Науке и научне дисциплине > Језикословље

Развој српског језика кроз историју

(1/23) > >>

Никац:
На форуму крстарице може се пронаћи низ средњовјековних записа на народном српском језику (не староцрквенословенском) које су корисници претипкали директно из тешко читљивих оригинала.

https://forum.krstarica.com/threads/zapisi-srpskog-narodnog-jezika-pre-dositeja-perom-pravoslavnih-katol-i-muh-pisaca.326122/

Мислим да би их било добро поставити овдје и продискутовати о њима.

Почећу с овим писмом. Мислим да је то један од најархаичнијих записа нарoдног српксог језика који имамо.

Савино писмо Спиридону, део на народном језику — око 1233. године

И ето что се у сијемеј месте обрěте, на благословеније удају ти крстъц, да ми га носиш на въспоминаније, и појасъц, јере га съм полагал на гробě. С тěмеј крсцем да ми имаш молитву, носи ми га вину о грле, ако и ину иконицу имаш, и оно вину носи, а појасцем се опаши, да је вину о чрěслех твојих, где га съм полагал на гробе, крстъц и појасъц, и такуј съм молитву створил, да би дал Бог да би такој всаки христијанин створил о мнě моленије. И удају ти убрусъц, што ми су сěмо даровали, а ја га тебе дарују, на благословеније да ти буде душевно и тěлесно. И камичък, что съм обрěл, да ти буде на многије потрěбе и да га носиш при себе. И моли о нас, служитељу Христов, да ни Бог укрěпи и съхрани, да бисмо паки к вам дошли. И ако ми Бог даст и малу моћ…

пријевод на савремени српски

И ево што се у овом месту нађе, на благослов дајем ти крстић, да ми га носиш на спомен, и појасић, јер сам га полагао на гроб. С тим крстићем да се молиш, носи ми га вазда о врату, макар да имаш и другу иконицу, но њега вазда носи. А појасићем се опаши, да је вазда о бедрима твојима, јер сам га полагао на гроб, крстић и појасић. И такву сам молитву створио, да би дао Бог да би се тако сваки хришћанин молио за мене! И дајем ти убрусац, што су ми га овде даровали, а ја га теби дарујем, да ти буде на благослов душе и тела. И камичак, што сам га нашао, да ти буде на многе потребе, и да га носиш при себи.
И моли се за нас, служитељу Христов, да нас Бог укрепи и сачува, да бисмо опет к вама дошли.

Занимљиво је да се још увијек досљедно користи глас ъ, којег ће касније замијенити углавном а. Деминутивни наставци -ъц и -ък ће у српском касније постати -ац и -ак, а у другим словенским језицима углавном -ец и -ек/ок. Прво лице једнине глагола бити "съм" у српском касније постаје "сам", а у већини словенских језика постаје е (чешки јсем, пољски јестем). У бугарском је данас још увијек съм.

Видимо у већини случајева неизмијењени јат (ě), на неким мјестима обично е (месте), а на неким ије (сијемеј).

Претпостављам да је ово примјер говора Старог Раса и источне Рашке тог времена, јер се Свети Сава родио и одрастао у Старом Расу.

Одисеј:

--- Цитат: Никац  Октобар 06, 2022, 10:46:34 пре подне ---На форуму крстарице може се пронаћи низ средњовјековних записа на народном српском језику (не староцрквенословенском) које су корисници претипкали директно из тешко читљивих оригинала.

https://forum.krstarica.com/threads/zapisi-srpskog-narodnog-jezika-pre-dositeja-perom-pravoslavnih-katol-i-muh-pisaca.326122/

Мислим да би их било добро поставити овдје и продискутовати о њима.

Почећу с овим писмом. Мислим да је то један од најархаичнијих записа нарoдног српксог језика који имамо.

Савино писмо Спиридону, део на народном језику — око 1233. године

И ето что се у сијемеј месте обрěте, на благословеније удају ти крстъц, да ми га носиш на въспоминаније, и појасъц, јере га съм полагал на гробě. С тěмеј крсцем да ми имаш молитву, носи ми га вину о грле, ако и ину иконицу имаш, и оно вину носи, а појасцем се опаши, да је вину о чрěслех твојих, где га съм полагал на гробе, крстъц и појасъц, и такуј съм молитву створил, да би дал Бог да би такој всаки христијанин створил о мнě моленије. И удају ти убрусъц, што ми су сěмо даровали, а ја га тебе дарују, на благословеније да ти буде душевно и тěлесно. И камичък, что съм обрěл, да ти буде на многије потрěбе и да га носиш при себе. И моли о нас, служитељу Христов, да ни Бог укрěпи и съхрани, да бисмо паки к вам дошли. И ако ми Бог даст и малу моћ…

пријевод на савремени српски

И ево што се у овом месту нађе, на благослов дајем ти крстић, да ми га носиш на спомен, и појасић, јер сам га полагао на гроб. С тим крстићем да се молиш, носи ми га вазда о врату, макар да имаш и другу иконицу, но њега вазда носи. А појасићем се опаши, да је вазда о бедрима твојима, јер сам га полагао на гроб, крстић и појасић. И такву сам молитву створио, да би дао Бог да би се тако сваки хришћанин молио за мене! И дајем ти убрусац, што су ми га овде даровали, а ја га теби дарујем, да ти буде на благослов душе и тела. И камичак, што сам га нашао, да ти буде на многе потребе, и да га носиш при себи.
И моли се за нас, служитељу Христов, да нас Бог укрепи и сачува, да бисмо опет к вама дошли.

Занимљиво је да се још увијек досљедно користи глас ъ, којег ће касније замијенити углавном а. Деминутивни наставци -ъц и -ък ће у српском касније постати -ац и -ак, а у другим словенским језицима углавном -ец и -ек/ок. Прво лице једнине глагола бити "съм" у српском касније постаје "сам", а у већини словенских језика постаје е (чешки јсем, пољски јестем). У бугарском је данас још увијек съм.

Видимо у већини случајева неизмијењени јат (ě), на неким мјестима обично е (месте), а на неким ије (сијемеј).

Претпостављам да је ово примјер говора Старог Раса и источне Рашке тог времена, јер се Свети Сава родио и одрастао у Старом Расу.

--- Крај цитата ---

Ово ти је српскословенски, тј. српска редакција црквенословенског (дакле црквенословенски прилагођен српској фонологији и с утицајем српске граматике и вокабулара), ово није чисти народни српски језик.

Никац:

--- Цитат: Одисеј  Октобар 06, 2022, 11:18:39 пре подне ---Ово ти је српскословенски, тј. српска редакција црквенословенског (дакле црквенословенски прилагођен српској фонологији и с утицајем српске граматике и вокабулара), ово није чисти народни српски језик.

--- Крај цитата ---

Не, мислим да је ово ипак примјер народног језика тог времена.

Српскословенски је био староцрквенословенски са српским цртама, и био је још много архаичнији од овог, користио се само у сакралне сврхе.

мислим да је ово добар примјер српскословенског, или можда нешто још архаичније од овог. иже, јеже, глагољет, итд.

Чловече иже Сербскије Земље ступаје,
Пришлац ли јеси или сушти ту,
Кто јеси и что си,

Јегда придејши на поље сије,
Јеже глагољет се Косово

Одисеј:

--- Цитат: Никац  Октобар 06, 2022, 11:48:41 пре подне ---Не, мислим да је ово ипак примјер народног језика тог времена.

Српскословенски је био староцрквенословенски са српским цртама, и био је још много архаичнији од овог, користио се само у сакралне сврхе.

мислим да је ово добар примјер српскословенског, или можда нешто још архаичније од овог. иже, јеже, глагољет, итд.

Чловече иже Сербскије Земље ступаје,
Пришлац ли јеси или сушти ту,
Кто јеси и что си,

Јегда придејши на поље сије,
Јеже глагољет се Косово

--- Крај цитата ---

Па ово би ти био неки "софткор" српскословенски, неспорно је да у овом тексту има више српских народних елемената него у конзервативнијим формама српскословенског, али ово ипак није чисти народни језик. Ипак је писац овог текста свештено лице, па је логично да ту буде црквенословенских елемената.

ДушанВучко:
Треба имати у виду и да је ово обраћање свештеног лица, што се тиче стила писања (писмо са поукама, препорукама). Свакодневни говор је вероватно још ближи данашњем свакодневном говору (однос овог писма у смислу начина изражавања према тадашњем свакодневном говору је вероватно исти и као однос у излагању данашњег свештеног лица и данашњег свакодневног говора и изражавања)

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна