40% шансе да припада овој подграни N1 хаплогрупе, а и упоређивањем са модалним хаплотипом гране Y13852 на Yfull сам утврдио да дефинитивно са њим има најмање разлика на маркерима. Можда припада још нижој подграни Y319099, где се на Yfull стаблу налазе Мађар, Албанац и Чечен, али бих га због веће сигурности ипак оставио на Y13852 нивоу.

https://www.yfull.com/tree/N-Y13852/

Нема ближих поклапања у бази Српског ДНК пројекта и први је предвиђени припадник Y13852 у табели Српског ДНК пројекта. Ова подграна је карактеристична за ране Мађаре. На некрополи Карош II, лоцираној у североисточној Мађарској (жупанија Боршод-Абауј-Земплен), која потиче из 10. века односно из периода непосредно након насељавања Мађара у Панонију, у гробу 29 је пронађен скелет који припада грани N1-Y13852*. У питању је скелет млађег мушкарца (ознака К2-29), који је сахрањен са богатим прилозима и коњаничком опремом, уз делимични скелет коња, што је типични начин сахрањивања представника раномађарске елите. Више о овом археогенетском налазу се може прочитати у додатним материјалима рада "Whole genome analysis sheds light on the genetic origin of Huns, Avars and conquering Hungarians":

https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2022.01.19.476915v1.supplementary-material

Имају још ближег раног Мађара https://discover.familytreedna.com/y-dna/N-PRX35/tree . Али Албанац и Чечен би по времену када је вероватно живео њихов најближи заједнички предак могли бити потомци неког Бугарина или Алана ( Јаса).

https://www.yfull.com/tree/N-Y13850/
https://discover.familytreedna.com/y-dna/N-Y13850/tree
https://www.23mofang.com/ancestry/ytree/N-Y13850
https://www.theytree.com/tree/N-Y13850
Неке подгрупе се јављају и у Казахстану и Кини, па би можда и Хуни или Авари дошли у обзир.

[НиколаВук]

94. Васић, Јовањдан, Пожарница, Тузла

Припада хаплогрупи Q, према процени НевГена највероватније грани L56>Y2659>Y2700>L940>L932. Може се рећи да поседује прилично уникатан хаплотип јер нема ниједно блиско поклапање ни у табели пројекта, ни у иностраним базама. Апсолутна препорука за неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), јер се на други начин не може доћи до информација о припадности млађој подграни. Тестирани је у упитнику навео да је најстарији познати предак Јован Васић рођен око 1820. у Пожарници, а да су по породичном предању даљим пореклом из (околине) Требиња.

Видим да у низводним гранама од L932 има Дунганаца (други назив Хуи, Кинези муслимани са јаким централноазијским упливом) и Осетина (Алана), што се тиче народа степско-номадског порекла, као и археогенетски налаз из Краснојарске области у Русији (I6717), датован отприлике у касно бронзано доба (1400-1300 п.н.е.).

https://www.yfull.com/tree/Q-L932/

[Крни Јелац]

152. Живковић, Ђурђевдан, Јеринићи/Плужине

Припада хаплогрупи I2-PH908. Са раније тестираним Живковићем из Старе Бање/Медвеђа(колонисти из Пиве) има пуно поклапање на 23 марекра. Од карактеристичних маркера издвајају се DYS390=25, DYS391=10, DYS576=17, DYS481=28. Неке од ових карактеристичних вриједности Живковићи дијеле са Пејовићем, Срђевдан из Веленића/Фоча, па би с обзиром и на географску блискост могла постојати веза између ових родова.

Предање Живковића говори о поријеклу од Церовића из Тушине у Дробњаку, али предање по свему судећи није тачно јер Церовићи припадају другој хаплогрупи. Матица Живковића је у насељу Јеринићи у Пиви. Огранци Живковића у Пиви су Ликићи и Гашовићи, а има и огранака са посебним презименима исељених у Босну.

Милановићи из Фоче (села Рисјак, Грандићи, Закмур) са славом Ђурђевдан имају предање да са Живковићима и Гашовићима из Црквичког Поља имају заједничке претке - Церовиће.

[drajver]

106. Андрић, Јовањдан, Дрежник/Ужице

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA73226. Посједује потпуно модални хаплотип за ову хаплогрупу, са већим бројем пуних поклапања, тако да се на основу хаплотипа не могу успоставити специфичније везе. Од географски најближих са којим постоји блиskо поклапaње могу се поменути Божовићи и Јанковићи, Никољдан, из Лопаша/Пожега, са разликом 2/23. Андрићи су први род у овој грани који слави Јовањдан. Више о хаплогрупи Андрића може да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/

Тестирани је оставио само податак о мјесту поријекла, без предања. У етнографској литератури нисam успио наћи било какве податке о Андрићима из Дрежника. Дрежник као насеље је обрађен, али аутор у њему није навео Андриће. Наведене су само двије фамилије које славе Јовањдан- Цвијовићи, поријеклом из Подблаћа, Пљевља и Жерaвчићи, поријеклом из Пиве. У неким другим изворима види се да су Андрићи у Дрежнику били присутни током 19. вијека. На Златибору, у околини Дрежника, има Андрића који славе друге славе.

[Селаковић]

106. Андрић, Јовањдан, Дрежник/Ужице

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA73226. Посједује потпуно модални хаплотип за ову хаплогрупу, са већим бројем пуних поклапања, тако да се на основу хаплотипа не могу успоставити специфичније везе. Од географски најближих са којим постоји бликсо поклапње могу се поменути Божовићи и Јанковићи, Никољдан, из Лопаша/Пожега, са разликом 2/23. Андрићи су први род у овој грани који слави Јовањдан. Више о хаплогрупи Андрића може да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/

Тестирани је оставио само податак о мјесту поријекла, без предања. У етнографској литератури нисма успио наћи било какаве податке о Андрићима из Дрежника. Дрежник као насеље је обрађен, али аутор у њему није навео Андриће. Наведене су само двије фамилије које славе Јовањдан, Цвијовићи, поријеклом из Подблаћа, Пљевља и Жервчићи, поријеклом из Пиве. У неким другим изворима види се да су Андрићи у Дрежнику били присутни током 19. вијека. На Златибору, у околини Дрежника, има Андрића који славе друге славе.

Због овога сам и ја питао кад је изашао списак да ли је сигурно слава Јовањдан.

Постоји могућност да је један огранак Ненадића (Јовањдан, Љубање) понео презиме Андрић, па да је неко од те фамилије доспео у Дрежник. Друго објашњење немам.

[Селаковић]

Због овога сам и ја питао кад је изашао списак да ли је сигурно слава Јовањдан.

Постоји могућност да је један огранак Ненадића (Јовањдан, Љубање) понео презиме Андрић, па да је неко од те фамилије доспео у Дрежник. Друго објашњење немам.

Ипак нису у питању ови. Андрићи у Дрежнику постоје посебно, са славом Јовањдан, али дошли су позно, 1870их, тек после Бабинске буне. Данило Станојевић претпоставља да је слава због имања промењена.

[drajver]

Ипак нису у питању ови. Андрићи у Дрежнику постоје посебно, са славом Јовањдан, али дошли су позно, 1870их, тек после Бабинске буне. Данило Станојевић претпоставља да је слава због имања промењена.

Зна ли се одакле су дошли?

[drajver]

108. Веселић, Ђурђевдан, Сремски Карловци

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује модалан хаплотип за род Дробњака, и смао на основу хаплотипа не могу се сигурније одређивати ближе везе са другим породицама из овог рода.  Међу слављеницима Ђурђевдана, Веселићу су најближи Јањатовићи из Сомбора, са којима Веселић има пуно поклапање. На подручју Срема најближи су му Свилокоси из Лаћарка (1/23), који такође славе Ђурђевдан. За одређивање ближе повезаности са овим породицама, било би неопходно урадити дубинске тестове. О хаплогрупи којој припада Веселић више може да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/

Покушао сам пронаћи неке податке о Веселићима, али безуспјешно. Ако неко има неки податак, нека напише.

[Селаковић]

Зна ли се одакле су дошли?

Данило није био сигуран када смо кратко разговарали. Свакако су првобитно били негде јужније, онда су се задржали кратко (неколико деценија, можда и ~50 година) у околини Нове Вароши пре него што су стигли до Дрежника.

[НиколаВук]

113. Луковић, Никољдан, Бања, Аранђеловац

Припада хаплогрупи I2b-Y283553 (L415), роду А. Ово би био тек трећи јавни припадник ове гране I2 хаплогрупе у табели СДНКП, која је једна од најређих у светским размерама, а четврти ако се рачуна и један нејаван резултат. Заједнички чинилац овог рода би, осим припадности овој реткој грани, била и слава Никољдан. Најмање разлика на маркерима има са нејавним резултатом из околине Рибника у Босанској Крајини, две разлике на додуше само 17 упоредивих маркера, док највише разлика (5 на упоредивих 25) има са Аничићем из Дебеље код Нове Вароши, јединим који је урадио тест целог генома и на основу чијег резултата је грана Y283553 издвојена на Yfull стаблу. Са Ђорђевићем из Бањице код Чачка има 3 разлике на упоредивих 23 маркера. Карактеристика његовог хаплотипа у односу на Аничића и Ђорђевића би била благо снижена вредност маркера DYS576=16 и DYS570=18 (код Аничића и Ђорђевића ова два маркера имају вредности 17 и 19).

https://www.yfull.com/tree/I-Y283553/

Тестирани је оставио податке да су Луковићи (старо презиме Бојовићи) у Бању дошли од Сјенице, што је податак преузет из етнографске литературе (Боривоје М. Дробњаковић, "Јасеница"). Такође је навео да су им род Пајевићи из Врбичке Реке код Аранђеловца, који су исто досељени од Сјенице. Ово предање је највероватније тачно, ако се под "Сјеницом" узме и околина Нове Вароши, имајући у виду резултат Аничића. С обзиром да Аничићи из Дебеље по предању забележеном у етнографској литератури (Љубомир Ж. Мићић "Златибор - антропогеографска испитивања") припадају роду Мунигуза којима је матица село Ојковица код Нове Вароши, могао би се извести закључак да цео овај разгранати старовлашки род са својим исељеним огранцима припада хаплогрупи I2b-L415. Препорука за тестираног је да уради неки од дубинских тестова (Dante или Nebula WGS или FTDNA Big Y700) како би се овај занимљиви род још боље испрофилисао.

https://www.poreklo.rs/2013/07/28/poreklo-prezimena-selo-banja-aran%C4%91elovac/?script=cir

https://www.poreklo.rs/2014/03/21/poreklo-prezimena-selo-ojkovica-nova-varos/?script=cir

[Ивица Јовановић]

Браво за Луковића! Ценим да ће ићи у Пројекат истраживања ретких подграна Y-ДНК хаплогрупа, мада како је кренуло изгледа не тако ретких 

[drajver]

126. Раца, Мратиндан, Мрчевци/Лакташи

Припада хаплогрупи I1-Z63, највјероватније грани I1-Y7627. Најближе му је поклапање са необјављеним тестираним из Хртковаца, који такође слави Мратиндан. Овај тестирани припада колонистичкој породици, али нисма успио лоцирати одакле је тачно доселио у Хртковце. Тестирани мратинштак и Раца имају нешто вишу вриједност DYS458=17. Раца посједује нешто специфичнију вриједност DYS439=10, што може бити и скоријa приватна промјена. По укупном хаплотипу, Раци су сљедећи најближи Ђилас из околине Доњег Лапца и католик Крајновић из Бруснице код Брода. Од Раце се разликују на 4/23. Ђилас би могао бити занимљив и због географске бликсости са матичним подручјем Раца. У сваком случају, припадност Раца грани I1-Z63>Y7627 требало би провјерити дубинским или SNP тестом.

Матично подручје Раца је Босанско Грахово, по свему судећи насеље Ресановци. Такво мјесто поријекла уписао је и тестирани. По шематизму из 1882. године, за Раце у Ресановцима је уписано да славе Стевањдан, али могуће да се ту ради о грешци, тј. да се ради о слављењу св.Стефана Дечанског или Мратиндана. Из овог свог матичног подручја Раце су се помјерале према сјевероистоку и значајније су населили простор Бјелајског и Бравског Поља, и Лијевча. Милан Карановић је Раце повезивао са осталим породицама у Крајини које славе Мратиндан, али су генетички резултати показали да повезивање само на основу славе није поуздано.

[drajver]

Данило није био сигуран када смо кратко разговарали. Свакако су првобитно били негде јужније, онда су се задржали кратко (неколико деценија, можда и ~50 година) у околини Нове Вароши пре него што су стигли до Дрежника.

Ако је мијењана слава, тешко ће се са оваквим хаплотипом ући у траг везе са другим породицама, јер је свима близак. Са Пантелијевштацима нпр. има потпуно поклапање.

[Небојша]

126. Раца, Мратиндан, Мрчевци/Лакташи

Припада хаплогрупи I1-Z63, највјероватније грани I1-Y7627. Најближе му је поклапање са необјављеним тестираним из Хртковаца, који такође слави Мратиндан. Овај тестирани припада колонистичкој породици, али нисма успио лоцирати одакле је тачно доселио у Хртковце. Тестирани мратинштак и Раца имају нешто вишу вриједност DYS458=17. Раца посједује нешто специфичнију вриједност DYS439=10, што може бити и скоријa приватна промјена. По укупном хаплотипу, Раци су сљедећи најближи Ђилас из околине Доњег Лапца и католик Крајновић из Бруснице код Брода. Од Раце се разликују на 4/23. Ђилас би могао бити занимљив и због географске бликсости са матичним подручјем Раца. У сваком случају, припадност Раца грани I1-Z63>Y7627 требало би провјерити дубинским или SNP тестом.

Раце су тестиране и на 23andMe, припадају подграни I1-Z63>Y6228, па бих рекао да је припадност I-Y7626 мање-више сигурна. Треба видети само коме су ближи од оне две крајишке групе.

[drajver]

Раце су тестиране и на 23andMe, припадају подграни I1-Z63>Y6228, па бих рекао да је припадност I-Y7626 мање-више сигурна. Треба видети само коме су ближи од оне две крајишке групе.

Ближи су Ђиласима свакако.

[Шарпланинац]

Занимљив резултат! Тешко је са N1 гранама често. L1034 је 481=21, занимљива грана N-FT12659 је 456=13.

 Село Арбиново се јавља у османским дефтерима Охридског санџака из 1516., 1530., 1582., 1613. у нахији Дебарца, и звало се тада Хрбино.
 1582. у селу скоро сви имају уобичајена словенска имена, Шула/Шола је необичније. Нека вуку више на српски простор, нпр. Милош, Оливер па и Бошко, као да је ту српска средњевјековна држава имала јачи утицај.

Ima prezime Hrbinic u Bosni. Oni su muslimani testirani E-V13. Neznam dali to ima neke veze sa selom Hrbinovo.

[НиколаВук]

125. Јевтић, Митровдан, Брестовац, Бојник

Припада хаплогрупи I2-M223>L801>CTS6433>Z78. Предвиђач Невген даје могућност од преко 97% за припадност овој подграни, па сам га ту уврстио као њеног првог предвиђеног припадника у табели Српског ДНК пројекта. Свакако би било пожељно да тестирани уради неки од дубинских тестова (Dante или Nebula WGS или FTDNA Big Y700) како би се добила прецизнија профилизација његове линије. Нема никог нарочито блиског међу припадницима CTS6433 гране у табели, од свих се разликује на по 7-8 или више маркера. Подграна Z78 има бронзанодопску старост (око 3400 год. пре садашњости према Yfull-у, односно око 1400. год. п.н.е.) и њени носиоци су углавном припадници германских народа (Немци, Швеђани, Енглези, итд.).

https://www.yfull.com/tree/I-Z78/

Тестирани није оставио податке о пореклу. У раду Јована В. Јовановића "Пуста Река" се у Брестовцу не помињу Јевтићи, а нажалост се не помиње ни које славе прослављају обрађени родови, па се због тога не може знати коме од побројаних родова би могао да припада Јевтић. Већина родова у селу је досељено (вероватно након 1878.) из места Клисура близу бугарске границе, у општини Сурдулица.

https://www.poreklo.rs/2017/06/11/poreklo-prezimena-selo-brestovac-bojnik/

[Црна Гуја]

102. Вранов, Аранђеловдан, Вишњићево, Шид

Припада хаплогрупи R1a, млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Иако је снижена вредност DYS481=20 на први поглед указивала на грану Y2613>YP6098>BY149000, Вранов поседује велики број за ову грану немодалних вредности (DYS391=11, DYS389II=32, DYS448=21, Y-GATA-H4=12, DYS549=13, DYS635=24), па је вероватноћа да јој заиста припада изузетно мала. НевГен даје преко 99% шансе да припада неподржаној/неоткривеној грани, а ни у бази пројекта нема ниједно ближе поклапање са мање од 6 разлика на 23 упоредива маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).

[Црна Гуја]

105. Тошић, Никољдан, Петровац, Пирот

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Поседује модалан хаплотип, без неких карактеристичних вредности, па не чуди да има потпуно поклапање на 23 маркера са Медићем из Цетине код Цивљана, а врло блиска поклапања има и са већином других припадника ове гране. Од тестираних који су му географски ближи, блиско поклапање има са Стаменковићем из Тулова код Лесковца (Алимпијевдан) и Матејићем из Секурича код Рековца (Петковдан), од којих се разликује на 2 од 23, и са Живковићем из Гара код Гаџиног Хана (Никољдан) и Биџићем из Власотинца (Св. Ђорђе посни), од који се разликује на 3 од 23 маркера. Сви су смештени у род Д. С обзиром да нико од припадника овог рода није дубински тестиран, препорука за Тошића је WGS или BigY-700 тест. Нисам пронашао детаљније податке о становништву Петровца, а сам тестирани је у упитнику навео само да им је родовски/племенски надимак Панђеловци.

[Црна Гуја]

116. Вилић, Никољдан, Брајићевићи, Гацко

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FTB285270. Хаплотип је врло близак модалном, једине две вредности које благо одударају су снижене DYS458=15 и DYS481=24. Од припадника ове гране са подручја Херцеговине, Вилићу је најближи Младић из Калиновика (Ђурђевдан), од ког се разликује на 2 од 23 маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од Жарковића из Крушчице код Калиновика (Никољдан) и двојице Драшковића из Улога код Калиновика и Сливље код Гацког (Никољдан), као и од Шолаје из Надинића код Гацког (Томиндан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су по предању дошли пре 200 година из Црне Горе, као и да се део фамилије потурчио и променио презиме у Крвавац. У тексту о Брајићевићима записано је следеће:

Вилићи су из Грачанице. Један брат је био сулуд, потурчио се па истјерао браћу. Има их у Братачу, Улогу и Зворнику.

https://www.poreklo.rs/2022/08/25/poreklo-prezimena-selo-brajicevici-gacko/

[Милош]

81. Сарачевић, Лучиндан, Љутовница, Горњи Милановац
 
Припада хаплогрупи I2-FT190799 >Y189944>Y250780, роду Никшића, највероватније грани A29200, која карактерише братство Булатовића. Поседује вредности 458=16 и 481=29, које дели са Тодоровићем из Орашца код Аранђеловца и Булатовићем из Пожње код Колашина. Сарачевић има и једну своју карактеристику, врло ретку вредност 10 на 549.

Предање о пореклу говори да су из Дробњака, од Сјенице, док је универзитетски професор Б. Ж. Милојевић, који је од овог рода, Миленку Филиповићу пренео предање о Никшићкој Жупи.

"Вулиновићи је заједничко старо презиме родовске групе, чији је родоначелник био Вулин, који је дошао из Никшићке Жупе. Вулин је дошао са три сина; Милованом, Дмитром и Н, вероватно у другој половини 18. века. Брат му је отишао у Бершиће (Тадићи). Сви Вулонови потомци славе Лучиндан. То су: Радојчићи, Милојевићи, Филиповићи, Савићи, Максимовићи, Сарачевићи и Поповићи, последњи без мушких чланова".
https://www.poreklo.rs/2015/01/06/poreklo-prezimena-selo-ljutovnica-gornji-milanovac/

Према овом резултату рекао бих да су пореклом Ровчани.

Свакако Сарачевићу предлажем неки од напреднијих тестова или потврду гране А29200 код Yseq-a.

[Црна Гуја]

122. Жујовић, Аранђеловдан, Врачевић, Лајковац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y33>CTS8816>L1280>Y5647. Поседује обе за ову грану карактеристичне вредности, DYS385=11-13 и DYS643=9. Са претходно тестираним Жујовићем из истог села има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700), како би се установила најмлађа грана којој припадају Жујовићи, као и удаљеност од осталих десеторице Срба у овој грани који су већ урадили дубинско тестирање. Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Корита код Бијелог Поља, одакле су досељени 1809. године, као и да припадају братству Пајевића. Наведена је и претпоставка да су старином Пипери, што бар из генетичке перспективе није тачно, јер род Пипера припада сасвим другој хаплогрупи (R1b-Z2705). Не може се наравно искључити могућност да су преци Жујовића били део племена Пипера, или да су у одређеном периоду живели на територији Пипера. Занимљиво је да је код раније тестираног Жујовића забележено предање да су даљим пореклом из Корита код Билеће (вероватно се ради о грешци), и да им је старије презиме Вуксановић. С обзиром да је тестирани и аутор монографије о Врачевићу, пренећу детаљније део који се односи на Жујовиће:

Породица Жујовић ближим пореклом потиче из Корита, предела на Пештерској висоравни, између Сјенице и Бијелог Поља. Предак Жујовића, по надимку Жујо, према неким записима, живео је у другој половини XVII века (мада постоји и основана претпоставка да је рођен почетком XVII века).
 
Даљим пореклом, према предању које је остало сачувано међу њиховим сродницима из Неменикућа, Жујовићи потичу из српског племена Пипера.
 
Жујов син звао се Никола Пипер и по њему су неки Жујовићи једно време носили презиме Николић, што је почетком XIX века случај био и у Врачевићу. Невелико племе Пипера настањује међуречје Мораче и Зете у Црној Гори.
 
Набрајајући најзначајније породице Србије XIX века, историчар Владимир Ћоровић потврђује ово предање и наводи да су из Пипера пореклом Узун Мирко Апостоловић и Жујовићи. Да су Жујовићи заиста пореклом из племена Пипера,
говори и њихова крсна слава – Аранђеловдан, заједничка свим Пиперима, осим Пипера Лужана који славе Ђурђиц.
 
Чињеницу да су Жујовићи живели међу Васојевићима, наглашавали су летописци овог великог српског племена. Тако др Јагош Вешовић Жујовиће убраја међу братства Новаковића, потомке Васовог сина Новака (предање каже да је Васо поред њега имао још и синове: Раја, Мија и Ђура). Већина Васојевића, такође, слави Аранђеловдан. Занимљиво је и да једно од братстава Новаковића у Васојевићима носи презиме Николић.
 
Већина Жујовића је, према до сада познатим подацима, у Врачевић насељена 1809. године, након Карађорђеве опсаде Сјенице и Новог Пазара и боја на Суводолу, мада их је у овим крајевима било још 1804. године (прота Радојица у Шумадији је био почетком Карађорђевог устанка). У сродству су са Жујовићима са Космаја и онима који су били насељени у Гружи. Братства Жујовића, формирана у Врачевићу, слично као и у селима Космаја и Груже, имају
несумњиво исто порекло...

Љубомир Павловић у Врачевићу је чуо и потом објавио да су Жујовићи са Дробњачких корита и да су се у Врачевић доселили Жујо, Вуксан и Радоња.
 
ПОЈАШЊЕЊЕ
 
Захваљујући "Белешкама" Младена Жујовића, објављеним 1902. године у Београду, нема сумње да су се Жујовићи са Корита код Сјенице и Бијелог Поља 1809. године у Гружу и Врачевић, а из Груже 1826. прешли на Космај, где ће им се придружити једна грана првобитно насељена у Врачевићу (Миле Недељковић).
 
У Врачевићу међу Жујовићима заиста постоје братства Вуксановића и Радоњића, али је најстарији до сада познати Вуксан живео у првој половини 19. века. Њиве мојих Пајевића (Паја би, судећи према дефтерима, требало да је био Вуксанов синовац) и данас су уз њиве Вуксановића, а у ваљевском архиву чува се судска бекешка о спору Паје са стрицем Вуксаном око неке њиве 1839. године.
 
Жујо је, са друге стране, према читуљи Жујовића коју су чували наши космајски па београдски рођаци, живео у 17. веку и имао сина Николу Пипера. Миле Недељковић, који је био мој драги колега и пријатељ, говорио ми је да то не значи нужно да су Жујовићи заиста Пипери.
 
Извесно је да је већ након стотинак година народно памћење у овом случају почело да сажима време и догађаје.
 
Мени је тренутно најзагонетније помињање Дробњачких Корита код Љубе Павловића и могућност да су Корита код Сјенице, где су моји несумњиво живели у 17. и 18. веку, све до сеобе у Шумадију и ваљевску Колубару за време Првог устанка, можда, били успутна станица њихове шире миграције из Дробњака.

https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEd2x1enhUMjg4YXM/view?resourcekey=0-YMldzqs2IgubzmMdZlQ68g

[Lykos]

81. Сарачевић, Лучиндан, Љутовница, Горњи Милановац
 
Припада хаплогрупи I2-FT190799 >Y189944>Y250780, роду Никшића, највероватније грани A29200, која карактерише братство Булатовића. Поседује вредности 458=16 и 481=29, које дели са Тодоровићем из Орашца код Аранђеловца и Булатовићем из Пожње код Колашина. Сарачевић има и једну своју карактеристику, врло ретку вредност 10 на 549.

Предање о пореклу говори да су из Дробњака, од Сјенице, док је универзитетски професор Б. Ж. Милојевић, који је од овог рода, Миленку Филиповићу пренео предање о Никшићкој Жупи.

"Вулиновићи је заједничко старо презиме родовске групе, чији је родоначелник био Вулин, који је дошао из Никшићке Жупе. Вулин је дошао са три сина; Милованом, Дмитром и Н, вероватно у другој половини 18. века. Брат му је отишао у Бершиће (Тадићи). Сви Вулонови потомци славе Лучиндан. То су: Радојчићи, Милојевићи, Филиповићи, Савићи, Максимовићи, Сарачевићи и Поповићи, последњи без мушких чланова".
https://www.poreklo.rs/2015/01/06/poreklo-prezimena-selo-ljutovnica-gornji-milanovac/

Према овом резултату рекао бих да су пореклом Ровчани.

Свакако Сарачевићу предлажем неки од напреднијих тестова или потврду гране А29200 код Yseq-a.

Хвала на детаљном одговору, да ли се код вас или негде у Београду могу урадити неки од напреднијих тестова, или потврда гране А29200?

[Црна Гуја]

128. Грубор, Ђурђевдан, Бастаси, Дрвар

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>FGC13681>YP951. Поседује практично модалан хаплотип, једина вредност која одудара је DYS385=11-15 уместо модалне 11-14. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б, које одликује слава Ђурђевдан, од већине њих се разликује на 2-3 од 23 маркера. Од раније тестираног Грубора из Дрвара разликује се на 2, а од Грубора из Босанског Петровца на 3 од 23 маркера. Препорука Грубору је дубинско тестирање (WGS или BigY-700), јер је до сада само један припадник ове гране урадио дубински тест, па њен српски огранак није још увек у потпуности генетички профилисан. Грубори су у Бастасе досељени из Плавна:

Грубори (26 к.) славе Ђурђевдан. Доселили из Плавна пре 120—140 г. Кућа им била у Жупи, а горе под планином држали наслане и имали по 500 оваца, 30 коња н 60 говеди.

https://www.poreklo.rs/2013/09/01/poreklo-prezimena-selo-bastasi-drvar/

https://www.poreklo.rs/2016/03/21/stanovnistvo-sela-plavno-u-dalmaciji-sredinom-19-vijeka-prema-maticnim-knjigama-1845-1859-godine/

[Иван Вукићевић]

103. Рајић, Никољдан, Калаузовићи, Соколац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује вредност маркера DYS385=15-20 коју нема ниједан припадник хаплогрупе Е на пројекту. Поред ове вредности, за грану FGC11450 нетипична је и вредност маркера DYS635=21. Због тога бих тестираном препоручио да поручи SNP тест којим би потврдио припадност грани FGC11450:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2490
На три маркера се разликује од хаплотипова Поповића (Аранђеловдан, Опарић/Рековац), Вранића (Томиндан, Баја/Мађарска) и Стојановића (Јовањдан, Липовица/Власотинце).

Рајићи важе за староседеоце на Романији, а према сопственом предању су на том простору живели и у време доласка Турака. Памте као најдаљег претка неког војводу Угљешу, кога због свог имена везују за Угљешу Мрњавчевића.

[Црна Гуја]

132. Михаиловић, Аранђеловдан, Кладово

Припада хаплогрупи R1a, а НевГен врло јаку предикцију даје за припадност грани L664>YP287, која колико ми је познато није забележена на овим просторима, а јавља се скоро искључиво у западној Европи. Од неких карактеристичних вредности истичу се DYS385=11-13, DYS448=19 и DYS635=24. Михаиловић нема ближих поклапања у бази пројекта, док са неколико хаплотипова из Енглеске има прилично блиска поклапања са само 2 разлике на 23 маркера. Препорука је да се уради неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700) како би се прецизно установила терминална грана којој Михаиловићи припадају. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, а у самом Кладову не помињу се Михаиловићи са славом Аранђеловдан.

https://www.poreklo.rs/2015/10/10/poreklo-prezimena-varos-kladovo/

[Црна Гуја]

133. Шаренац, Аранђеловдан, Доњи Давидовићи, Билећа

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP4278>Y109474>BY30743>Y144943, роду Шаренаца. Поседује модалан хаплотип, без неких специфичних вредности. Са већином припадника рода А има врло блиска поклапања (1-3 маркера разлике). Када су у питању раније тестирани са презименом Шаренац, са Шаренцем из Степена код Гацког има потпуно поклапање на 22 маркера, од Шаренца из Давидовића код Билеће разликује се на само 1 од 23, а од Шаренца из Кута код Билеће на 2 од 20 упоредивих маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). О роду Шаренаца опширно је писано на форуму, а детаљно је обрађен и у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=662.0

[Милош]

95. Павловић, Јовањдан, Добрње, Петровац на Млави

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних маркера: 390=25, 19=17, 570=20, 549=12, 635=24. Нема ближих поклапања у табели Српског ДНК пројекта. Ни у иностраним базама нисам нашао сличан хаплотип. Можда са Стојиљковићем из Гаџиног Хана постоји нека веза, јер деле неке карактеристике и славу, али с обзиром да имају 7 разлика на упоредива 23 маркера, не бих могао да потврдим такву везу.

Нисам пронашао у литетатури ништа о родовима Добрње, па самим тим ни о Павловићима.

Препорука за неки дубљи тест, најбоље WGS тест код Dante Labs-a.

[Милош]

Хвала на детаљном одговору, да ли се код вас или негде у Београду могу урадити неки од напреднијих тестова, или потврда гране А29200?

Сви ти тестови се раде у иностраним лабораторијама.

Овде се можеш информисати: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=39.msg157549;topicseen#msg157549

[Иван Вукићевић]

110. Пезић, Ђурђевдан, Бранешци Горњи, Челинац, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Хаплотип тестираног поседује вредност маркера DYS385b=17 која је нетипична за грану Y142744. То је уједно и једина разлика у односу на хаплотипове Петровића (Петковдан, Бобово/Свилајнац) и Вукића (презиме по оцу - Видовић, Јовањдан, Пакрац).

Тестирани је навео да су Пезићи пре 1900. године живели у Челинцу.

[Зрно]

131. Марковић (Никољдан), Лозовик/Велика Плана

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са Брковићем и Филиповићем (славе Аранђеловдан), који су Пипери, тј. FT49714. Са многима има 1 маркер разлике и то су углавном Пипери са славом Аранђеловдан. Али, Пипери имају модалан хаплотип, па се добро поклапају са свима, тако да ништа није сигурно без дубинског тестирања. На маркеру DYS576 има ретку вредност 19. 

Тестирани је навео да му је чукундеда био Марко Радојковић, по коме је настало ново презиме. У раду из 1925. имамо податак: Radojkovići (Radojčići), (10 k., sv. Nikola). Došli iz sela Trnjane okolina Aleksinca, gde imaju porodicu. Из околине Алексинца немамо тестираних који припадају овој хаплогрупи.

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Milan Jovic]

Свакако је препорука за неки од напреднијих тестова да би дошли до више сазнања о вашим прецима јер не знамо чак ни ближе порекло. А да ли имате неки породични назив рода?

Нисам баш сигуран да сам Вас добро разумео, али ако мислите на породични надимак, он је такође генерацијама исти и важи за моју ширу фамилију, надимак је "Шулејци".

[Зрно]

163. Полимац (Митровдан), Швракарица/Двор

Припада хаплогрупи R1b-PF7562, вероватно низводној R-FT44409. Логично је да припада роду у којем су други тестирани Полимац, Булати, Мартић и Момић, пошто је иста слава и регија. Једино је изненађујућа велика разлика у маркерима с њима - најмање 4 на упоредивих 23. Тестирани једини има DYS389II=30 (остали 29), DYS576=19 (остали 18) и DYS635=22 (остали 23 и 24). Испада да му је ближи по маркерима Исаковић (Мратиндан) из Мачве, што је очигледно случајност услед мутирања.

Тестирани није написао ништа о пореклу, а Демић има спремљено, па га чекамо са информацијама.

https://www.yfull.com/tree/R-PF7563/

[Милош]

96. Росић, Алимпијевдан, Мислопоље, Рашка

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани FT16499>Y183257>FT153539. Поседује две веома карактеристичне вредности 549=13 и YGATAH4=9, као и 570=19, 481=29. Све ове карактеристике дели са Авдаловићима из Херцеговине. И поред различите славе, нема сумње да су ближе повезани.

У литератури су Росићи забележени као стариници у Мислопољу. Тестирани наводи васојевићки крај као место даљег порекла.

https://www.poreklo.rs/2015/07/13/poreklo-prezimena-selo-rvati-raska/?script=cir

Росићу препоручујем дубински тест, како би се веза са Авдаловићима потврдила. На Yfull стаблу Авдаловић и Вучинић из Потарја припадају грани Y183257, чија је главна карактеристика YGATAH4=9.

https://www.yfull.com/live/tree/I-Y183257/

[ДушанВучко]

Хвала на детаљном одговору, да ли се код вас или негде у Београду могу урадити неки од напреднијих тестова, или потврда гране А29200?

Ја мислим да тај СНП немају у понуди у Берлину на Yseq (Влада Бојановић чини ми се да је рекао да га нису прихватили кад је био номинован)

[Петар М. Демић]

163. Полимац (Митровдан), Швракарица/Двор

Припада хаплогрупи R1b-PF7562, вероватно низводној R-FT44409. Логично је да припада роду у којем су други тестирани Полимац, Булати, Мартић и Момић, пошто је иста слава и регија. Једино је изненађујућа велика разлика у маркерима с њима - најмање 4 на упоредивих 23. Тестирани једини има DYS389II=30 (остали 29), DYS576=19 (остали 18) и DYS635=22 (остали 23 и 24). Испада да му је ближи по маркерима Исаковић (Мратиндан) из Мачве, што је очигледно случајност услед мутирања.

Тестирани није написао ништа о пореклу, а Демић има спремљено, па га чекамо са информацијама.

https://www.yfull.com/tree/R-PF7563/

Полимци су један од просторно разгранатијих банијских родова са крсном славом Дмитровдан.

Према подацима из друге половине XVIII века, били су присутни у низу села Прве банске крајишке регименте (Боровита, Буковица, Грабовац, Јабуковац, Мајске Пољане, Селиште, Стражбеница, Чемерница и Шушњар), где су бројали најмање 14 породичних задруга. Временом су огранци из Јабуковца и Селишта (данашње Доње Селиште) угашени или одсељени, док су се сви остали одржали до нашег времена и сви они прослављају Дмитровдан.

Немам обрађену целокупну грађу Друге банске крајишке регименте, али и ту их је од XVIII века било у више села (сигурно у селима Бабина Ријека и Швракарица, могуће и у још некима). Огранак из Швракарице је у поменутом периоду имао најмање 1 породичну задругу, док се поименично помињу Алекса Полимац (1772, 1781), Кузман Полимац (1778) и Никола Полимац (1781).

Занимљиво је да је претходно тестирани Полимац из Винковаца, а баш у Винковцима је потврђен један огранак Полимаца из Швракарице током прве половине XX века.

[НиколаВук]

Свакако је препорука за неки од напреднијих тестова да би дошли до више сазнања о вашим прецима јер не знамо чак ни ближе порекло. А да ли имате неки породични назив рода?

Јовићи су старинци у Власотинцу, нису се тамо досељавали, барем не у прошлом веку, а вероватно су ту били и у 19. веку.

[Бранкова]

128. Грубор, Ђурђевдан, Бастаси, Дрвар

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>FGC13681>YP951. Поседује практично модалан хаплотип, једина вредност која одудара је DYS385=11-15 уместо модалне 11-14. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б, које одликује слава Ђурђевдан, од већине њих се разликује на 2-3 од 23 маркера. Од раније тестираног Грубора из Дрвара разликује се на 2, а од Грубора из Босанског Петровца на 3 од 23 маркера. Препорука Грубору је дубинско тестирање (WGS или BigY-700), јер је до сада само један припадник ове гране урадио дубински тест, па њен српски огранак није још увек у потпуности генетички профилисан. Грубори су у Бастасе досељени из Плавна:

https://www.poreklo.rs/2013/09/01/poreklo-prezimena-selo-bastasi-drvar/

https://www.poreklo.rs/2016/03/21/stanovnistvo-sela-plavno-u-dalmaciji-sredinom-19-vijeka-prema-maticnim-knjigama-1845-1859-godine/

Грубори су из Унца населили у Плавно. 1715. године Груборовић је био један од 5 именованих харамбаша из Унца, који је у Плавно довео 25 породица.

Већина породица из Унца  код којих је Рађеновић забележио  да су доселиле пре 100-140 година, тј. након  рата 1788.-1791., заправо су у Унцу живеле и пре овог рата, али су неке од њих промениле место ако су им кућишта после повратка већ била заузета. На пример, Векићи су живели у Цвјетнићу, а после рата дошли у Бобољуске, Мишковићи су живели у Бастасима, а после отишли у Видово Село итд.  Неки огранци су се враћали одмах по завршетку рата, а неки до 1830. када је , чини ми се, било опет масовнијих исељавања из Плавна. Већина тих породица је вероватно ту била присутна од оног првог досељавања око 1530. уз повремена исељавања, па враћања.

[Црна Гуја]

144. Поповић, Аранђеловдан, Ба, Љиг

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y2613>Y2608>YP6098. Хаплотип је близак модалном, без неких карактеристичних вредности, па самим тим има и доста блиских поклапања са само 1-2 маркера разлике, међутим међу тим поклапањима нема оних који су му истовремено и географски блиски и са којима дели исту славу. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Хајдером из Рељиног Села код Гламоча (Никољдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да имају породично предање према којем је предак Мартин са девет синова дошао у Србију из Црне Горе. У литератури се за ове Поповиће наводи да су досељени из Штиткова код Нове Вароши:

POPOVIĆI (6 k) – doselili su se iz sela Štit[k]ova u Starom Vlahu, i njihov predak doselio se kao pop; slave Sv. Arhanđela.

https://www.poreklo.rs/2012/12/16/poreklo-prezimena-selo-ba-ljig/

[Црна Гуја]

162. Видановић, Аранђеловдан, Покревеник, Пирот

Припада хаплогрупи R1a-Z280, млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Од карактеристичних вредности издвајају се повишене Y-GATA-H4=12 и DYS438=12. Најближа поклапања има са припадницима рода Г2, који су пореклом са подручја Јабланице, Понишавља и Врањског Поморавља. Од Михајловића из Мањка код Владичиног Хана разликује се на 3 од 23, а од Крстића из Грделице код Лесковца на 4 од 23 маркера. Од још неколицине тестираних припадника овог рода чији хаплотипови нису још увек јавни разликује се на 2-3 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да постоји предање према ком се њихов даљи предак доселио из Копиловаца у Бугарској (практично на самој граници између Србије и Бугарске, област Монтана).

[blvrc]

Грубори су из Унца населили у Плавно. 1715. године Груборовић је био један од 5 именованих харамбаша из Унца, који је у Плавно довео 25 породица.

Већина породица из Унца  код којих је Рађеновић забележио  да су доселиле пре 100-140 година, тј. након  рата 1788.-1791., заправо су у Унцу живеле и пре овог рата, али су неке од њих промениле место ако су им кућишта после повратка већ била заузета. На пример, Векићи су живели у Цвјетнићу, а после рата дошли у Бобољуске, Мишковићи су живели у Бастасима, а после отишли у Видово Село итд.  Неки огранци су се враћали одмах по завршетку рата, а неки до 1830. када је , чини ми се, било опет масовнијих исељавања из Плавна. Већина тих породица је вероватно ту била присутна од оног првог досељавања око 1530. уз повремена исељавања, па враћања.

Hvala na dodatnim informacijama. Ja sam taj Grubor poslednje testirani. Verovatno ću raditi dubinske testove, pa ću se ponovo javiti.

[Grbić]

144. Поповић, Аранђеловдан, Ба, Љиг

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y2613>Y2608>YP6098. Хаплотип је близак модалном, без неких карактеристичних вредности, па самим тим има и доста блиских поклапања са само 1-2 маркера разлике, међутим међу тим поклапањима нема оних који су му истовремено и географски блиски и са којима дели исту славу. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Хајдером из Рељиног Села код Гламоча (Никољдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да имају породично предање према којем је предак Мартин са девет синова дошао у Србију из Црне Горе. У литератури се за ове Поповиће наводи да су досељени из Штиткова код Нове Вароши:

https://www.poreklo.rs/2012/12/16/poreklo-prezimena-selo-ba-ljig/

Popović gotovo sigurno pripada i mladjoj grani BY149000.

[Иван Вукићевић]

112. Милићевић, Петковдан, Богатић, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Тестирани би могао припадати роду Петијевића из Бајкових Крушевица код Херцег Новог са чијим припадницима дели карактеристичну вредност маркера DYS458=15. Од хаплотипа једног од тестираних Петијевића разликује се на свега два маркера.

Тестирани нема предање о даљем пореклу.

[Иван Вукићевић]

137. Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина (заселак Подљути), Грачац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада роду В из базе СДНКП, коме припада већи број тестираних из Босанске Крајине и Далмације, која махом славе Аранђеловдан. Међу њима је и Стојсављевић из Отишића код Врлике, чији је резултат објављен овде:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6447.msg166201#msg166201
Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS458=15 и DYS576=17, које нема ниједан од осталих тестираних припадника рода.

Тестирани је навео да се његова породица 1932. иселила из Велике Попине у Душановац код Охрида, одакле су протерани 1941. године. Коначно, 1946. године су колонизовани у Бачки Моноштор. Не знам да ли је у питању грешка везано за Душановац, пошто ми није познато да је село тог назива постојало код Охрида. Насеље Маџари код Скопља је након ослобођења од турске власти добило назив Душановац, пошто су у месту насељени колонисти махом из Херцеговине, али је за време бугарске окупације током Другог светског рата враћен стари назив, који су комунисти после задржали.

[Милош Раца]

Поштовани, 
да ли би могли нешто рећи о ДНК вези Раца са породицама које славе светог Климента римског папу (Љубобратићи,Укропине,Балордићи,...) у Шуми, Површи и Зубцима у Херцеговини.
Поздрав,

[Христифор]

137. Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина (заселак Подљути), Грачац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада роду В из базе СДНКП, коме припада већи број тестираних из Босанске Крајине и Далмације, која махом славе Аранђеловдан. Међу њима је и Стојсављевић из Отишића код Врлике, чији је резултат објављен овде:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6447.msg166201#msg166201
Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS458=15 и DYS576=17, које нема ниједан од осталих тестираних припадника рода.

Тестирани је навео да се његова породица 1932. иселила из Велике Попине у Душановац код Охрида, одакле су протерани 1941. године. Коначно, 1946. године су колонизовани у Бачки Моноштор. Не знам да ли је у питању грешка везано за Душановац, пошто ми није познато да је село тог назива постојало код Охрида. Насеље Маџари код Скопља је након ослобођења од турске власти добило назив Душановац, пошто су у месту насељени колонисти махом из Херцеговине, али је за време бугарске окупације током Другог светског рата враћен стари назив, који су комунисти после задржали.

Не спомињу се ни ту чини се. Мистерија и даље траје.

Српски родови: Ѓуриќи (5 к.), Беатовиќи (4 к.) и Церовиќи (1 к.) доселени се од Херцеговина, овде дошле после 1918 година; Војводиќи (1 к.) доселени се од околината на Прокупље; Кокановиќи (1 к.) доселени се после Првата светска војна од Црна Гора; Радуловиќи (1 к.) не знаат од каде се доселени; Марјановиќи (3 к.) доселени се од некаде од Србија; Митиќи (5 к.) доселени се во 1936 година од околината на Ниш, ги викаат и Нишлији; Пејиќи (2 к.) доселени се во 1936 година од селото Црн Врв во околината на Лесковац; Врањанци (3 к.) доселени се во 1940 година од околината на Врање.

[НиколаВук]

125. Јевтић, Митровдан, Брестовац, Бојник

Припада хаплогрупи I2-M223>L801>CTS6433>Z78. Предвиђач Невген даје могућност од преко 97% за припадност овој подграни, па сам га ту уврстио као њеног првог предвиђеног припадника у табели Српског ДНК пројекта. Свакако би било пожељно да тестирани уради неки од дубинских тестова (Dante или Nebula WGS или FTDNA Big Y700) како би се добила прецизнија профилизација његове линије. Нема никог нарочито блиског међу припадницима CTS6433 гране у табели, од свих се разликује на по 7-8 или више маркера. Подграна Z78 има бронзанодопску старост (око 3400 год. пре садашњости према Yfull-у, односно око 1400. год. п.н.е.) и њени носиоци су углавном припадници германских народа (Немци, Швеђани, Енглези, итд.).

https://www.yfull.com/tree/I-Z78/

Тестирани није оставио податке о пореклу. У раду Јована В. Јовановића "Пуста Река" се у Брестовцу не помињу Јевтићи, а нажалост се не помиње ни које славе прослављају обрађени родови, па се због тога не може знати коме од побројаних родова би могао да припада Јевтић. Већина родова у селу је досељено (вероватно након 1878.) из места Клисура близу бугарске границе, у општини Сурдулица.

https://www.poreklo.rs/2017/06/11/poreklo-prezimena-selo-brestovac-bojnik/

Јавио се тестирани мејлом и написао је детаљније податке о пореклу своје породице. Чукундеда тестираног се звао Станисав Стајковић, рођен је 1845. године у Брестовцу код Бојника ("Брестовац јужно од Прокупља", постоји још један Брестовац који се налази северно од Лесковца, у општини Лесковац, али сумњам да је тај у питању јер се он налази малтене источно, односно једва југоисточно у односу на Прокупље, док је бојнички Брестовац у скоро правој линији ка југу у односу на Прокупље). Он је радио као зидар у Левчу, у селима Слатина и Цикот. Оженио се девојком из места Цикоте, из тамошње фамилије Јевтића, па пошто таст није имао мушке деце, узео је његово презиме (призетио се) и настанио се на женином имању, с тим да је задржао своју стару славу Митровдан док је тастову славу Ђурђевдан обележавао. Додуше, на надгробном споменику је уписан под старим презименом Стајковић. Могуће да је чукундеда Стајковић био један од последњих Срба-старинаца рођених у Брестовцу, с обзиром да је приликом ослобођења 1878. године по свему судећи то било потпуно арнаутско село, у које су после исељавања Арнаута након ослобођења насељени родови пореклом углавном из данашњег пчињског округа. Због тога не би ни чудио податак о призећивању, јер је могуће да чукундеда није имао своју имовину, односно своју земљу, коју су узурпирали брестовачки Арнаути. У сваком случају, податак о месту порекла је, због референтне године (1900.), измењен у Цикот/Рековац.

[Uzi]

127. Карабасил, Никољдан, Црквичко Поље, Плужине

Тестирани припада хаплогрупи N2-FT182494>FT213937>FGC28435 роду Пиваљана - Руђића и Браниловића. Од модалног хаплотипа се разликује само на сниженој вредности YGATAH4=10.

О. Благојевић у свом раду о Пиви за Карабасиле записао је:
Карабасили. Такоће Пивљани старином. Има их око 10 кућа у Црквичком Пољу, Јеринићима и Жеичну. Славили су Никољдан. По предању, они су огранак Гутовића, из Горњих Рудиница. Крсто Гутовић био се одселио у Врановину, па се одатле око 1810. године вратио у Пиву и населио у Црквичком Пољу, на земљу Шаиновића. Имао је синове Глигора и Сима, од којих су сви Карабасили.

Овим резултатом потврђено је предање да су Карабасили и Гутовићи род, иако тестирани има три разлике на 23 успоређена маркера са Гутовићем тестираним у склопу истраживања генетичког порекла Срба Старе Херцеговине.
https://www.poreklo.rs/2022/04/18/objavljena-knjiga-geneticko-poreklo-srba-stare-hercegovine/

[Иван Вукићевић]

Не спомињу се ни ту чини се. Мистерија и даље траје.

Српски родови: Ѓуриќи (5 к.), Беатовиќи (4 к.) и Церовиќи (1 к.) доселени се од Херцеговина, овде дошле после 1918 година; Војводиќи (1 к.) доселени се од околината на Прокупље; Кокановиќи (1 к.) доселени се после Првата светска војна од Црна Гора; Радуловиќи (1 к.) не знаат од каде се доселени; Марјановиќи (3 к.) доселени се од некаде од Србија; Митиќи (5 к.) доселени се во 1936 година од околината на Ниш, ги викаат и Нишлији; Пејиќи (2 к.) доселени се во 1936 година од селото Црн Врв во околината на Лесковац; Врањанци (3 к.) доселени се во 1940 година од околината на Врање.

Очекивано је да се ту не помињу јер се ради о истраживању из 50-их година. Тестирани је навео да су протерани из Душановца 1941. године.

[Blazhinho]

137. Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина (заселак Подљути), Грачац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада роду В из базе СДНКП, коме припада већи број тестираних из Босанске Крајине и Далмације, која махом славе Аранђеловдан. Међу њима је и Стојсављевић из Отишића код Врлике, чији је резултат објављен овде:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6447.msg166201#msg166201
Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS458=15 и DYS576=17, које нема ниједан од осталих тестираних припадника рода.

Тестирани је навео да се његова породица 1932. иселила из Велике Попине у Душановац код Охрида, одакле су протерани 1941. године. Коначно, 1946. године су колонизовани у Бачки Моноштор. Не знам да ли је у питању грешка везано за Душановац, пошто ми није познато да је село тог назива постојало код Охрида. Насеље Маџари код Скопља је након ослобођења од турске власти добило назив Душановац, пошто су у месту насељени колонисти махом из Херцеговине, али је за време бугарске окупације током Другог светског рата враћен стари назив, који су комунисти после задржали.

Mislim da mogu da pomognem sto se tice ovog testiranog. Bas juce sam i ja na MyHeritage, kao autosomalno poklapanje, dobio coveka koji je upisan kao Branko Stojisavlevic. Pise da ima 60+ godina i da zivi u Nemackoj. Posto nema nikakvo porodicno stablo tamo, potrazio sam ga na FB i uspeo da nadjem. Medju njegovim prijateljima sam nasao Stojsavljevice kojima je mesto prebivalista Prilep. Onda sam, ponovo, pogledao njegove rezultate i shvatio da nema sanse da je odatle poreklom, sto potvrdjuju i genetske grupe, kao i zajednicka poklapanja koja imamo. Takodje, posle sam uspeo da nadjem jos jednu zenu kod njega sa istim prezimenom, ali je njoj pisalo da je iz Velike Popine, sto ima mnogo vise smisla. Takodje, i kod nje sam nasao jos Stojsavljevica koji su odatle, iz Gracaca, Knina i okolnih mesta. U svakom slucaju, mislim da je i on celokupnim poreklom odatle, a verovatno su se i njegovi 1932. godine preselili negde u Prilep, Ohrid, ili gde vec. Mozda je u pitanju jedan isti covek  .

[Небојша]

Mislim da mogu da pomognem sto se tice ovog testiranog. Bas juce sam i ja na MyHeritage, kao autosomalno poklapanje, dobio coveka koji je upisan kao Branko Stojisavlevic. Pise da ima 60+ godina i da zivi u Nemackoj. Posto nema nikakvo porodicno stablo tamo, potrazio sam ga na FB i uspeo da nadjem. Medju njegovim prijateljima sam nasao Stojsavljevice kojima je mesto prebivalista Prilep. Onda sam, ponovo, pogledao njegove rezultate i shvatio da nema sanse da je odatle poreklom, sto potvrdjuju i genetske grupe, kao i zajednicka poklapanja koja imamo. Takodje, posle sam uspeo da nadjem jos jednu zenu kod njega sa istim prezimenom, ali je njoj pisalo da je iz Velike Popine, sto ima mnogo vise smisla. Takodje, i kod nje sam nasao jos Stojsavljevica koji su odatle, iz Gracaca, Knina i okolnih mesta. U svakom slucaju, mislim da je i on celokupnim poreklom odatle, a verovatno su se i njegovi 1932. godine preselili negde u Prilep, Ohrid, ili gde vec. Mozda je u pitanju jedan isti covek  .

Није то овај тестирани, тај Бранко је тестиран преко 23andMe, али свакако јесу део исте шире фамилије.

[Blazhinho]

Није то овај тестирани, тај Бранко је тестиран преко 23andMe, али свакако јесу део исте шире фамилије.

U svakom slucaju, jesu iz Velike Popine, a deo se preselio u juzni deo Makedonije.

[Ojler]

98. Новаковић, Ђурђевдан, Врањица/Гуча Село/Лучани, I2-FT256359, род А

Јован Ердељановић је почетком 20. века забележио да је у засеоку Врањица било 10 кућа Новаковића. Убрарају се у старе породице у Гуча селу и сматра се да су се доселили врло давно, али се не зна одакле. Било их је одсељених у Присионици у срезу љубићском. У Гучи се презиме Новаковић бележи од најранијих пописа 1822. године, а 1863. их је било осам кућа. Треба само имати у виду да је у Гучи живела и породица Новаковић са славом Јовањдан. Тестирани је навео да по предању његови Новаковићи потичу од неког Новака из Херцеговине.

Хаплотип тестираног Новаковића поседује већи број специфичних вредности. Три карактеристична маркера су DYS570=20, DYS576=19 и DYS549=12, а нешто ређе се јављају и вредности DYS19=15, DYS389ii=32 и DYS635=22. Овај резултат се потпуно подудара на 17 упоредивих маркера са необјављеним хаплотипом једног тестираног из Краварице код Лучана који слави Стевањдан. За тестираног из Краварице претпостављена је припадност роду А, којем припада и један огранак Драмићана из Ивањице (Стевањдан) за које је дубинским тестом утврђено да припадају грани I2-FT256359. Од поменутих шест ређих вредности које се јављају код хаплотипа Новаковића, четири поседује и модални хаплотип рода А, FT256359: DYS576=19, DYS549=12 DYS19=15 и DYS389ii=32. Ретка вредност DYS570=20 резултата Новаковића иако није модална за род А, јавља се код хаплотипа једног од тестираних Драмићана. Имајући у виду све наведено, те исту географску област којој припадају тестирани, сматрам да се може констатовати да чине исти род.

[Христифор]

Ако се добро сећам овој петој скоро откривеној грани I2-Y3120 који су јавно објављени припадају још и Џувелековић из Угљевика, Хајдаревић из околине Прибоја и Јакшић са Брача.  Веома вредан резултат за даље истраживање ове ретке гране на нашим просторима.

[Иван Вукићевић]

155. Вујовић, Никољдан, Прераца, Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада роду Матаруга (FT104106), односно подроду Драгошевића из Грахова (CTS11222). Хаплотип тестираног је модалан за овај род, са изузетком повишене вредности DYS458=16 коју дели са Вујовићем из истог места са којим има потпуно поклапање хаплотипова.

О пореклу Вујовића из Прераца од Драгошевића из Грахова највише података има у књизи Чедомира Булајића:
https://www.poreklo.rs/2013/07/22/poreklo-prezimena-selo-vilusi-nik%C5%A1i%C4%87/

Генетички род Матаруга детаљно је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[Ojler]

Ако се добро сећам овој петој скоро откривеној грани I2-Y3120 који су јавно објављени припадају још и Џувелековић из Угљевика, Хајдаревић из околине Прибоја и Јакшић са Брача.  Веома вредан резултат за даље истраживање ове ретке гране на нашим просторима.

Тако је. Постоји наравно ризик да је моја процена припадности Новаковића овој грани можда сувише смела, те погрешна. Зато би било заиста корисно да Новаковић уради неки геномски тест.

[drajver]

129. Лачњевац, Никољдан, Стањево/Александровац

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује у потпуности модални хаплотип за овај род, па има велики број потпуних и блиских поклапања која не морају указивати на ближу филогенетичку везу. Дакле, на основу самог хаплотипа не може се ништа сигурно тврдити у вези припадности појединим огранцима дробњачког рода или ближим везама са другим дробњачким породицама.

Тестирани је оставио предање о поријеклу из Црне Црне Горе, из насеља Лачњево. У етнографској литератури налазимо сљедеће податке везане за Лачњевце из Стањева:
"Лачњевци (15 к., сл. Св.Никола и, раније, Петковдан), предак дошао из Лачњева у ибарском крају, због убиства Турчина. Бег је дошао да прибира десетак и том приликом захтевао за себе њихову сестру Росу. Њен брат Милош, преобучен у сестрину одећу, убије агу. Због тога су морали да побегну и да промене славу. Дошла су три брата: Драгутин, Аврам и Милан, који су се презивали Маљевићи, а даљим пореклом су, како кажу, били из Црне Горе. Драгутин је подигао кућу бусару и у њу унео гусле. И сада његов праунук Вукадин пева уз гусле. Броје од досељења четири колена (Љубо, Вукадин, Јефтимије и Драгутин)."

Насеље Лачњево у ибарском крају је заправо заселак Лачновићи или Лачнојевићи села Бадањ на Копаонику. И ту наилазимо на опис једне породице која би могла бити идентична Лачњевцима из Стањева:
"У доба великих покрета наших народа током 17. века доселили су се "из Црне Горе" преци Радуловића (15 кућа, Св. Арханђео, у новембру) и преци Лачнојевића–Лачновића-Лачневаца, познатијих као Караџића (17 кућа, Ђурђиц и Св. Трифун). Старе њихове славе су Св. Никола зимњи и летњи, 9. маја." Са друге стране, Илић у свом раду Ибар, ове Лачновиће у Бадању помиње као старинце. Не би требало искључити ни могућност да је ту дошло до неког сплемењивања старинаца (који су славили Ђурђиц) и досељеног рода "из Црне Горе" који је славио Никољдан.

Од ближих поклапања можда би пажњу требало обратити на Богићевиће из Адрана Краљево који славе Никољдан (2/23) и још једну необјављену породицу из Рајетића код Новог пазара, која такође слави Никољдан.

[drajver]

143. Олуић, Аранђеловдан, Билишане/Обровац

Припада хаплогрупи I1, највјероватније грани I1-Z58. Припадност овој грани би свакако требало испитати путем дубинских или SNP тестова. У бази пројекта Олуић нема блиских хаплотипова. Има пуно поклапање са раније тестираним Олуићем из истог мјеста. Нисма примјетио да има ближих поклапања и у иностраним базама. Без SNP тестова незахвално је давати било какаве коментаре што се тиче генетичке блискости са другим тестираним.

У попису 1709. године, Олуићи су пописани у Билишанима и рекло би се да им је то најстарије броавиште на подручју Далмације. Једна кућа Олуића забиљежена је 1709 и у Жегару. Касније Олуиће налазимо у више далматинских насеља: Земунику Горњем, Каштелу Жегарском, Зеленграду, Исламу Грчком. Судећи по једном извору Олуићи су у Билишане доселили почетком 1686. године, вјероватно из Лапца у Лици. Постоје нека предања која Олуиће из сјеверне Далмације повезују са католичким Олујићима у Имотском.

[Ojler]

134. Павлица, Стевањдан, Мушић/Купрес, I2-Y3120

Према студији Боривоја Милојевића из 1923. године која обрађује Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље Павлице са славом Стевањдан живеле су у купрешком селу Рилић. Аутор је у истој студији обрадио и суседно село Мушић, али у њему Павлица тада није било. За Павлице у Рилићу Милојевић наводи да су један род са Франићима/Фрањићима из истог села, који такође славе Стевањдан. Према забележеном предању пореклом су из Вуковског. "Њихов прадед био је једном, у почетку 19. века, у Гушћу код оваца. Туда је наишао неки Турчин и затражио да му покаже пут. Овај то није хтео и у свађи убије Турчина. Затим побегне у Далмацију (где је била Аустрија) и устави се код Дубаца, између Имотског и Макарске. Отуда се вратио са синовима Павом и Франом. Славе Св. Стевана".

Хаплотип тестираног Павлице нема посебно карактеристичних маркера, али као ређе вредности ипак се могу уочити DYS391=10 и DYS389ii=30. Овај резултат по специфичним вредностима не одступа значајно од модалног хаплотипа гране I2-Y3120, па због тога у бази СДНКП има солидан број технички релативно блиских хаплотипова. Међу њима ипак нема ни једног који би се издвојио и могућом родословном блискошћу. Ради се о тестираним из историјско и миграционо нерелевантних регија. Зато радије не бих помињао ни један резултат који би само математички био најближи, како не бисмо трагање за пореклом беспотребно усмерили на погрешну страну.

Павлица би морао урадити неки од геномских тестова ако жели да продре дубље у своје порекло. Ваљало би проверити и навод из упитника за тестирање да су почетком 20. века живели у Мушићу, имајући у виду да их етнографски извор из 1923. у том селу не бележи.

[Иван Вукићевић]

158. Караман, Никољдан, Сплит, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада роду Матаруга (FT104106), а највероватније и подроду Драгошевића из Грахова (CTS11222) који слави Никољдан са чијим припадницима има више блиских поклапања хаплотипова. Потпуно поклапње хаплотипова има са Совиљем из Врточа код Босанског Петровца (пореклом из Лике), који такође слави Никољдан. Једина карактеристична вредност маркера коју поседују је DYS576=18.

Тестирани је навео да Карамани потичу из Јесенице код Сплита, те да је могуће старије презиме породице било Милиславић.

[drajver]

158. Караман, Никољдан, Сплит, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада роду Матаруга (FT104106), а највероватније и подроду Драгошевића из Грахова (CTS11222) који слави Никољдан са чијим припадницима има више блиских поклапања хаплотипова. Потпуно поклапње хаплотипова има са Совиљем из Врточа код Босанског Петровца (пореклом из Лике), који такође слави Никољдан. Једина карактеристична вредност маркера коју поседују је DYS576=18.

Тестирани је навео да Карамани потичу из Јесенице код Сплита, те да је могуће старије презиме породице било Милиславић.

Вјероватно су огранак рода Милисав из Дувна.

[Зрно]

Не разумем ово са славом. Карамани су католици и у Јесеницама није православаца, бар у последњих 400 година.

[Ojler]

135. Максимовић, Ћириловдан, Београд, I2-Y3120>I-Z17855>Y230195>A16413>A20030>Y135654>Y135653, род Љешњана ‒ Војинића

Предак тестираног доселио се у Београд другој половини 19. века из Видрована, засеока никшићког села Вир, од тамошњих Максимовића. С обзиром да је познато да је погинуо у Српско-турском рату 1876-1878, његово досељавање у Београд морало се догодити раније.

Тестирани припада роду Љешњана ‒ Војинића. Слава Ћириловдан коју слави тестирани је стара слава Љешњана - Војинића коју и даље славе у Старчу у Горњој Морачи и у Рашком у Доњој Морачи. Хаплотип тестираног поседује бројне специфичне вредности. Поред маркере DYS385a=15 и DYS385b=16 карактеристичних за модални хаплотип Љешњана - Војинића, поседује и ретке вредности DYS389i=12, DYS389ii=29, DYS458=45 и DYS643=11. Најближи му је резултат Ћетковића (Ћириловдан, Рашко/Колашин) из I2a пројекта са ФТДНА, са подударањем на 18 од 20 упоредивих маркера. Поред маркера карактеристичних за род Љешњана ‒ Војинића, хаплотип Ћетковића такође поседује ретке вредности DYS389i=12 и DYS389ii=29.

[Милош]

101. Костић, Стевањдан, Алексиначки Бујмир, Алексинац

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Поседује неколико карактерисричних вредности: 385=14-16, 439=14, YGATAH4=11, 635=22. Најближи му је један тестирани у оквиру САНУ истраживања из околине Сврљига, са истом славом. Разликују се на једном маркеру на упоредива 17 маркера, али деле карактеристичне маркере и славу, па мислим да нема сумње да су повезани.

И сам тестирани наводи да су Костићи пореклом из Беле Стене код Сврљига, и да потичу од Стојана,  кога су звали Бели Стојан, а по његовом потомку Дини, презивали су се Динићи. Овај резултат иде у корист предању о пореклу из Сврљига.

Оно што је интересантно, Костић има поклапања са једним Хрватом из околине Дувна, који је тестиран преко FTDNA, а који је скоро оформио нову грану са Ћисофским из Пољске. Та грана је Y46296. Костић са овим Хрватом дели све поменуте карактеристике (с тим да Хрват има још нижу вредност на 635=21). Не сумњам да се ради о раносредњовековној вези, али и још једној вези динарског краја са југоистоком Србије.

Зато Костићу предлажем WGS тест или BigY код FTDNA компаније. У најмању руку, ваљало би тестирати СНП
Y46296.

[Милош]

161. Андрић, Јовањдан, Покревеник, Пирот

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико битних карактеристичних вредности: 391=10, 460=11, 533=14. Њима треба додати и 458=18 и 570=19. Све ове карактеристике поседује и Милићевић из Мирашевца код Раче, (на 570 има још вишу вредност 20). Како славе исто Јовањдан, а и предање каже да су из Црвења код Књажевца, и поред 5 разлика на упоредива 25 маркера, мислим да нема сумње да и Андрић припада грани FT16449>Y126296>Y109645. Уколико Андрић уради неки од дубљих тестова, вероватно би имали нову "југоисточну" грану у оквиру Y109645.

Према речима тестираног, старо презиме је било Ђурђић и промењено је 1955. Славе Јовањдан и Св. Константина и Јелену. Нисам нашао у литератури нешто више о њима.

[нцп]

161. Андрић, Јовањдан, Покревеник, Пирот

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико битних карактеристичних вредности: 391=10, 460=11, 533=14. Њима треба додати и 458=18 и 570=19. Све ове карактеристике поседује и Милићевић из Мирашевца код Раче, (на 570 има још вишу вредност 20). Како славе исто Јовањдан, а и предање каже да су из Црвења код Књажевца, и поред 5 разлика на упоредива 25 маркера, мислим да нема сумње да и Андрић припада грани FT16449>Y126296>Y109645. Уколико Андрић уради неки од дубљих тестова, вероватно би имали нову "југоисточну" грану у оквиру Y109645.

Према речима тестираног, старо презиме је било Ђурђић и промењено је 1955. Славе Јовањдан и Св. Константина и Јелену. Нисам нашао у литератури нешто више о њима.

Узесте ми реч из уста.

Пажљиво пратим ове резултате.
Први пут - после дуже времена, како сте изложили његов хаплотип, помислих - има шансе да је неко близак.

Било би добро да тестирани наведе још неке податке - имена предака које зна (можда има понављајућих имена) ... Миграциони правац, од када су у том месту и др. Ради смо да финансирамо дубље испитивање порекла тестираног.

Ова друга слава, мимо Јовањдана,  је сеоска слава заправо.

https://www.novosti.rs/c/srbija/vesti/1123090/kolce-pastire-mestani-staroplaninskog-sela-pokrevenik-seosku-slavu-obelezili-vrhu-vidikovcu-smilovica

[Христифор]

Освежавање статистике, тренутно смо на 152 објављена резултата.


И2а-44 (28.9% )  Дин Југ- 36 (81.8%) / Дин Север-8 (18.1%)
Е-В13-28 (18.4%)
Р1а-21 (13.8%)
Р1б-17 (11.1%)
И1-11 (7.2%)
Ј2б-11 (7.2%)
Г2а-7 (4.6%)
Ј2а-3 (1.9%)
Н2-3 (1.9%)
И2-M223-1 (0.6%)
И2б-1 (0.6%)
Р2-1 (0.6%)
Т1-1 (0.6%)
Ј1-1 (0.6%)
Н1-1 (0.6%)
Q-1 (0.6%)

[ДушанВучко]

Освежавање статистике, тренутно смо на 152 објављена резултата.


И2а-44 (28.9% )  Дин Југ- 36 (81.8%) / Дин Север-8 (18.1%)
Е-В13-28 (18.4%)
Р1а-21 (13.8%)
Р1б-17 (11.1%)
И1-11 (7.2%)
Ј2б-11 (7.2%)
Г2а-7 (4.6%)
Ј2а-3 (1.9%)
Н2-3 (1.9%)
И2-M223-1 (0.6%)
И2б-1 (0.6%)
Р2-1 (0.6%)
Т1-1 (0.6%)
Ј1-1 (0.6%)
Н1-1 (0.6%)
Q-1 (0.6%)

Тренутно смо отприлике као Румуни  До краја улазимо у српски просек

[Христифор]

И2а на "мршавих" 28.9%, то дуго нисмо имали. Нема сумње да ће се то поправити.

[Ojler]

146. Недељковић, Стевањдан, Долац/Завидовићи, I2-Y3120

Тестирани Недељковић је навео предање да је његов предак Недељко дошао у Долац средином 19. века због убиства Турчина, наводно из Србије. Знају да породица Недељковић у Доцу живи барем од краја 19. века. Фамилија Недељковић је до ратних збивања у БиХ била једна од бројнијих у Доцу. На попису из 1991. године пописано је 45 Недељковића од тадашњих 689 становника села. У општини Завидовићи презиме Недељковић се на истом попису помиње и у селу Потклече, где их је било четворо пописаних. У монографији из 1963. године у Доцу је било девет домаћинстава Недељковића, док у Потклечју тада нису живели.

Хаплотип тестираног Недељковића карактерише нешто ређа вредност маркера DYS391=10 и значајно ређа YGATAH4=11. Од пет резултата из базе СДНКП који са хаплотипом Недељковића имају најближе поклапање на 23 или више маркера, чак три припадају тестиранима који славе Стевањдан. Имајући при том у виду да је међу припадницима северног огранка хаплогрупе I2-Y3120 ова слава заступљена испод српског просека, тешко да је оваква концентрација сличних хаплотипова тестираних који славе Стевањдан само случајност. Ако се узме у обзир да је један од тих резултата и хаплотип Стевановића из Горње Бочиње код Маглаја, села које је суседно Доцу, намеће се закључак да се ради о истом роду. Тестирани Недељковић припада дакле роду који је у бази СДНКП означен као род Ф, у коме су поред поменутог Стевановића још и Богдановић (Стевањдан, Ратково/Оџаци) и Гојковић (Аранђеловдан, Горња Трепча/Чачак) који није биолошки потомак Гојковића. Овом роду би могао припадати и Чолаков из Великог Гаја код Пландишта, који такође слави Стевањдан, а од модалног хаплотипа рода Ф одступа на једном маркеру.
Резултату Недељковића је технички ипак најближи хаплотип Јевремовића (Игњатијевдан, Горње Црњелово/Бијељина), од којег се разликује на само једном маркеру од 25 упоредивих. Како је та разлика управо на једином суштински ретком маркеру Недељковића, YGATAH4=11, сва поклапања су на прилично модалним вредностима, па без детаљнијих тестова њихова блискост није извесна.

[ВелиборЛазић13]

146. Недељковић, Стевањдан, Долац/Завидовићи, I2-Y3120

У Шематизму Митрополије Дабро-босанске за 1882. годину Долац је пописан у саставу парохије Хрге. У попису презимена (са крсним славама) за ту парохију нема Недељковића, а Светог Стефана славе: Петровићи, Макрићи, Недићи, Ђурићи, Цвијановићи, Стевановићи, Никићи, Илићи, Божићи, Станићи и Јовићи. Поред села Долац, та парохија је обухватала још 7 села, између осталих и Смрдин, из ког је заправо породица тестираног Стевановића (Бочиња Горња), па је јасно да су пописани Стевановићи ови којима припада и тестирани, али није јасно за Недељковиће, да ли су досељени након 1882, или се крију под неким од ових презимена. Интересантно је да тестирани стевановић као свог претка рођеног почетком 19. вијека наводи управо Недељка/Неђељка.

У османском попису из 1851. Долац је пописан у оквиру Рујнице, али мали проценат српских породица је пописан са презименима, што указује на скорије насељавање (логично, јер је то случај са скоро свим насељима која се налазе у долинама већих ријека, па су тиме изложенија). Проблем је што у том попису није могуће са поузданошћу идентификовати ни Стевановиће, али добар кандидат је управо један Недељко, син Стевана, рођен 1805, пописан у Смрдину.

Међутим, огроман проблем у одгонетању истине представљају анахронизми у усменим предањима, па би било стварно корисно ако би ме тестирани Недељковић контактирао.

Приводимо крају превођење и објављивање пописа из 1851. за Озрен, Завидовиће и Возућу, па ћу покушати организовати и акцију тестирања за то подручје, али је свакако корисно и прије тога почети уклапати доступне фрагменте.

[Ojler]

150. Голоскоковић, Стевањдан, Златарић/Ваљево, I2-Y3120

У етнографском раду Љубомира Павловића о Колубари и Подгорини из 1907. године за Голоскоковиће у Златарићу наводи се да воде порекло од Живановића из истог села. За Живановиће се каже да спадају у најстарије досељенике, насељене у Златарић пред крај XVII века са Грахова у Црној Гори, а због убиства неког Турчина. Живавовићи су у Златарић дошли у 3 засебне али врло сродне породице, које су се населиле у засеоцима (џематима) Војковац и Рогопеча. Од ове три породице касније су настали Живановићи, Ђерићи и Голоскоковићи, који сви славе Стевањдан. Голоскоковића је у време поменутог истраживања било 16 кућа. Из Златарића неки су се населили и у суседну Доњу Буковицу.

Хаплотип тестираног Голоскоковића карактерише више маркера. Посебно се издваја вредност DYS389i=12, затим DYS385b=14 и DYS549=12, те нешто мање ретке вредности DYS389ii=30 и DYS635=24.
На 23 упоредива маркера овом резултату је најближи необјављени хаплотип једног тестираног са Косова (Штрпце), који такође слави Стевањдан, а по предању пореклом је из плавско-гусињског краја. Ова два хаплотипа разликују се на три маркера, а оба поседују карактеристичне вредности DYS385b=14, DYS549=12 и DYS635=24. Како се не ради о значајно израженој сличности, без дубљег геномског теста тешко је рећи да ли је она само "техничке" природе или постоји стварна родословна блискост између тестираних.

[Иван Вукићевић]

Не разумем ово са славом. Карамани су католици и у Јесеницама није православаца, бар у последњих 400 година.

Јесу католици, осим породице тестираног. Деда или прадеда тестираног је прешао на православље кад се оженио, па је почео да слави женину славу. Од тада славе Никољдан.

[Ojler]

148. Обрадовић, Аранђеловдан, Божевац/Мало Црниће, I2-Y3120

О Обрадовићима из Божевца нисам нашао податке у литератури, а није их навео ни тестирани. Нажалост, ни резултат тестирања нам није дао неке значајније одговоре. Хаплотип тестираног прилично је модалан. Као ретка вредност уочава се DYS481=27, али овај маркер брзо мутира и јавља се у широком опсегу вредности. Други нешто ређи маркер који треба поменути је DYS391=10. Међу резултатима из базе СДНКП нема оних за које би се могло основано претпоставити да су родословно блиски хаплотипу Обрадовића. На 23 упоредива маркера технички су му најближи резултати Тодоровића (Доње Точане/Куршумлија) и Обрадовића (Кутловац/Блаце) од којих се разликује на три односно четири маркера. Са овим резултатима хаплотип тестираног Обрадовића дели ређу вредност DYS481=27, а са хаплотипом Обрадовића из Кутловца и вредност DYS391=10. Тодоровић и Обрадовић из Кутловца припадају роду Ковачана за који је установљена хаплогрупа I-Y3120>I-Z17855>I-Y230195>I-Y230196>I-A16413. Са друге стране, хаплотип тестираног Обрадовића из Божевца не поседује маркере карактеристичне за род Ковачана, тако да се чини да је њихова привидна сличност без филогенетичког значаја. Постоје и други резултати од којих хаплотип Обрадовића одступа на три вредности од 23 упоредиве, али се чини да су те сличности још мање релевантне.

[Nikola Rosić]

96. Росић, Алимпијевдан, Мислопоље, Рашка

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани FT16499>Y183257>FT153539. Поседује две веома карактеристичне вредности 549=13 и YGATAH4=9, као и 570=19, 481=29. Све ове карактеристике дели са Авдаловићима из Херцеговине. И поред различите славе, нема сумње да су ближе повезани.

У литератури су Росићи забележени као стариници у Мислопољу. Тестирани наводи васојевићки крај као место даљег порекла.

https://www.poreklo.rs/2015/07/13/poreklo-prezimena-selo-rvati-raska/?script=cir

Росићу препоручујем дубински тест, како би се веза са Авдаловићима потврдила. На Yfull стаблу Авдаловић и Вучинић из Потарја припадају грани Y183257, чија је главна карактеристика YGATAH4=9.

https://www.yfull.com/live/tree/I-Y183257/

Da li može neko podrobnije objašnjenje (nov sam u tumačenju ovih vrednosti)? Koje je prevashodno geografsko ili plemensko poreklo? (podatak o Vasojevićima nije dovoljno pouzdan ni u porodičnim relacijama, što rezultat najverovatnije potvrđuje ili ne?) Šta konkretno pokazuju vrednosti: 549=13 и YGATAH4=9, као и 570=19, 481=29.
Unapred hvala!

[Ojler]

151. Ризнић, Јовањдан, Бања/Аранђеловац, I-Y3120>I-S17250>I-Y4882>I-A1328>I-FT109402, род Лаловића-Пивљана

Тестирани је навео да се зна да су Ризнићи у Бањи живели деведесетих година 19. века а вероватно и раније. У то нема никакве сумње, с обзиром да је ова породица обрађена у етнографској литератури са почетка 20. века. Боривоје Дробњаковић у студији из 1923. године бележи 20 кућа Ризнића које су се налазиле у Ризнића Крају, засеоку Бање. У другом засеоку Рупник било је шест кућа Минића и Ризнића, а у селу Марковац (Младеновац) биле су две куће Ризнића исељених из Бање. Све ово говори да је фамилија Ризнић већ у то време била веома разграната.
Ризнићима је забележено и старије порекло. О њима пише Љубомир Павловић у студији о Подгорини и Колубари из 1907. године. Ризнићи су у Бању дошли због глади из ваљевског села Ковачице пред Први српски устанак, што значи почетком 19. века. Према предању, у Ковачице је пред крај 17. века дошла нека баба Ризна, пореклом из далматинског Дрниша, са својих пет синова. Она је наводно дошла заједно са Врцама који су се први доселили у Ковачице из Гатачког поља. Од Ризнића је 1907. године у Ковачицама била једна кућа.

Резултат тестираног Ризнића има све одлике модалног хаплотипа рода Лаловића-Пивљана, који припада грани I2-FT109402. Имајући у виду исходиште њиховог досељавања по предању (са Врцама из Гатачког Поља), те славу Јовањдан коју славе и Лаловићи-Пивљани, може се прилично поуздано констатовати да и Ризнићи припадају овом роду. Поред вредности DYS385=15-15 и DYS391=10 карактеристичних за модални хаплотип рода Лаловића-Пивљана, за Ризнића је карактеристична и ретка вредност маркера DYS437=16. Најближи резултату Ризнића су управо хаплотипови припадника рода Пивљана: Комарчевић (Јовањдан, Балатун/Бијељина), Каровић (Јовањдан, Колојања/Јечмишта/Фоча) и Ђурић (Јовањдан, Бадовинци/Богатић) са разликом на три од 23 упоредива маркера.

[Ojler]

154. Шипетић, Аранђеловдан, Граб/Лучани, I2-Y3120

Ово је већ трећи тестирани Шипетић из истог села. Овај резултат идентичан је хаплотипу претходно тестираног Шипетића, који се тестирао прошле године, у оквиру акције Светски ДНК месец 2022.
Нови тестирани је навео да знају за претка Милана Даниловог који је у Грабу живео 1790. године. За Данила не знају порекло али претпостављају да се доселио из Старог Влаха или Херцеговине.

Нема се шта ново додати, а да није раније речено, осим да Шипетићи из Граба не морају више да раде тестове на 23/25 STR маркера . Ево поново шта смо о њима претходно писали:

92. Шипетић, Граб/Лучани, Аранђеловдан, I2-Y3120

Још један тестирани за чије братство смо већ имали резултат, па бих поновио оно што је раније писано:

Шипетић, Аранђеловдан, Граб, Лучани

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема ближих поклапања, а од специфичнијих вредности се издвајају 23 на 390, 15 на 19 и 28 на 481. Могуће да је Шипетић повезан са неким породицама који имају 23 на 390, попут Вараклића из Пријепоља, Ковачевића из Даниловграда, Савића из Роваца итд.

Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Poreklo nije sigurno. Postoji predanje da su 4 brata došla u 18. veku iz Hercegovine i da su se prezivali Šipete. Poreklo prezimena nije poznato. Jovan Erdeljanovic (1908.) navodi da je prezime najverovatnije vlaškog porekla."

У литератури о Шипетићима стоји:

"И Шипете убрајају у ове старе породице, премда се очувао нејасан спомен о томе, да се њихов неки предак доселио у Граб са своја четири сина и затекао само 7 кућа у селу. Даље кажу, да се један део Шипета доселио доцније, само што је и то било врло давно; али би и то значило, да су се и оне старије Шипете од некуд доселиле (слава им је Арханђелов-дан)."

http://www.poreklo.rs/2013/03/03/poreklo-prezimena-selo-grab-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

Нови резултат се од хаплотипа раније тестираног Шипетића разликује на четири маркера и допринео је да се модални хаплотип рода боље одреди. Као заједничке разлике у односу на модални хаплотип карпатско-динарске I2a гране преостали су маркери DYS19=15, DYS458=18, DYS635=24 и снижена вредност маркера DYS481 (<=29), док су остали који се помињу као специфичнији за резултат претходно тестираног вероватно његове личне мутације. Ипак, ни једна од ових разлика није посебно специфична да би се хаплотип Шипетића могао карактеристично профилисати.

Због релативне модалности хаплотипа Шипетића сличност са одступањем на једном до три маркера присутна је у односу на хаплотипове великог броја тестираних на широком географском простору, али на жалост нико од њих није аранђеловштак са подручја Старог Влаха или Херцеговине. О породицама које би могле бити сродне Шипетићима такође је раније већ писано:

Бозало, Аранђеловдан, Калиновик

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Нема претерано блиских поклапања на пројекту. Можда би по самом изгледу хаплотипа могао бити повезан са Шипетићем из Граба у Лучанима, као и са Брадваровићем из Беле Цркве у Банату (и Шипетић и Брадваровић славе Аранђеловдан као Бозало).

Тестирани је навео да је ова породица по предању старином из села Тодорићи код Требиња и да је њено старо презиме Јанковић.

Рекао бих да је са овим новим резултатом могућност сродности Шипетића са Бозалима постала мало вероватна, али Брадваровићи из Банатске Паланке код Беле Цркве остају и даље главни кандидати за неку евентуалну даљу везу.

[Filipi1]

151. Ризнић, Јовањдан, Бања/Аранђеловац, I-Y3120>I-S17250>I-Y4882>I-A1328>I-FT109402, род Лаловића-Пивљана

Тестирани је навео да се зна да су Ризнићи у Бањи живели деведесетих година 19. века а вероватно и раније. У то нема никакве сумње, с обзиром да је ова породица обрађена у етнографској литератури са почетка 20. века. Боривоје Дробњаковић у студији из 1923. године бележи 20 кућа Ризнића које су се налазиле у Ризнића Крају, засеоку Бање. У другом засеоку Рупник било је шест кућа Минића и Ризнића, а у селу Марковац (Младеновац) биле су две куће Ризнића исељених из Бање. Све ово говори да је фамилија Ризнић већ у то време била веома разграната.
Ризнићима је забележено и старије порекло. О њима пише Љубомир Павловић у студији о Подгорини и Колубари из 1907. године. Ризнићи су у Бању дошли због глади из ваљевског села Ковачице пред Први српски устанак, што значи почетком 19. века. Према предању, у Ковачице је пред крај 17. века дошла нека баба Ризна, пореклом из далматинског Дрниша, са својих пет синова. Она је наводно дошла заједно са Врцама који су се први доселили у Ковачице из Гатачког поља. Од Ризнића је 1907. године у Ковачицама била једна кућа.

Резултат тестираног Ризнића има све одлике модалног хаплотипа рода Лаловића-Пивљана, који припада грани I2-FT109402. Имајући у виду исходиште њиховог досељавања по предању (са Врцама из Гатачког Поља), те славу Јовањдан коју славе и Лаловићи-Пивљани, може се прилично поуздано констатовати да и Ризнићи припадају овом роду. Поред вредности DYS385=15-15 и DYS391=10 карактеристичних за модални хаплотип рода Лаловића-Пивљана, за Ризнића је карактеристична и ретка вредност маркера DYS437=16. Најближи резултату Ризнића су управо хаплотипови припадника рода Пивљана: Комарчевић (Јовањдан, Балатун/Бијељина), Каровић (Јовањдан, Колојања/Јечмишта/Фоча) и Ђурић (Јовањдан, Бадовинци/Богатић) са разликом на три од 23 упоредива маркера.

I Jevtic sa Ozrena.

[Ojler]

I Jevtic sa Ozrena.

Да и Јевтић, и Делић (Борковићи/Плужине), Радовић (Борковићи/Плужине), Радовић (Горњи Гајтан/Медвеђа)... Нисам хтео да набрајам појединачно све, само оне по маркерима најближе.

[Небојша]

Морам опет да се осврнем на нашу N2-P1892. На 15 до сада тестираних из Крајине, двојица N2, условно 13.33%. Слично је на сваком досадашњем истраживању.

Сигурно једна од најзаступљенијих, ако не и најзаступљенија млађа подграна код крајишких Срба. Мало је тања на Банији и у Северној Далмацији, али практично у свим другим областима држи стабилан проценат 5-10%.

Присуство ове подгране у некој области је добар индикатор јаке старохерцеговачке досељеничке струје.

[Милош]

145. Јудин, Београд

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 19=15, 385=14-16, 576=19, 570=17, 635=22. Најближи на пројекту, са 3 разлике на 23 упоредива маркера, му је Јовановић из околине Осијека, који слави Стевањдан.

О презимену Јудин, нисам мигао ништа конкретно да нађем. Ни сам тестирани није оставио више података. Можда је презиме пореклом из Славоније (околина Бјеловара), па би и поклапање са Јовановићем имало смисла. Ако неко има више података о презимену Јудин, нека напише.

Свакако тестираном предлажем неки од напреднијих тестова.

[drajver]

136. Поповић, Ђурђевдан, Сочковац/Добој

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани I2-FT16449>Y46636>FT231029. Посједује низ карактеристичних маркера DYS390=25, DYS385ab=15-15, DYS643=11, који га јасно повезују са још двије српске породице: Мићићем из Горњег Скиповца/Добој (Никољдан) и Васићем непознатог мјеста поријекла. Васић је урадио BIGY700 тест и терминално је одређен као FT231029. Ову мутацију Васић дијели са муслиманском породицом из Тешња. Као што се може видјети, тренутно грана I-FT231029 показује јаку лоцираност на подручју добојске регије. Очигледно је да испод нивоа FT231029 постоји подграна ове хаплогрупе коју чине Поповић, Васић и Мићић, јер муслиман који је FT231029 не дијели све њихове карактеристичне маркере. Да би се ова грана у потпуности профилисала, корисно би било да Поповић уради неки од дубинских тестова. Са овом групом породица би могао бити повезан и Мамула из Славског Поља, Вргинмост (Ђурђевдан).

Поповићи су пописани на простору Сочковца крајем 19. вијека. По подацима које је оставио тестирани, а и самом презимену, евидентно еј да се ради о свештеничкој лози. Нисам пронашао неке друге податке о поријеклу.

О грани FT231029 се више може прочитати на сљедећим линковима
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4757.msg143610#msg143610
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4757.msg161772#msg161772

Стабло ова хаплогрупе дато је на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/08/stablo-haplogrupe-i2-ph908ft16449/

[drajver]

169. Обрадовић, Ђурђиц, Јелен До, Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује карактеристичне вриједности маркера DYS19=17, DYS391=10 што га уз близак хаплотип и славу Ђурђиц, сврстава у сити род са групом необјављених породица из села Зеоке код Лазаревца, као и једном необјављеном породицом из Бабајића, Љиг.  Породице из Зеока говоре о досељавању из Мораче, док породица из Бабајића помиње Мужиће у ужичком крају као мјесто одакле је дослелила у Бабајић. У сваком случају све генетичке везе указују на досељавање из јужног динарског правца. Нисам у Црној Гори и Херцеговини примјетио неке тестиране породице које би недвосмислено указивале на везу са Обрадовићима, али има доста породица I2-PH908 које славе Ђурђиц. Препорука за Обрадовића је свакако дубински тест, јер само он може ствари покренути напријед.

У етнографској литератури о Обрадовићима проналазимо сљедеће податке:
"Обрадовићи, стари Маврени, насељени на средини села и готово сви на првој тераси. Њихови преци су дошли као сточари. У својој старој постојбини Бихору закрвили се па се морали склонити. Када су овде дошли нашли су неке породице, које су се расељавањем и изумирањем погубиле. Обрадовићи су дошли међу првима у целој околини, дуго су се скривали и никоме се нису јављали. Прве године њихова скривања, њихово стављање под надзор ондашњих калуђера има велике занимљивости. Данас их је од Јеленске Косе до Кратовске Стене на првој тераси 15 кућа, славе Ђурђиц."

Занимљив је и овај родовски назив Маврени. Маврен је старо српско име које налазимо још у манастирским хрисовуљама, а презимена изведена од овог имена налазимо највише по Војводини.

[drajver]

176. Огњеновић, Никољдан, Миљанићи/Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује карактеристичне вриједности маркера DYS385ab=14-16, DYS549=12. Ове вриједности, уз близак хаплотип, исту крсну славу и заједничко предање, повезује га са Радојевићем из Велимља. На овај начин је профилисан род Косановића, Радојевића и Огњеновића који је обрађен у књизи о генетичком поријеклу Срба Старе Херцеговине. Од овог рода једино још Косановићи нису тестирани.

Предање за ове породице наводи да су се у Бањане доселили из Приморја, Боке и да су раније били католици. Негдје се наводи Габела у боки, негдје "Каштела код Рисна". Род је и имао надимак Латини, а прислављали су Петровдан. Чини се да им је Огњеновић најстарије презиме. Из овог рода је и митрополит дабробосански Сава Косановић.

[Христифор]

И2а се захуктала и незадрживо граби ка свом просеку.

[ДушанВучко]

И2а се захуктала и незадрживо граби ка свом просеку.

Слободан узорак никад не греши (плус, минус за I2a, 35% до краја анализа ове акције, а и за остале гране у просеку)

[drajver]

184. Шобот, Митровдан, Горњи Орловци, Приједор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Уклапа се у генетички профил раније тестираних Шобота из Лужана/Сански мост и Каменице/Дрвар са заједничким карактеристичним маркерима DYS19=17, DYS391=10, DYS385ab=14-14, DYS389-I=14. Шоботи из Лужана и Каменице су међусобно ближи јер они посједују још и додатне карактеристичне вриједности DYS389-I=32 и DYs456=16. Постоји шанса да су Шоботи повезани са родом Вранића из Полаче у Далмацији, јер и Вранићи посједују DYS389-I=14 а славе Митровдан. Вранићи су дубински тестирани и припадају грани I2-FT16449>MF2888. Ову везу би требало и SNP и дубински провјерити. Што се тиче евентуалних веза у Старој Херцеговини, по хаплотипу је Шоботима најближи Бијелић, Лазарева Субота из Сировца, Баре, Шавник, али на нивоу само маркера тешко је рећи да ли је повезаност и суштинска.

Судећи по предањима, најстарија матица Шобота је у Далмацији, у Цетини. У мјесту Јежевићу код Врлике присутни су Шоботи који славе Митровдан. Одатле су се Шоботи током 18. вијека исељавали према Унцу, гдје су уједно постали и најбројнији. Унац је постао друга матица за даља расељавања овог рода у Босанској крајини. Видљиво је да је главни правац миграције Шобата ишао од Унца преко Бјелајског Поља, Кључа на Сански Мост, а даље низ Сану према Поткозарју и Лијевче Пољу. Други крак миграције ишао је према Гламочу, Купресу, Шипову и Змијању.
У Горњокарловачкој епархији било је Шобота са славом Никољдан и вјероватно нису повезани са Шоботима митровштацима.

[Небојша]

142. Димитријевић, Никољдан, Пећ, Метохија, J2a-M67>Y11200

Димитријевић је оставио веома интересантно предање о пореклу. Према породичном сећању, најстарији корени сежу до Грчке, одакле је предак Атанасије дошао у село Магарево код Битоља. Одатле су, због неке заваде са Турцима, одселили за Пећ.

У нашој днк бази нема толико блиских J2a-M67 хаплотипова. Међутим, у светској бази постоји неколико припадника ове подгране који би могли бити блиски. Углавном су лоцирани на потезу Грузија-Турска (махом Јермени). Чини се да би доста близак могао бити један хаплотип из Дербента (Дагестан). Овај тестирани је радио и дубинско истраживање, па знамо да припада подграни J2a-M67>Y11200>Y54002>BY77173 (https://www.yfull.com/tree/J-BY77173/). Неки савет за даље тестирање био би провера да ли су Димитријевићи позитивни на неки од ових SNP-ова низводно од J-Y11200.

[Uzi]

130. Мишић, Никољдан, Шадићи Горњи, Власеница

Тестирани припада хаплогрупи N2-FT182494

Има немодалну вредност на маркеру DYS389i/ii=13/28. На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са тестираним Гаговићем из Безуја у Пиви. Гаговићи такође славе Никољдан па можда постоји нека ближа веза.

Тестирани није оставио никакве податке о предању, а ни ја нисам успео да у литератури пронађем предања о пореклу Мишића из Шадића.

Препорука за даље тестирање је директан тест на FGC28435, то је грана којој потврђено припадају и Гаговићи из Безуја.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108772

Управо је стигао резултат Гаговћа из Пиве, "пивске властеле" што би рекао краљ Никола.
Имао сам намеру да опширно коментаришем, али за 50-ак минута крећем на море    Зато, укратко - резултат није онај за који сам навијао, али је ипак реч о веома важном резултату за Пиву:

Гаговић, Безује/Пива/ЦГ, Никољдан

image hosting 30 mb

Реч је наравно о N1а P189.2.

Поздрав свима и велико хвала нашем Ђорђу!

[drajver]

185. Матијевић, Цвети, Бреково, Ариље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип је скоро модалан, са свега два-три маркера која незнатно одступају од модала DYS19=15, DYS576=19 и DYS635=24. Све ово је недовољно да би се на основу хаплотипа успостављале неке поузданије везе. По укупном хаплотипу из ближе географске околине Матијевићу је најближи Јечменица из Доброселице (2/23 разлике), који слави Никољдан, али разликују се баш на немодалној вриједности DYS19=15 па је питање колико је блискост стварна. У контексту података о поријеклу Матијевића, једино је интересантно то што Јечменица слави Никољдан.

О Матијевићима из Брекова постоје подаци у етнографској литератури:

"Када је, 1818. године, извршен први попис у Србији, у засеоку Лисије било је само два домаћинства од браће Марка и Пера Николића, који су се тако презивали вероватно по оцу Николи. Од Марка су данашњи Јовановићи и Матијевићи, а од Пера данашњи Боковићи из Брегова и Стевановићи. Предање каже да су они дошли из села Лисе, код Ивањице, па су по старом завичају Лиси дали назив и Лисије. Маркови синови, Јован и Матија, презивали су се по оцу Марку Марковићи, док су Јованови и Матијеви потомци Такође узели презиме по својим очевима, чији су потомци данашњи Јовановићи и Матијевићи."

Међутим, проблем је што ови Матијевићи из засеока Лисије славе Никољдан, док је тестирани као славу навео Цвети. Није ништа детаљније назначено да ли је било промјена славе. Једина породица која у Брекову слави Цвети су Јовановићи на Градини са надимком Чакаревићи, који су доселили из Правошево код Пријепоља. У Пројекту је присутна један разгранат род из Старог Влаха који слави Цвети (уједно и једини са овом славом на пројекту), али сви досад тестирани припадају роду Дробњака и хаплогрупи I1-FGC22045, тако д авјерујем д аје код Матијевића дошло до неког преузимање славе.

Препорука је неки од дубинских тестова, али и тестирање осталих породица које припадају овом роду у Брекову.

[drajver]

186. Дозет, Јовањдан, Велики Пашијан/Гарешница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Практично модални хаплотип без карактеристичних вриједности, што значи да се на основу самог хаплотипа тешко може закључивати о ближим везама са другим тестираним. Од немодалних вриједности могу се навести DYS449=32 и DYS460=11, али ти маркери нису тестирани већем броју појединаца. По укупном хаплотипу на подручју Славоније Дозету су најближи Кујавићи из Слатинског Дреновца и Дабићи из Тројеглаве, обе ове породице славе Јовањдан (4-5/23 разлике). Од слављеника Јовањдана нису му далеко ни Мазалице из Босанске Крајине (3/23 разлике).

Презиме Дозет је свакако надимачког поријекла. Има више Дозета у Славонији и Лици са различитим славама, који вјероватно нису повезани. Једино Дозети у околини Гарешнице (Дишник Велики Прокоп, Пашијан) славе Јовањдан. Ово подручје источне Мославине било је на самој међи турско-аустријској, али је од 1606. године припадало Вараждинском генералату. Срби су се на том подручју населили крајем 16. вијека, а било је досељавања и у 18. и 19. вијеку. По презименима би се рекло да је присутна била и личка насељеничка струја. Дозети су пописани у шематизму пакрачке епархије из 1898. године.

Препорука је неки од дубинских тестова.

[Рус]

145. Јудин, Београд

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 19=15, 385=14-16, 576=19, 570=17, 635=22. Најближи на пројекту, са 3 разлике на 23 упоредива маркера, му је Јовановић из околине Осијека, који слави Стевањдан.

Свакако тестираном предлажем неки од напреднијих тестова.

У Русији исто постоје ово презиме (Юдин).

[drajver]

192. Маркуш, Ђурђиц, Подгорица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Са претходно тестираним Маркушом из Момишића/Подгорица један маркер разлике од 23, тако да нема сумње да чине исти род. Маркушима је генетички близак један необјављени тестирани из Момишића, који такође слави Ђурђиц. Ради се о старијем момишићком роду. Једини карактеристичан маркер за ову групу породица је DYS439=11, али се и на том маркеру код Маркуша из Подгорице догодила повратна мутација на DYS439=12. Сва тројица тестираних имају нешто нижу DYS576=17.

Маркуши имају предања да су поријеклом из племена Грађана, а помињу и везу са селом Момуша код Призрена. Међутим, оно на шта указују генетички подаци јесте нешто старија укоријењеност на простору Момишића и веза са стариначким момишићким породицама.

Препорука еј свакако неки од дубинских тестова.

[barbarylion]

192. Маркуш, Ђурђиц, Подгорица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Са претходно тестираним Маркушом из Момишића/Подгорица један маркер разлике од 23, тако да нема сумње да чине исти род. Маркушима је генетички близак један необјављени тестирани из Момишића, који такође слави Ђурђиц. Ради се о старијем момишићком роду. Једини карактеристичан маркер за ову групу породица је DYS439=11, али се и на том маркеру код Маркуша из Подгорице догодила повратна мутација на DYS439=12. Сва тројица тестираних имају нешто нижу DYS576=17.

Маркуши имају предања да су поријеклом из племена Грађана, а помињу и везу са селом Момуша код Призрена. Међутим, оно на шта указују генетички подаци јесте нешто старија укоријењеност на простору Момишића и веза са стариначким момишићким породицама.

Препорука еј свакако неки од дубинских тестова.

Jovan Markuš verovatno pripada ovom rodu?

[drajver]

172. Обрадовић, Аранђеловдан, Беочин

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Посједује карактеристичну вриједност DYS393=12, што га уз славу Аранђеловдан највјероватније сврстава у групу родова са истим карактеристикама: Ђенадићима из Грчака/Александровац, Петровићима из Прањана/Горњи Милановац и још једном необјављеном породицом из Бабајића/Љиг. И поред ове везе сам Обрадовић има неколико својих прилично карактеристичних маркера: DYS437=15, DYS576=18 и DYS549=11, због чега нема посебно блиских хаплотипова. Најближи му је Петровић из Прањана, на 4/23 маркера разлике.

Тестирани није оставио неке специфичније податке о поријеклу. Само презиме је често, а Беочин није обрађиван у етнографској литератури. Занимљиво је да је презиме Обрадовић у Беочину присутно још од пописа 1736. године (пописан је Никола Обрадовић), али не знам да ли се ради о тестираним Обрадовићима.

Препорука је свакако неки од дубинских тестова.

[drajver]

174. Трифковић, Никољдан, Раштани/Мостар

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Нема карактеристичних вриједности маркера да би се помоћу њих могла успоставити ближа веза са другим тестираним из рода Дробњака. Од никољштака на подручју Старе Херцеговине, најближи су му Ђурђићи (Вирак/Жабљак) који су на 1 маркеру разлике од 23.

Тестирани је оставио податке о поријеклу од Којовића из околине Никшића,а навео је и презиме Крзман, које такође присутно у Раштанима и Мостару. Нејасно је да ли је Крзман старије презиме самих Трифковића. Раштани нису обрађивани у етнографској литератури па нисам успио наћи податке о њиховом поријеклу.

[Ojler]

182. Томић, Јовањдан, Пачир/Бачка Топола, I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629, род Мириловића

Тестирани је навео да су Томићи у Пачир насељени из Сомбор око 1772. године, што би их сврстало међу најраније досељенике у ово место. Иако је насеље Пачир постојало још у средњем веку, касније је опустело, тако да је у попису из 1698. забележено као ненасељено. У 18. веку почиње поновно насељавање Пачира, у почетку сточарима који су на племићким поседима на простору пустаре одгајали стоку, да би за време Марије Терезије, у периоду од 1760. до 1776. године Пачир био плански насељен прво српским, а затим и мађарским становништвом. Српски насељеници дошли су из Сомбора и чинили су их бивши граничари сомборске војне границе, која је распуштена 1741. године.
Томиће сам у Пачиру нашао на попису из 1828. године, када су забележени Gaja Tomits, Gyuka Tomity и Petar Tomits.

Хаплотип тестираног Томића у потпуности се уклапа у хаплотип херцеговачког рода Мириловића, за који је утврђена припадност грани I2-Y58629. Поред маркера DYS385=14-14 и DYS448=21, карактеристичних за род Мириловића, код хаплотипа Томића уочавају се и веома ретке вредности DYS391=12 и DYS439=14, као и нешто ређа DYS635=24. Све ове вредности резултат Томића дели са хаплотипом Јерковића (Јовањдан, Дивосело/Госпић) који му је уједно и најближи, са разликом на два од 23 упоредива маркера, што чини веома вероватном могућност да су Јерковић и Томић припадници исте млађе гране рода исељене из Херцеговине можда још у 16. веку.

Још једном се показала жилавост Мириловића у очувању Јовањдана као свог крсног имена, чак и након пет векова миграција из Херцеговине, преко западних српских крајева, па сасвим на север до Војводине.

За даљу профилацију рода Мириловића било би веома корисно ако би Томић урадио неки од геномских тестова и резултата проследио YFull-у, како би се евентуално прецизније одредило време исељавања из Херцеговине овог огранка рода.

[Христифор]

Честитамо Мириловићима на новом члану.  Засад  Војводина махом држи штафету што се тиче присуства наведеног рода у Србији,  волели одувек Херцеговци Срем, Банат и Бачку три срца јуначка.

[Ojler]

175. Даниловић, Ђурђевдан, Срећање/Пљевља, I2-Y3120

Према наводима тестираног, знају за предање по коме су у Буковицу дошли са Дурмитора, а тамо још раније из Ријеке Црнојевића. У етнографској литератури се среће сасвим другачије предање о Даниловићима у Срећању, по коме су они староседеоци у овом месту још од времена Немањића:

Даниловићи су живели у Сречанима још за време владавине Немањића. Они су направили цркву у селу за коју кажу да је старија од Манастира Св. Тројице. У току I светског рата била је доста оштећена и остала без звона. Даниловићи и остали Буковнчани поправили су је 1923. године. Из Сречана су се Даниловићи расељавали по другим крајевима. Петар Даниловић (1840 – бројка иза имена означава његову годину рођења) прешао је са сином Милованом (1870) око 1875. године у Крћевине и ту их сада има три куће. Милованови синови су: Владе, Дико, љубо и Бранко. Милован је са синовима прешао 1922. године у Потковач - Улице и купио у неког Турчина имање.
У близини њихове куће налази се брежуљак на коме је у доба Немањића била црква. То се место зове Црквина. Према остацима темеља закључујемо да је црква била велика 8 х 5 M. Сада постоје само две гомиле камења. Даниловићи у Сречанима славе Ђурђевдан (према казивању Илије Даниловића), а прислужују Аранђеловдан. Раније су сви Даниловићи славили Ђурђевдан, а прислуживали Аранђеловдан. Међутим, Даниловићи у Крћевинама су били сиромашни и до Ђурђевдана би потрошили сав мрс, те су онда Аранђеловдан узели за главну славу, а Ђурђевдан прислужују.
(...)
Даниловићи у Поповом Долу (Мељак) су од Даниловића из Сречана. Доселила је једна кућа у Засаду (Бобово) око 1600. године. Према једној верзији од њих су Драгутиновићи, а од Драгутиновића Томићи, Голубовићи, Јаковљевићи и Пуповићи. Око 1850. године биле су у Засади још две куће Даниловића (које су се тако презивале). Тада их је (због неког убиства) напао Божо Калпачина са тридестак Језераца. Убили су једног Даниловића, док су остали побегли са фамилијама и једна кућа се населила у Плијешевини, а друга у Поповом Долу. У Плијешевини их сада има 10 кућа.
У Попов До су дошли Лука (1830) и Станко. (...) Биле су их 1912. године две куће. Славе Аранђеловдан. Род су им Даниловићи у Сречанима и Ковачу.

У односу на модални хаплотип северног огранка хаплогрупе I2-Y3120 резултат Даниловића одступа на већем броју маркера, од којих се као посебно карактеристични издвајају DYS439=11 и DYS458=16, а нешто ређе се јављају и вредности DYS389ii=30 и DYS576=17. Међу хаплотиповима из базе СДНКП нема оних који би се издвојили као релевантно блиски резултату Даниловића па би за даље профилисање његове генетике требало урадити неки од геномских тестова. Статистички му је најближи хаплотип Обрадовића (Вучиниће/Нови Пазар, Лучиндан), са разликом на четири маркера од 23 упоредива и подударањем на реткој вредности DYS439=11, али се чини да је ова сличност само техничка, без стварног родословног значаја.

[Ojler]

177. Крстић, Аранђеловдан, Књажевац, I2-Y3120>Z17855>PH3414

Према наводу тестираног, Крстићи у Књажевцу су пореклом из Сврљига, а старије презиме им је било Тодоровић. Нисам нашао податке о овој породици у етнографској литератури осим да их је 1940. године било седам кућа исељених у село Андрејевац (данас Минићево).

Хаплотип тестираног Крстића разликује се од модалног хаплотипа северног огранка хаплогрупе I2-Y3120 на девет маркера, од којих је чак осам карактеристично. Вредности DYS385=14-14 и DYS448=21 сврставају овај резултат у грану I2-PH3414. Иако је грана I2-PH3414 карактеристична за род Мириловића, у случају Крстића се не може рећи да припада овом роду јер одступа на исувише великом броју карактеристичних маркера: DYS391=12, DYS576=16, DYS570=20, DYS438=11, DYS549=12 и нешто ређа вредност DYS635=22. Имајући у виду и географију, односно чињеницу да Крстићи живе у источнијим крајевима српског простора где би требало да је и исходиште гране I2-PH3414, они би заједно са још неким породицама могли бити "старији рођаци" Мириловића. Ту пре свега мислим на још необјављени резултат једног тестираног (Моштаница/Врање) који такође слави Аранђеловдан и припада грани I2-PH3414, а по хаплотипу је најближи Крстићу, иако са приличном разликом (шест од 23).

[Ojler]

187. Благојевић, Стевањдан, Марковац/Велика Плана, I2-Y3120

Тестирани је навео да се његов предак доселио почетком 19. века негде са југозапада. Иако је у етнографској литератури лепенички крај обрађен прилично детаљно, нисам успео да пронађем никакве податке о Благојевићима са славом Стевањдан, ни у Марковцу нити у суседним насељима.

Тестирани Благојевић има прилично модалан хаплотип, са само једним карактеристичним маркером, DYS533=11. И поред тога што у бази СДНКП има десетак хаплотипова од којих се овај резултат разликује на три или мање маркера, међу њима нема ни једног за који би се могло закључити да му је и родословно близак. Најмања разлика постоји у односу на хаплотипове Крстића (Београд, Никољдан) и Бербера (Билишане/Обровац, Стевањдан), од којих се разликује на једном маркеру од 23 упоредива, а који такође поседују карактеристичну вредност DYS533=11.

За неко прецизније одређивање порекла Благојевића неопходно би било урадити неки од геномских тестова.

[Ojler]

197. Радојичић, Јовањдан, Берковац/Мионица, I-Y3120>I-S17250>I-Y4882>I-A1328>I-FT109402, род Лаловића-Пивљана

Тестирани Радојичић није навео податке о пореклу породице. У етнографској литератури са почетка 20. века Радојичићи у Берковцу се не помињу као самостално презиме, већ као секундарно презиме једног огранка фамилије Киселица којој су припадали и огранци Мијаиловића, Рафаиловића и Дурковића, а Дурковићи су се даље делили на Павловиће, Пауновиће и Радовановиће. Киселица је у то време у Берковцу било 31 кућа и сви су славили Јовањдан. Према тада забележеном предању, Киселице су заједно са Ковачевићима били први досељеници у Берковац. Дошли су у другој половини 17. века из Кричка у 8 породица, од којих су само три остале у Берковцу, две су прешле у суседно село Попадић. a три су се преселиле у тамнавско Врело, од којих је једна затим прешла у Срем па се одатле вратила у београдско Жарково.
У суседном Попадићу Киселице се сматрају најстаријим досељеницима, а дошли су из Берковца. Њихови огранци у овом селу су Мијаиловићи, Пауновићи, Глигоријевићи и Мартиновићи. Било их је 10 кућа и сви су славили Јовањдан.
У оближњем Цветановцу (општина Љиг) живеле су породице Павловић и Томић које су биле од берковачких Киселица. Било их је три куће и славили су такође Јовањдан.
Да је презиме Радојичића из Берковца било у употреби још у 19. веку сведочи податак да се на списку жртава Српско-турског рата 1877-78. године налази име редова пешадинца Ваљевске бригаде, Милована Радојчића из Берковца.

Резултат тестираног Радојичића има све одлике модалног хаплотипа рода Лаловића-Пивљана, који припада грани I2-FT109402. Имајући у виду предање по коме су досељени из Кричка, те славу Јовањдан коју славе и Лаловићи-Пивљани, може се констатовати да Радојичићи, па и остале породице братства Киселица, припадају овом роду. Поред вредности DYS385=15-15 и DYS391=10 карактеристичних за модални хаплотип рода Лаловића-Пивљана, за Радојичића је карактеристична и ретка вредност маркера DYS389i=14. Најближи резултату Радојичића је хаплотип Ризнића (Јовањдан, Бања/Аранђеловац) са разликом на три од 23 упоредива маркера.

[Ivana C]

177. Крстић, Аранђеловдан, Књажевац, I2-Y3120>Z17855>PH3414

Према наводу тестираног, Крстићи у Књажевцу су пореклом из Сврљига, а старије презиме им је било Тодоровић. Нисам нашао податке о овој породици у етнографској литератури осим да их је 1940. године било седам кућа исељених у село Андрејевац (данас Минићево).

Хаплотип тестираног Крстића разликује се од модалног хаплотипа северног огранка хаплогрупе I2-Y3120 на девет маркера, од којих је чак осам карактеристично. Вредности DYS385=14-14 и DYS448=21 сврставају овај резултат у грану I2-PH3414. Иако је грана I2-PH3414 карактеристична за род Мириловића, у случају Крстића се не може рећи да припада овом роду јер одступа на исувише великом броју карактеристичних маркера: DYS391=12, DYS576=16, DYS570=20, DYS438=11, DYS549=12 и нешто ређа вредност DYS635=22. Имајући у виду и географију, односно чињеницу да Крстићи живе у источнијим крајевима српског простора где би требало да је и исходиште гране I2-PH3414, они би заједно са још неким породицама могли бити "старији рођаци" Мириловића. Ту пре свега мислим на још необјављени резултат једног тестираног (Моштаница/Врање) који такође слави Аранђеловдан и припада грани I2-PH3414, а по хаплотипу је најближи Крстићу, иако са приличном разликом (шест од 23).

Пошто сам ја у роду само мали коментар. Порекло из Сврљига односно села Лалинац потиче из 1835. Предак је узео презиме по свом деди и од тада је фиксирано презиме. Презиме Тодоровић је вероватно привремени патроним пошто у то време нису била фиксна презимена.

[Селаковић]

197. Радојичић, Јовањдан, Берковац/Мионица, I-Y3120>I-S17250>I-Y4882>I-A1328>I-FT109402, род Лаловића-Пивљана

У суседном Попадићу Киселице се сматрају најстаријим досељеницима, а дошли су из Берковца. Њихови огранци у овом селу су Мијаиловићи, Пауновићи, Глигоријевићи и Мартиновићи. Било их је 10 кућа и сви су славили Јовањдан.

Корисно је напоменути да имамо од раније једног тестираног од овог рода из Попадића:

Мијаиловић из Попадића код Мионице. Припада хаплогрупи G2a L497. Не упада у уобичајени српски Г2а хаплотип. Има прилично поклапање са Фабијанићем из Хрватске.

14   21   15   11   14   15   12   12   11   30   16   16   21   12   15   15   16   11   21   13   9   20   11

[Ojler]

Корисно је напоменути да имамо од раније једног тестираног од овог рода из Попадића:

Хвала Селаковићу. Могуће је дакле да предања о заједничком пореклу породица за које се сматра да потичу ид Киселица нису увек тачна.

[Ojler]

199. Новаков, Никољдан, Кулпин/Бачки Петровац, I2-Y3120

Тестирани није навео податке о пореклу, а о Новаковима у Кулпину нисам успео много да пронађем ни у изворима. Новакови свакако спадају у староседеоце у овом месту. У попису Бачке из 1828. године у Кулпину се помињу домаћини Theodorus Novakov, Stephanus Novakov, Petrus Novakov и Paul Novakov. Четири домаћинства Новакових у Кулпину 1828. сведоче у прилог томе да је фамилија у месту живела већ дуже време и успела да се разграна. Познато је да је Кулпинска пустара насељена 1745. године са око 200 породица досељених из Херцеговине, које је као избеглице након Аустијско-турског рата 1737. године довео патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента. Херцеговци су насељени на земљу коју су као свој посед добила браћа Стратимировић од царице Марије Терезије, заједно са племићком титулом која им је додељена. Имајући у виду све наведено, пореко Новакових могло би се тражити међу најстаријим херцеговачким досељеницима.

Хаплотип тестираног Новакова одступа од модалног хаплотипа северног огранка хаплогрупе I2-Y3120 на већем броју маркера, од којих се као ређе уочавају вредности DYS385=14-14, DYS576=19 и DYS549=12. Комбинација DYS385=14-14 приближава овај резултат грани I2-PH3414 којој припадају херцеговачки Мириловићи, али хаплотип Новакова не поседује вредност DYS448=21 која је такође карактеристична за I2-PH3414. Сличност постоји и са хаплотипом херцеговачких Салатића (Аранђеловдан, Сливља/Гацко) са разликом на три од 23 упоредива маркера и подударањем на DYS576=19 и DYS549=12. Међу тестираним никољштацима резултату Новакова је најближи један необјављени хаплотип из Бистрице код Нове Вароши, са разликом на три од 23 упоредива маркера и подударањем на DYS576=19 и DYS549=12. Због свих ових различитих могућности, за прецизније утврђивање припадности Новакова некој од млађих I2-Y3120 подграна неопходно би било урадити додатне SNP провере или дубински геномски тест. Уочава се ипак да постоји сличност са већим бројем породица са подручја Херцеговине, као што је и очекивано.

[Небојша]

199. Новаков, Никољдан, Кулпин/Бачки Петровац, I2-Y3120

Тестирани није навео податке о пореклу, а о Новаковима у Кулпину нисам успео много да пронађем ни у изворима. Новакови свакако спадају у староседеоце у овом месту. У попису Бачке из 1828. године у Кулпину се помињу домаћини Theodorus Novakov, Stephanus Novakov, Petrus Novakov и Paul Novakov. Четири домаћинства Новакових у Кулпину 1828. сведоче у прилог томе да је фамилија у месту живела већ дуже време и успела да се разграна. Познато је да је Кулпинска пустара насељена 1745. године са око 200 породица досељених из Херцеговине, које је као избеглице након Аустијско-турског рата 1737. године довео патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента. Херцеговци су насељени на земљу коју су као свој посед добила браћа Стратимировић од царице Марије Терезије, заједно са племићком титулом која им је додељена. Имајући у виду све наведено, пореко Новакових могло би се тражити међу најстаријим херцеговачким досељеницима.

Хаплотип тестираног Новакова одступа од модалног хаплотипа северног огранка хаплогрупе I2-Y3120 на већем броју маркера, од којих се као ређе уочавају вредности DYS385=14-14, DYS576=19 и DYS549=12. Комбинација DYS385=14-14 приближава овај резултат грани I2-PH3414 којој припадају херцеговачки Мириловићи, али хаплотип Новакова не поседује вредност DYS448=21 која је такође карактеристична за I2-PH3414. Сличност постоји и са хаплотипом херцеговачких Салатића (Аранђеловдан, Сливља/Гацко) са разликом на три од 23 упоредива маркера и подударањем на DYS576=19 и DYS549=12. Међу тестираним никољштацима резултату Новакова је најближи један необјављени хаплотип из Бистрице код Нове Вароши, са разликом на три од 23 упоредива маркера и подударањем на DYS576=19 и DYS549=12. Због свих ових различитих могућности, за прецизније утврђивање припадности Новакова некој од млађих I2-Y3120 подграна неопходно би било урадити додатне SNP провере или дубински геномски тест. Уочава се ипак да постоји сличност са већим бројем породица са подручја Херцеговине, као што је и очекивано.

У Кулпину се помињу и неки Новаковићи, па не знам да ли су се Новакови и овако бележили раније:

Новаковић Стевана Владимир, борац Кулпин, Бачки Петровац (Добровољачка колонија Степановићево)

[Ojler]

У Кулпину се помињу и неки Новаковићи, па не знам да ли су се Новакови и овако бележили раније:

Новаковић Стевана Владимир, борац Кулпин, Бачки Петровац (Добровољачка колонија Степановићево)

Презиме Новаковић у Кулпину нисам нашао ни у пописима нити у литератури. Данас има неких Новаковића у Кулпину, али не знам имају ли везе са Новаковима. Може бити да им је презиме временом продужено, мада је у Војводини чешћи био обрнут случај.

[Христифор]

Новаковић је релативно често презиме  тако да не мора значити да постоји нека веза.

[Ивица Јовановић]

Да ли је можда прошао Јелеки број 195?

[НиколаВук]

Да ли је можда прошао Јелеки број 195?

Јесте, биће објављен.

[Христифор]

Нови пресек на 175 објављена резултата.  И2а  очекивано рекло би се захуктала, то посебно важи за северне гране.

И2а-63 (36%)  Дин Југ- 44 (69.8%) / Дин Север-19 (30.1%)
Е-В13-28 (16%)
Р1а-21 (12%)
Р1б-17 (9.7%)
И1-13 (7.4%)
Ј2б-11 (6.2%)
Г2а-7 (4%)
Ј2а-4 (2.2%)
Н2-4 (2.2%)
И2-M223-1 (0.5%)
И2б-1 (0.5%)
Р2-1 (0.5%)
Т1-1 (0.5%)
Ј1-1 (0.5%)
Н1-1 (0.5%)
Q-1 (0.5%)

[Ojler]

200.   Савић, Ђурђиц, Дружетић/Коцељева, I2-Y3120

Тестирани није навео податке о пореклу породице. Ипак, Савићи из Дружетића са славом Ђурђиц су обрађени у етнографској литератури са почетка 20. века. За њих се наводи да су огранак Малешевића из Дружетића. Доселили су се у првој половини 18. века из Старог Влаха. Према предању, у Дружетић су се с Увца из Раснице доселила три брата: Јован, Јуриша и Малиша. Малиша је остао у Дружетићу и од њега су Малешевићи, Јуриша је прешао у Љутице и његови су тамошњи Јуришићи, а Јован је отишао у шабачку Каменицу (такође у општини Коцељева). Неки од Малишиних синова спустили су се касније у Стублине. Године 1912. у Дружетићу је било 19 домова Савића, Јуришића у Љутцама је било 26 кућа, а Малешевића у Стублинама досељених из Дружетића 17 кућа. Све ове породице славе Ђурђиц.

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120, а његов хаплотип не поседује посебно карактеристичне вредности. Једини маркер који би се могао издвојити као нешто ређи је DYS458=18. Статистичка сличност овог резултата са три или мање маркера разлике уочава се у односу на прилично велики број хаплотипова из базе СДНКП. Ни један од тих резултата нема довољно елемената да би се могло тврдити да постоји и родословна блискост између тестираних: нема никог ис Старог Влаха, а они који славе Ђурђиц су у регијама које нису релевантне. Поменућу ипак технички најближе резултате, иако треба разумети да њихова блискост без дубљих геномских тестова нема филогенетичког значаја: Поповић (Жаково/Требиње, Јовањдан, разлика 2/23 и поклапање на DYS458=18), Лештанин (Казновиће/Рашка, Св. Врачи, разлика 2/23 и поклапање на DYS458=18), Вујчић (Добри До/Смедерево, Ђурђиц, разлика 2/17 и поклапање на DYS458=18).

Да поменем још да имамо резултат једног Малешевића са славом Ђурђиц, из Крнуле код Владимираца. Ради се о географски блиском месту у односу на Дружетић, а тестирани носи исто презиме као и породица од које потичу Савићи и слави исту нешто ређу славу. Може бити да је само случајност, али ови Малешевићи припадају грани E-Z1057 и нису сродни Савићима.

[Atlantische]

198. Мамуза, Петровдан, Градина, Приједор

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480.

Мамузин хаплотип одликују мање учестале GATAH4=9 и 391=11. Занимљиво је да комбинацију обе ове вредности има Аранђеловштак Видовић са Кордуна, од којег се Мамуза међутим разликује на 3 од 17 упоредивих маркера, па је њихова могућа повезаност упитна. Од тестираних на 23 маркера, формално му је најближи нејавни резултат из подухвата истраживања Старог Влаха од којег се разликује на управо две раније поменуте вредности. У Крајини нема ближих и конкретнијих поклапања (сва су на 3+ маркера). Од до сада јединог G2a-Y128480 Петровштака, Суђића из Паштровића се разликује на 3/17 маркера (укључујући GATAH4 и 391). Међу слављеницима Петровдана у Крајини је ово пета по реду откривена хаплогрупа, док чак у неким случајевима Петровштаци припадници исте хаплогрупе не припадају идентичним подгранама.

О Мамузама из Градине је детаљно писао наш форумаш Тимар у својој књизи ''Тимар и тимарски родови''.

Мамузе су стара тимарска породица настањена у селу Градина, гдје је матица ове породице, која се код православних Срба спомиње једино у овоме крају. Њихова крсна слава је Петровдан и Никољдан. Грана Мамуза која је славила Петровдан, сродници су били са Швракама из Јелићке, која je угашена крајем 19. вијека, док грана слављеника Никољдана данас у Градини има 25 пунољетних чланова, у Омарској 18, а у Нишевићима 3, у Средњој Марићки 1. У Омарску и Нишевиће крајем 20. вијека, из матице је Мамузе иселио рудник Омарска. Од старијих чланова породице спомиње се Глиго Мамуза, син Нинка и Анке Мамуза, рођен у Градини 1818. године а умро и 100– ој години 12,2.1918.

Због затеченог стања да тест није показао конкретније везе са до сада тестираним G2a-Y128480, свакако је препорука дубље тестирање (Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест).

[НиколаВук]

Последња тура кандидата за ову акцију која је предата прошле недеље:

202. Милић, Никољдан, Опаљеник, Ивањица
203. Патенковић, Ваведење, Призрен
204. Николић, Јовањдан, Совљак, Уб

[Иван Вукићевић]

166. Јанићијевић, Мратиндан, Приштина, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног се од хаплотипа Бојковића (Ђурђиц, Урошевац) разликује на два маркера. С обзиром да деле карактеристичну вредност маркера DYS635=24, као и још пар вредности маркера које одступају од модала (DYS549=11, DYS533=11), највероватније су истог порекла. Сврстани су у род Џ у бази СДНКП.

Прадеда тестираног, који је живео у 19. веку у Приштини, звао се Јанићије Живковић, те су по њему узели ново презиме Јанићијевић. Породица нема предање о даљем пореклу.

[Иван Вукићевић]

170. Николић,  Никољдан, Стубал, Блаце, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>A24070>A24066

Припада роду Ракоњаца, чија је матица у селу Ракоње код Бијелог Поља. Хаплотип тестираног поседује две вредности маркера које нема ниједан други припадник рода: YGATAH4=10 и DYS635=11. То су уједно и једине две разлике у односу на хаплотип једног тестираног припадника рода из Ступа код Сјенице.

Тестирани је навео да Николићи потичу из околине Сјенице, што уз славу Никољдан коју славе Ракоњци, додатно иде у прилог припадности овом роду.

[Иван Вукићевић]

179. Митровић, Митровдан, Дучићи, Подгорица, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча, као и претходно тестирани Митровић из истог места. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS391=11.

Митровићи су грана Дучића из истог места, а Дучићи су огранак Ђурђевића који су једна од грана Мрњавчића - Старокуча.

Чланак о роду Куча на порталу:
https://www.poreklo.rs/2018/10/23/rod-kuca/

[Иван Вукићевић]

189. Мештровић, Зачеће Св. Јована, Ђурашевићи, Тиват, E-V13>Z5018>FGC11450>Y228147>FT28599>FT184022

Припада роду Шестана, чија је матица у истоименом племену у Крајини на Скадарском језеру. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS456=15. Најближе поклапање има са хаплотипом Папана (Никољдан, Кањоши/Буљарица/Будва), од кога се разликује једино на поменутом маркеру.

Сава Накићеновић је почетком 20. века у Ђурашевићима затекао 6 кућа Мештровића. Међу староседеоцима су у селу, а према Накићеновићу су у Ђурашевиће дошли из Црне Горе у 15. веку.

[Иван Вукићевић]

190. Беговић, Никољдан , Подгорица, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS385=18.

Тестирани је навео да Беговићи потичу од Дрекаловића из Куча. Замолио бих га да прецизира од ког тачно братства из Куча потичу Беговићи, пошто овог презимена нема у самом племену.

[Црна Гуја]

165. Филиповић, Јовањдан, Горња Рженица, Плав

Припада хаплогрупи R1a-YP4141. Ово је јако стара (прва која се одваја од осталих R1 грана), прилично ретка, али и широко распрострањена грана хаплогрупе R1a, јавља се на простору од Британије на западу, преко централне Европе и Блиског Истока, па све до Индије. Филиповић је први тестирани у нашем пројекту коме НевГен предвиђа припадност овој грани, па самим тим нема ниједно ни приближно блиско поклапање. Од карактеристичних вредности издвајају се DYS390=23, DYS385=12-12, DYS437=15 и DYS448=19. Апсолутна препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). У доступној литератури нема никаквих података о пореклу Филиповића, а тестирани је у упитнику навео да му се прадеда звао Саламброс а деда Марко Грк, што вероватно указује на даље грчко порекло.

[Црна Гуја]

Наредна двојица тестираних биће објављена заједно, с обзиром на исто презиме и место порекла, као и чињеницу да имају идентичан хаплотип на 25 маркера.

167. и 168. Цветковић, Аранђеловдан, Велики Јовановац, Пирот

Припадају хаплогрупи R1a-Z280>L1280>Y5647>YP611>YP3987. Поседују све карактеристичне вредности ове гране: DYS385=11-13, повишену DYS448=21 и снижену DYS643=9. Хаплотип им је скоро идентичан модалном, па имају врло блиска поклапања (0-3 маркера разлике) са великим бројем припадника ове гране. Потпуно поклапање на 25 маркера имају са Ћирковићем из Слапашнице код Братунца и Гајићем из Ликодре код Крупња, обојица славе Аврамијевдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). У доступној литератури нисам успео пронаћи детаљније податке о пореклу Цветковића, а тестирани су у упитнику навели само да им је раније презиме било Пејчић.

[Црна Гуја]

173. Шоћ, Аранђеловдан, Дубова, Цетиње

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>FTB20451>BY71087>FTB3834. Поседује карактеристичну вредност DYS385=11-13 која одликује ову грану, а најближа поклапања има са тестиранима из рода Б2: од Ђуровића из Дупила код Бара (Аранђеловдан) разликује се на само 1 од 23 маркера, од Јаблана из Добрског Села код Цетиња (Арлијевдан) на 2 од 23, а од Вујовића из Комарног код Бара (Аранђеловдан) на 3 од 23. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).

[Лепеничанин]

196. Радовић, Аранђеловдан, Баре, Колашин

Припада хаплогрупи R1b-L51>U152>Z36>Z67.

Од раније тестираног Радовића из истог села разликује се на два маркера, на 385 где има вредност 12-15 уместо 11-15, и на 576 где има снижену вредност 18.

Порекло Морачана "Богићеваца" се можда може пратити до Богића Братојевог који је 1477. године уписан као предводник другог џемата Влаха Оногошта, настањеног у селима Добричић и Кос у Доњој Морачи.

[vidoje 013]

165. Филиповић, Јовањдан, Горња Рженица, Плав

Припада хаплогрупи R1a-YP4141. Ово је јако стара (прва која се одваја од осталих R1 грана), прилично ретка, али и широко распрострањена грана хаплогрупе R1a, јавља се на простору од Британије на западу, преко централне Европе и Блиског Истока, па све до Индије. Филиповић је први тестирани у нашем пројекту коме НевГен предвиђа припадност овој грани, па самим тим нема ниједно ни приближно блиско поклапање. Од карактеристичних вредности издвајају се DYS390=23, DYS385=12-12, DYS437=15 и DYS448=19. Апсолутна препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). У доступној литератури нема никаквих података о пореклу Филиповића, а тестирани је у упитнику навео да му се прадеда звао Саламброс а деда Марко Грк, што вероватно указује на даље грчко порекло.

 

        Избриса се пост. Бићу краћи. Нема сумње, тестирани је потомак др Филипа Саламброса, љекара на служби у турском гарнизону у Беранама. Напустио је турски гарнизон и пребјегао у Андријевицу која је била у саставу слободне књажевине Црне Горе. Др Филип мијењао је презиме у Симовић, па опет враћао  Саламброс. Оженио се из трговачке породице Марић из Андријевице.  Имао је 4 сина и двије шћерке. У почетку су др Филипа звали Јермменин, а послије  Грк. Секундарни надимак  Грк је остао, јер је сам причао да је Грк. Потомци су по  др Филипу узели презиме Филиповић.  Незахвално је писати о другима, јер би они требали најбоље да знају. Узимам себи слободу  да речем  неку ријеч. Познато ми је: др Филип- Марко- Милан- Жарко и од њега 2 унука. Милан је живио у Горњој Рженици Потомака др Филипа Салмброса -Филиповића има у Црној Гори. Један од потомака је био редовни професор Електротехничког факултета Универзитета Црне Горе.  Пишем ово сјећању. Било је написа  о др Филипу Саламбросу у часопису Токови - Беране.

[vidoje 013]

  Ако, реметим тему, нека уредник брише. Др Филип Салмброс, Грк  који је био турски војни љекар. Пребјегао Србима/Црногорцима  у околини Берана, затим у Андријевицу. Заслужан за здравствену заштиту становништва од епидемија. Према неким информацијама ,једно вријеме је био и владин љекар на Цетињу. Умро је јануара 1888. године.

[Ивица Јовановић]

  Ако, реметим тему, нека уредник брише. Др Филип Салмброс, Грк  који је био турски војни љекар. Пребјегао Србима/Црногорцима  у околини Берана, затим у Андријевицу. Заслужан за здравствену заштиту становништва од епидемија. Према неким информацијама ,једно вријеме је био и владин љекар на Цетињу. Умро је јануара 1888. године.

Далеко од тога да смета, ово је јако лепа прича који резултат теста и потврђује. Хвала Вама на информацијама и честитке Салмбросу на занимљивом резултату.

[Христифор]

Наравно, одгонетнуло се на тај начин порекло тестираног брата Грка. Такве информације нам увек требају.

[Nebo]

  Ако, реметим тему, нека уредник брише. Др Филип Салмброс, Грк  који је био турски војни љекар. Пребјегао Србима/Црногорцима  у околини Берана, затим у Андријевицу. Заслужан за здравствену заштиту становништва од епидемија. Према неким информацијама ,једно вријеме је био и владин љекар на Цетињу. Умро је јануара 1888. године.

Свака част, Видоје, на овим подацима! Ево, ја први пут чујем за ово.

[Витомир Радовић]

196. Радовић, Аранђеловдан, Баре, Колашин

Припада хаплогрупи R1b-L51>U152>Z36>Z67.

Од раније тестираног Радовића из истог села разликује се на два маркера, на 385 где има вредност 12-15 уместо 11-15, и на 576 где има снижену вредност 18.

Порекло Морачана "Богићеваца" се можда може пратити до Богића Братојевог који је 1477. године уписан као предводник другог џемата Влаха Оногошта, настањеног у селима Добричић и Кос у Доњој Морачи.

Како објаснити ову разлику у маркерима од претходно тестираног Радовића из Мораче?

[Лепеничанин]

Како објаснити ову разлику у маркерима од претходно тестираног Радовића из Мораче?

Разлика није превелика, мутације се дешавају временом, нарочито код бројних родова као што су Радовићи, тако да ове које су се појавиле нису изненађујуће.

[Витомир Радовић]

Разлика није превелика, мутације се дешавају временом, нарочито код бројних родова као што су Радовићи, тако да ове које су се појавиле нису изненађујуће.

Не утичу на генетско прапоријекло?

[Лепеничанин]

Не утичу на генетско прапоријекло?

Свакако су у границама које се очекују у оквиру исте породице. Генетско порекло обојице тестираних Радовича од истог претка је неспорно.

[Витомир Радовић]

Не могу да пронађем  Богића Братојевог који је 1477. године уписан као предводник другог џемата Влаха Оногошта, настањеног у селима Добричић и Кос у Доњој Морачи.
Гдје си ово нашао?

[vidoje 013]

Свака част, Видоје, на овим подацима! Ево, ја први пут чујем за ово.

  Хвала Небо. Ваљало би да се огласи тестирани.  Не бих да износим детаље о неспоразумима са капетанима васојевичким   из Андријевице. Др Филип Саламброс  је први љекар у Беранама и Андријевици.   Писали су  о њему и у листу Слобода- Иванград  (Беране).   Познато ми је да је у Андијевици лијечио  знаменитог  Мира Дедовића са Полице ( рањеног приликом уласка у турски ућумат - суд у Беранама). Спасио вакцинацијом од великих богиња становништво Горњег Полимља. Био је много цијењен у народу. Има  дилема  да ли је  у питању исто лице др Филип и др Анастас Саламброс - радио неко вријеме  на Ријеци Црнојевића. Презивао се како кад : Саламброс, Симовић.Био је на служби и у Колашину... Вратио се други пут у област Васојевића са изворним презименом Саламброс.  Занимљиво је да су по мом сазнању, потомци др Филипа, изворно у Горњем Полимљу, укључујући и Беранску котлину једини Филиповићи.

[Милош]

97. Јованчевић, Јовањдан, Шутци, Љиг

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности: 390=23, 19=17, YGATAH4=11, 481=28, 533=11, 635=22. Једино ко му је можда близак је један тестирани из САНУ истраживања из околине Уба са истом славом и хаплотипом који се разликује на једном маркеру од упоредивих 17. Добар део карактеристичних вредности није покривен тестом на 17 маркера, па не могу бити сигуран да ли веза заиста постоји, иако слава, географија и делимично хаплотип иду томе у прилог.

Нисам пронашао нешто више о њима у литератури. Свакако препоручујем неки од напреднијих тестова, посебно због специфичног хаплотипа.

[Црна Гуја]

178. Коларевић, Јеремијевдан, Вучак, Ивањица

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће грани YP237>FGC13681>YP951. НевГен не даје велику вероватноћу за припадност овој грани, али на њу може упућивати релативна блискост са Сремцем из Вашице код Шида (Стевањдан), од ког се разликује на 3 од 25 маркера, а који му је уједно и најближе поклапање. Од специфичних вредности истиче се повишена DYS437=15. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Коларевићи су присутни у више села ивањичког краја (Вучак, Рокци, Глеђица, Коритник, Буковица), а чини се да би им матица могла бити у селу Косовица. Тестирани је у упитнику навео да им је презиме средином 19. века било Колар.

[Црна Гуја]

181. Николић, Јовањдан, Руд(н)а Буква, Косјерић

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP237>FGC13681>YP5999>YP5997. Поседује практично модалан хаплотип за ову грану, једина вредност која се нешто ређа јавља је повишена DYS458=18. Са већином припадника ове гране има прилично блиска поклпапања (1-3 маркера разлике), а најближи су му Јевтић и Лукић из Осечине, Тешић из Мионице и Радојичић из Савковића код Љубовије, од све четворице разликује се на само 1 од 23 маркера. С обзиром да је само један припадник ове гране урадио дубински тест, препорука за Николића је WGS или BigY-700 како би се у потпуности генетички испрофилисао овај прилично бројан и распрострањен род. Презиме су добили по претку Николи, који је дошао на мираз у Тодоровиће. Тестирани је навео да им је старије презиме било Продић, и пасове: Никола-Василије-Мирко-Велисав-Василије-Велисав-Александар.

Николићи су дошли након Тодоровића из Заовина, има их 4 куће, славе Јовањдан а прекађују Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2013/12/16/poreklo-prezimena-selo-rudna-bukva-kosjeric/

[Милош]

171. Милуновић, Ђурђиц,Ђаке, Куршумлија

Припада хаплогрупи  I-PH908>A5913>A22312>BY55783, роду Коматовића. Има све њихове карактеристике. Потпуно поклапање на 23 упоредива маркера има са Милојевићем из Брњака (засеок Вукојевиће), као и на 25 упоредивих маркера  са Обрадовићем из Кијевчића код Лепосавића пореклом из Брњака.

Тестирани је навео да потиче из Вукојевића у Брњаку. Према књизи о Брњаку Д. Мићовића, Вукојевиће је основао Вукајлов син Вукоје, дошавши из Поповца, где је постао чифчија. Вукоје је имао три сина међу њима и Недељка. Недељкови синови су били: Миленко, Милун, Милосав и Милоје. Данас су у Вукојевићима остали Милосављевићи и Милојевићи, потомци Милосава и Милоја, док су се Миленкови и Милунови потомци одселили у околину Кушумлије. Милун је имао синове Јована и Димитрија (Диша), од којих су данашњи Милуновићи. Имају и блиске рођаке у Обилићу на Косову, који су од неког Радисава. Можда ће Equinox (када нађе времена) да види да ли се и када спомињу у документима. Овај резултат је потврдио припадност Коматовићима и блиске везе са Милојевићима.

150. Милојевић, Ђурђиц, Брњак, Зубин Поток

Предлажем WGS тест, како би се одвојила посебна грана Коматовића, пошто на Yfull-у имамо већ тестираног Обрадовића.

https://www.yfull.com/tree/I-BY55783/

[Црна Гуја]

183. Кнежевић, Ђурђиц, Прусци, Нови Град

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278. Хаплотип нема неких карактеристичних вредности, а Кнежевићу се најближим чине крајишки родови са славом Марковдан (род Б3) и херцеговачки родови са славом Стевањдан (род Б1), од већине њих се разликује на 2-4 маркера. Од појединаца, најближи су му Спасојевић из Шњеготине Велике код Челинца (Марковдан) и Згоњанин из Горње Драготиње код Приједора (Ђурђевдан), од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да потичу од браће Столета и Миљкана Мијатовића који су се доселили у Прусце око 1850. године из околине Врховина у Лици. Даље порекло Кнежевића је највероватније из Херцеговине, где је највећа разноврсност гране YP4278.

[Иван Вукићевић]

194. Куч, Зачеће Св. Јована, Бабино, Беране, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног је доста специфичан, тако да најближа поклапања има на четири маркера разлике и то са тестираним припадницима рода који припадају исељеним породицама у Србији и славе разичите славе:
- Миливојевић, Ђурђиц, Јариње/Лепосавић
- Плазинић, Никољдан, Губеревци/Лучани
- Премовић, Митровдан, Рашка, Лешак/Лепосавић
- необјављен резултат, Никољдан, Пећ
Од модалног хаплотипа рода Куча разликују се следеће вредности маркера: DYS439=11, DYS389i=14, DYS389ii=32, YGATAH4=10 и DYS481=24.

Кучи из Бабина потичу од Перића из Лазораца, засеока Орахова у Кучима. Перићи су по родослову најближи Беровјанима (Дедићи и Љачевићи из Берове, засеока Орахова), који такође славе Зачеће Св. Јована. Према предању, стара слава им је Митровдан. Од Беровјана су до сада једино тестиране Коматине (исељено братство), као и неколико њихових огранака. Сва поменута братства према предању потичу од Петра Пантиног и заједно представљају једну од основних грана Мрњавчића - Старокуча.

[Иван Вукићевић]

195. Јекели, нема славу, Атина, Грчка, E-M34

Хаплотип тестираног поседује изразито снижену вредност маркера DYS576=12, коју на пројекту поседује једино још један тестирани из Оџака, за кога је процена да припада следећој грани:
https://www.yfull.com/tree/E-Y6926/
Са њим дели и вредност маркера DYS390=25. Међутим, хаплотипови им се разликују на већем броју маркера, тако да се не може тврдити да и Јекели припада истој грани.

Занимљиво је да се хаплотип тестираног на само два маркера разликује од хаплотипова следеће двојице тестираних:
Стојановић, Ђурђевдан, Јошаница/Жагубица -> на маркеру DYS576 има вредност 18
Стојковић, Никољдан, Шумадија, Тулеж/Аранђеловац -> на маркеру DYS576 има вредност 17
Обојица тестираних припадају следећој веома удаљеној грани:
https://www.yfull.com/tree/E-Z38456/
Али с обзиром на вредност маркера DYS576=12, може се одбацити могућност да Јекели припада овој грани.

Тестирани ништа није навео о свом даљем пореклу.

[Селаковић]

181. Николић, Јовањдан, Руд(н)а Буква, Косјерић

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP237>FGC13681>YP5999>YP5997. Поседује практично модалан хаплотип за ову грану, једина вредност која се нешто ређа јавља је повишена DYS458=18. Са већином припадника ове гране има прилично блиска поклпапања (1-3 маркера разлике), а најближи су му Јевтић и Лукић из Осечине, Тешић из Мионице и Радојичић из Савковића код Љубовије, од све четворице разликује се на само 1 од 23 маркера. С обзиром да је само један припадник ове гране урадио дубински тест, препорука за Николића је WGS или BigY-700 како би се у потпуности генетички испрофилисао овај прилично бројан и распрострањен род. Презиме су добили по претку Николи, који је дошао на мираз у Тодоровиће. Тестирани је навео да им је старије презиме било Продић, и пасове: Никола-Василије-Мирко-Велисав-Василије-Велисав-Александар.

Николићи су дошли након Тодоровића из Заовина, има их 4 куће, славе Јовањдан а прекађују Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2013/12/16/poreklo-prezimena-selo-rudna-bukva-kosjeric/

Могуће веома значајан резултат, јер ово је први Јовањштак из овог рода који је јужно од венца ваљевских планина (изузев тестираног Радојичића из Савковића који је практично са самог планинског венца).

У Заовинама се за (требало би) те исте Николиће каже:

"Николићи (12 кућа; Св. Јован) су од Месића, близу Рогатице, испод Филиповог Брда. Овде су дошла два брата, Мирко и Јован, населили се на имањима и кућама старих Ковића. Јовов је син Филип, који се много прочуо због богаства, те се Николићи и данас увршћују у најимућније Заовљане поред суседних Марића. И они су се много селили из овог места."

Овде бисмо имали први показатељ неке евентуалне прецизније матице овог рода у Босни (рогатички крај), о којој говоре предања више тестираних фамилија из ове групе.

[Црна Гуја]

188. Милићевић, Томиндан, Каона, Лучани

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће грани Z92>Z685>YP271>YP270. Од карактеристичних вредности издвајају се DYS385=12-14 и повишена Y-GATA-H4=13. Нема ближих поклапања (са мање од 3 разлике на 23 маркера), а и сама предикција припадности на основу НевГена није претерано јака, па је свакако препорука да се уради неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Милићевићи су се доселили из Брњице (преко Јавора).

https://www.poreklo.rs/2013/07/10/poreklo-prezimena-selo-kaona-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

[Црна Гуја]

193. Ивковић, Никољдан, Бијела Рудина, Билећа

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP4278>Y109474>BY30743. Поседује благо снижене вредности DYS576=17 и DYS570=17, и то су и једини маркери на којима се разликује од двојице раније тестираних Ивковића, из Доњег Дрежња код Невесиња и Пожарнице код Тузле, који такође славе Никољдан. Поред њих, најближа поклапања има са припадницима родова Шаренаца и Елезовића. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Од данашњих породица најстарији су ИВКОВИЋИ који причају да су старином из Тесалије и то да су се доселили за вријеме српског кнеза Часлава, на Бијелу Рудину, а овамо су дошли прије 200 година због зулума Ченгића са Загорја. Има их 26 кућа, а осим тога има их још на Бијелој Рудини, у Удрежњу зову се Ивановићи, у Биограду Фржовићи, а има их под Буковицом, затим у Дабру и код Зворника 40 кућа. Славе Никољдан.

[Црна Гуја]

204. Николић, Јовањдан, Совљак, Уб

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP237>FGC13681>YP5999>YP5997. Поседује практично модалан хаплотип, једина вредност која се нешто ређе јавља је снижена DYS458=16. Од Марковића из истог села разликује се на само 1 од 23 маркера, као и од Јевтића и Лукића из Осечине, Тешића из Мионице и Радојичића из Савковића код Љубовије. Сви наведени такође славе Јовањдан. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Николић по свему судећи припада бројном роду Протића-Ђикића, који се сматра најстаријим родом у селу:

Протићи, Ђикићи* и Георгијевићи, стара породица, Јовањдан.

Протићи, раније Ђикићи, а преко Саве и Георгијевићи, су највећа совљачка породица, која се увек истицала и водила прву реч у околини. Из ове породице је прота Лазар Георгијевић у Ашањи, у Срему, учитељ Проте Матеје. Лазар се одселио из Совљака после 1789. године, а овде је био раније поп и виђена личност, почем га је руски цар Павле даривао панагијом и напрсним протојереским крстом. Њега је у Совљаку наследио проте Стефан Протић, којега и Јоаким Вујић налази 1827. године при ваљевској цркви. Прота Лазар је умро 31. децембра 1792. године а прота Стефан 27 априла 1853. године и оба су сахрањени код својих цркава. После проте Стефана била су још два свештеника, који су млади помрли, па их после није било (мисли се на свештенике из те породице). Протићи данас чине највећи део села и у селу се зову још и: Јанковићи, Марковићи, Јеремићи, Ђуричићи, Петровићи, Панићи, Ђурићи, Ранковићи, Драгосављевићи и Ашковићи.

https://www.poreklo.rs/2013/02/28/poreklo-prezimena-selo-sovljak-ub/

[Црна Гуја]

Иако је остало да се објави још неколико резултата из ове акције, сви резултати су пристигли, па коначна статистика на 204 тестирана изгледа овако:

[Милош]

180. Филиповић, Ђурђиц, Приштина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 458=16, 570=19, 643=11. Нема ближих поклапања. Чини ми се да Филиповић показује извесну сличност са појединим родовима из Призрена и околине. Са једном породицом из Средске, која слави исто Ђурђиц је на 4/23, па се чини да веза са њима је врло могућа, јер деле неке карактеристичне маркере. Зато за Филиповића препорука за неки напреднији тест (пре свега WGS-Dante Labs, где је још увек повољна цена од 179€).


Филиповићи су варошка занатска породица у Приштини. Нешто више о њима нисам успео да пронађем. Његов прадеда Манојло Филиповић, члан црквено-школске општине и сајџија, се спомиње да је путовао у Пешту и Беч по робу.

[Милош]

203. Патенковић, Ваведење, Призрен

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити 19=15, 458=16, 635=24. Сличан хаплотип са предходно објављеним Филиповићем и поред 5 разлика на упоредивих 25 маркера, где је једна разлика двострука. Управо та разлика је кључна, да њих двојицу не могу са сигурношћу повезати, а то је 449=29/31. Исто показује могућу везу и сличност са другим тестираним из Призрена и околине, али је превише разлика на упоредивим маркерима, да се не могу усудити да дам неки закључак.

Патенковићи су стара призренска породица, која је била позната по златарском занату, односно уз Цветковиће и Мијиће и Патенковићи су били познате кујунџије.

Патенковићу свакако предлажем неки од напреднијих тестова.

У Призрену и околини, међу српским становништвом, за сада прилично јака концентрација PH908, за разлику од суседних крајева, пре свега Сиринићке жупе. Исто сам приметио и у случају Приштине и Гњилана.

[Милош]

201. Петровић, Тривуњдан, Горња Драгуша, Блаце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема посебно карактеристичне вредности на маркерима. Можда бих могао да издвојим једино 439=12, 389II=32, 570=19. Најближи на пројекту му је Будинчић из Банчића код Љубиња, али они славе Аранђеловдан. Њих двојица имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Деле споменуте карактеристике.

Овај крај Топлице није нарочито покривен истраживањима, па нам једино може помоћи Equinox, који је из оправданих разлога прилично заузет у последње време, али нема сумње да ћемо се временом вратити и на овај резултат.

Петровићу предлажем неки од напреднијих тестова.

[Ojler]

191. Киперовић, Никољдан, Сухо Поље/Добој, I2-Y3120

Према наводима тестираног, Киперовићи су се доселили у Сухо Поље негде из Купрешког поља, крајем 18. или почетком 19. века. Раније су се презивали Јефтић. Киперовића из Сухог Поља има пресељених у оближње село Бољанић, у засеоке Брђани и Клоч.

Посебну карактеристику хаплотипа тестираног представљају две "контрадикторне" вредности, DYS448=20 и DYS449=30. Са једне стране, вредност DYS448=20 узима се као опредељујућа за тзв. северну грану хаплогрупе I2-Y3120, док је са друге стране вредност DYS449=30 готово непостојећа код ове гране и по правилу се јавља код припадника гране I2-PH908. Зато постоји могућност да тестирани припада млађој грани I2-PH908, а да је на његовом маркеру DYS448=20 дошло до повратне мутације. Поред ове специфичности, резултат Киперовића поседује и друге карактеристичне маркере: DYS391=10, DYS458=18 се могу сматрати ретким вредностима, а DYS576=19 и DYS635=24 нешто ређим. Међу расположивим резултатима из базе СДНКП нема оних које бих могао издвојити као блиске овом хаплотипу без додатних дубљих геномских тестова.

[gordanapet19]

201. Петровић, Тривуњдан, Горња Драгуша, Блаце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема посебно карактеристичне вредности на маркерима. Можда бих могао да издвојим једино 439=12, 389II=32, 570=19. Најближи на пројекту му је Будинчић из Банчића код Љубиња, али они славе Аранђеловдан. Њих двојица имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Деле споменуте карактеристике.

Овај крај Топлице није нарочито покривен истраживањима, па нам једино може помоћи Equinox, који је из оправданих разлога прилично заузет у последње време, али нема сумње да ћемо се временом вратити и на овај резултат.

Петровићу предлажем неки од напреднијих тестова.

Po priči starijih, ovi Petrovići su poreklom iz Crne Gore ali ne zna se odakle ni kom plemenu su pripadali.Stigli su iz pravca Novog Pazara i prvo se naselili u selo Krušar kod Jagodine. Tu im je reka plavila imanje i zatim su se preselili u Toplicu. Od podataka sam saznala sledeće  1830 Jeremija( supruga Rada, brat Jevrem), Jeremija imao sinove Pantu, Radenka i Antonija(svi rođeni u Krušaru), Panta imao sina Radoja i kćer Milu, Radoje imao sinove Ljibinka, Ljubisava i kčerke Draginju i Micu, Ljubinko imao sinove Gorana i Ljubisava, Goran ima sina Nikolu, Ljubisav ima sina Darka i kćer Katarinu.Mi smo pripadnici ove loze od Radoja Rake Petrovića. Iz priča saznajemo da je i Panta slavio Sv.Trifuna. Pokušavamo da saznamo odakle su ovi Petrovići krenuli iz Crne Gore i kom plemenu su pripadali.Sve ovo sa namerom da Nikola i Darko imaju pravu informaciju o svom poreklu.Svaka pomoć, savet i informacija je dobrodošla. Zahvaljujem

[Кипер_Р]

191. Киперовић, Никољдан, Сухо Поље/Добој, I2-Y3120

Према наводима тестираног, Киперовићи су се доселили у Сухо Поље негде из Купрешког поља, крајем 18. или почетком 19. века. Раније су се презивали Јефтић. Киперовића из Сухог Поља има пресељених у оближње село Бољанић, у засеоке Брђани и Клоч.

Посебну карактеристику хаплотипа тестираног представљају две "контрадикторне" вредности, DYS448=20 и DYS449=30. Са једне стране, вредност DYS448=20 узима се као опредељујућа за тзв. северну грану хаплогрупе I2-Y3120, док је са друге стране вредност DYS449=30 готово непостојећа код ове гране и по правилу се јавља код припадника гране I2-PH908. Зато постоји могућност да тестирани припада млађој грани I2-PH908, а да је на његовом маркеру DYS448=20 дошло до повратне мутације. Поред ове специфичности, резултат Киперовића поседује и друге карактеристичне маркере: DYS391=10, DYS458=18 се могу сматрати ретким вредностима, а DYS576=19 и DYS635=24 нешто ређим. Међу расположивим резултатима из базе СДНКП нема оних које бих могао издвојити као блиске овом хаплотипу без додатних дубљих геномских тестова.

Захваљујем на анализи резултата. Занимљива је чињеница  како у бази Порекла нема повезнице са другим родовима поријеклом са купрешког платоа и уопште те граничне области Херцеговине, високе Крајине, Лике и Далмације, с обзиром да по предању долазак у добојски крај није био тако давно.
Предање каже да  су са простора Купрешког поља дошла два брата, Зарија и Кипера. Од Зарије који се насели у добојском селу Липац насташе Зарићи а од Кипере који дође у сусједно Суво Поље, Киперовићи. Зарићи такође прослављају Никољдан.
Прецизности ради, податак о насељавању у Бољанићу је само један случај од прије 30-40 година, других нема. Киперовићи су извором искључиво и једино везани за Суво Поље, све друго је исељеништво. 

[Ojler]

Захваљујем на анализи резултата. Занимљива је чињеница  како у бази Порекла нема повезнице са другим родовима поријеклом са купрешког платоа и уопште те граничне области Херцеговине, високе Крајине, Лике и Далмације, с обзиром да по предању долазак у добојски крај није био тако давно.
Предање каже да  су са простора Купрешког поља дошла два брата, Зарија и Кипера. Од Зарије који се насели у добојском селу Липац насташе Зарићи а од Кипере који дође у сусједно Суво Поље, Киперовићи. Зарићи такође прослављају Никољдан.
Прецизности ради, податак о насељавању у Бољанићу је само један случај од прије 30-40 година, других нема. Киперовићи су извором искључиво и једино везани за Суво Поље, све друго је исељеништво.

Може бити да је разлог и чињеница да имамо још само четворо тестираних са простора Купреса који припадају хаплогрупи I2-Y3120, тако да је мали број релевантних резултата за поређење. Гледао сам наравно и мало шири простор, односно резултате из суседних области Крајине, Херцеговине, Средње Босне, али не могу извући неку законитост у сличности маркера за коју бих рекао да је извесна, а не бих да наводим на погрешан траг. Постоји генерално приличан број резултата са којима се ваш хаплотип подудара са разликом на два или три маркера, за које би се у техничком смислу могло рећи да су вам блиски, али сваком нешто "фали": или су резултати у источној Србији, или на Косову, или не славе Никољдан, немају ваше карактеристичне маркере а имају неке своје, итд. Није искључено да сте ви са некима од тих тестираних заиста родословно блиски у претходних 500-600 година, али то без додатних тестова у случају вашег резултата на 25 маркера једноставно не могу тврдити.

[НиколаВук]

164. Марасанов, Казањ, Русија

Припада хаплогрупи N1-TAT, вероватно и нижој грани VL29, док на овом броју маркера није могуће дати прецизнију прогнозу за неку још нижу подграну. Невген његовом хаплотипу даје скромних 9% шансе да припада нижој подграни CTS9976>BY6010, али нисам уочио нека ближа поклапања са овом граном. Карактеристичне STR вредности Марасановљевог хаплотипа су: повишени DYS439=11 и DYS438=11 и снижени DYS385=11-12 и DYS392=12. Нарочито су ретке вредности на маркерима DYS392 и DYS438 у односу на модални хаплотип VL29 гране. Свакако би било пожељно да тестирани уради неки од дубинских тестова (Dante Labs, Nebula, FTDNA Big Y700).

https://www.yfull.com/tree/N-VL29/

Тестирани је оставио податак да му је деда рођен у Мурманску, а прадеда у Казању, односно да им је даље порекло из Казања. Један форумаш је раније на овој теми оставио занимљиво објашњење порекла презимена тестираног:

Појашњење: презиме није руског (словенског) порекла, већ од Коми-Пермјака. Рећ "марайтны" значи прљаво, прљавштина. Наши понекад користе рећ "марать".

[drajver]

202. Милић, Никољдан, Опаљеник, Ивањица

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује карактеристичне вриједности DYS389-I/II=13/29 и YGATA H4=12. По основу YGATA H4=12 одређена бликсост постоји са родом Крча из околине олова, који такође славе Никољдан. Нису му предалеко Вемићи из околине шавника, који такође имају YGATA H4=12, али они славе Ђурђевдан. Промјена DYS389-I/II=13/29 је вјероватно скорија приватна промјена Милића, јер је не посједује нико од досад тестираних Дробњака.

Милићи су из засока Опаљеника под називом Миланџа. У етнографској литератури се за Милиће из Миланџе наводи сљедеће:
"Милићи, 1 к. (Ђурђевдан), воде порекло од Гусиња, а има их одсељених у Васојевићима. Један је одсељен у Чачак. У сродству су са Милићима у Стрменицама. У ову фамилију се привенчао један од Петровића - Алавука из Деретина." Збуњује једино што се не поклапа слава са тестираним Милићима. Такође, са обзиром на генетички резултат не чини се изгледним поријекло "од Гусиња".

[Ojler]

Мислим да смо са претходном објавом окончали коментарисање резултата из ове акције.

[Христифор]

Чини ми се да је остао још само један резултат да се објави.

[Ojler]

Чини ми се да је остао још само један резултат да се објави.

Тај један неће бити објављен.

[Иван Вукићевић]

190. Беговић, Никољдан , Подгорица, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS385=18.

Тестирани је навео да Беговићи потичу од Дрекаловића из Куча. Замолио бих га да прецизира од ког тачно братства из Куча потичу Беговићи, пошто овог презимена нема у самом племену.

Тестирани је прецизирао да је његова породица из села Маћедонце код Медвеђе, где су се доселили око 1880. године. Место порекла је исправљено у бази СДНКП у складу са тиме.

Беговићи потичу од Мијовића, који су једна од грана Дрекаловића.

[Spajic1]

Тестирани је прецизирао да је његова породица из села Маћедонце код Медвеђе, где су се доселили око 1880. године. Место порекла је исправљено у бази СДНКП у складу са тиме.

Беговићи потичу од Мијовића, који су једна од грана Дрекаловића.

Ако је тестирани Беговић у роду са Димитријем Беговићем, једним од вођа Топличког устанка, онда је и он пореклом од Спајића из племена Куча. Ти Спајићи су порменили презиме у Беговић, када су се доселили у Маћедонце. Презиме су узели по претку Томици Бегову Спајићу.

[Иван Вукићевић]

Ако је тестирани Беговић у роду са Димитријем Беговићем, једним од вођа Топличког устанка, онда је и он пореклом од Спајића из племена Куча. Ти Спајићи су порменили презиме у Беговић, када су се доселили у Маћедонце. Презиме су узели по претку Томици Бегову Спајићу.

Најбоље да се тестирани сам јави да разјасни. Нама је рекао да потичу од Мијовића.

[Spajic1]

Најбоље да се тестирани сам јави да разјасни. Нама је рекао да потичу од Мијовића.

И то што је навео је истина. Спајићи из Куча припадају роду Дрекаловића и њиховом огранку Мијовића.

[Bego]

Ono sto sigurno znam jeste da je moj čukun deda Petar dosao iz Kuča ( Drekalovici )  a mesto odnosno selo je bilo Benkaj ili kao sto sam video na karti Bankanj.
Dosao je oko 1880 godine u s. Maćedonce opstina Medvedja. Nisam siguran da smo od Mijovića, ali sam to naveo iz razloga sto na ,, Rod Kuča " jedino Begovica ima da vode poreklo od petog sina Drekala tj. Mija od kog su Mijovici.  Inače posle čukun dede Petra imena za koja znam su Bego, Ivan, Nikac... Po ovim komentarima vidim da smo ili od Spajica ili od  Mijovica?

[Иван Вукићевић]

Ono sto sigurno znam jeste da je moj čukun deda Petar dosao iz Kuča ( Drekalovici )  a mesto odnosno selo je bilo Benkaj ili kao sto sam video na karti Bankanj.
Dosao je oko 1880 godine u s. Maćedonce opstina Medvedja. Nisam siguran da smo od Mijovića, ali sam to naveo iz razloga sto na ,, Rod Kuča " jedino Begovica ima da vode poreklo od petog sina Drekala tj. Mija od kog su Mijovici.  Inače posle čukun dede Petra imena za koja znam su Bego, Ivan, Nikac... Po ovim komentarima vidim da smo ili od Spajica ili od  Mijovica?

Податак о досељавању из Бањкана (албански назив је Бенкај) је готово извесно нетачан. Тамо нема православаца већ вековима. О том селу имамо чланак на порталу:
https://www.poreklo.rs/2019/04/19/banjkani-u-zatrijepcu/

Према ономе што сам успео да сазнам, у селу Маћедонце је углавном заступљена метохијска струја досељеника које у Јабланици зову ''Пећанци'', тако да су Беговићи из тог села вероватно огранак Беговића из Пећи. А они потичу од Спајића, који су огранак Мијовића.

Детаљан родослов Спајића и Беговића је доступан у књизи Миљана Јокановића о Кучима на странама 598-601.

[Шарпланинац]

Zdravo. Bilo bi dobro Nikolic da se testira na Dante ili slicno da saznamo kojoj podgrani pripada. Inace vrlo zanimljiv rezultat. Mozda je Nikolic poreklom sa Juga. Ili je mozda i neka druga struja u pitanju koja dosla od severa.

Pojavio se novi rezultat na grani BY12700 koja se nalazi ispod procenjene grane Z17887 kojoj mozda pripada Nikolic. Test je uradjen kod Nebule. Dali imamo informacije ko moze biti ?

[Шарпланинац]

159. Николић, Никољдан, Корбово, Кладово

Припада хаплогрупи G2a-M406, вероватно грани Z17887 за коју му Невген даје највеће шансе.

Најближа поклапања (2-3/17) има са тројицом САНУ тестираних са подручја северних и североисточних падина Копаоника, из Рашке и Александровца. Један од ових родова слави Аранђеловдан а друга два Никољдан. Како су у питању географски удаљена подручја и поклапања (са разликама) на мањем броју маркера не би их посматрао као сигурне даље генетичке сроднике. За тако нешто би било потребно да Николић и неко од њих уради дубинско тестирање. Ми на пројекту имамо Јовановског из Полошке котлине у Македонији, припадника низводне Z17887>FTB20525 у којој се налази и тестирани из румунског Каларашија, али је сматрам разлика између њих двојице превелика (7/25) да би Николић припадао овој грани. Није немогуће али хаплотип из основног теста не иде у прилог томе.

Тестирани није навео родовски надимак његове породице, па из тог разлога не могу да повежем Николиће са неким од родова Никољштака у Корбову које је обрадила литература. Колико видим, сматра се да је село обновљено средином 18. века од досељеника или повратника са друге стране Дунава, из Румуније. Становништво је насељавано у три таласа, углавном из Влашке или локалним сељакањима.

Ovo je njegov rezultat

[Atlantische]

Ovo je njegov rezultat

Одлично!

[ivanc79]

Колико ми је познато Николић до овог тренутка није радио додатна тестирања, тако да тај нови резултат не припада њему.

[Ojler]

Ovo je njegov rezultat

Колико ми је познато Николић до овог тренутка није радио додатна тестирања, тако да тај нови резултат не припада њему.

Шта је онда закључак? Шарпланинче, да ли је информација поуздана?

[Небојша]

Нисте разумели човека. Он је уствари питао ко је тај нови тестирани на Yfull (грана којој вероватно припада Николић). Није нигде написао да је то Николић.

[Ojler]

Нисте разумели човека. Он је уствари питао ко је тај нови тестирани на Yfull (грана којој вероватно припада Николић). Није нигде написао да је то Николић.

Како није? Шта је значила ова порука: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6970.msg188847#msg188847? Написано је да је то његов резултат.

[Шарпланинац]

Како није? Шта је значила ова порука: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6970.msg188847#msg188847? Написано је да је то његов резултат.

Pojavio se neki novi na „mom“ yfull stablu. A posto sam setio rezultata Nikolica
koji se testirao u ovoj DNK akciji na Poreklu pitao sam se dali je mozda on taj koji se pojavio na yfull.

[Шарпланинац]

Колико ми је познато Николић до овог тренутка није радио додатна тестирања, тако да тај нови резултат не припада њему.

Ok . Hvala ti na informaciji

[Небојша]

Како није? Шта је значила ова порука: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6970.msg188847#msg188847? Написано је да је то његов резултат.

Па није. Написао је само на ког Николића мисли. Ја у улози тумачења Шарпланинчевих порука.

[Ojler]

Pojavio se neki novi na „mom“ yfull stablu. A posto sam setio rezultata Nikolica
koji se testirao u ovoj DNK akciji na Poreklu pitao sam se dali je mozda on taj koji se pojavio na yfull.

Аха, разумем сад.

[CosicZ]

Pojavio se novi rezultat na grani BY12700 koja se nalazi ispod procenjene grane Z17887 kojoj mozda pripada Nikolic. Test je uradjen kod Nebule. Dali imamo informacije ko moze biti ?

Само да има не баш блиске рођаке с мајчине стране на Сардинији и још даље међу Словенима.
https://www.yfull.com/mtree/H68/

[gordanapet19]

201. Петровић, Тривуњдан, Горња Драгуша, Блаце

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема посебно карактеристичне вредности на маркерима. Можда бих могао да издвојим једино 439=12, 389II=32, 570=19. Најближи на пројекту му је Будинчић из Банчића код Љубиња, али они славе Аранђеловдан. Њих двојица имају једну разлику на упоредива 23 маркера. Деле споменуте карактеристике.

Овај крај Топлице није нарочито покривен истраживањима, па нам једино може помоћи Equinox, који је из оправданих разлога прилично заузет у последње време, али нема сумње да ћемо се временом вратити и на овај резултат.

Петровићу предлажем неки од напреднијих тестова.

Ovi Petrovići su se prvobitno nastanili u selo Krušar kod Ćuprije. Imam saznanja da su tamo već bili oko 1830 godine. Nakon toga se sele u Toplicu. Jeremija i Jevrem su locirani oko 1830 u Krušaru a potom se samo Jeremija sa porodicom seli u Toplicu. Slavimo SV. Trifuna. Zamolila bih Eqinoxa za detaljniji kometnar u vezi ovog rezultata.

[Barca Baba]

89. Бојовић, Ђурђевдан, Прибојска Голеша, Прибој, J2b-M241>Z638

"По Танасију Пејатовићу (Средње Полимље и Потарје) Бојовићи у Голешима воде порекло од Топаловића (топал - хром човек). Новица Бојовић објављује исцрпне податке о Бојовићима у Прибојским Голешима и њихов комплетан родослов, почев од Боја Бојовића – Топала, као најстаријег по имену познатог претка данашњих Бојовића у овом селу, а вероватно и Хер-Голешима. Бojo Топал је овде доселио око 1780. године, а као извор ових података Новица Бојовић наводи дело Андрије Лубурића “Дробњаци - племе y Херцеговини", Београд, 1930. године." (Милојица Нешов Спарић: Херцеговачка Голеша, 2006)

Бојовић припада добро профилисаном генетичком роду, тј. подграни J2b-M241>Z638>Z631>Z1043>Y22894. Потпуно поклапање са Јовановићем из околине Вишеграда, који је такође тестиран у склопу ове акције.

Више о том резултату:
Ови Николиће из Горњег Чарађа су према предању пореклом из Дробњака, што иде у прилог томе да је матица овог рода негде на потезу Потарје-Полимље.

Ovi šta su J2b M241  L283 Z615 Z597 Z1296 Z1297 Z1295 Z631 Z0143 Y22894 iz koje mjesto imaju poreklo?

[Небојша]

Ovi šta su J2b M241  L283 Z615 Z597 Z1296 Z1297 Z1295 Z631 Z0143 Y22894 iz koje mjesto imaju poreklo?

На основу досадашњих резултата, намеће се да им је матица област Старе Херцеговине и Старог Влаха. Говоримо о сигурним Y22894 хаплотиповима, који поседују карактеристичне вредности 635=24 и 643=9.