Да, бака по мајци је од личких Дракулића, старином из села Врановача код Коренице. Ок, хвала на информацијама момци, било би добро када би тестирани поделио и маркере са нама. 
Делом дакле припадам и тој занимљивој "старој источној" R1b; како стоје ствари са лоцирањем матице BY16680 родова на овим просторима? Дракулићи имају предање да су у Лику дошли из Корјенића у Херцеговини, зато сам очекивао да ће бити или PH908 или YSC33, чак има један тестирани Каламбер који би требало том роду да припада а он је Y2608. Све прогнозе испадоше погрешне. 
Не знам да ли овај резултат иде у прилог пореклу Дракулића из Херцеговине?
Као Мратинданац и BY16680 веома се интересујем за Дракулиће и Корјениће (конкретније Ђајиће који су поуздано Мратинданци).
Елем, наводим цитат из књиге "Срби у Банату" Јована Ердељановића за место Чента (некада Леополдово):
"Дракулић (16, Св. Мрата), деле се на: Пекине, Јањетове, Филипчеве, Јовишине, Ђокине, Жикине, , Влаштице. Дошли су из Брлока у Хрваткој."
!6 кућа 1924. када је Ердељановић крајем јула месеца боравио у Ченти - позамашан је број. Знате ли одакле је тестирани Дракулић прецизније или да скокнем до комшилука у Ченту и пробам наговворити некога да се тестира?
До Ђајића из околине Билеће сам посредно допрео, још да их наговорим да се тестирају.
"На питање о пореклу једни су ми Ђајићи одговорили да не знају о својој прошлости, а други: „Веома смо стари ође а откад, не знамо”. Слава им је Мратиндан, а прислуга Вел. Госпођиндан. „У ранија премена живели су у Нудолу, одакле су се премакли у Клобук. На жалби корјенићке раје из половине XVIII века налазе се имена Јована, Ђура и Видака Ђајића. И њихово је презиме, према томе, старије од XVIII века. Ђајићи с којима сам говорио, нису знали предања. Умели су ми рећи толико да су најпосле у Клобуку живела три брата — Андрија, Мићан и Симо. Андрија је прешао у Ораховац, Мићан је остао у Клобуку, а Симо преселио у Жудојевиће код Билеће, где од њега има 8 кућа. Ови у Жудојевићима броје претке: Ристо (рођ. око 1899) — Милутин — Милош — Петар — Пајо, и знају да је Пајо добегао из Корјенића, из села Ораховца, где је у свађи око неке долине убио Турчина. Према томе у Жудојевиће је пребегао Пајо, како је и Дедијер забележио, а не Симо. У Корјенићима их је 4 куће (3 к. у Ораховцу и 1 у Радиновом Долу у Клобуку). Исељавали су у Купрес, Мостар и Фочу."
Све у свему, уколико је за веровати следу Метохија - Херцеговина (Корјенићи) - Лика (Дракулићи), а и Корјенићи и лички Дракулићи се тако усмеравају, онда је врло могуће да су Мратиндан заправо запатили на изворишту култа Стефана Дечанског. Мене веома окупира потрага и фасцинира питање: Кога заправо славише наши преци - одиста Мартина званог Мрата или Стефана Дечанског... Дефинитивно је Мратиндан опште прихваћен и коришћен назив за овај празник у говору, домовним књигама и на старијим иконама.
