Ненад Векарић, Властела града Дубровника, књига 3, стр. 231.
Име Бубања (Lampredu frater Bubanni), помиње се се већ 1023. односно 1050/5
Најстари познати члан рода Ронцино, Иван (око 1105), имао је сина Бубању (око 1135), по којему је род у 13 вијеку прозван Bubagna (Bubagnia, Bubana, Bubania, Bubanna, погрешно Bubgna, слав. Бубањић, Бубања, погрешно славизирано Бубоњић. Но дубровачки хроничари разликују два независна рода и за њих наводе различито и контрадикторно поријекло. За род Ронцино (Roncini, Rongini, Ronzini, pogrešno Rengini) сви хроничари кажу да су из Угарске. За Bubagne (Bubagnia) Аноним каже да су из Босне, а поријеклом из Пуглије. Nikša Ragnina мисли да су из Задра. Cerva i Mattei кажу: Epirotae olim Bosnenses. Константин Јиречек наводи дубровачки властеоски род Бубања од 1044. (што је сигурно погрешно) до 1324. док род Ронцино спомиње око 1282.
Петар Бубањин (око 1160.) свједок је даривања бродова књегиње Десиславе, жене великог кнеза Михаила, дубровачкој општини 1189. Године 1190. свједочи приликом склапања мира Дубровчана са Качићима, као и приликом склапања погодбе између Дубровчана и кнеза Мирослава. Године 1199. свједок је у потписивању исправе којом Иван, бискуп Дриваста, потврђује вјерност дубровачком надбискупу. Године 1225. u Necrologium Ragusinum налази се име Гаје, кћери Бубање (oko 1175.). Бубања Петров (oko 1200 – 1257.), судија, један је од најактивнијих племића у другој четвртини XIII вијека. У једном запису спомиње се и с надимком Мингача (Bubana Mingača). Растислава, удова Савина Зона, продала је 1278. виноград у Шумету Бони,удови Антуна Ронцино.
Никола Ронцино продао је 1279. виноград Ђуру Јаковљевом Селацио. Tyse, жена Николе Ронцине, ослободила је 1281. своју робињу Drugosi на начин да јој је робиња умјесто себе дала своју робињу Budicu de Sana. Каноник Бубања Видов Ронцини (oko 1205.) један је од баштиника цркве Св. Ивана на Калочепу 1266. Поклисар Ловро Мартолов (oкo 1254.) посљедњи је Бубања. Породица је, чини се, изумрла 1348. смрћу Ловрове жене Јелене Басилио (oкo 1280-1348) у вријеме велике куге. Клановска позиција Бубања није видљива. Родбински круг повезује их у нешто већој мјери с родовима Јудина клана (Grade, Spavaldo, Volcasso).
Бубања Браилов Ронцино (око 1270.) из Улциња, вјероватно је око 1310. доселио у Дубровник. Породица је засигурно у сродству с истеименом дубровачким племићким родом Ронцино–Бубања, али се не зна је ли неко од дубровачких Ронцина предходно одселио у Улцињ или можда поријекло свих Ронцина треба тражити у Улцињу. Јиричек у књизи: Романи у градовима Далмације током средњег вијека, спомиње улцињску властелу Ронцино у XIV вијеку. По Бубањи су се у Дубровнику прозвали Бубе. Бракове су склапали искључиво с припадницима дубровачког властеоског круга.
Јиричек пише:
После смрти цара Ираклија око 642. искрцаше се Словени из јужне Далмације код Сипонта у Апулији, те се сукобише са Лонгобардима. У тој бици погибе лонгобардски херцег Aio од Беневента, и тек синовима Фриаулског херцега Гизулфа: Радоалду и Гримоалду пође за руком да претерају Словене на источну обалу Адрије
https://lh3.googleusercontent.com/--oXf_ZoOYa8/VWCeD7cmdTI/AAAAAAAAAIQ/chZRSeh2ZcE/s2048/IMG_3517.jpghttps://lh3.googleusercontent.com/-5Y1qVaP0bxQ/VWCek_ebTGI/AAAAAAAAAIc/ZM0ZnbFxLnU/s2048/IMG_3518.jpg