Ових дана пар нас је у више наврата причало о крајишким Лучинштацима, о њиховим предањима и генетској слици, као и о потенцијалном правцу сеоба, па смо се сложили да је ред да и они добију своју тему на нашем форуму.
Породице са крсном славом Лучиндан присутне су у мањем или већем броју у свим крајишким областима. Проучавајући Поуње у Босанкој крајини почетком XX вијека, Милан Карановић забиљежио је детаљно предање тамошњих Лучинштака о њиховом поријеклу (скоро све крајишке породице које славе Лучиндан позивају се на ово предање о Никшићу):
Што се тиче бројности, најбројнији род крајишких Лучинштака јесу Опачићи, којих је највише било у Далмацији. Чини се да им је својеврсна матица (у смислу бројности) на подручју Плавна и Мокропоља код Книна. Временом су од њихових огранака настала и друга презимена (Вагићи, Вукмирице, Каназири). Сви они славе Лучиндан.
Када говоримо о генетској слици крајишких Лучинштака, она је прилично шарена, али се јасно издвајају двије групације: I2-PH908 и J2b2-M241. За прву би се могло рећи да је заступљенија међу овом далматинско-личком екипом (груписаном око поменутих Опачића из Плавна и Мокропоља) и да извјесна веза са Никшићима постоји, док би се за другу могло рећи да је заступљенија на подручју Поуња и уопште Босанске крајине (изгледа да су јој водећи род Шевићи). Осим ових хаплогрупа, јављају се и I2-CTS10228 (лички Кљајићи) и E1b1b-V13 (банијски Рајшићи).