Новогодишња ДНК недеља 2023

[НиколаВук]

Друштво српских родословаца „Порекло“  у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду организује новогодишњу акцију тестирања генетичког прапорекла, која ће трајати од понедељка, 19. децембра до недеље, 25. децембра 2022. године. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.

Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Новогодишње ДНК недеље цена тестирања биће 7.000 динара.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 25 STR маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.

Након што примимо Вашу пријаву добићете путем мејла детаљне инструкције за даље кораке.

Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 7.000 људи.

Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.

Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

https://www.poreklo.rs/2022/12/18/novogodisnja-dnk-nedelja-2023-veliki-popust-na-dnk-testiranje-prijavite-se/

[Мића]

Када ће први списак пријављених?

[НиколаВук]

Када ће први списак пријављених?

Прва тура је предата крајем прошле недеље:

1. Јовић, Алимпијевдан, Ново Ланиште/Јагодина
2. Илић, Аћимовдан, Букор, Шабац
3. Петровић, Никољдан, Липовац, Горњи Милановац
4. Радојичић, Ђурђевдан, Клатичево, Горњи Милановац
5. Красић, Стевањдан, Биличић, Гламоч

[Христифор]

Још  једна акција тестирања која прерасла у традиционалну.  Надамо се солидном броју тестираних.

[НиколаВук]

Још  једна акција тестирања која прерасла у традиционалну.  Надамо се солидном броју тестираних.

Биће их мање него током месечних акција, што је очекивано већ и због краћег временског периода трајања акције, али и ја мислим да ће за акцију тог трајања бити солидан број кандидата.

[Срки Вук]

Прва тура је предата крајем прошле недеље:

1. Јовић, Алимпијевдан, Ново Ланиште/Јагодина
2. Илић, Аћимовдан, Букор, Шабац
3. Петровић, Никољдан, Липовац, Горњи Милановац
4. Радојичић, Ђурђевдан, Клатичево, Горњи Милановац
5. Красић, Стевањдан, Биличић, Гламоч

Илићи из Букора су огранак од Ђапића из НК,

[Небојша]

2. Илић, Аћимовдан, Букор, Шабац, J2b-M205>Y22059

Тестирани је навео предање о пореклу из околине Никшића, од братства Ђапића (племе Угреновића). Слично предање се помиње у монографији "Рађевина и Јадар" (село Шор), за тамошње Дамњановиће.

"Дамњановићи (ст. през. Ђапићи) из Студенаца (код Никшића). Један њихов дед се уставио у Острову, други је отишао у Цветуљу и потом у Бадовинце, а трећи у Букор. (Јоаким и Ана)."

Судећи по овом налазу, Илићи из Букора су вероватно огранак Дамњановића, а даље Ђапића. Претпостављам да већи број породица из мачванског и колубарског округа, са овом славом, припада управо роду Угреновића.

Тестирани се и генетички потпуно уклапа у овај род (вредност 10 на маркеру DYS643). Овим резултатом добили смо вероватно и хаплогрупу Ђапића, једног од пар главних братстава Угреновића. Преко Пејића из околине Сарајева знамо хаплогрупу Пејовића, а у матици су тестирани Мумовићи, Лаловићи и Мијановићи (сви J2b-M205). Остало је да се тестирају још Пантовићи, мада нема сумње да су повезани са осталим Угреновићима. Генетичка прича око овог племена се лепо развија за сада.

[Срки Вук]

2. Илић, Аћимовдан, Букор, Шабац, J2b-M205>Y22059

Тестирани је навео предање о пореклу из околине Никшића, од братства Ђапића (племе Угреновића). Слично предање се помиње у монографији "Рађевина и Јадар" (село Шор), за тамошње Дамњановиће.

"Дамњановићи (ст. през. Ђапићи) из Студенаца (код Никшића). Један њихов дед се уставио у Острову, други је отишао у Цветуљу и потом у Бадовинце, а трећи у Букор. (Јоаким и Ана)."

Судећи по овом налазу, Илићи из Букора су вероватно огранак Дамњановића, а даље Ђапића. Претпостављам да већи број породица из мачванског и колубарског округа, са овом славом, припада управо роду Угреновића.

Тестирани се и генетички потпуно уклапа у овај род (вредност 10 на маркеру DYS643). Овим резултатом добили смо вероватно и хаплогрупу Ђапића, једног од пар главних братстава Угреновића. Преко Пејића из околине Сарајева знамо хаплогрупу Пејовића, а у матици су тестирани Мумовићи, Лаловићи и Мијановићи (сви J2b-M205). Остало је да се тестирају још Пантовићи, мада нема сумње да су повезани са осталим Угреновићима. Генетичка прича око овог племена се лепо развија за сада.

Нисам ни сумњао да су наши, а и рекао сам одмах да су од Ђапића 😎

[Небојша]

Нисам ни сумњао да су наши, а и рекао сам одмах да су од Ђапића 😎

Браво, роде! С обзиром да је од тебе кренула ова прича о Угреновићима и J2b-M205, заслужујеш да носиш орден Угреновића!

[Небојша]

Илићима (Дамњановићима) су сигурно сродни и Арсеновићи, тј. Аћимовићи из Доње Бадање (Лозница).

"Аћимовићи из Букора, од Ђапића и од Арсеновића. Њихов предак се настанио као поп. (Јоаким и Ана)." (Боривоје Милијевић: Рађевина и Јадар, 1913)

Арсеновића са овом славом, а пореклом из Букора, има и у другим селима око Шапца. Тамо кажу да су старином "из Пиве".

[Срки Вук]

Браво, роде! С обзиром да је од тебе кренула ова прича о Угреновићима и J2b-M205, заслужујеш да носиш орден Угреновића!

Хвала брате!
 Тачно је да сам изгурао ову причу. Имао сам и још увјек имам јаку, огромну жељу и вољу да истражим род којем припадам, и ето нешто смо урадили, захваљујући и другима из мог рода који су се укључили у причу и дали свој допринос тако што су се тестирали. На жалост немамо скоро никаквих историјских извора о самом Угрену и племену, и то ме јако фрустрира!
Ал шта је ту је, полако идемо напријед!

[Небојша]

На жалост немамо скоро никаквих историјских извора о самом Угрену и племену, и то ме јако фрустрира! Ал шта је ту је, полако идемо напријед!

Немој да те то фрустрира. Толико су Угрени стари, да их ни извори нису закачили (старији од пера). Преживели су кроз народно предање, које је веома живо, а видимо и кроз генетику.

[drajver]

3. Петровић, Никољдан, Липовац/Горњи Милановац

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>PH220. Посједује карактеристичне вриједности DYS456=13 и DYS635=21, што га уз славу Никољдан јасно сврстава уз двије тестиране породице: Миковиће из Јежевице код Чачка и уз необјављену породице из Распоганче/Сјеница. Породица из Распоганче има предање о поријеклу "из Васојевића", али питање је колико је то предање реално.

Сами Петровићи су дио Белобрковића-Павловића из Липовца код манастира Враћевшнице. За њих је у етнографској литератури записано сљедеће: "Били су у Старом Липовцу. На зна се одакле су досељени, али је до сада четврто или пето колено. Славе Никољдан."

На основу поклапања са друге двије породице може се претпоставити миграциони правац од Сјенице преко Доњег Драгачева до таковског краја.

[drajver]

4. Радојичић, Ђурђевдан, Клатичево/Горњи Милановац

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Хаплотип је потпуно модални, па се на основу њега може само закључити да тестирани припада роду Дробњака, али не и ком огранку овог рода. Има пуно поклапање на упоредивих 17 маркера са Глишовићем из Калиманића/Г: Милановац који слави Ђурђевдан. Ово поклапање је значајно, с обзиром да су Радојичићи из Клатичева огранак Радојичића из Калиманића, а за које се у етнографској литератури наводи сљедеће:

"-Радојичићи, Вучићевићи, Нешовићи и Глишовићи су по старини Мијушковићи, славе Ђурђевдан. Предак Мијушко био је од Сјенице. Од истог су рода и;
-Вукашиновићи, и поред тога што су њихове породице пореклом од деда који је дошао из Синошевића као посинак, и он је ипак био од ових Вукашиновића. Дошао је Радојица, парадед 67-годишњег Драгурина, када је село било „пустиња“."

С обзиром да су двије породице овог рода тестиране, може се закључити да и читав род припада роду Дробњака.

Сам тестирани наводи предање о поријеклу "из Црне Горе". Чинис е д је сјенички крај свакако био (успутна?) станица.

Препорука је неки од дубинских тестова (Nebula, BIGY700, Dante)

[drajver]

5. Красић, Стевањдан, Биличић/Гламоч

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичнијих вриједности, DYS456=16, DYS570=20, DYS643=11, међутим нема тестираних који би посједовали све три ове вриједности. Од слављеника Стевањдана, Красићу су најближи (додуше на 5/23 разлике): Зеленковићи из Домановића/Чапљина; Бајићи из Видова Села/Дрвар; Крповићи из Звијезда/Пријепоље и Симићи из Какмужа/Петрово. Зеленковићи имају двије дијељене карактеристичне вриједности са Красићем DYS456=16, DYS643=11, а Бајићи ниједну иако су географски најближи.

У већински муслиманском селу Биличић код Гламоча, Красићи су поред три муслимаске породице: Бејтегића, Радоваца и Нухића једини православни род који је старосједичаки. Самим тим они би могли бити из првог слоја српског становништва на гламочком пољу који је обухваћен пописом 1550. године.

[Зрно]

5. Красић, Стевањдан, Биличић/Гламоч

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичнијих вриједности, DYS456=16, DYS570=20, DYS643=11, међутим нема тестираних који би посједовали све три ове вриједности. Од слављеника Стевањдана, Красићу су најближи (додуше на 5/23 разлике): Зеленковићи из Домановића/Чапљина; Бајићи из Видова Села/Дрвар; Крповићи из Звијезда/Пријепоље и Симићи из Какмужа/Петрово. Зеленковићи имају двије дијељене карактеристичне вриједности са Красићем DYS456=16, DYS643=11, а Бајићи ниједну иако су географски најближи.

У већински муслиманском селу Биличић код Гламоча, Красићи су поред три муслимаске породице: Бејтегића, Радоваца и Нухића једини православни род који је старосједичаки. Самим тим они би могли бити из првог слоја српског становништва на гламочком пољу који је обухваћен пописом 1550. године.

Красићи из Дрниша исто славе Стевањдан, а тамо су од почетка 18. в.  По мени је сеоба била из Гламоча у Далмацију, иако ови из Гламоча и Ливна махом имају причу о досељавању из Далмације.

[vasil]

Миковиће из Јежевице код Чачка и уз необјављену породице из Распоганче/Сјеница.

Микович е патроним от личното име Мико ли? Това име досега съм срещал само при нас, прапрадядо ми се е казвал Мико други примери са политика Михаил Миков е от Кулско където има заселници от при нас както и археолога Васил Миков от Ябланица изобщо това име при нас е доста добре застъпено.

[Фубуки]

Красићи из Дрниша исто славе Стевањдан, а тамо су од почетка 18. в.  По мени је сеоба била из Гламоча у Далмацију, иако ови из Гламоча и Ливна махом имају причу о досељавању из Далмације.

Изгледа да је у ранијем периоду, у 16. и 17. веку, главни правац сеоба био из Босне у Далмацију, а касније, у 18. и 19. обрнут, из Далмације у Босну. Већина предања наводи како им је у Далмацији земља била „тесна”, а Босна је била опустела, што од ратова што од епидемија куге, па су се тамо насељавали. Знам да је већина српских породица Ливањског поља пореклом само из Цетинске/Врличке крајине. Исто важи и за Гламоч, само не у толико великом проценту. Неки су дошли раније директно из Далмације, а неки преко Ливањског поља. Доста је презимена којих има и у Гламочу, Ливањском пољу и Цетинској крајини: Ненадић, Иветић, Џуџалија, Ђукић, Барош итд.

[Гаџић Црнчевић]

Красићи из Дрниша исто славе Стевањдан, а тамо су од почетка 18. в.  По мени је сеоба била из Гламоча у Далмацију, иако ови из Гламоча и Ливна махом имају причу о досељавању из Далмације.

Подручје у Гламочу гдје је Биличић (Биличић и Хозићи) је насељено поред муслиманских старосједилачких породица (очекивано због обиља плодне земље) и православним породицама досељеним из Далмације и то из врличког,дрнишког и сињског краја.Остале православне породице из ова два села су   породице које су у гламочком пољу већ биле и раније, па сплетом околности пресељавале се у Биличич и Хозиће.Та линија досељавања западно од Динаре,из Сиња и Дрнишког краја у горње гламочко поље је увелико позната и кроз предања и и потврђена тестирањем.Није ми досад познат обрнути смјер кретања становништва , што се не може рећи за правац из сјеверне Далмације и Лике.

[sbk]

5. Красић, Стевањдан, Биличић/Гламоч
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичнијих вриједности, DYS456=16, DYS570=20, DYS643=11, међутим нема тестираних који би посједовали све три ове вриједности. Од слављеника Стевањдана, Красићу су најближи (додуше на 5/23 разлике): Зеленковићи из Домановића/Чапљина; Бајићи из Видова Села/Дрвар; Крповићи из Звијезда/Пријепоље и Симићи из Какмужа/Петрово. Зеленковићи имају двије дијељене карактеристичне вриједности са Красићем DYS456=16, DYS643=11, а Бајићи ниједну иако су географски најближи.

Молба за drajver-а (и друге са "Порекла): колико је Красић из Биличића близак презимењаку из Шешковаца код Лакташа који је I2 > I-Y218167 и слави Игњатијевдан?
Исправите ме ако грешим, то је "низводно" од I2-PH908.

Да ли постоје теоретске шансе да се ради о истој породици/роду?