У овом тренутку је исцрпљено све што се могло сазнати о овом узорку, па као што рекох једино што нам преостаје је да сачекамо тих 35 нових узорака и упоредимо I18719 са њима. Ако међу тим новим узорцима не буде додатних CTS10228/Y3120 или узорака са сличним аутосомалним профилом, биће извесно да је I18719 из доста каснијег периода, а ако их буде ићи ће у прилог томе да је и I18719 из бронзаног доба. Као што пише у чланку, овај узорак није имао гробну конструкцију нити гробне прилоге, тј. говоримо само о скелету а не о гробу. На основу налаза из гробова некропола је датирана у средње до касно бронзано доба, а један од коаутора најављене студије је потврдио да је тек мали број од 35 скелета директно датиран, свега 5 њих који су насумично изабрани, али да се AMS датирање тих неколико узорака поклапа са датирањем на основу археолошких налаза. I18719 нажалост није био те среће, и вероватно неће у скорије време бити директно датиран.
Читајући рад који је Be like Bill поставио, један део ми је посебно привукао пажњу:
Veći broj keramičkih i brončanih nalaza bio je u skupnom grobu 5 koji treba datirati u stupanj BrD-HaA, bez obzira na neke starije elemente, koje ovdje treba smatrati određenom manifestacijom retardacije. Tako se na primjer brončane narukvice kao ona na sl.2, pojavljuju već u vrijeme kulture grobnih humaka srednjeg brončanog doba, ali i traju sve do početka kasnog brončanog doba. Keramika, osobito šalica s drškom (sl.6) pokazuje sve elemente ranog Velatice-Baierdorf stupnja, a posuda na tabli XXVII ,2, zadržava oblik i ornamentiku srednjeg brončanog doba: osim asimetrično postavljenih drški, koje se javljaju na keramici pred-Čaka horizonta u Karpatskoj kotlini i Podunavlju, tu je i ornament koji se sastoji od plitkih, paralelnih linija što se pružaju ispod vrata posude i spuštaju ispod drški. Ovakav ornament nalazi se na nekoliko primjeraka posuda u Bezdanjači (up. tablu XXXVII,2,2a), a čest je kao retardacija iz srednjeg brončanog doba u nekropolama kasnog brončanog doba srednje Evrope (Čehoslovačka, Mađarska, Donja Austrija). U južnoj Nemačkoj, F. Holste ovakvu keramiku izdvaja u posebnu grupu, a njezina pojava je prema riječima autora vezana za "istok" - "vjerovatno treba istok smatrati kao ishodišnu oblast ove grupe, konkretno lužički krug i njegove češke suvremene kulture". Pojava ovako ukrašene keramike je jedna od ranih manifestacija kulture polja sa žarama, odnosno njezinog starijeg stupnja u srednjoj Evropi." Zanimljivo je spomenuti da se ova keramika najčešće nalazila kao prilog u skeletnim grobovima, što u Bezdanjači nesumnjivo ukazuje na tradicije kulture srednjeg brončanog doba, pa čak i starijeg, unjetičkog horizonta, u kojem je skeletno pokopavanje uobičajen način sahranjivanja umrlih.
У једној од претходних порука написах да је прилично невероватно да је такав аутосомални профил постојао пре више од три хиљаде година, међутим болдовани део ме подсети на узорак
BR2/I1504 из касног бронзаног доба северне Мађарске, који такође показује аутосомалну сличност са модерним словенским популацијама, а који је припадао Кујатичкој култури, једној од средњедунавских варијанти културе поља са жарама (Urnfield), врло блиској Лужичкој култури Словачке и Пољске. А помен јужне Немачке ме подсети на још један занимљив узорак из нешто каснијег халштатског периода,
MX265, који такође најближа аутосомална поклапања има са Србима, Хрватима и Словенцима, а припада хаплогрупи R1a-M458. Стога ипак остављам могућност да је током средњег до позног бронзаног доба заиста могла постојати нека популација са сличним омером некакве компоненте сличне (прото)балто-словенској, и компоненте сличне палео-балканској. Можда би то могла бити популација предачка оној која је у каснијим периодима идентификована као (прото) Венеди/Венети, а која се током средњег бронзаног доба могла ширити на југ и запад из своје постојбине на простору данашње јужне Пољске, Словачке, северне Мађарске и источне Чешке. Ево како изгледају мапе аутосомалне сличности са модерним популацијама за три поменута узорка (дело корисника ph2tera са Anthrogenice):
I18719; 1500-1000 BC; Bezdanjača Cave, Croatia; Croatia_MLBA;
I2-CTS10228/Y3120; HV0a1a
I1504; 1270-1110 BC; Ludas-Varju-Dulo, Hungary; Hungary_Kyjatice_LBA;
J2a1-Y17946*; K1a1a
MX265; 763-431 BC; Singen, Germany; Hallstatt_IA;
R1a-M458; H1c