Новогодишња ДНК недеља 2024

[ВелиборЛазић13]

84. Алексић, Игњатијевдан, Голо Брдо, Бијељина, J2b-M205>Y22059

У сваком случају, ово је четврти генетички род Y22059 на простору Семберије и Мајевице. Поред Никољштака из Батковића и Мратинштака из Обарске и Угљевика, ту је и хаплотип оног Војаковића (Никољдан), а сада и први сигурни J-Y155375 Алексић, који вероватно води порекло од неког рода који изворно слави Ђурђевдан.

Исправите ме ако гријешим, али чини ми се да и Јелић из Ченгића, управо са славом Ђурђевдан, припада грани Y22059, па би Алексић, ако се разликује од Јелића (?) био већ пети генетички род из ове гране на простору Семберије и Мајевице.

[Небојша]

Исправите ме ако гријешим, али чини ми се да и Јелић из Ченгића, управо са славом Ђурђевдан, припада грани Y22059, па би Алексић, ако се разликује од Јелића (?) био већ пети генетички род из ове гране на простору Семберије и Мајевице.

Тачно, Јелића сам заборавио. Он је такође J2b-Y155375, али није близак Алексићу. Алексићев род је пети, ако се тако гледа.

Moj informator je bio Nikola Nina Aleksić i bio je vrlo uvjerljiv.

Ацо, сад се сећам да ми је тестирани у разговору споменуо да поред Игњатија прослављају/обележавају (као преславу, или слично) још једну славу, али није био сигуран око имена. Биће да је мислио на Св. Калистрата. Да ли можда господин Алексић зна нешто о томе. Видим да је памте као стару славу, али да ли је и обележавају паралелно још увек негде.

[ВелиборЛазић13]

84. Алексић, Игњатијевдан, Голо Брдо, Бијељина, J2b-M205>Y22059

Да кренем једним приједлогом/молбом практичне природе - не би било лоше да тестиране из ових општих акција, а који потичу са подручја за која су у току неке од појединачних акција у старту уврштавамо у те акције. Практичније је, ширем аудиторијуму је лакше стављање тих резултата у шири контекст, а чини ми се да никоме не штети.

Што се тиче самог Алексића, господин Томислав Перић у дјелу "Пучиле (прилози за монографију)" из 2008. године наводи: "Једна од старијих породица у Пучилама је породица Алексић. Најприје је овдје дошао Никола Алексић и оженио се Петром Лазић, званом Тојић. Доселили су из Херцеговине, али се не зна ближа локација." Даље он наводи детаљан родослов гране која и данас у Пучилама има потомство. Не помиње грану у Голом Брду. Потврђује да је слава Свети Калистрат. Нема, дакле, сумње у то да је изворна слава Алексића, који потичу из Пучила-Пухара Свети Калистрат. Даље, Радмила Кајмаковић наводи да више породица у Пучилама (такође их убраја међу најстарије) слави Светог Калистрата, помињући Пантиће, Весиће, Гајиће и Јовиће, а испуштајући Алексиће. Међутим, турски попис из 1850/51. године у Пучилама наводи 5 домаћинстава презимена Суботић, у којима налазимо Панту (Пантићи), Јована (Јовићи), Весу (Весићи), Гају (Гајићи) и Алексу (Алексићи). Све их, дакле, повезује презиме, које преводилац чита као Суботић. Шта више, Алекса је син Николе (име које се помиње у монографији о Пучилама), а његов син је Петар, рођен 1850, што се поклапа са предањем које је Александар прикупио од Алексића из Голог Брда. Очигледно је управо удовица овог Петра Алексића са синовима отишла у Голо Брдо, удавши се за Цацановића, те су њих двојица узели Игњатијевдан, као славу земље, а преслужују (у Семберији је такав израз) своју стару славу Светог Калистрата.

Баш јутрос сам, игром случаја, разговарао са господином Мирком Бабићем, дугогодишњим директором Музеја Семберије, о овој слави као ендемској појави везаној за Семберију (пренесеној, евентуално, у Мачву) и дошли смо до закључка да та слава сигурно није изворна, него да се ради о "завјету" неког од предака ових породица, или о неком битном догађају који му се десио на тај дан (избјегао смрт, добио насљедника, оздравио од тешке болести и сл).

[Небојша]

Да кренем једним приједлогом/молбом практичне природе - не би било лоше да тестиране из ових општих акција, а који потичу са подручја за која су у току неке од појединачних акција у старту уврштавамо у те акције. Практичније је, ширем аудиторијуму је лакше стављање тих резултата у шири контекст, а чини ми се да никоме не штети.

Што се тиче самог Алексића, господин Томислав Перић у дјелу "Пучиле (прилози за монографију)" из 2008. године наводи: "Једна од старијих породица у Пучилама је породица Алексић. Најприје је овдје дошао Никола Алексић и оженио се Петром Лазић, званом Тојић. Доселили су из Херцеговине, али се не зна ближа локација." Даље он наводи детаљан родослов гране која и данас у Пучилама има потомство. Не помиње грану у Голом Брду. Потврђује да је слава Свети Калистрат. Нема, дакле, сумње у то да је изворна слава Алексића, који потичу из Пучила-Пухара Свети Калистрат. Даље, Радмила Кајмаковић наводи да више породица у Пучилама (такође их убраја међу најстарије) слави Светог Калистрата, помињући Пантиће, Весиће, Гајиће и Јовиће, а испуштајући Алексиће. Међутим, турски попис из 1850/51. године у Пучилама наводи 5 домаћинстава презимена Суботић, у којима налазимо Панту (Пантићи), Јована (Јовићи), Весу (Весићи), Гају (Гајићи) и Алексу (Алексићи). Све их, дакле, повезује презиме, које преводилац чита као Суботић. Шта више, Алекса је син Николе (име које се помиње у монографији о Пучилама), а његов син је Петар, рођен 1850, што се поклапа са предањем које је Александар прикупио од Алексића из Голог Брда. Очигледно је управо удовица овог Петра Алексића са синовима отишла у Голо Брдо, удавши се за Цацановића, те су њих двојица узели Игњатијевдан, као славу земље, а преслужују (у Семберији је такав израз) своју стару славу Светог Калистрата.

Баш јутрос сам, игром случаја, разговарао са господином Мирком Бабићем, дугогодишњим директором Музеја Семберије, о овој слави као ендемској појави везаној за Семберију (пренесеној, евентуално, у Мачву) и дошли смо до закључка да та слава сигурно није изворна, него да се ради о "завјету" неког од предака ових породица, или о неком битном догађају који му се десио на тај дан (избјегао смрт, добио насљедника, оздравио од тешке болести и сл).

Хвала пуно Велиборе на овим информацијама! Интересантно да се спомињу Суботићи, као старије презиме рода.

У Клењу (Богатић) има Суботића са овом славом. Сматрају се досељеницима из Босне, с почетка 19. века.

"СУБОТИЋ (Калистрат, 6-5 к), из Босне; од њих има одсељених у Рибарима, и Салашу Црнобарском."

[ВелиборЛазић13]

Хвала пуно Велиборе на овим информацијама! Интересантно да се спомињу Суботићи, као старије презиме рода.

У Клењу (Богатић) има Суботића са овом славом. Сматрају се досељеницима из Босне, с почетка 19. века.

"СУБОТИЋ (Калистрат, 6-5 к), из Босне; од њих има одсељених у Рибарима, и Салашу Црнобарском."

Ето, дакле то потврђује и податке из пописа из 1850/51, али и Бабићеву и моју тезу да је слава искључиво везана за тај један род. Дај Боже да Свети Калистрат није падао у суботу те године од које су почели да га славе :-)

Ако успијем погледаћу попис за Мачву из 1863. да упоредим мало имена са овима у Семберији 1850/51.

[ВелиборЛазић13]

Хвала пуно Велиборе на овим информацијама! Интересантно да се спомињу Суботићи, као старије презиме рода.

У Клењу (Богатић) има Суботића са овом славом. Сматрају се досељеницима из Босне, с почетка 19. века.

"СУБОТИЋ (Калистрат, 6-5 к), из Босне; од њих има одсељених у Рибарима, и Салашу Црнобарском."

Ево и нешто о мачванским Суботићима. У попису из 1831. имамо два дома Суботића у Клењу. У првом је домаћин Степан, са синовима Максимом, Матијом, Василијем и Илијом, а у другом је домаћин Божо, са синовима Ђуром, Јованом и Лазаром. Битно је напоменути да су имена у другој кући писана као Божо и Ђуро, односно у варијанти карактеристичној за лијеву обалу Дрине. На жалост, година нема, осим за малољетну дјецу, па тако знамо само да је Јован рођен 1826, а Лазар 1830/31. Ђуро је већ пунољетан, па и с обзиром на име можемо претпоставити да је рођен у Семберији, прије досељења у Мачву, што би досељење ставило негдје између 1813. и 1831. године. Даље, у попису из августа 1863. у Клењу имамо поново двије куће Суботића, али су по свему судећи обје потекле од куће Степана Суботића. Домаћин прве је Максим, Степанов син, за ког сада знамо и да је рођен 1803. године, па тако можемо претпоставити и да је Божо из пописа из 1831. најстарији Степанов син, рођен око 1790. Божиних потомака нема у Клењу 1863, па можемо изнијети претпоставку да су у Рибарима и Салашу Црнобарском његови потомци, расељени тамо између 1831. и 1863. године.

У сваком случају, поредећи имена која се јављају код Суботића са обје стране Дрине видимо много поклапања (Никола, Иван, Алекса/Алексија, Јован), док се и генерације подударају, те би Ст(ј)епан, предак мачванских Суботића, могао бити брат или рођак Теше и Јована, предака Суботића из Пучила (Гајића, Весића, Јовића, Алексића, Пантића).

[Бакс]

Битно је напоменути да су имена у другој кући писана као Божо и Ђуро, односно у варијанти карактеристичној за лијеву обалу Дрине.

Не треба превише придавати значаја томе, то углавном само значи да је пописивач био из тих крајева.

[Zor]

Не треба превише придавати значаја томе, то углавном само значи да је пописивач био из тих крајева.

 Мислим да г. Лазић имплицира да су варијанте имена неуобичајене за Мачву тј. десну обалу Дрине. Ако је тако онда по твом објашњењу испада да је неко прешао са лијеве стране Дрине да само њих упише, јер је већина у Мачви уписана неком другом варијантом. 

 А генерално пописивачи су итекако водили рачуна о свим детаљима (највећи проблем је обично ако нема дијактритика), и не може стајати таква претпоставка са становишта оног што се зна о начину пописивања.
 Управо код ове серије дефтера у то вријеме је било уобичајено да се осим година, имена, презимена уписује и боја браде, те раст.

[ВелиборЛазић13]

Мислим да г. Лазић имплицира да су варијанте имена неуобичајене за Мачву тј. десну обалу Дрине. Ако је тако онда по твом објашњењу испада да је неко прешао са лијеве стране Дрине да само њих упише, јер је већина у Мачви уписана неком другом варијантом. 

 А генерално пописивачи су итекако водили рачуна о свим детаљима (највећи проблем је обично ако нема дијактритика), и не може стајати таква претпоставка са становишта оног што се зна о начину пописивања.
 Управо код ове серије дефтера у то вријеме је било уобичајено да се осим година, имена, презимена уписује и боја браде, те раст.

Суштинска разлика између пописа који је проведен у Босни 1850/51 и овог на који се позвах за Мачву из 1831. јесте у томе што су у Мачви 1831. и харачлије и пописивачи били Срби, а писмо пописа "предвуковска" ћирилица, тако да ту нема проблема да којима се срећемо у вези са пописом из 1850/51, који је писан арапским писмом и од стране лица које није било из наших крајева.

У сваком случају, у праву сте, указивао сам на то да се наведена имена Суботића разликују од осталих која сам поредио, а која су писана у облику карактеристичном за екавско говорно подручје (дакле, има у том попису и облика Божа и Ђура), па је тешко да је баш само њих пописао неки свјеже досељени Србин из Босне. Али ко ће га знати.
Ономастика крије многе трагове ако се користи добро, али у оваквим случајевима, дође ми да умјесто ономастике пређем на мастику. 

[Бакс]

Мислим да г. Лазић имплицира да су варијанте имена неуобичајене за Мачву тј. десну обалу Дрине. Ако је тако онда по твом објашњењу испада да је неко прешао са лијеве стране Дрине да само њих упише, јер је већина у Мачви уписана неком другом варијантом. 

 А генерално пописивачи су итекако водили рачуна о свим детаљима (највећи проблем је обично ако нема дијактритика), и не може стајати таква претпоставка са становишта оног што се зна о начину пописивања.
 Управо код ове серије дефтера у то вријеме је било уобичајено да се осим година, имена, презимена уписује и боја браде, те раст.

Не би требало да су неуобичајена, поготово за то село у Мачви које је добрим делом насељено становништвом из Херцеговине.
Али да, пописивачи су често имена писали онако како је њима логично. Постоји једна породица Чамџић ту, чији чланови су уписани и као Чамџић и као Чамбрић и као Чамчић. Толико о пописивачима и колико су водили рачуна.

[Zor]

Не би требало да су неуобичајена, поготово за то село у Мачви које је добрим делом насељено становништвом из Херцеговине.
Али да, пописивачи су често имена писали онако како је њима логично. Постоји једна породица Чамџић ту, чији чланови су уписани и као Чамџић и као Чамбрић и као Чамчић. Толико о пописивачима и колико су водили рачуна.

 Може бити да си у праву у контексту тих тефтера. Видим ипак се обоје реферирате на харачки тефтер Србије, а ја сам помињао контекст османских дефтера, а о њиховој тачности су писале компетентне особе у много наврата. Ту генерално Чамџић/Чамбрић разлика не би била могућа због писма, Чамчић и није нека разлика јер су врло сродни сугласници, а и суфикс је идентичног поријекла.

 Но вјерујем да је Лазић добро процијенио контекст овдје, а и у овом случају друге околности код ових родова иду на страну тога да је занимљива та разлика.

[Драган Обреновић]

79. Стаменковић, Велика Госпојина, Врање, R1b-PF7562

Тестирани је у упитнику навео да су преци пореклом из Врања и да су му се прадеда и прадедина браћа презивали Спасић.

Хаплотип нема блиских поклапања у табели Српског ДНК пројекта. Једино релативно блиско поклапање је Илић, са славом Аранђеловдан, пореклом из Бабине Пољане код Трговишта, чији хаплотип се од Стаменковићевог разликује на 3 од 25 упоредивих маркера. Сва друга поклапања су на дистанци 4, 5 и већој и то на само 17 упоредивих маркера.

Иако Стаменковић и Илић не деле заједничку славу, обојица су пореклом из Врањског Поморавља, тако да ово поклапање по свему судећи има филогенетски значај.

Међутим, доношење поузданог закључка компликује чињеница да је Илић урадио дубински Big Y-500 тест и да припада хаплогрупи R1b-M269 > PF7562 > PF7563 > Y31335 > BY16680, док за Стаменковића предвиђач хаплогрупа НЕВГЕН највећу вероватноћу (72%) даје за припадности млађој подграни хаплогрупе R1b-U106.

Међутим процена НЕВГЕН-а је прилично упитна. Не само зато што НЕВГЕН управо за R1b хаплогрупе уме да избаци непоуздану процену ако је хаплотип нетипичан, већ и зато што Стаменковић има врло повишену вредност маркера DYS390=26, несвојствену за припаднике хаплогрупе R1b-U106 у табели Српског ДНК пројекта, код којих се она креће углавном у значајно нижим оквирима (22-24).

Треба напоменути да НЕВГЕН ипак даје одређену вероватноћу припадности хаплогрупи R1b-PF7562, чијој подграни управо припада најближи тестирани - Илић, тако да је управо R1b-PF7562 највероватнија хаплогрупа којој припада Стаменковић.



Потпуно поуздан одговор дао би велики/дубински тест (Big Y-700, Nebula Genomics WGS или Dante Labs WGS), што је свакако препорука за Стаменковића уколико је заинтересован за даље истраживање свог порекла.

[Небојша]

79. Стаменковић, Велика Госпојина, Врање, R1b-PF7562

Тестирани је у упитнику навео да су преци пореклом из Врања и да су му се прадеда и прадедина браћа презивали Спасић.

Хаплотип нема блиских поклапања у табели Српског ДНК пројекта. Једино релативно блиско поклапање је Илић, са славом Аранђеловдан, пореклом из Бабине Пољане код Трговишта, чији хаплотип се од Стаменковићевог разликује на 3 од 25 упоредивих маркера. Сва друга поклапања су на дистанци 4, 5 и већој и то на само 17 упоредивих маркера

Рекао бих да Стаменковић и Илић јесу исти генетички род. На страну то што их и слава повезује. Треба проверити из ког је тачно села у околини Врања Стаменковић. Малтене читава Врањска котлина насељена је из села у Горњој Пчињи (где се налази и Бабина Пољана), па тако ова веза добија додатно на значају.

[Драган Обреновић]

Рекао бих да Стаменковић и Илић јесу исти генетички род. На страну то што их и слава повезује. Треба проверити из ког је тачно села у околини Врања Стаменковић. Малтене читава Врањска котлина насељена је из села у Горњој Пчињи (где се налази и Бабина Пољана), па тако ова веза добија додатно на значају.

Написао сам у анализи да сматрам да вероватно јесу исти генетички род. Међутим, нисам успео да нађем у литератури нешто што би Стаменковића и Илића опипљивије повезало, осим можда овог помена у једном чланку на нашем порталу о селу Стара Брезовица код Врања, где се за један род помиње да славе управо ове две славе. Тешко је рећи да ли овде има нечега.

https://www.poreklo.rs/2016/10/17/poreklo-prezimena-selo-stara-brezovica-vranje/

-Попртљивци, Аранђеловдан и Велика Госпојина, живе у истоименој махали. Пореклом су из Тиквеша или Кочана. Доселили су се крајем XVIII века. Више података о њиховом пореклу изнето је у опису суседног Корбула, јер тамо живи њихова главна родовска грана.

[Кековац]

75. Мијаиловић, Никољдан, Дворска, Крупањ

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Хаплотип му је у потпуности модалан па је без SNP тестирања немогуће утврдити којем ужем роду припада. И поред тога што у Јадру и Рађевини имамо друге тестиране припаднике овог генетичког рода са славом Никољдан, ближа веза са њима је упитна, јер се разликују на најмање два маркера.

Мијаиловић је у упитнику навео да је презиме настало по чукун-чукундеду Мијаилу и да се породица из Дворске преселила у Корениту, па у Тршић. У књизи Насеља и порекло становништва (Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника) Видосаве Николић-Стојанчевић пише да су Мијаиловићи, уз Вучетиће и Јевтиће, огранак Бијанића, породице из засеока Липоваче. Заједно са Пантићима и Васићима су се доселили из Херцеговине. Све три породице су потомци три брата: Трифка, Стева и Ђурђа. Родоначелник Мијаиловића је био Трифко, ожењен Бијаном, по којој је породица добила презиме. Трифко је имао сина Илију, а Илија синове: Јевту, Мијата и Вучету. Мијат је имао Марка, а Марко Драгутина који је са мајком отишао код очуха у Корениту. По деди Мијаилу су потомци Драгутина добили презиме Мијаиловић. Више података о овом разгранатим роду се може пронаћи у наведеној књизи.

Овим резултатом је потврђено даље порекло породице тестираног из Херцеговине.

[Милош]

22. Далифоски, Драгаш, Гора

Припада хаплогрупи I2-PH908. И поред 3 разлике на упоредива 23 маркера, дефинитивно му је близак један тестирани Горанац из Драгаша у оквиру КиМ подухвата. Деле YGATAH4=11 и ниже вредности 22 и 21 на маркеру 635. Далифоски има и нижу вредност 28 на маркеру 449, па постоји могућност да овај род из Драгаша припада грани BY55783, односно да постоји нека даља веза са Коматовићима.

У Драгашу се спомињу ови родови:

"Драгашевци, 10 к;

-Аметовци, 21 к;

-Шеховци, 10 к, и

-Дутевци, 11 к"

https://www.poreklo.rs/2019/03/03/poreklo-prezimena-naselje-dragas-gora/

Свакако препорука за неки напреднији тест или тест на СНП BY55783.

[Милош]

36. Михајловић, Алимпијевдан, Пиносава, Београд

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичних вредности. Посебно се истиче вредност 460=12, коју имају само двојица на Пројекту. Осим те вредности, могу се издвојити и 385=13-15, 635=22...  Ове две последње карактеристике и славу дели са Савићем из Багрдана код Јагодине, али како имају превише разлике на упиредива 23 маркера, не бих могао рећи да веза постоји. Слична ситуација је и што се тиче 460=12 коју дели са Ивановићем из Доњег Ступња код Александровца. Деле и исту славу, али имају превише разлике на упоредива 25 маркера.

У литратури се у Пиносави спомињу два рода са славом Алимпијевдан, као и неки родови где се не спомиње слава, а помиње се презиме Мијаиловић, па не знам ком би роду могли припадати Михајловићи. Ни сам тестирани није навео ништа о пореклу.

https://www.poreklo.rs/2013/11/18/poreklo-prezimena-selo-pinosava-vozdovac-beograd/

Уколико је тестирани у могућности, предлажем му WGS тест.

[Иван Вукићевић]

67. Рајковић, Ђурђиц, Чубра, Неготин, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS385b=17, DYS576=16 и DYS570=19. Од хаплотипа Вучића (Петковдан, Црколез/Исток) разликује се на једном маркеру.

Тестирани ништа није навео у упитнику о пореклу Рајковића. Не помињу се међу становницима Чубре у раду Косте Јовановића:
https://www.poreklo.rs/2015/09/19/poreklo-prezimena-selo-cubra-negotin/

[Ивица Јовановић]

67. Рајковић, Ђурђиц, Чубра, Неготин, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS385b=17, DYS576=16 и DYS570=19. Од хаплотипа Вучића (Петковдан, Црколез/Исток) разликује се на једном маркеру.

Тестирани ништа није навео у упитнику о пореклу Рајковића. Не помињу се међу становницима Чубре у раду Косте Јовановића:
https://www.poreklo.rs/2015/09/19/poreklo-prezimena-selo-cubra-negotin/

Од данас да слави и Петковицу 

[Иван Вукићевић]

69. Давидовић, Алимпијевдан, Мијачи, Ваљево, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS439=11. Од хаплотипа Грубића (Никољдан, Мартинци/Сремска Митровица) разликује се на једном маркеру, док се на два маркера разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Грубић, Никољдан, Мартинци/Сремска Митровица
- Тошић, Јовањдан, Крајишници/Лозница
- необјављен резултат, Видовдан, Река/Копривница
- Ћуп, Никољдан, Босански Петровац
- Голушин, Аранђеловдан, Ново Милошево/Кикинда
- необјављен резултат, Ђурђевдан, Дуга Ријека/Расиња
Без дубљих тестова није могуће утврдити да ли су Давидовићи ближе повезани са неком од ових породица.

Љубомир Павловић наводи следеће у раду „Колубара и Подгорина“:
-Давидовићи су врло стара породица, досељена прво у Совач, па после прешли у ово село, где су сад поред својих сродника; њих је 3 кућа и славе Алимпијевдан.
Није наведено ко су ти сродници Давидовића у Мијачима.