Јасна је, дакле опаска недвосмислено највећег хрватског лингвисте Ватрослава Јагића "то је граматика српског народног језика између штокавице и чаквице". Јер ови "други народи готово сусједи" нису нико други до Срби.
БАРТОЛ КАШИЋ - ПИСАЦ ГРАМАТИКЕ НАРОДНОГ СРПСКОГ ЈЕЗИКА 1604. г.
Бартол Кашић „Наук за добро писати словински и ласно читати ово либарце" Рим 1614.: „Знам ја ово добро, да се ови наук склада веома с нашими сербскими слови и да га ја нијесам покупио, него с великим разлогом, имајући наш језик потребу од веће слова него латински али талијански." проф. Светозар Борак, "Срби католици", 1998.: Хрват Ватрослав Јагић у једном предавању 1884. године рекао је о Кашићевој граматици (Institutionem linguae illiricae): „То је граматика народног српског језика између штокавице и чакавице." *Рођен је 1575. на Пагу, у Аустроугарској, у породици Богданчић. У двадесетој години постао Исусовац у Риму, где је провео већи део свога живота у активној служби..Умро је 1650. Прилажемо комплетан лексички фонд анонимног рукописног рěчника који се приписује Бартолу Кашићу, а датира у годину 1597. или 1599, дакле знатно прě настанка његове граматике илирског језика на српским штокавским основама. Рěчник садржи око 3800 рěчи. Ватрослав Јагић је за Кашићеву граматику рекао да је то "граматика српског народног језика између штокавице и чакaвице". Прилажемо и прěдговор граматици са коментаром и комплетан лексик рěчнка. Бартол КАШИЋ Institutionum linguę Illyricę libri duo (1604)
ПРЕДГОВОР (пријевод с латинског) Онима који уче илирски језик. Основе илирскога језика које многи прижељкиваху, само можда пребрзо, иако у појединим дијеловима несавршене, према мојим способностима, збиља с радошћу и предано саставих. Никога, наиме, досада није било, колико знам, кога бих као аутора могао слиједити и чија би правила о илирском говору словима записана већ била објављена. Осим тога не бих зацијело ни могао као први здушно прионути послу око овога дјела да нисам био добио наредбе од оних којима се супротстављати не приличи. Због чега пак они одлучише да се неки изабрани из наше дружбе требају потрудити око студија да темељито науче овај језик те да се напишу барем основе истога језика, лако ће разумјети сватко, како мислим, кому је јасно у какву се положају код Илира у ово вријеме налази кршћанска ствар. Наиме, или због дуготрајна и биједна положаја у суодносу с непријатељима католичке вјере или због велике оскудице учених и ревних пастира, намножише се готово небројива незнања у посвемашњој тами, а да и не говорим о другим злима што из таме настају, тако да многима од њих ни оне прве основе кршћанске вјере нису доста познате. Стога равнатељи наше дружбе мудро одлучише да они који се држе подобнима да их подучавају, науче најудомаћенији језик онога народа којим се говори у већини крајева. Није, наиме, изгледало да то одговара намјерама наше установе, јер се многи од наших људи непрестано шаљу на далеки исток и запад и труде се да упознају различите дијалекте оних народа, како би с онима који никада прије нису били упућени у кршћанске законе лакше могли разговарати о блаженом животу, док други народи, готово сусједи, бивају занемаривани, и то они који име кршћанске и праочинске вјере познају, али због непознавања ствари које требају знати и чинити отпадају од достојанства и славе својих предака. Тако нењеговано дрвеће ускоро зараста у неплодну дивљину. Ради тога сам, колико је допуштало ограничено вријеме, покушао правила овога језика о осам дијелова реченице скупити и одређеним и разумљивим начином приказати, како би што лакше и брже доспјела до онога кому су намијењена; а то су они који су жељни овај језик научити. Ипак, ако ове основе кому изгледају подугачкима, њега молим да не одступи пребрзо од започетога течаја. Много је тога изложено и ради прегледности, а многе друге ствари због сличности не представљају какве нове тешкоће при учењу. Исто се тако надам да ће благодатима ових основа, какве год оне биле, ако с истим маром на њихову свладавању буду узнастојали, као што то обичавају чинити с латинским и грчким, ускоро и у проучавању овога језика не мање узнапредовати. Зашто пак о ономе што се зове реченична конструкција нешто мало, и то само опћенито, износим, неће никога с правом чудити, ако запамти да је остало или у другим језицима које он познаје заједничко, или ће то прије упорабом и вјежбом неголи правилима свладати, или пак да није могуће баш лако одједном све у знанствену теорију уобличити. Здрави били. Рим, 17. травња 1604.