Ратници и страдалници > Жртве рата

Инфорамације о несталом претку после холокауста

(1/2) > >>

nikoladbc:
Нацистичка агресија на Југославију, први дани рата, разрушен Београд и први таласи заробљеника на путу ка нацистичким логорима. Међу њима и мој прадеда, Никола Мајсторовић. Никакве информације о њему наредних година, све до 1944. или 1945. Затим следи пуштање из логора, заједно са пријатељем из суседног села, на транспорту у возу ка Србији, прадеда који предаје војничку књижицу свом другу да проследи његовој жени, мојој прабаби, уз констатацију да се он жив неће вратити.

И то је прича која се врти у мојој породици од како знам за себе. Прабаба је покушавала преко црвеног крста да сазна било шта, међутим све што је добила је споменица палог борба и пензија на прадедино име.

Касније су поједини чланови породице давних 60-их година покушавали да пронађу било какав траг, и најдаље до чега је се стигло је да је прадеда стигао са возом до Загреба, наишао на групу усташа и да су га заклале и оставили тако у возу, или чак га оставили само на шинама. А негде су чули и верзију да су му усташе одсекле главу и само избацили из воза.

Е сада мене занима пар ствари, пошто је у питању крај рата и пуштање из логора, а и лично кроз разне архиве, нисам нашао довољно информација, занима ме да кренем хронолошким путем од тренутка када је уследило пуштање из логора, до транспорта преко свега осталог, хаотичног стања у НДХ, Србији и осталим земљама које је погодио рат, како бих сложио целу слику и покушао да решим мистерију.

Јер и ако је његов пријатељ присуствовао његовој егзекуцији од стране усташа а није хтео да пренесе мојој прабаби све детаље, мора постојати неки запис из тог времена или било какво сведочење, јер неко је морао то тело и да склони негде, пријави, сахрани или како је већ процедура налагала ако знамо да се то дешава у време пораза нациста, где су већ победници успоставили контролу над ослобођеним територијама, а да су те усташе само заостале снаге изгубљене стране у бекству или повлачењу.

nikoladbc:
Сад, конкретније да напишем пар тачака које мене опширније занимају а тичу су саме његове судбине:

1. Падање у ропство - по информацијама које ја поседујем, заробљен је у Београду током чишћења рушевина после бомбардовања Београда 6. априла, где је био регрутован као војник, самим тим ме интересује литература или архивска грађа где бих могао опширније да сазнам о тим данима шта је се тачно дешавало или први пут где је заведено негде његово име и презиме по избијању рата

2. Време проведено у логору - такође знам да није био у логорима смрти, већ негде у радним логорима, и најдаље што сам чуо, учествовао је у изградњи неког Хитлеровог моста близу Штутгарта, међутим то није проверена информација, већ само нека усмена прича која је се преносила од особе до особе

3. Период после отпуштања из логора - ослобађање логора и цео процес, било каква евиденција

4. Пресудни тренутак где му се губи последњи траг - Загреб - некако најважнија тачка, јер ако је убијен од стране усташа, нешто је морало даље да се догоди са његовим телом, али ако се узме у обзир да је војна књижица завршила код прабабе, преко његовог пријатеља, да ли је постојао начин да се другачије уведе у евиденцију и идентификује од стране оних који су успоставили контролу над том територијом где је пронађен

Malesevic:

--- Цитат ---Јер и ако је његов пријатељ присуствовао његовој егзекуцији од стране усташа а није хтео да пренесе мојој прабаби све детаље, мора постојати неки запис из тог времена или било какво сведочење, јер неко је морао то тело и да склони негде, пријави, сахрани или како је већ процедура налагала ако знамо да се то дешава у време пораза нациста, где су већ победници успоставили контролу над ослобођеним територијама, а да су те усташе само заостале снаге изгубљене стране у бекству или повлачењу.
--- Крај цитата ---

Не би се превише уздао у то да ћеш нешто пронаћи. У том периоду хаоса 1945. смрт је била свакодневна и на сваком кораку. Људи су сахрањивани без много питања и евиденције. Код нас у селу (Реп. Српска) нпр. се раније знао гроб где је сахрањен неко из Србије (нејасно да ли четник или партизан) који је ту у селу умро или убијен или шта већ и знало се само да је из Србије и ту му је гроб јер су га сељаци ту укопали. Никакви други подаци.

НиколаВук:
Доста тога је конфузног у целој причи. Човек свакако није могао да се врати из заробљеништва преко Загреба, ако је Загреб још увек био под контролом Немаца и НДХ, дакле повратак је био могућ само након што је цео тај пут од логора до Загреба био проходан, односно под контролом савезничких снага и Совјета. Колико се сећам, Загреб је ослобођен у априлу 1945, дакле он је могао проћи кроз Загреб тек од те временске тачке надаље. Невероватно ми звучи прича да су га у ослобођеном Загребу ликвидирале усташе, и то још у возу, као и детаљ да је његов пријатељ који је донео војну књижицу жени избегао сличну судбину. Моја нека интуитивна претпоставка је да је човек одлучио да остане у Немачкој и да започне нови живот, можда са неком Немицом коју је тамо упознао и са којом је можда добио и дете, јер има више таквих примера код наших заробљеника, док би ова прича о убиству била заметање трага како га његова стара породица не би тражила.

CosicZ:
Покушајте да пронађете прадеду у овим списковима https://www.poreklo.rs/2016/03/15/spiskovi-zrtava-drugog-svetskog-rata-u-bivsoj-jugoslaviji/ или се обратите директно Музеју жртава геноцида. Ако је био заробљеник или на принудном раду могуће је пронаћи податке о томе у Немачкој.

Почетком априла 1945 западни савезници су били на Рајни, а Црвена Армија на Одри и Ниси. Загреб је ослобођен у време немачке капитулације. Тако да ако је неко био у заробљеништву у Немачкој, могао је бити ослобођен у априлу или вероватније у мају 1945. Ако су га убиле усташе, то су могли бити само тзв. крижари, групице које су се криле од нових власти. Пре априла 1945 могао је бити пуштен једино од стране самих Немаца, на пример као тежи инвалид. После Априлског рата 1941 пуштани су они који су се изјаснили као Хрвати, Бугари итд.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна