Порекло становништва > Старе породице и племство

Hrvatinići

(1/6) > >>

herceg:
Pozdrav,
Zanima me porodica Hrvatinić čiji je najpoznatiji predstavnik Hrvoje Vukčić/Hrvatinić. Dok je Hrvoje relativno poznat, dalje porijeklo nije najjasnije.

Kao rodonačelnika, Šišić navodi Hrvatina Stjepanića za kojeg tvrdi da je u vazalnom odnosu prema Šubićima Bribirskim pa čak i spekulira da se radi o nekoj kadetskoj grani Šubića. Meni je ovo malo vjerovatno, obzirom da je Hrvojeva ekspanzija na račun Šubića došla orođivanjem s Nelipčićima koji su u tradicionalnom neprijateljstvu sa Šubićima. S druge strane, ne postoje prijateljstva nego samo interesi, što je pokazala kasnija Hrvojeva suradnja s Turcima.

Vidim da neki bosanski izvori koji polaze s autohtonističkih pozicija kad se radi o bosanskom plemstvu, Horvatiniće navode kao izuzetak i smatraju ih Hrvatima. Može li se znati razlog tog mišljenja?

Što se tiče grba, vidim različite varijante odnosno boje ljiljana i malteških križeva, dok Hrvojev misal pokazuje potpuno različit grb. Zna li se zašto?

I na kraju samo ime Hrvatin i Hrvoje zvuče milozvučno određenim skupinama. Postoje li alternativno tumačenje ovih imena pošto mi je teško vjerovati u neku veliku nacionalnu svijest u to vrijeme, osim ako se radi o pripadnicima nekog izvornog plemena koje je kasnije dalo ime cijeloj naciji?

Ojler:

--- Цитат: herceg  Септембар 05, 2020, 04:08:41 поподне ---Pozdrav,
Zanima me porodica Hrvatinić čiji je najpoznatiji predstavnik Hrvoje Vukčić/Hrvatinić. Dok je Hrvoje relativno poznat, dalje porijeklo nije najjasnije.

Kao rodonačelnika, Šišić navodi Hrvatina Stjepanića za kojeg tvrdi da je u vazalnom odnosu prema Šubićima Bribirskim pa čak i spekulira da se radi o nekoj kadetskoj grani Šubića. Meni je ovo malo vjerovatno, obzirom da je Hrvojeva ekspanzija na račun Šubića došla orođivanjem s Nelipčićima koji su u tradicionalnom neprijateljstvu sa Šubićima. S druge strane, ne postoje prijateljstva nego samo interesi, što je pokazala kasnija Hrvojeva suradnja s Turcima.

Vidim da neki bosanski izvori koji polaze s autohtonističkih pozicija kad se radi o bosanskom plemstvu, Horvatiniće navode kao izuzetak i smatraju ih Hrvatima. Može li se znati razlog tog mišljenja?

Što se tiče grba, vidim različite varijante odnosno boje ljiljana i malteških križeva, dok Hrvojev misal pokazuje potpuno različit grb. Zna li se zašto?

I na kraju samo ime Hrvatin i Hrvoje zvuče milozvučno određenim skupinama. Postoje li alternativno tumačenje ovih imena pošto mi je teško vjerovati u neku veliku nacionalnu svijest u to vrijeme, osim ako se radi o pripadnicima nekog izvornog plemena koje je kasnije dalo ime cijeloj naciji?

--- Крај цитата ---

Не знам за Хрватиниће, али имена Хрвој и Хрвое забележена су у Македонији још у 15. веку, тако да име Хрвоје не мора нужно бити везано за хрватски етнички простор.

herceg:

--- Цитат: Ojler  Септембар 05, 2020, 05:09:27 поподне ---Не знам за Хрватиниће, али имена Хрвој и Хрвое забележена су у Македонији још у 15. веку, тако да име Хрвоје не мора нужно бити везано за хрватски етнички простор.

--- Крај цитата ---

Prekopavajući stare postove, vidio sam citat gdje je brat rodonačelnika Vojnovića, Hrvatin, odnosno Cheruatinus. Očigledno je ime bilo popularno u to vrijeme i ne može se dovesti u izravnu vezu s Hrvatima.

Ojler:

--- Цитат: herceg  Септембар 06, 2020, 08:33:26 пре подне ---Prekopavajući stare postove, vidio sam citat gdje je brat rodonačelnika Vojnovića, Hrvatin, odnosno Cheruatinus. Očigledno je ime bilo popularno u to vrijeme i ne može se dovesti u izravnu vezu s Hrvatima.

--- Крај цитата ---

Не бих се усудио да баш то тврдим, али јесте чињеница да су се имена са истом или сличном коренском основом јављала и у крајевима где никад није били Хрвата:

Хрв (Опширен пописен дефтер на Охридскиот санџак од 1583 година, том VIII книга I, Скопје 2000, страна 282)
Хрвад (Опширен пописен дефтер за казите Горица, Биглишта u Хрупишта од 1568/9 година, том VII книга I, Скопје 1997, страна 355)
Хрвадин (Опширен пописен дефтер за казите Горица, Биглишта u Хрупишта од 1568/9 година, том VII книга I, Скопје 1997, страна 226)
Хрвое ( Опширни пописни дефтери од XV век, том II, Скопје 1973, страна 257)
Xpвoj (Опширен пописен дефтер No 4 (1467–1468 година), Скопје 1961, страна 57)

Nebo:
Лична имена код Срба са основом хрв- нису била тако необична у прошлости, док су Срби и Хрвати живели раздвојени, а опет свесни о блиском словенском пореклу. Милица Грковић („Речник личних имена код Срба“) у старим документима налази србска имена као што су Хрватин, Хрвајин, Хрвимир, Хрвоје, Хрвојица, Хрвоња. Имамо и скраћено име Хрво, касније упрошћено избацивањем почетног Х, што је чест случај у србском језику, па добијемо име Рво и презиме Рвовић. Треба поменути и презиме Хрвовић у Паштровићима, забележено 1734. године.

Ваља напоменути и да се назив Хрват нарочито у Србији користио за означавање свих досељеника из области Хрватске, па и за Србе који су из тих крајева.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна