И код муслимана, као и код Срба, има генетички хетерогених родова. Углавном, једна хаплогрупа јесте изворна. Код Љубовића се за сада на два места јавља I2, на једном R1b. Раширен је то род, нека даља тестирања ће решити дилему. Изгледније је да су I2.
Ристо Милићевић и Љубо Михић и нису толико релевантни код тумачења херцеговачких родова. И у вези Љубавића су преузели из старијих и релевантнијих извора, па те треба пратити.
Ти извори кроз разна предања и пјесме јасно кажу да су невесињски Љубовићи један род, а дабарски други. За невесињске БДНКП каже да су R1b, а за дабарске је кроз бројне тестове СДНКП, Кашиковића и њихових огранака утврђено да су I2a. Томе у прилог иду тестови столачког и мостарског Љубовића који могу бити потомци дабарских јер су се ови највише исељавали и били бројнији. Невесињски Љубовићи су по предању скоро потпуно истријебљени.
Подаци о овоме се могу наћи у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине".
Код истребљења невесињских се као спасиоц помиње Врљеш, а зна се да је он исти као Брењо и Бокић, а сви они као Угарци R1b. Можда ту нешто има?