Пре неки дан на малом сајму књига у Дому синдиката купих за невероватних 100 динара (четврт киле бурека) књигу „Гачевићи из Затона“.
Аутор (Радојко Ђорђијев Гачевић) своје, као и Гачевиће
из Матаруга везује за Гачевиће са Његуша. Занимљива претпоставка, по којој би се онда могао донети закључак о пореклу овог круга стариначких његушких родова, а имајући у виду резултат Гачевића из Матаруга (динарик јужни, или како год већ сада био називан).
http://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DS„Залажани су група братстава заједничког порекла. Није сасвим поуздано да су и они Стари Његуши. Залази су изнад Доброте, па је могуће да је родоначелник Залажана дошао у планину из Боке. Постоје три братства Залажана који потичу од три рођена брата Хрса, Друга и Гача, који су из рода Дупончевића. Време кад су они живели смешта се у 14. столеће. И, заиста, у которским документима 1420. године налазимо једног Гачевића[15], 1435. Другшића (Друговића[16]), а 1437. двојицу браће Хрсовића, сви из Његуша.
О Хрса су „Хрсовићи“ од који су до данас у Његушима остали родови Вукчевићи и Братићевићи (чује се и Братичевић). Изумрли и исељени Хрсовићи за које се зна су: Миљевићи, Милетићи, Дабовићи, Ивановићи.
Од Друга су „Друговићи“ од којих су у Вељем Залазу Николићи и Ђуровићи.
Од Гача су „Гачовићи“ који су се разродили на више родова са презименима: Данчуловић[17], Лукреција, Капетановић, Пророковић и Падалица.
У Пјешивцима постоји род Милетића, који су ту доселили из Залаза, и то од Гачовића – Лукреција. Занимљиво је да
у Пјешивцима ове Милетиће зову Матаругама.“
Мислим да је већ на форуму помињано да је DS могућа хаплогрупа Матаруга.