Погледах јутрос књигу мађарског фрањевца Бернардина Уњија, која се бави пореклом Шокаца и Буњеваца, али у којој он обрађује и историју босанских фрањеваца. У тој књизи, Уњи помиње два извора који непосредно и посредно указују и на раније присуство фрањеваца у Босни.
Док је први уопштенији, јер се односи на Словенску редодржаву (лат. Provincia Slavonica), други је непосредан и он доноси све регистроване провинције и викаријате на редовничком великом каптолу, одржаном 1260. године у Нарбону, где се у набрајању по први пут појављује и босанска редовничка покрајина са осам стража, и то су: Дукно, Гребенц, Босна, Ушора, Мачва, Бугарска, Кеви (мађарско) и Русција (руско-татарско). Иначе, реч је о делу Annales Minorum, аутора Луке Вадинга, иначе пореклом Ирца, и угледног фрањевца у целом реду.
Извор: Bernardin Unyi, Šokci, Bunjevci i bosanski franjevci, Budimpešta, 1947, str. 16-17
Ово, дакле, имплицира да фрањевци ипак нису били новина у Босни, како у ужем, тако ни у ширем смсилу, већ да су њихова братства ту позната и од раније. До времена Драгутиновог, које није било знатно касније, ове страже или су биле ослабиле, или их је било нестало, бар у његовим областима. А Рим је његов позив искористио да их у најмању руку појача, ако не и сасвим занови, уколико су биле нестале.